Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Koje su iole što imale, očevi ni da se dadu osoliti za Ljubu. — Šta će mi taj bekrija i kartaš! — govorili su devojački očevi o njemu.
— Pa, baš da vidiš, Alka, nije nikakva ni sreća s tim Milivojem. Bekrija, kartaš, noćnik, okukao je u kavani. Marko mora po njega pandura da šalje; brani ko za njega.
— Ćuti, Mico, znaš šta kaže Nemac: „Wer schіmpft, der kauft”. Zato se rado s njim ispod ruke iz crkve pratiš. Bekrija, bekrija, ali, najposle, koji jurat nije bekrija! Badava, kad mu dobro stoji!
Zato se rado s njim ispod ruke iz crkve pratiš. Bekrija, bekrija, ali, najposle, koji jurat nije bekrija! Badava, kad mu dobro stoji!
Zato se rado s njim ispod ruke iz crkve pratiš. Bekrija, bekrija, ali, najposle, koji jurat nije bekrija! Badava, kad mu dobro stoji! Tako se koškaju njih dve, koje iz šale koje poluozbiljno.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Ne moraš baš cele noći. Pred zoru lađe već odlaze, možeš leći, pa za dvojicu-trojicu bekrija ne moraš na nogama biti. Ali tebi se to dopada! Pera ne odgovara, tek zevne, kao čovek koji nije ispavan.
— Čuješ, Soko, šta ću ti nešto kazati! — Šta? — Od Pere našeg neće ništa biti, ne sluša, bekrija, kartaš, valjda i pijanac. — Mlad je još, valjda će se popraviti. — Da bog da, al’ teško. — Vi ste sami krivi.
— Bog iz tebe govorio! — A šta tvoj Pera s konji trguje? — Nemoj me o njemu ni pitati! Bekrija, pa bekrija! — Pa sad gledaj, ženi Šamiku. Pa na kome će to tvoje dobro ostati?
— Bog iz tebe govorio! — A šta tvoj Pera s konji trguje? — Nemoj me o njemu ni pitati! Bekrija, pa bekrija! — Pa sad gledaj, ženi Šamiku. Pa na kome će to tvoje dobro ostati?
— Vidiš da je kuća pusta. Katica je kao Duvna, na nju računati ne možemo, a Pera ne samo da je bekrija, nego i lopov. Nedavno mi probio čekmedže. — Kako to?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
znala mi je, brate, rondati i čantrati ka mlinsko čeketalo: te bekrija si, te pijanac, te ubojica, te žandari nam se nikad ne skidaju s vrata, te gori si neg ikakav komunista ...
Kostić, Laza - PESME
ja, i da me vidi da se ne plašim, bajagi stanem šaliti se s njim: Pa otkud tako dockan, bogati, zar i ti noćnik, i ti bekrija? Al' to je valjda tvoja tragičnost? Što za života htede prezreti, osudili te na to po smrti!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— Ali, sveti čovječe, — progovori handžija — kako mogu pisati takve laži? — Piši ti samo, pa ako je ovaj mladić bekrija, Belila će se mojemu sluzi smijati, i on će onda prazan doći natrag.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
CMILjA: Šta znaš, možda bi mogo neko da ga prevaspita, lepim, neko ko ima razumevanja? Znam jedan takav slučaj, bekrija, ženskaroš, a posle ženidbe svetac! Ni daj si Bože onaj čovek! IKONIJA: Samo bi mu još to falilo!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Zar i ti noćnik, i ti bekrija? Al' to je valjda tvoja tragičnost: Što za života htede prezreti Osudili te na to po smrti!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
obaveste jedino o tome: imam li ja, čovek koji traži njegovu kćer, kakav god između velikih poroka, to jest, jesam li bekrija, kockar, ubojica ili tako šta.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Lovac čak u Africi Lovi ljuta zvera; Volar tera volove, A bekrija kera. Pismonoša hitno, hitno Kasa neustupno; Slagač slaže sitno, sitno, A novinar krupno.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ne opaža moje uznemireno vrpoljenje po krevetu, šuškanje posteljine, promuklu dreku poslednjih bekrija što ispijaju preostale čokanje u srednjem dvorištu, neke nejasne šumove iz ostava, valjda čagrljanje bakarnog posuđa koje
Ilić, Vojislav J. - PESME
Po kakav propali plemić, Il' bekrija svirač, sa špadom i gitarom, Društvo je njegovo bilo. Jer on je voleo pesme, A njih je skitnica svirač pevao s ljubavnim
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
” — Starac i Petar noću nikada nisu izlazili, ni u komšiluk ni u varoš. Toša, naprotiv. Ne kao bekrija, nego kao član društva, i kao društven čovek. Ali nikad nije noćivao u varoši.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Ali sam lošo slušala, Tatko na majku zboreše: »Devet još ćeri da imam, Ni jednu Mitki ne davam, Jerbo je Mitka bekrija, On pije vino kajmakli, A i rakiju nrvenac, Na vino vadi noževi, A na rakiju pištolji«.
(Sam sebi): A jest, istina je... (Gorko, siteći se sam sebi): Istina je. Istina je, Mito, crni Mitke, da si bekrija. I toj asli, dibiduz-bekrija. Samo se po mejane lunjaš, samo puške, sablje, žene. I dokle ćeš?
(Gorko, siteći se sam sebi): Istina je. Istina je, Mito, crni Mitke, da si bekrija. I toj asli, dibiduz-bekrija. Samo se po mejane lunjaš, samo puške, sablje, žene. I dokle ćeš? Lipči i crkni bre jedanput!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
bijaše silan Vlah-Alija, no bijaše jedan stari derviš: bijela mu prošla pojas brada, s njime nema nitko pod čadorom; bekrija je taj nesrećan derviš, pije Turčin vino kondijerom, no sam lije, no sam čašu pije, krvav derviš bješe do očiju.
Svatovi se rahat učiniše u široku polju pokraj mora: ko imaše konja od megdana, okreće ga po polju džilita; ko l’ bekrija, naginje čuturom, te on pije ono rujno vino; ko imaše grlo pouzdano, popijeva svatske poskočice.