Obradović, Dositej - BASNE
Šta bi drugo podozreo nego ono što jest. Kako se sposobna dočepa vremena, ode u starčevu bašču zlato saspe u torbu, a kotao napuni šljunaka, zatrpa ga brže bolje, pak ispod žita, nikom ni reči.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Povrati se dvoru neveselo, Te otide u Marinu bašču, Mlada Mare u bašči zaspala. Gleda Ivo, misli kako li će: Ali će je od sna probuditi, Ali će joj lice poljubiti.
A da znadem, moje belo lice, Da će tebe mlad vojno ljubiti, Ja bi išla u zelenu bašču, Svu bi ružu po bašči pobrala, Iz ruže bi vodu izvijala, Te bi tebe, lice, umivala, Kad mlad ljubi, neka mu miriše.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Careva je kći često gledala s pendžera u bašču i govorila u sebi: „Bože moj, kakva je to lepa bašča i kako je urađena, a radi je samo jedan čovek, pa još da je
kći gledajući tako s pendžera i čudeći se, opazi Ćelu u bašči pa mu progovori: „Za Boga, Ćelo, kako možeš ti sam toliku bašču tako lepo raditi i držati?“ A on joj odgovori: „Gospođo devojko! ako si rada znati, porani pobolje pa ćeš videti.
ako si rada znati, porani pobolje pa ćeš videti.“ Drugo jutro careva kći urani vrlo rano, i stane da gleda u bašču nejavljajući ni ocu ni materi, kad ali Ćeli došao zmajevit konj i doneo mu gosposko odelo i oružje, i doveo uza se troje
kad ali Ćeli došao zmajevit konj i doneo mu gosposko odelo i oružje, i doveo uza se troje četvoro čeljadi te rade bašču, a Ćela se obukao u ono odelo, te postao sa svim drugi: nije više ni će | lav nego lep momak što može biti, pa uzjahao
prostačko odelo i načini je kao puku prostakinju, te je uda za Ćelu, pa im da iza grada malo zemlje, a Ćela onde načini bašču i u njoj kolebu, i stane živeti s carevom kćeri kao svaki baščovan, noseći zelen u grad i tako po štogod zaslužujući.
dvora careva; a ova đevojčica, ovo je jedina šćer careva, koju sam ja iz malena gojila; pa po nesreći svojoj otide u bašču, podaleko od dvora.
Išavši on zadugo dođe u jedan carski dvor pa uđe u bašču, kad tamo — carska kći sedi pod jednim drvetom i plače. On joj nazove pomoz Bog i zapita je, za što plače, a ona mu
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Kako nam je god rekao Todor kalpagdžija, kako pređemo na manastirsku zemlju, učini nam se kao da smo u edemsku bašču došli.
Četverti dan stignemo pod Svetopavlovski manastir. Kako iziđem na zemlju, uljezem u jednu bašču, uslaždavajući se krasotom različni[h] voćni[h] drevesa, obremenjeni[h] plodom.
u svoj toj zemlji na nekolako fati dubljine ništa nije nego voda, koju svako jutro i veče črez malene kanaliće kroz svu bašču navraćaju i drevesa napojavaju.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
vašega doma nosila ovome Miti Strižibrku dva guščeta na zaklanje, a miledi Soja baš sad posla pandura u Tanasijevu bašču za salatu. Dakle, prijatelju, kucnimo se! — iščita apotekar čitavu deklamaciju.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Jest, ama bogme mališa neće da se okani, no saleti otud, saleti odovud, dok jedva mati ukabuli i proda bašču te kupi konja. Pošto se mališa dokopa konja, poče drva goniti i prodavati, te je nekako životario s materom.
Jednoga zimskoga jutra podiže se vezirović da obiđe svoju staru majku, ali je ne nađe kod kuće. Onda iziđe u bašču, da malo prohoda.
Onda iziđe u bašču, da malo prohoda. Kad dođe u bašču, ima šta i viđeti: u jednom budžaku trešnja, a oko nje se ovila loza, e rodilo oboje, ama više ne more nijedno da drži
Kad se derviš i kuvar sastanu pred carem, i derviš na pitanje carevo: „Šta sad čini bog?“ odgovori: „Eno, sad ode u bašču; eno, sad uzabra cvijet; eno, sad sjede“ itd.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Gospa Nola poče tiho i žalosno da pevuši: Ne kopaj me, nano, U to šturno groblje; Već me kopaj, nano, U zelenu bašču ... O-o-o-o-oh, Savaote! Srbo, sine, gde si, da zasviraš i popevaš Nani! Da popevaš „dobrotvorki”!... Ostarila sam.
Znaš kako pesma kaže: Kulu zidam, bašču sadim, Ni na nebu, ni na zemlji, Već na grani od oblaka. E, to smo ti, ja i moja mati.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
(Ustaje, silazi sa čardaka.) Neću više ovde. Ovde mi na staro, na moljci miriše. U bašču, na ava, na zelenilo iskam! (Asanu): Asane bre, uz njuma li si jednako?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
ženu za sebe ju je obručio, a kano svoju kćercu miluje, i ka na sluškinju misao na nju nosi i ka devojku je čuva, kano bašču je obgrađuje, ka vrat je obgrljuje, i kano o glavi stara se o njoj i kano mladoženja obriče joj se, kano sveštenik
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Paa... — nastavlja kalfa Kote — ti li si gu videja kad si ona, demek, presvukuje košulju i čiček-anteriju u bašču?!... Hm, — huknu i duhnu ljutito na nos i zavrte glavom Kote. — Kude si gu videja? Zbori, kelčo nijedan.
a sedeći usamljena, zasipana jesenjim lišćem, na doksatu, i kidajući mitrovske, zimnje ruže, zapeva tiho pesmu: U bašču mi zumbul rast’o, — ja ga ne gledah; na zumbul mi bulbul poj’o, ja ga ne slušah!...
— Jok, jok, sag je drugo! Prizortilo je... Eve, pratila ti ovoj cveće! Sama ga je trgala u bašču, za teb’ ga trgala! Poljubila ga kad mi predade za teb’, — poceluj ga i ti sag!