Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Gluv sudija po putu piše štapom. Gluv krojač koncem nišani u iglu. Pod sijalicom od 20 sveća, gluv, na tezgi bakalin sapun seče kanapom. 2. Sad nova sila sija, ali ne spasava, kao što nas ni bivša nije spasla.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Peršunović je mali bakalin, ima više dece, a od štete mu nije bilo kuratorstvo nad ćerkom. Ako se uda, sve će iz ruke ispasti.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Špijun zaista? — Zar već? — Dole, dole, doleeee! — Evo špijuna. Je ste li videli špijuna? — Ljudi, po Bogu, moj bakalin sa Grantovca.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
gratus, ital. grazіa) — ljupkost, lepota, dražesnost grk — sitan seoski trgovac, bakalin groshendler (nem. Grosshändler) — trgovac na veliko grunt, grund (nem.
postigao nekoliko pobeda ali je potučen od Rusa i odveden u zarobljeništvo gde je i umro krajzler — trgovac na malo, bakalin Krakov — grad u Poljskoj, nekadašnja poljska prestonica krenkovati — sekirati se, biti uvređen krenfne — bolest,
vođ pomorskih istraživačkih ekspedicija, naročito po Tihom Okeanu gde je otkrio mnoga ostrva kupec — sitan trgovac, bakalin kurmaheraj — udvaranje, zabavljanje komifo (fr. comme il faut) kako treba, kao što treba kurator (lat.
Sremac, Stevan - PROZA
« — »Pa, pazari se, pazari; kraj s krajem, eh, taljiga se, taljiga!« odgovori majstor ili bakalin. »E baš mi je milo kad ti ide pazar, veli Jova, baš dobro te mi nećeš odbiti jednu malu molbu.
(s kojim je bio u svađi zbog nekog duga na kredu), pa zavrnu malo prasetu rep, a ono zaciči tako silno da je Aleksa bakalin morao pagledati na ulicu. Tu se srete sa svojim mlađim kolegom Pavlom Postiljonovićem i pozva ga na prvi dan.
U tu mehanu bi inače svraćao i posle podne, posle škole. Tada bi opet čitao seljacima novine, koje je Micko bakalin iz varoši doneo.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Vasilije Šòpalović. MAJCEN: Prestani s tim „gospodine”! Ime oca? VASILIJE: Miloš, gospodine! Miloš Šòpalović, bakalin iz Velike Plane! MAJCEN: Pol? VASILIJE: Čiji? MAJCEN: Muški. Ima vas četvoro? VASILIJE: Četvoro.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Prođe pored bakalnice. Zastane, klimne glavom s prezrenjem, pa jetko izgovori: „Bakalin!... Trice! To mi je bakalin, kao da ga ne znam! Naređao tri-četiri tanjirića, pa se načinio trgovac.
Prođe pored bakalnice. Zastane, klimne glavom s prezrenjem, pa jetko izgovori: „Bakalin!... Trice! To mi je bakalin, kao da ga ne znam! Naređao tri-četiri tanjirića, pa se načinio trgovac. Izede me svaka muka!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„U ovom čanku vidiš, dragi Hipokrate, jednu određenu količinu materije; bakalin je meri kantarom kad je prodaje i izračunava prema njenoj težini cenu prodate robe.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I danas mirno gledam kako mi željenu ženu gubavi bakalin grli... I nemam volje — il' nemam snage da mu se svetim... — Stoj!
“ „A šta je vaše zanimanje?“ pita ga opet Mitar. „Po načelu sam bio bakalin, ali sam i drugo radio.“ — „Milo mi je“, kaže Mitar, „vidim, veli, svi smo naši, a ja sam ti društven čovek, i kad
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
nismo platili već tri meseca, pa kiriju nismo platili za prošli mesec, a gde su još one sitne podužice; te mleko, te bakalin i... već znaš!... SAVKA: Teško je, bome, danas. ŽIVKA: Ti još ne dobi kafu?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Imala je gospa-Fila dosta sitne dece, ali je glavno i najmilije dete gospodar-Gavrino bila ona sama. Bakalin je negovao svoju ženu kao svilenu bubu. Sve joj se na noge donosilo, sve u izobilju primicalo.
Ovde je nema. Eto vam. Sad još zapišite: ko je poslednji, čak iz Amerike, pitao za grob one tri devojčice. Gavra-bakalin i njegova žena. Ostareli, smešno obučeni, i govore smešno, nekako zanose.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
te njegove želje ili je došao u takav nesporazum sa sudbinom, ne znam, tek znam da je onaj najstariji, profesor, postao bakalin; onaj mlađi, trgovac, postao je podnarednik u vojnoj muzici, a treći je doduše obukao uniformu, samo ne oficirsku već
Tako, na primer, naš komšija, inače bakalin, rekao je: „Malo je nestašan, ali to ne mari. Eto ja, na primer, dok sam bio mali, krao sam gde sam što stigao, pa evo
Komanduje, svira mu muzika i ide na parade. — A rat? — uzvikuje komšija bakalin sa izvesnim urođenim osećanjem odvratnosti prema ratovima.
— Da, ali kakav činovnik, ima svakojakih struka i nisu sve jednake! — upada komšija bakalin. — Eto, na primer, carinik, a, to čast i poštovanje. To je struka za moj račun.
— To jeste, lepi marke i guta tutkalo, — brani svoje mišljenje bakalin — priznajem, ali mu, brate, prolaze kroz ruke tolika novčana pisma.
Komšija bakalin, koji je dosad govorio samo o tuđim predlozima, tek sad stiže da iznese svoje sopstveno mišljenje: — Ja bih njega u
samo o tuđim predlozima, tek sad stiže da iznese svoje sopstveno mišljenje: — Ja bih njega u trgovce, ali ne da bude bakalin kao ja.
— Ah, apotekar! — uzviknu Atropa. — To je odista divno! Živi među samim parfemima! — Dabome da je divno! — nastavi bakalin osetivši se potpomognut. — Prodaje: prašinu, suvo lišće, paučinu i sve tako nešto.
A ne možeš mu ni ceni zameriti; otkud mu ti znaš šta košta. Ne možeš tek reći: slušajte, vi ste skupi, Mita bakalin prodaje mnogo jeftinije salvatus purtatus!