Radičević, Branko - PESME
Uz Milenka još je jedan pristâ, Sam on samcat, kažu, vredi trista, Ime mu je Jeroglavac Bajko. A kaki je, moja mila majko, Kakva pleća, a kakova brka, Kakva oka i pogleda mrka, — Ta našto mu puška i pašnjača,
— Samo, brate, da okom prevali, Pa da Ture o zemlju se svali! Ao Bajko, Bog ti pomogao! Mlogim li si divno dohakao! Glavam' turskim nema nigde broja Što sarubi čila miška tvoja.
Ao Bajko, svud si de te treba! Baneš kano grom iz vedra neba, Tek se makneš, pa već i usmrtiš, Divne l' jade Turadiji prtiš!
Kuda, pašo, kuda li zabrava? Vidiš, ludi, e ti s' njija glava! Planu Bajko, pa desnicom manu, Desnu ruku okide Limanu.
“ Ciknu Lima, većma se naljuti, Pa se Bajku još jednom uputi. Oh, mač bojni svagda mejdan deli, Al' ga Bajko stište zubi beli.
Čudo beše, ali ne znam kako, Ali čudo bijaše svakako: Konj varaknu, i za časak tili, Dohakao Bajko turskoj sili; Golom rukom prionu Turčinu, Zaljulja ga, pa s njim o ledinu, Srpski konji Ture pregaziše. „Nije dosta?
„Nije dosta? — Sad eto ti više!“... Reče Bajko, mač u ruci sinu, Pa kroz Turke kâ munja se vinu, Zvizga, cika, i vika, i vreva, Al' pred Bajkom ko to desno seva?
„Amo za mnom“, povika Mileta, Razbi braću Turadija kleta!“ To izusti, pa konjica pusti, Za njim naže onaj Bajko pusti, A za Bajkom Srpčići ostali. Ala, Bogo, ko da te ne fali!
od Srba glave ne posekô, Sadaka je zaista posekô, Jošte mloge žive zadobiše: Dve stotine i još nešto više; Sam je Bajko, ona tica siva, Četir paše uvatio živa.
„Jako juriš!...“ Plači, turska majko! Uleteo u zlotvore Bajko, Velju pušku turio o ramo, Konjem vrda i tamo i amo, Oštrim mačem oko sebe maše, Dve je ljute posekao paše: Baš
— Ali Jusuf ne zbori nikako: Srpskim mačem ona srpska ruka Presekla je Ture više kuka. Seče Bajko, ne mož' da oprosti, I preseca i sablje i kosti, Ta čudne je ruke pouzdane, Kog' udari, al' baš ni da lane.
Ljuljnu s' Bajko, prsnuše mu oči, Dva-tri kroka još unapred kroči, Onda pade, ali grdne jade Jošte mrtav Turcima zadade: Tri
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
DANILO IGUMAN STEFAN JANKO ĐURAŠKOVIĆ, serdar RADONjA VUKOTA„ IVAN PETROVIĆ KNEZ RADE, brat vladike Danila BAJKO ROGAN JANKO NIKOLA VOJVODA DRAŠKO MILIJA STANKO (Ljub.
KNEZ BAJKO Što zboraše Hamza i Nikšići? Šćaše li im mila vjera biti da izdižu mirno u Rudine? SERDAR VUKOTA To znaš, Bajko,
Šćaše li im mila vjera biti da izdižu mirno u Rudine? SERDAR VUKOTA To znaš, Bajko, bi im mila bila, od dobra se jošt bježalo nije. Kâ ne žele Turci dobrovanje, da u miru raširuju ovce?
I nije im bez neke nevolje, a bez njih se nikako ne može. KNEZ BAJKO Hajte, ljudi, da što poslujemo, ali doma hajte da idemo, da se s nama đeca ne rugaju; pa s Turcima kako koji može, a
KNEZ JANKO Kad me žena pita đe sam bio, kazaću joj da sam so sijao. Kuku njojzi ako ne vjerova! KNEZ BAJKO Sad mi pade na um ona priča kad onoga iz jame vadiše: pô mu lica crno, pô bijelo.
KNEZ ROGAN Lijevo mi uho sad zapoja, ja se nadam veselome glasu. VUK MANDUŠIĆ Danu, Bajko, puhni mi u oko, jere mi se grdno natrunilo. SERDAR JANKO Ukrešite koji da pušimo!
TOMAŠ MARTINOVIĆ Gavranovi graču i biju se, cijènê brzo mesa biti! VUKOTA MRVALjEVIĆ Ne prelaz' mi preko puške, Bajko, no se natrag preko nje povrati!
VUKOTA MRVALjEVIĆ Ja po svu noć prtljam i snijevam; dok se dignem, ja sve zaboravim. KNEZ BAJKO JE SJETAN, I VUK MANDUŠIĆ; ONI DVA NE HOĆE NIŠTA DA PRIČAJU. KNEZ JANKO Kneže Bajko, ti si nešto sjetan?
KNEZ BAJKO JE SJETAN, I VUK MANDUŠIĆ; ONI DVA NE HOĆE NIŠTA DA PRIČAJU. KNEZ JANKO Kneže Bajko, ti si nešto sjetan? Što će biti, to ne može proći, nego pričaj, da i nije milo.
KNEZ JANKO Kneže Bajko, ti si nešto sjetan? Što će biti, to ne može proći, nego pričaj, da i nije milo. KNEZ BAJKO Hoću, kneže, sve mi jedno biva. Ja sam noćas grdan san vidio: sve oružje svoje u komate.
Kud će tvoja mlada ljuba, kuku njojzi! dvoje đece tvoje ludo, siročadi? Što će jadni đed ti Bajko, moj Batriću, koji te je odnjivio? teško njemu! Proste tvoje ljute rane, Moj Batriću, al' neprosti grdni jadi, kuku rode!
SESTRA SE BATRIĆEVA ZAGRLI S ĐEDOM BAJKOM (KNEZOM), UGRABI MU NOŽ IZA PASA I UBI SAMA SEBE; BAJKO SE PRENEMOGNE I PADE SPORED UNUKE MRTVE. VUK TOMANOVIĆ Hvala Bogu, velike žalosti što nas nađe danas iznenada!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ovo j' srce bilo or'o - Oj mladosti, bajko mila! Oj godine, burni vetri, Salomiste orlu krila! Tutun puši, ambru pravu, Dim se diže, dim se muti, Stvaraju se,