Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
prijateljska ljubav af — majmun adžijazma voda — mađijska voda za uništavanje vampira, osvećena bogojavljenska voda Bat — sreća batali — ostavi, mani, pokvari batalija — bitka batli — srećni be — bre bêli — svakako birov — seoski
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pred zoru, međutim, imao je da sluša, stalno, bat nogu ukućana, koji su išli u posetu belom zecu. Činilo mu se da je poznao, i nehotice, ćopavi korak Božičev, zatim,
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Osluškujući bat nogu svojih vojnika, koji su vičući pevali pesme o uzeću Beograda, noseći raščerečene jaganjce na leđima, osluškujući
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
gore, u istom trenu, Brkonja div se iz sna prenu i poče strašan lom: „Na noge, divi, drugovi smrti, ovamo gvozden bat! U mlinu starom ko bude sada, nije mu druge, glava mu pada, kuca mu zadnji sat!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
U štali su zveckale alke i uzengije, čuo se potmuli bat nogu i rzanje konja. Mučili se vozari da razmrse one silne kaiševe, da pronađu kraj uzdama i zaprežnicama, gurali se
Čuju se glasovi: „Pešadija napred!“ Odjekuje klopot fišeklija i bat nogu... Kada naiđe i komora, onda krete artiljerija. — Drži desno!
Ipak, ipak, u bateriji je osećanje spokojstva mnogo veće, jer smo bar pošteđeni iznenadnih prepada. Spolja čujem bat nečijih nogu i neko pita za potporučnika. — Potporučnik Radojko — veli mi Aleksa. — Pomaže bog... A tobdžija stigao...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ne vidim više ni znak, žutog, na bregu, drveta. Jesenjim zracima Sunca, sa Bačke, u prah nebesnih, lebde sad bat moj i ševe, sa klasja. Od zemlje odlazim. I već slutim, u sebi, sva mučenja prošlosti, pre miline.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Najedared, pred kućom se začu bat. Mačke poskakaše ka' oparene i, dok si trenuo, one već pred vratima. U kuću uđoše Jovan i Pavle, sinovi ča-Markovi,
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sa ulice dopirao je bat koraka. U opšte dan je bio čist, topao, i pun životvorne, balsamske svežine, kao što su dani proleća pred Uskrs.
Tek po koje, kao zadocnelo, čuće se krcanje đerma na bunarima, tek po koji bat ulicom. Žureći se, ako prođe tek po koji sluga, čirak, noseći iz čaršije što je gazda za kuću nakupovao, a obično na
da rastu i rasturuju se na sve strane po varoši kao poslednji put; i kad do nje ovamo u sobu poče da dopire iz ulice bat koraka, glasni razgovori; i kada mati, videći i sama odozgo, iz sobe, kako se oko crkve izlazeći iz nje, crni svet i
Čuli su se tihi, uplašeni koraci, bat nogu iz one druge sobe u kujnu i obratno. Arsa, pošto alata raspremio u štali, iz koje se jasno odvajao, dopirao onaj
Voda je sa česme teško padala. Svuda je bilo mirno i mrakom pritisnuto, nigde se nije čuo ni lavež pasa, ni bat čijih koraka. Jedino gore, iz njine kuće i iz one njegove, očeve, sobe, jednako se svetlost prozorska menjala.
Sve bešnji bat nogu od njihnih teških, jakih igara, jednoliko, u širokim skokovima cup- | kanje i silno udaranje pete o petu speknutih
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Lasno je dobru uz dobra biti. — Dobro na dobro, rđa na starinu. — Za dobrim se konjem bat čuje. — Dobro se samo hvali. — Dobro se brzo zaboravi. — Pusti dobro niz vodu, a ti hajde uz vodu, — srešćeš ga!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Za tim dođe i mačka, ona i mački odlomi pogače pa joj da. Na jedan put čuje veliki bat i mumlanje, sva protrne kad vidi lava gde u sobu uđe, ali lav odmah stade mahati repom, i oko nje se umiljavati; ona se
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Taj krik — da nije vrh tišine Što se ko usov u nas ruši Il neki bat u našoj duši Kad bol se vine? O miso rije Moj duh i kao smrt me gleda: Sve to što biva — da san nije Zaspalog nečeg
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Ta je ovo, tala majko?“ „To ti je, dete moje, bat za hokej“. „Našli smo više takvih batova u jednom sanduku zimske bašte“, reče mlađa od onih dveju devojčica.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Povremeno čuo se bat zadocnelih prolaznika, inače vladao je potpun mir zaspale palanke. Ja se sećam dobro da sam ovako otpočeo razgovor.
čitavom bujicom utisaka: „Jao meni jadnome,“ pomisli, baš kad iza Rumuna zatrese češka muzika, pa se sa nom izmeša i bat, kao šuma, bezbrojnih..
I ovaj dah i bat hiljada pratio ga je kao nekad. Osetio je da mu kosti čvršćaju, da izrasta, da je između njega i neba sve slobodno, da
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
U nevrijeme — usred zime — odjekivao je tuđe bačvarski bat u ledenom predbožićnjem zraku. Taj je bio trbušast južnjak tamne puti, punanih obraza i kukasta nosa, nad kojim su se
Naravno, svaki moj pokušaj samo će još pojačati sumnju. Dobro! Kad je tako, a mi šutimo! LXVIII Bat odmjerenih koraka pred vratima. Idu, pa se vrate, pa opet idu, pa se opet vrate. Već me počinje nervirati.
”... Zacijelo je tako sebi ponavljao na saslušavanju u podrumima policije, oči u oči s fizičkim mukama. Bat žandarskih koraka pred vratima. Gledam ga i nastojim da pročitam na njegovom licu je li se održao.
Došlo mi je da mu kažem: „Budi miran, čovječe! Ne treba ti se stidjeti svog lica kakvo sam ti vidio dok si spavao!” Bat žandarskih koraka pred vratima. Pa tišina: zavalio se na onu bijelu klupu sa rešetkastim naslonom u hodniku.
Premlad je, još zelen! I čovjek je: bijedna gvalja živčevlja i prezavoga, veoma ranjavoga mesa! Hoće li izdržati? Bat neumornih koraka pred vratima. Gore dolje, gore dolje. To mi čisto kida živce. Gore dolje, gore dole.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Voda je sa česme teško padala. Svuda je bilo mirno i mrakom pritisnuto, nigde se nije čuo ni lavež pasa, ni bat čijih koraka.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
»U turskom logoru spram nas svu dragu noć čuje se neka vreva, komešanje, sve je u pokretu; iz daljine se čuje rzanje i bat konja, tutnjava artiljerijskih kola, žagor ljudskih glasova — sva je prilika da ćemo sutra biti napadnuti«.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Oni su brzo i nečujno odmicali. Čuo se samo bat mojih čizama i zvek mamuza. Išao sam na prstima. Kada su stigli u rov, oni se raspodeliše na dve strane i izgubiše se
Bojić, Milutin - PESME
pustim gusti sneg se slaže, Iznad kuća dršće lik tuge i straha, A gradom prepunim samrtnoga daha Odjekuje tupo bat tuđinske straže.
Nastasijević, Momčilo - PESME
O, grobno li mi smrkava kostima tvojim svanuće. Oh, to je, i subote ovaj bat nedotrulu te razgara. I kosti, te do kostiju me opeku, gomila su žara.
VIII Dvojih pre sunca ukrštaj. Sablasno noći u noć je taj bat. Da prespava se, da pretegli u Boga dan. Žeđa jer noćniku ispiti sebi lik. Nasušje daniku u jaram vrat.
A žedniji hodim sve, a hode; — u nedohvat je, eto to užasava. 2 Hodim, i hode, a na svaki bat kameni kora po nedohvat-blagu. Od biser-žeđe, tragom u netragu, školjka na školjku tvrdnu očajanja.
3 Hodim — ni traga. Il’ trag bi, ludi da težak bat stvrdla ova zdruzga utabánja. I životom to da brizne svaki kut, putu zdruzgati je stopu, stopi put.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Pop Vrane, u strastvenom zanosu, ne mari za zvižduke, već čeka... A kad god čuje čiji bat putem, ili nešto što bakti, dršće od uzbuđenja... A mjesec izlazi i tri ure već minuše...
Stanković, Borisav - TAŠANA
STANA (nastavi oblačenje, ispravlja, namešta joj bore na šalvarama, anteriji). Čuje se bat nogu. Zvek brojanica i kašljanje. TAŠANA (Stani): Idi vidi. STANA (odlazi i vraća se): Hadži Rista. Ulazi Hadži Rista.
Glavom mi jamčiš! U to se čuju prvi, retki pucnji pušaka, halakanje ispod prozora. Bat nogu, bežanje i uzvici: »Za Sarošem jure da ga ubiju! Uhvatili ga kod Tašane i sad hoće njegovu glavu!
KATA (žurno): Tašana, sklanjaj se u dečju sobu. TAŠANA (pobegne). Na stepenicama čuje se bat i krkljanje mnogih ljudi. Ispred svih ulazi hadži Rista. HADžI RISTA (hodajući po sobi): Kućo, ko te opogani?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A ja došao do nje, pa je ostavio. Još malo... Obazrivo siđoh sa strane puta i pođoh jednom livadom. Bat konjskih kopita se ne čuje, sigurno gazi po travi, te se malo osmelih. Opet sam zastao. Jest... Ima nekog.
— potpukovnik Petar se podbočio i zamišljeno klimnu glavom. Preko kamenjara čuo se užurbani bat potkovanih cokula. Pešaci su grabili uzbrdo. Neprijateljska baterija pratila ih je u stopu.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
MITKA (spolja): Sablju, mori, i pušku! Konja, Dorču mi izvedi! Dorčo, sine mrtvi, noćas ćemo ja i ti... aah! (Bat konjski.) U sobu rupi policaja. POLICAJA (zaduvan, baca štap pred Arsu): Evo, gazdo!
U jesen, slunce kad počne da kapnuje, t’g ću i ja da si umrem. Zajedno, ja i slunce će si idemo! (Čuje se konjski bat i rzanje.) Ja! Zar te je žal, bre, za mene? Eh, Dorčo! Hoćeš šićerč’k. Ima batka za tebe.
Jer znam da će on sada sve na tebe! Za sve ćeš ti biti kriva. KOŠTANA Neće, neće! Samo ti nemoj! Čuje se bat konjski, hrzanje, zvek dizgina. TOMA (iza pozornice viče): Marko! MARKO istrči. Sjahivanje. Ulazi Toma.
Larma, svirka svatovca jača. Čuje se krckanje kola, bat nogu. STOJAN (naginje se nad Koštanom): Kaži mi! KOŠTANA (besno): Nisam! Nikoga nisam volela! I nikad neću da volim!
Šantić, Aleksa - PESME
Noću je bolje bilo, Sokaci pusti i samo Ja sâm sa svojom senkom Lutô sam tamo i amo. Uz bat koraka tromih Ja bih most prešao stari; Kroz oblak mesec se javlja I hladna pogleda zâri.