Crnjanski, Miloš - Seobe 2
dakle, pretvoren u lutku rokokoa, u austrijskoj vojsci, kao što su to bili i drugi oficiri, iz tuđine, toga doba – ajlugdžije: Venecijani, Irci, Jakobite, Francezi, Pavle je, kao i Vengri, ostao čudnovat čovek i varvarin, i za Austriju, i tu,
Ja sam mu kriv. Je l’ ti rekoh, Đurđe? Dok su Raškoviči imali kneževstvo sve je u njih svetlo i čestito bilo. A sad? Ajlugdžije, pa se kao ajlugdžije i ponašaju. Naše preselenije u Rosiju svršiće se, Đurđe, raselenijem našim u sramotu i živinstvo!
Dok su Raškoviči imali kneževstvo sve je u njih svetlo i čestito bilo. A sad? Ajlugdžije, pa se kao ajlugdžije i ponašaju. Naše preselenije u Rosiju svršiće se, Đurđe, raselenijem našim u sramotu i živinstvo!
Zatim su videli da su samo ajlugdžije u toj vojsci. Rekao je Engelshofenu – pričao je posle Pavle – da je Tekelija preveo, kod Sente, kroz baruštine na
Uzdišu. Kažu nam: razumeli smo ih krivo! To nas je iz Austrije oteralo. Nismo mi bili neki privilegovani nacion, nego ajlugdžije, koje otpuštaju. A pošto nismo vični nemeckom jeziku, ili retko, varali su nas u papiru.
Pavle se osmehnu na to, pa reče da je stvar, ukoliko se tiče Isakoviča, prosta. Oni su bili primljeni, kao ajlugdžije, u vojsku austrijsku, u doba kad su bili mladi. Još neženje.
Niži oficiri bili su ajlugdžije, kao i žbiri. Ono što je lajtnant, čak i u najraskošnijoj, franceskoj, vojsci, mogao, kao sigurno, da očekuje, za
Između njih i rosijskog naroda, kao da su nekakve mađije, neki zid – oni će biti ajlugdžije i neće ga ni sagledati, ni poljubiti. Komšije su im Kozaci i Tatari.