Obradović, Dositej - BASNE
čudotvorca, jer bi me učinio silom da progledam, pak bi' onda morao raditi da se 'ranim: a ovako vilajet me 'rani, aja ništa nego pjevam.” Ovo što je on siromah šaleći se govorio, u moralnima stvarma sasvim istinstvuje.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ja kažem da su ovo naši prijatelji, „nji̓ dobro poznajem, i ovaj Gača vas dan je s nama bio i Turke tukao”; aja, ne veruje i ne da. U šancu se zadržimo, ranjenike ispratimo koje u Valjevo, a neke svojim kućama.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
»Hm! hm!« govori Raka da su Đura i Spasoje rahat mogli čuti: »Reče da će biti njih dva u mehani... Aja! Ne verujem ja — đavo je to! Htede me jutros motikom. Ali svejedno... Samo opet se bojim da ne bude kaka podvala!...
Sima stade i ućuta. Gleda da mu se nije što učinilo. Aja! Baš se lepo miče direk! — Kaka je to napast jutros? Hajde, što je udaren tu kraj puta — valjda je kmet naredio da se
— Ali molim te, brale, prodaj mi! — Ne mogu ja — treba meni svrdo. — Dobro ću ti platiti. — Aja, ne mogu nikako — reče Radan i pođe. — Ama molim te, brale, stani!
Molih ga, kumih da me počeka još koji mesec dana, kad prodam rakiju i neko svinjče, pa da skrpim i da mu isplatim. Aja! Neće ni glave da okrepe, nego veli: »Pare na plac, jali ću te sudu!...« O, nevolje i muke moje! Poteci na sve strane.
ali hoćeš! Nešto ti njega steglo za obe noge pa tegli naniže, kao olovo... Be dede, be dede, otimlji se on; aja, hoće lepo da odvuče na dno!... On ti onda drž rukama za žile, te jedva izgambulja na obalu. Kad ima šta videti!...
Već opaža kako mu nokti od onih šapa probili gunjac, pa već dohitaju u kožu. Mrdne malo da se strese, aja — još gore priteže! — Volovi zapeli, jedva pomiču kola. Da mu je barem na obalu izići.
— Ih! ta polako, more!... — ciči Sreja kroza zube — probi bubanj, bog te ubio! Aja, neće momče ni da čuje. Utom izleće jedan pijan svat iz kuće i iznese čakanac, što ga našao negde na polici, pa tek
— Pa poćutavši malo, upita ga: — A vlada li se on kako se podvezao? — Aja! Eto ugovorili smo da mi nabavlja žice za ćemane, nabavi mi najgore — ničemu ne valjaju.
dvadset i pet! Ne se pravi budala... Ti platim šesnaest. — Kaki šesnaes'? Ni za dvaest ti ne dam. — A osamnaest? — Aja! — učini Tiosav i podiže torbu da uprti. — Stani, more, stanide! Ti dam dvaest 'oćeš?
Izmeri i Tiosav, pa mahne glavom i učini: — Bog s nama! Osam odista! Ama aja — ne može biti! Ne mogu ja nikako... — i opet se maši za torbu da je ponese.
Primi Tiosav pare pa ode gunđajući sam: »Lepo meni veli Živana: ,Ne svraćaj, more, onom Cincaru!' Aja, ne dade meni đavo! Baš, ako će...
Pare nema, pare, pare! — A šta bi ti platio? — upita Tiosav. — Šest cvancika kola. — E ne možemo za šest, aja! — reče Vitomir. — More nemam pare, brate, živ mi gospod! Šest cvancika, pa nek je sretnje!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Lakše, lakše, Stanko! Znaš li šta reče harambaša?... — Znam. Ali harambaša nije znao za ove jade i čemere... Aja... — Ti mnogo imaš posla u Crnoj Bari — reče mu Deva.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Ne! — I ja slabo... Ama šta da se radi sad? Čekajte!... Je li to zviždi? Ućuta i sluša. — Aja... donesi rakije! Ne može više ni da se puši. Već mi srce pocrne od duvana! Pi! Ta ovo nekaka šoma. Parna! Pi, pi!
— Ni ja, bogami. — Bogme je ovo napast i nevolja! — Jedan nam bog samo može pomoći! — Ovo ovako ne može ostati. Aja! — Da kažem babi, a ona će ćedi! — Pa kaži ti, Selena! — A što ja? — Pa je l' ti kazala da si joj ukrala belenzuku?
Ovako ne može ostati — al' šta da radi? Da se vrati ocu — šta da mu kaže? „Đeda zapovedio da me slušaju!” — Aja, kud će ocu?
— da besni još više — kud će više? Da se miri — kako? Zar da se ponizi? Aja! Misli se isprekrštaju kao žice na šarenici, izaperu se, isplâču; umor savlada strasti, i ljubav, i mržnju, i glad, i
Pa zar samo ja da uletim u taj strašni obruč neproračunjene ženidbe? Aja! Idem odmah njojzi. Kazaću joj.. znam već šta ću joj kazati.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Da ode sad kad se krave muzu, — ne ide, nema smisla. Kajafa je ona gđa Sida, setiće se odmah. Aja, ne ide! Misli se šta da radi.
Nema ti tu melšpajza kad nije mastan, pa ne curi mast niz bradu. »Ama, fino je«, kažu: aja, ne marim ti ja za to! — Sasvim tako, imate pravo. I ja pretpostavljam dobru savijaču svakom cukerbekeraju — veli gost.
? Niste ga još vidili, a da vidite kakav mu je crven nos! Dakle, molim... — A blagodarim! — Ali koštajte! Aja, ne trpim ustručavanja! — Mogu, naposletku — popušta gost — ali samo s vodom, onako k’o stari filosofi grčki...
— zaustavlja je pop Ćira. — Ta, pustite je! — veli pop Spira, — bolje nek se tamo ispraska. Eto nje sutra... — Aja, neće moja noga više kročiti u ovu umacuranu kuću!... Spiro, ’ajd’ odma’ i ti kući! — E, baš si potrefila!
Biće na vormu što peva Giga Bačvanin svirac: »Sedam déra, četrnajst švalera!« Aja neće on da sluša mene, ’oće on da je pametniji od mene. E, moj Aćime, moj Aćime!
) — nije, veli ona, k’o kakva poderana štrimfla, pa da se može podštrikati! Aja, nema toga, Ćiro! »A ponovljeno prijateljstvo, to ti je, dete — govorila bi mi obično pokojnica — to ti je, dete moje,
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Pa vi ne biste voleli te varoši i zemlje videti? — Aja! Tamo je sve tirkiš. — Ta i naši dedovi su odande došli! — I oni su bili tirkiš, a mi smo sad gebildet.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JANjA: Koliko sum ti puta molio i pravio inštancija: „Dušo Juco, nemoj da si razgovaraš sos naše mlado notaroš!“ Aja! Juca neći da mi čui! JUCA: On mene radi i ne dolazi, nego vas radi i zbog grčkog jezika.
Koliko sam mu govorila da pogodi za šupu majstore, koji razumevaju. Aja! Oće on sam da zida, da zaštedi. Sad imamo sugubu štetu.
Ali tako se to uselilo kod njega, samo da ne propadne, da štedi. Tako za kukuruz daju mu ljudi lepo pet forinta. Aja! On oće šest. Međutim, nije ga niko nadgledao dok se nije uplesnivio, te je jošt morao plaćati da ga iznesu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nego je to bio simbol, znak, ruski, vojeni, veliki. Krst na Aja Sofiji! XXVII ČESTNjEJŠI ISAKOVIČ KOD IMPERATRICE Prema protokolu invalida, u štapskvarteri brigadira Vitkoviča,
na prajsku granicu, i da je Pavlov černigovski puk učestvovao, u pohodu na Prajsku, kud ruske armije odoše, mesto na Aja Sofiju. Nekoliko hiljada Pavlovih sunarodnika učestvovalo je u tom ratu.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Kako je zabavan mali Emilijan! - rekla je Baronica i zakikotala se, aja sam osećao kako se Rašidina ruka hladi u mojoj. - Doći ćemo drugi put! - rekao sam. - Ribe sad spavaju. - Mislite?
” - osmehnula se i prošla, aja sam ostao da se pitam je li mislila na Rašidu ili Gretu. - Ti, bubo božja! - okrenuo sam Gretu na leđa i pokušao da
Rašida ih je posmatrala netremice, aja sam ćutao, jer to je bio jedini način da ona progovori normalno. Nije progovorila, ali ubrzo to mi nije ni smetalo.
Matavulj, Simo - USKOK
— Iznajprije sam onako hodao, pa se sjetih da mi treba zgodno drvo za procijep. Hajde sve dalje, sve dalje, aja! nigdje drveta za procijep! Kad je nječega suviše na izbor, onda je najteže izabrati! I tako ti stigoh do Koložuna!
Radičević, Branko - PESME
Ta sinoć se tebi mlada Baš zacelo nada! Sunce zađe, pade tama, Aja osta sama! Ala ljubiš, moje lane, Ala grliš slavno! Ljubi, grli, dok ne svane — Ta već nesi davno!
“ „Oh, moj Rajko, zbori, pa me čuj!...“ Aja opet ruži ga i psuj! Ali planu Zmaj Ognjani Rade, Pa ovako besediti stade: „Neću, neću, i tako mi Boga, Prekoračit
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Znam ga i naviti pa da ide. — E, e, laži samo. — Daj vamo pa ćeš vidjeti: Moljakao sam, ulagivao se, aja, nije pomagalo. Tako cijenjenu stvar u dječje ruke, to je za djeda bio velik rizik.
imenjače, nevoljo moja, a ja još mislio da te jutros, u svetu nedjelju, pošaljem u crkvu da se i ti zeričak bogu pomoliš. Aja, bome, ne smijem. Ti bi se tamo bečio u svetitelje ko tele u šarena vrata. I šta bi mi onda kazao dragi bog, a?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Tetku stid. Moli druge gošće da je koja odmeni. Aja! — Nije dan, neće. A ona se snebiva. Ali kad je već i svekrva zamoli: — Setke, ćerko slatka, ti mi, ti prva zapoj, ti
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
U tome se i smrkne, a Ćosa čekaj i čekaj Ugursuza da dođe s volovima — aja, nema ga nikako. Ćosa se krene te na njivu, kad tamo ima šta i vidjeti: volovi poubijani; pa pođe u vodenicu, kad on
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
ISAJLO: Jest, al’ nije ni devojka. MANOJLO: Dakle baba? ISAJLO: Aja! MANOJLO: Pobratime, ili sam ja lud ili si ti.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
ogrebe ga; Ja ga metnuh na ulicu, Dođe lunja, odnese ga, Ja mene! odnese ga: Aja, uja, pusta lunja! Ne nosi mi vojna moga. 250.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Potegnem iz puške: dum! — on se zakoprca. Aja, ne valja; ne bi mi dali pare, ubio ga na spavanju... A može biti da bi dali: kmet je pročit'o da je njegova glava
Zar ne bi bolje bilo da smo i Božić zajedno proveli... onako sa decom, k’o što Bog hoće, pa divota! Aja! Hoće ona kod majke... samo da mi muči decu... Pa još traži da je ostavim i za novu godinu. E, snašo, nisi pogodila!
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
SPIRINICA: Pa dabome, kad si ti odmah potrčao da glasaš. Kažem ti: Spiro, počekaj da vidimo. Aja, hoće čovek da glasa. SPIRA: Eto ti sad! Pa jesi li me ti terala na glasanje?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
On pođe u kamaru spati, aja počnem | pregledati knjige. Nađem zbornik, časlovac, psaltir, mesecoslov, kanonik, polustav, trebnik, alfavit duhovni.
Pođem dragovoljno. Doprate me dvojica do Sveti[h] Četrdeset; oni se vrate doma, aja pođem na moj posao s ugovorom da kad im pišem iz Korfa, da dođu uzeti me.
Ostajem i proč[aja]. U Beču, oktobra 1785. Ovo pismo napišem u jednu nedelju po ručku s namerenijem da ga sutradan na poštu dam, kad eto
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Po večeri žena bi započela: — Čmanjak nije za to! Aja, brate, aja, aja, aja! Ovako slab i beduast niti bi umija stricu čizme očistiti, niti bi mogâ vode doniti, ni kamaru
Po večeri žena bi započela: — Čmanjak nije za to! Aja, brate, aja, aja, aja! Ovako slab i beduast niti bi umija stricu čizme očistiti, niti bi mogâ vode doniti, ni kamaru pomesti, a
Po večeri žena bi započela: — Čmanjak nije za to! Aja, brate, aja, aja, aja! Ovako slab i beduast niti bi umija stricu čizme očistiti, niti bi mogâ vode doniti, ni kamaru pomesti, a kamoli
Po večeri žena bi započela: — Čmanjak nije za to! Aja, brate, aja, aja, aja! Ovako slab i beduast niti bi umija stricu čizme očistiti, niti bi mogâ vode doniti, ni kamaru pomesti, a kamoli da se
kad digod na konju pođe, a kamoli da bude svuda skokom, kuda redovnici okom, kâ šta je, bome, red najmlađem dijaku! Aja, brate!
— Pritrpi se za njekoliko dana, pa ću gledati da iskučim stricu pet-šest talira, pa ću ja da ti i’ donesem. — Aja! Aja! Aja! — reče knez vrteći glavom.
— Pritrpi se za njekoliko dana, pa ću gledati da iskučim stricu pet-šest talira, pa ću ja da ti i’ donesem. — Aja! Aja! Aja! — reče knez vrteći glavom.
— Aja! Aja! Aja! — reče knez vrteći glavom. — Niti mi je dosta pet-šest talira, niti želim da sad dolaziš u Zvrljevo, jer kako se
— Ja ti jevo kažem u brk, da... — prekide ga Dundak — da se Ličani... tako... Aja! Ličani nisu Boduli. Aja, gospe mi! — Muči, beštijo, zašta bi čovik lagâ — veli mlinar.
— Ja ti jevo kažem u brk, da... — prekide ga Dundak — da se Ličani... tako... Aja! Ličani nisu Boduli. Aja, gospe mi! — Muči, beštijo, zašta bi čovik lagâ — veli mlinar. — Oni jesu slobodni, ali iz guste gore, a onako višto..
Ćosić, Dobrica - KORENI
Svi se čudno drže. Kako da im objasni? Šta da mu kaže? Očeve oči oseća na sebi. On to ne može da razume. Neće. Aja moram... Kida vlažan kraj cigarete. To mora jednom da se dogodi. A posle? Podrhtava.
— Zakon?... Ja sam zakon! Sve je moje. Samo preko mog groba možete da se delite. Aja ću još da živim!... Obojica ste jednaki! — Aćima oštro zabole što prvi put pred Đorđem ružno govori o Vukašinu.
A ako zatreba, lako ćemo ih skupiti. — Tebi se napunile gaće, idi kući! — Aćim pokaza prstom na vrata. — Aja ću ostati s narodom. — Ljudi pričaju da je vojska popila u Grabovici nekoliko čabrova vina. Sve je pijano.
Ja četiri sina imam. Siromah sam čovek, nadničar... Ako me ubiješ, deca će mi poskapati od gladi. Aja sam tebe dosad mogao stoput da udavim. — Neću. — Zakuni mi se u decu. — Živa mi deca. — Ti nemaš dece — drhti.
— Vezuj! — viknu Aćim da svi čuju. — Ne boj se, kapetanu te vodim. — Boj se Ti, apsandžijo, aja se ne bojim! S rukama na leđima, praćen pandurom s puškom preko ramena, natmureno ponosit ide preko pijace, suljajući
Nikada nije bio tako nesrećan od sreće kao sada. Istina je, pomisli, gledajući je kako plače. — Aja sam otac? Je li?
Tada samo ćuti, a ja ga dvorim. Bilo je dublje od bunara, od Morave, od sinjeg mora, to njegovo ćutanje. Aja stojim u njemu i blago mi oko srca. Ponekad zapeva. Glas mu nije bio bogzna kakav, ali se videlo da muško peva.
I prvo kod sluge Mijata, vernog. Pa me pitaš: „A šta radite vi, Mijate?“ Aja odgovaram: „Posle prerovske bune ništa se veličajno nije zbilo. Samo je kuče Lisko lipsalo.
Može i Mijat da ne spava. I onda si me terao da spavam. Kažeš: „Sutra rano na oranje.“ Aja bih se smejao, ali opet ti lepo kažem: „Da si ti živ, odavno smo mi poorali.“ — Ostavi me! Idi!
— Aja nisam znao da je smrt tako skupa. Vidiš li ti, Andro, da je došlo nekakvo pogano vreme i ništa teže nego da čovek umre.
Tako je Bog rekao. Oni, sine, sve što zarade — pojedu. A Aja sam čuvao svaki groš, štedeo i mučio se. Sve ovo što vidiš, ja sam zaradio. Deda je, sine, samo držao govore.
Plakao si i mučio se da uguraš nogu u duboke crne cipele. Aja sam... „Kako ne možeš da obuješ? Majstor mi je rekao da su za dete od šest godina, a ti još nisi napunio šest.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— »Jok, veli ona, kad pred veče peva, ne računa se«. Aja, što ja znam, to mora biti. — Vala i meni se nešto predskazivala neka graja, — nastavlja Mirkov sused, Cvetko opančar
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Be hajde, more, ne luduj, kako ne smiješ prijeći preko ćuprije kuda ide svijet i konji natovareni prelaze! Aja, Ero neće nipošto, nego jednako jauče i leleče. Onda Turčin: — Hajde, more, šta ćeš dati da te prenesem ja na leđima?
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Ančice! Aa, ne treba vikati, velike gospođe zvone. (Uzme dva cvancigera i počne kucati.) Aja! Ne zna paorka šta je zvoniti. (Viče.) Ančice, Ančice! POZORIJE 7. ANČA, PREĐAŠNjA ANČA: Evo me!
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Na posô brže!... Sad, Rade, sad! PORFIRIJE: A lepo sam te svetovao: ne topi čamca, čičaJanićije!... Aja!... I sve baš da mora onako bit kao što izvlačiti!... Aja!... I sve baš da mora onako bit kao što ti zapovedaš!...
Aja!... I sve baš da mora onako bit kao što izvlačiti!... Aja!... I sve baš da mora onako bit kao što ti zapovedaš!... Kao da si ti najpametniji!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
U tome konjica već uleti u naše raštrkane strelce po poljani. I gle — ne seče ih! Ja gledam, gledam — aja, baš ih nikako ne seče.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Da vidimo sad dalje. Takvo je, dakle, stanje bilo petnaestog i između petnaestog i šesnaestog. Aja. Zaboravio sam još reći da je petnaestog septembra posle podne stigao i naš treći bataljon, odnosno drugi po redu.
Nešto me davi. Sećam se reči: „San je laža...“ Aja!... I bez ovakvih snova ljudima se u ratu događaju svakojaka čuda, a tek neće meni, koji sam još sanjao.
Senke postaju sve veće. Mrak. U neko doba pade mi na pamet da pratim jednoga u pravcu reke da vidi ima li čega tamo. Aja! — priseti se Vlajko. — Nisam ti objasnio kako teče reka na mestu gde smo prešli. Vidiš li?
On mahnu glavom i uzdahnu: — Šta ćete, valjda mu je suđeno... Odvraćao sam ga, molio... aja! Bio je ponosan... — Da li je imao koga od porodice?
— Usići se najednom. More biješ je, more miluješ, more maziš... Aja!... Pođe mazga kad njoj „ćorne“ na pamet. Mi, grešnici, izgibosmo ovde da bismo ih oslobodili.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Baba ga teši. — Biće, biće, Stevane. Nego još mlad, doći će i on u red. — Aja! Kako mlad, kakva pamet da mu dođe? Zar tvoj Mladen nije mlad, zar njemu nije trebala pamet da dođe?
I sad, eto, čovek haznu, bisage s parama da mu ostavi. A ovom mome i donesi, i prinesi, i vodi mu račun, aja! Hajduk!
Ilić, Vojislav J. - PESME
lako, Namrštiću čelo, počeću ovako: Zgrabi pero iza ušiju gladi kosu, mrda usnama i piše no brzo ostavlja pero. Aja, to ne ide. Vrlo dobro znadem, Privikaće ljudi da Jakšića kradem. Aja, to ne ide...
Aja, to ne ide. Vrlo dobro znadem, Privikaće ljudi da Jakšića kradem. Aja, to ne ide... Poznato je ovo, Treba štogod strašno, užasno i novo.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Nemoj, Bato, mačku ljubiti i plajvaze lizati! Aja, badava baba-Nana grdi i pokazuje štap; je li tako, Bato? — Bata se smeje, dohvati mačku za dva uva i ljubi je.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Imami, učitelji korana u Aja-Sofiji i na bagdadskoj teologiji, mnogo su milostiviji u tom pogledu. Tamo, kad mladi softa ne zna koju suru napamet,
Stanković, Borisav - KOŠTANA
(Pokazuje na zemlju.) Odavde, Koštan, po tamo — nema! I cel vek toj je! Zar se ja ne podavah, ja ne držah? Aja! Moj brat, da me je na paran-parče sekaja, pa opet, ne bih mu se podaja.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Daću blaga koliko ti drago“. Veli njemu Kraljeviću Marko: „Aja, bogme, care gospodine! Ubila me memla od kamena, ja ne mogu ni očima gledat, kamol’ s Musom mejdan dijeliti!
hazur azurati — opremati aja — uzvik kojim se poriče nešto (znači: ne) akreb, akrep — skorpija akšam — četvrta muslimanska molitva, posle sunčeva
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Nastade sad nova nevolja: Žuja neće, pa neće ni da priviri u kolibicu. Mole je, nagovaraju, guraju, vuku — aja! Ona samo podavija rep, zakreće glavu od mračna ulaza i plašljivo skamuče.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
na dar Svakad spominat u Grka car Justinijan, što je načinio divnu i krasnu veliku crkvu u Carigradu, što se zove Aja Sofija visoka (po srpski reći se, toj crkvi ime je Sveta Mudrost ili pak že Od veka utajeno je.