Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” — Zbog toga ode moj otac preko Drine Hadži-begu, ali Hadži-beg ne da novaca, no veli: „Neka dođe taj silni Aganlija, pa neka uzme sam sobom ne trideset kesa no i više,
Zatim reknem Del-Ametu da turski kazuje, a ja ću njegove reči srpskim slovima pisati Hadži-Sali-begu u Srebrnicu, da izmamimo od njega štogod baruta i olova, jer je on bio protiv dahija i prijatelj je bio Hadži-Musta-paši.
Zato sada šalje selam Hadži-begu, da i on učini gairet od svoje strane, i da caru i carevom čoveku u pomoć s džebanom priteče itd.
i caru arač dadu, pa će se vojska vratiti i da je veće Mačva i Pocerina svoje ljude poslala, i Sirčiću paši, i alaj-begu, i krajišničkom kapetanu iz Novoga Musta-begu, koji su na Badovince na ovu stranu prešli, mnoge kočije travu im u
i da je veće Mačva i Pocerina svoje ljude poslala, i Sirčiću paši, i alaj-begu, i krajišničkom kapetanu iz Novoga Musta-begu, koji su na Badovince na ovu stranu prešli, mnoge kočije travu im u logor odnose i drugi izmet čine; a valjevska nahija
” — „Hvala Bogu, dobro. Kako je vama bilo?” — „Šućur Bogu”. — Ja mome poočimu Musta-begu blagodarim, i na hata uzjašem i dođemo pod Šabac u Topolik. Ovo je bilo julija 6. 1806. godine.
— „E, čiča-proto, tako je, to sve i ja znam, ali će reći: ne smede Karađorđe da iziđe Hadži-begu na bitku, a kako će sutra veziru i svoj Bosni iziđi!
i dođemo moliti, od svake ruke dokazivati da za njega nije danas putovanje, bar dok naša vojska gore učini probu na Hadži-begu itd., i odobri. Ovo je bilo pod Kličevcem u Valjevu, na mestu gde je sada kula.
Dođe nam iz šanca kroz čestu neki dobar junak, Gača iz Skadra sokolske nahije, koji je Hadži-begu na Štiru ranu odneo (jerbo je sokolska nahija jošte politično pod Turcima) i on iz svoje dobre šešane nekoliko izbaci
” — „Ćuti — veli, — dušu ti; ne viči Gača, veće viči: udri Đuro, jerbo ću ja sad Hadži-begu opet u šanac.” I Turci pucaju iz ,šanca na nas, no mi smo grmenje u̓valili busiju, i samo gdikoga rane, koje mi pošljemo
iz Osječne buljubašu, i reknem njemu da uzme vredni̓ momaka, koliko više može, da ide da zapali tursko selo Petrc, Hadži-begu iza leđa. On to posluša, i ode sa 200 momaka. U taj čas dođe meni pismo od Karađorđa.
Pozovemo i dođu nam 20 Turaka Užičana u planinu Crnokosu. Na pitanje srpsko: zašto su dozvali Begu Novljanina i Fočića Osman-agu iz Bosne, i što će im Afiz-pašin Omer-aga iz Niša, i zašto kupe jabansku vojsku, i našto
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
A kad su polazili, bio je srećan ako je nekom begu ili agi pridržao uzengiju da na konja uzjaše... S punim ustima hvale, po odlasku njihnom, kupio je kokice duvana što su
Mira radi popuštao bi pa ma štetovao... Jednom reči, bio bi to miran seljanin: davao bi bogu božje, a caru carevo, i begu begovo, i nikad se, ama jednom rečcom, ne bi protivio. Ali darnuta je klica zla. A ona je bure baruta.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
I onda bi nastala ona njegova zbrkana, ubezeknuta priča: o tom begu, o kupljenju njegova desetka u selu. A to bi nagnalo čaršilije da se sete njegove nesreće od koje je Menko tako šenuo, te
Teodosije - ŽITIJA
— anđela s mačem i starca s močugom — zmija ne podnese, nego sa vrha peštere niz provaliju pobeže i neznano kud u begu bežeći otide. Arhistratig reče starcu: „Mir tebi, dušo koja tražiš Gospoda! Vide li slavu Boga našega?
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ti su osiljeni begovi udarali namete na sela, naročito novčane. Ko je polazio u pečalbu dobivao je poruku da donese begu te i te, mahom skupe, stvari. I on se bez njih nije smeo vratiti.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
JUSUF: Da ulog nije malo preveliki? HASANAGA: Ne uobražavaj. Nisi toliko glavat. (Hasanaga i Jusuf prilaze begu Pintoroviću) BEG PINTOROVIĆ: Rešiste li?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Hero počne tražiti zgodu kako bi se osvetio begu, i slučajno ga srete jedan dan đe ide u džamiju, te ga zalijepi što je bolje mogao.
Zovnu Hera i pita ga kadija je li on begu dao šamar i zašto je to učinio. Hero mu kaže da jest, a zato što je beg njegova sina istukao nemilice a ni kriva ni
— E, pošto je tako, — reče kadija — ti si, Vlaše, dužan platiti džerime po groša begu. — Peke, efendum, — odgovori Hero, i izvadi groš, pa reče: — Daj mi kusur od groša.
Ne imajući kadija da mu povrati pô groša, dade groš begu i reče mu: — Ako pri sebi nemaš pô groša da Vlahu povratiš, ano pođi u čaršiju te promijeni i povrati mu pô groša; a
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
RADAK: I ti si, valjda, iz Šumadije? PORFIRIJE (obzire se plašljivo): A nu!... Nego učinih neku štetu begu iz Vučkovice, te jedva glavu iznesoh!... Samo ćut’, da ne opazi ovaj pogani Cincarin, što li je...
Jakšić, Đura - JELISAVETA
VUJO: Na časnome se krstu zaklinjah tvome ocu, pokojnome gospodaru Ivan-begu: da tebe, sina njegovoga, za života ostavit neću...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
da je Mladen znao da bi svi potrčali da kupe, i bojeći se da to ko drugi ne dozna, brzo otišao i tobož — tako je kazao begu — po čaršiji da pozajmi, vratio se, dao begu novac, sve, sve ga isplatio, ali, dok nije dobio i tapiju, nije hteo da
i bojeći se da to ko drugi ne dozna, brzo otišao i tobož — tako je kazao begu — po čaršiji da pozajmi, vratio se, dao begu novac, sve, sve ga isplatio, ali, dok nije dobio i tapiju, nije hteo da govori, sve se bojao da se ne pokvari.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
centar čitavog malog kulta — to se možda daje zaključiti iz etiološke skaske o postanju jedne džamije u Čajniču: Mehmed-begu prividilo se u više mahova kako na nekoj o. uči hodža jezan, i on na tom mestu podiže džamiju (BV, 16, 177).
Stanković, Borisav - TAŠANA
) De, bre, de! (Kafedžiji): Daj nam rakije! Nek je sve veselo, pijmo. Veselo, veselo! (Okreće se najstarijem begu): De, Ahmet-beže, »Veselu, veselu Stojnu«, tvoju Stojnu, čivčiku, radi koje ti zamalo verom ne promenu.
Za vreme pevanja svi razdragani, samo Rešid beg duboko zamišljen. Pri kraju pevanja Jusuf beg se obraća Rešid-begu. JUSUF BEG Šta tako duboko misliš, Rešide? REŠID BEG Gledam kako reka podlokala Vaskinu baštu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
devet daše za pašaluk, car im dade bijele tugove i vezirstvo na te zemlje dvije bez promjene vazda dovijeka: Mamut-begu Obrenbegoviću dade zemlju ravna Dukađina, đeno rodi izdobila vina, dosta vina, više urmetina, dosta ima bijele všenice,
Pa je petu knjigu nakitio, te je šale Liki i Krbavi — na koleno Ličkom Mustaj-begu i do njega od Orašca Talu: „Eto knjiga, dvije četobaše! Da ste brže meni na Udbinu u subotu koja prva dođe!
Žao bješe Mustaj-begu Ličkom, jer od roda više nikog nema, pusti suze niz bijelo lice, pa on sjede na meke dušeke, cura pade u krioce
Skoči Stojan na dobra đogata, a đevojka na malena vranca, bježi mlada bijelu Kotaru, a Janković begu u sretanje. da je kome sjesti te poglati, da on vidi čuda velikoga, kad udari tridest na jednoga, pa ne ščeka kuća ni
Ne ostavi sestru bez zakletve, i tebe bi sestre žao bilo; vrati njega, nek ide Udbinji“. Stojan svoju sablju povratio, begu bole popriteže ruke, pa ga prati natrag u Udbinju, i ovako njemu besjedio: „Kada, more, u Udbinju dođeš, s Udbinjavim’
Kada Baju sitna knjiga dođe, i kad viđe što mu knjiga kaže, on uzima divit i hartiju, te on begu knjigu otpisuje: „Gospodaru, beže Ljuboviću, šteta tebi poginut od mene, meni žao umrijet od tebe; nego hajde da se
Kada Bajo sitnu knjigu primi, knjigu čati Pivljanine Bajo, glavom maše, zubima škrguće, pa on begu drugu otpisuje: „Čuješ, more, beže Ljuboviću!
U zao čas po me ili po te!“ Pa otpasa dva mača zelena, begu baca oba preko krila: „Eto, beže, dva mača zelena, oba mača od jednog kovača; ti izberi koga tebi drago: uzmi boljeg,
Prevari se Njegošević Mato, prevari se, ujede ga guja, ne šće kazat Pivljaninu Baju, već prevari svoga pobratima da na begu ništa više nema osim jedna tanana košulja, po košulji svila i kadiva.
Tad Ljubović posla svoga slugu da opipa Pivljanina Baja. Ode sluga te opipa Baja, i vrati se te on begu kaza da na Baju pancijera nema, nego samo tanana košulja, i po njojzi svila i kadiva.
tica im puta ne preleće, dođe Pavle dvoru bijelome, dođe Sava šeru Mitrovici, dođe Janko bijelu Konjicu, pobratimu begu Ali-begu; pa on kucnu halkom na vratima, — na ruci mu prsten od merdžana, halka zveči, prsten odgovara.
im puta ne preleće, dođe Pavle dvoru bijelome, dođe Sava šeru Mitrovici, dođe Janko bijelu Konjicu, pobratimu begu Ali-begu; pa on kucnu halkom na vratima, — na ruci mu prsten od merdžana, halka zveči, prsten odgovara.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Diže se seobom, te ode u Karavlašku k Radul begu. I on ka hristoljubac lepo ga prihvati s veselom dušom dragovoljno i tamo već preboraviše mnogo vreme mirno i huzurno
Što da čini on, uze se dovijati kako bi se od njega izmakao. Pridomisli se tomu, te posla nekoje prijatelje svoje k begu od njegovih subližnjih mu spatara, savetnika begovih da ga ugovore s prinudom njega poslati s darom i s mobenim se pismom