Obradović, Dositej - BASNE
I tako odveć slastima predat čovek rad bi kao Metusal živiti, samo da se više nasladi. Razuman se hrani da živi, a bezuman bi rad živiš samo da se hrani i goji. „Bogatstvo ašče tečet, ne prilagajte srca.
Veli da ni boga nejma! Kako i zašto? „Rastlješa v načinanijah svojih.” Evo kako: jer bezuman nema dobrodjetelji u srcu svome. Pak što mu biva?
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Neko tajanstveno tkivo isplelo je svega jednu: našu dušu. Nikad Natašice! Jesam li bio bezuman onda kad sam te vređao? Ja, svakako, ne znađah šta sam govorio. Eto pomisao na tebe prži mi um.
Jurišićevog stana na Dunavu, policija, sutra dan, našla je ovaj njegov rukopis: „Opet me spopao strah, crn, zloslut i bezuman, i sve prednje listove pokidao sam jer sam lagao Bojim se; uvek sam u mračnom strahovanju...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ona mu onda dobaci da ne govori kano čoek bezuman, nego neka ne mahnita. Ti si, kaže, jedan od onijeh, koji bi zažmurio, pre nego što bi babu poljubio!
Čekala ga je. A on se eto, bezuman, za udatom ženom batrga. Poginuće oboje od Božičevog pištolja. U njenog oca šale nema.
“ Prekodan, Pavle bi bio, među njima, kao što su i drugi ljudi, ali uveče, uz ognjište, imao je pogled bezuman, Bože prosti, kao što ga imaju suludi!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Za trenut, voda što mu je pljusnula u lice, na glavu i grudi, vrati mu vid i snagu i on kao bezuman, gurnut, ponovo potrča. Oba uveta visila su mu tada već krvava i crvena kao škrge u ribe.
Razlika između one koje se sećao i ove sad, beše tako užasna, da je celo veče išao po dvorani razrogačenih očiju i kao bezuman, očajan što je i ovo morao da preturi preko glave, želeći neprestano da se sve to što pre, svrši.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Komanda se ne čuje. Nije ni potrebna. Svi znamo da su na onoj obali naša braća, pa ko bi bio toliko bezuman da u njih gađa. Već zbog morala samo...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A utom, jedan ozbiljan, grub, obrastao u bradi, vojnik, junačina, jedan čovek izdvoji se. To je Petar... I besan, bezuman zagrljaj i poljupci...
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
beznadno ali još uporno, mi uglavnom svođasmo svoj posao na to, da krepimo zaostalu snagu jedne upravo lude rase na bezuman otpor prema zavojevaču, i da joj ulivamo veru da je Kosovo njeno, iako stvarno od svega toga beše još Gračanica, u koju