Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Poteže moj Ivan, svu jabuku našara dramlijama kao det̓o kljunom. — Novljanin: „Aferim, more, baš si dal-krlukčija” (koji rukom za golu sablju ̓vata). On opet: „Udri more i drugi”. Te moj Ivan i drugi.
Jedan povika od naši̓: „Aferim Gača!” — „Ćuti — veli, — dušu ti; ne viči Gača, veće viči: udri Đuro, jerbo ću ja sad Hadži-begu opet u šanac.
, soba za primanje stranaka u uredu. ARIŠTOVATI, nem., zatvarati u haps ARSLAN, tur., lav ASPRA, tur., novac AFERIM, tur., pohvala: pravo! dobro! BAZRĆAN-BAŠA, tur.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Papu ne dam ništa“!... O, čekaj, škilji! Nećim da ti uzmim. Da uzmim bolje na Juca!... Aferim, Janja! Na Juca? Dođi mlad momak od dvadeset i tri godinu da vidi Juca.
Matavulj, Simo - USKOK
Te će biti kâ i tata, ja se nadam! I osvetit’ tajka svoga, kako treba!... — Krstinja, aferim ti ga na te riječi — reče knez — ali dosta, e proglušismo kukanjem ovoga čojka, koji ne zna naše običaje, pa će
“ I zamahnu na me, gospodaru, ali nemade kad spustiti, jer ga sastavih sa zemljom. — Aferim ti ga, sokole — viknu neko iz gomile Donjokrajaca. Na to se Bajice mašiše pušaka.
Radičević, Branko - PESME
nojca, bela zora zori, A bele se po polju čadori, A serašćer kroz okola svoga Ukraj gore vidi još jednoga: „Bre aferim, crni kaurine! Evo meni tebe sred ravnine... Gore ustaj, ko još junak drema, Nek' se vojska na dušmana sprema!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Kad haubica prvi put zagrmi i potrese zemlju, amidža Huso odjednom živahnu, podskoči i osokoljen kliknu: — Aferim ti, momče! Bome ćeš našima dolje potprašiti turove! Haubica tresnu i po drugi put. Huso ponovo đipi. — Ačkosum!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Majka ulazi i u prolazu šane: „Kaži: Đul miriše, đul se rascvetao!“ Kažem ja to Ciganima. — A! aferim! — Poskoči č’a Jovan od zadovoljstva, sam mu pogodio baš tu, njegovu pesmu. — De sad! To da svirite...
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Ali načini novi put, ukloni kažiput, pak onda, ko ne zađe, reci mu: aferim! — Znate, kad su filozofi došli kušati učene ljude u Atini, ko je izbavio profesore od srama, nego đaci?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Aferim! — viknu gomila. — Ama, ima boga, što ja govorim uvek. Ima boga, ima, jakako! I tako oni skočiše na nj! — reče Mića i p
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Što razgovor kakav ne počnete, no pospaste i pozamrcaste? HADžI-ALI MEDOVIĆ, KADIJA Baš aferim, kneže ozrinićki! Ja ću počet, kada drugi neće. Stotina se skupilo glavarah, nas Turakah i Crnogoracah.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Čak čulo bi se kako i sam vladika, kada bi mu posle pevanja prilazio ruci za blagoslov, blagosiljajući ga, govori: — Aferim, sinko! Aferim, Nikolčo! Ali mnogo, sinko, svetovno, mnogo silan i čudan glas!
se kako i sam vladika, kada bi mu posle pevanja prilazio ruci za blagoslov, blagosiljajući ga, govori: — Aferim, sinko! Aferim, Nikolčo! Ali mnogo, sinko, svetovno, mnogo silan i čudan glas!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ zapita ga baba mu, a lice joj se razvedri i nasmija. „Uzecu Milju Đulovu!“ reče Milun ozbiljno. „Aferim! Živio Milune!“ rekoše momci. „A mene ćeš ostaviti i zaboraviti, a?“ reče Stane, tobož ijetko.
Ono jest, gospodar ga je odvraćao, ama najzad pustio ga je... Što ćete de! on hoće da se sasvim pocrnogorči, i aferim mu za to!“ „Aferim, valaj!“ rekoše u glas. „Fala vama, braćo, što me primate za brata!“ odgovori Janko tronut.
Što ćete de! on hoće da se sasvim pocrnogorči, i aferim mu za to!“ „Aferim, valaj!“ rekoše u glas. „Fala vama, braćo, što me primate za brata!“ odgovori Janko tronut.
Nijesam došao — (ne ćaše no samo za sebe da govori kâ uvijek) — samo da me gledate, no sam došao na slavu!“ „Aferim, đakone! veseli čovječe! Đe si ti, puna je kuća veselja! Dobro nam došao! Ajdemo!“ prihvati Savo Petrović.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
13 Pitali raju: — Kako si? — Dobro, ali bih jošt bolji bio da mi nije turonoga „aferim“ i kaluđerskoga „bog da prosti“. 14 Pitao kadija raju: — Zašto ti je kapa tako razdrta i okaljana?
Stanković, Borisav - JOVČA
GLASOVI PRIJATELjA Aferim, prijatelju! Aferim, prijatelj-Jovča! Otvore se časkom vrata na kujni, jedna snaha u nanulama sa svećom ode gore u
GLASOVI PRIJATELjA Aferim, prijatelju! Aferim, prijatelj-Jovča! Otvore se časkom vrata na kujni, jedna snaha u nanulama sa svećom ode gore u Jovčinu sobu, otvori
SOFIJA (odmahne im samo rukom, zamakne u kujnu). Pauza. U sobi, gore, utišaniji žagor: »Ako, ako, prijatelju! Aferim, Jovče! pa tiha, meka, čežnjiva svadbarska svirka.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Bogme, milije potonje. — Aferim, anumo, svaka ti je prava kao po koncu; a deder kaži mi: ali je bolje maslo ali skorup? — Bogme, bolje prvo.
Čuje ga odnekud Turčin jašući na konju, pa zaviče: — Aferim, rajo, živ bio i vazda se veselio! Raja, pošto ču i poznade koji je Turčin, odgovori mu: — Valaj ti, Turčine, moj
Evo ga k caru, a car bio već ručao, a od dobre volje, pa reče Heru: — Aferim, Hero, sjedi sprama mene. Kad Hero sjede pokleknuvši na koljena, a savi ruke na prsi i cara smjerio u oči, car prifati
arata — veselje, igra argatluk — rad pod nadnicu arna — dobra arslan — lav aspra — novac sitne vrednosti aferim — pravo, vrlo dobro ačkati — uhvatiti, uloviti adžamija — neiskusan, nevešt ašlama (aršlama) — trešnja ranica ašluk
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
A to će reći: da su kauri Na tursku pravdu negde lanuli. I zato... TREĆI TURČIN: Be, aferim, babo! STANA: Zato im treba zube vaditi. A ako dosad nisu vađeni, Treba im smesta glavu odseći, Da više ne laju!...
Stanković, Borisav - KOŠTANA
TOMA (unezvereno, ne mogući da dođe sebi): Pa?... a?... To? To? (Okreće se Mitki.) Aferim, Mitke! Tako! I ako si stariji, otac da im budeš, i onda da ih poučiš, odvratiš, a ne ti još prvi među njima... Aferim!
Tako! I ako si stariji, otac da im budeš, i onda da ih poučiš, odvratiš, a ne ti još prvi među njima... Aferim! (Ustremi se Magdi): A ti? Tako li se stari gazda poštuje? MAGDA (ponizno): Oh, gazdo!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad to začu Mina od Kostura, od radosti na noge skočio, pa govori Kraljeviću Marku: „Be aferim, crni kaluđere! Evo ima devet godin' dana kako čekam ja takove glase: Markove sam poharao dvore, poharao, ognjem
Kad sagleda savezana Marka, Marko na nju očim’ prevaljuje, nasmeja se krčmarica Janja: „Be aferim, junak od junaka! Bože mili, na svemu ti vala kad ja viđeh savezana Marka!
Javnu mu se Starina Novače: „Be aferim, dijete Grujica! dok sam i ja tvoga doba bio, mogao sam tako udariti“. Osta Huso nogom kopajući, ode Grujo brdom
Tada reče Mustaj-beže Lički: „Be aferim, Janković-Stojane! Baš si došô u onoga ruke koji će te, more, oženiti!“ U riječi pali pod Udbinju ispod kule
pod nadnicu arzovan (arzohan) — pismena molba aršin — lakat (mera za dužinu) at — arapski konj atlija — konjanik aferim — bravo, vrlo dobro ahar — konjušnica adžamija — neiskusan, nevešt adžija — v.
be aferim — uzvik kojim se izražava odobravanje i pohvala, katkad podsmeh beg — gospodar nad jednom oblasti (ova reč u znak počas
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Za golemu, dvokrilnu, šest stotina, a za malu, za svaku po dvesta pedeset. — Aferim, — hvali ga Zamfir — kada doživesmo i toj da naše dete ima si tri kase.