Upotreba reči beli u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

i na meni čista košuljica; a otac mi metuo oko vrata crnu pošu s kratkim, sitnim fronclama, preko poše su padali čisto beli koliri od košulje, prsluk beše od crne svile s belim okruglastim dugmićima, na noge je obuo opanke, a bele suknene

A ono tamo gde su oni beli drveni krstovi... to su grobovi!... Onde mirno počivaju oni što su mi tepali: „Dušo! Hrano! Golubice! Grlice!...

— Učitelju, — reče, — vreme je da putujemo; eno, pogledaj tamo istoku, videćeš gde se nebo beli, skoro će i da svane.

Kad su prvi zraci sunčevi obasjali Čestobrodicu, videli smo, duboko u podnožju planina, kako se manastir beli. — Učitelju, — reče Miladin, — danas nije nikakav praznik, pa gle šta se sveta u manastirskoj porti steklo!...

Obradović, Dositej - BASNE

Koji ume živiti i ophoditi se s ljudma, nek ište samo: daćemo mu i košulju s leđa. Jesmo li mi crni, a radi bi biti beli, može li on samo majstorski dokazati da smo mi i od labuda belji, — to je pamet, i ako baš niko to neće verovati;

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

SOLDATUŠA Ošišanu, vode je preko pijace, bosa među čizmama gazi sneg, gola ko jaje beli se kažnjena glava, i cela pijaca, kroz sneg koji ne prestaje da pada, gleda je kako čeka ko će prvi da je pljune,

krompiri u trap, žitarice u vreće i vodenice; slažu se u kace glavice kupusa, tikve u ambare, paprike u korpe, beli i crni lukovi u vence; razastrt po platnima, na suncu, suši se pasulj crveni i beli: sve se danas, s bogovima,

u ambare, paprike u korpe, beli i crni lukovi u vence; razastrt po platnima, na suncu, suši se pasulj crveni i beli: sve se danas, s bogovima, zbira, da se sutra s miševima deli!

Kupinom se hrani, na kamenu spava, maslačak mu je svetac, neven kralj. Dok ga zasenjuje slovo, što se beli u leptiru, dok ga zaglušuje slovo što zuji u grožđu i cveću, Sveti Sava sunčevu svetlost deli s hlebom i

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

kad su me za vrat u̓vatili i oltaru poveli, jer onaj jedan đakon što me je vodio reče mi polako od šale: ,,Reci zbogom beli svete, sad ćeš da pogineš!” i meni se onda učinilo da ću svet da promenim. No posle vidim kako je to lepo biti popa.

) Kad vezir s konaka od Beli̓ Voda pođe, mi izvedemo našu vojsku vrtalj sata od kamene Careve Ćuprije u polje, stavimo je oko puta u dve parade oko

Dok povika dumendžija: „Ustajte, ko je legao!” — Ja ustanem i natrag pogledam, a ono se opet beli i reknem: „Ao pobro, crni̓ tvoji̓ gusaka, a gorega mog tihog Dunava!” i odemo dalje.

o Moskvi štogod da kazuje, a ne kao ja, u planini počti odrastao, pa kao čovek koji iz jedne pomračene sobe izađe te u beli svet ili u sneg pogledi, pak mu se odma i vid zanese, dok malo oči protre. A ja?

Okolo sede sve starešine i Karađorđe. A kad se nakupi na japundžetu velika gromila novaca, dukata i beli̓, onda Karađorđe reče: „Eto, kojekude, je li ovo pravo ovolike silne novce davati Turcima, da nas bolje tuku, ili je

” i tako ugrabimo u šumar. Krdžalije odu putem, zateku Popovića Pavla iz Vranića sa 20 momaka u Majdanima, kod Beli Voda, opteku, potuku se; a drugi otrče u Železnik, oko šanca zateku ljudi i 7 glava odseku, i pobegnu natrag.

Ja čujem, da je Karađorđe došao na Beli Brod, i odem k njemu. On vodi sa sobom kneza Teodosiju iz Knića i Gružana oko trista vojnika; Milan i Miloš Obrenovići

— „Nije, nije — veli — onaj tvoj hat beli, no onaj što su ti Turci poklonili i 400 dukata”. — Ja kažem: „Da su mi hata poklonili, ja bi̓ ga doista dojašio, a

Pišem knezu Peji u Zabrdicu i kažem da je: „— „— — gospodar Đorđe prešao Kolubaru na Beli Brod, i da se ulogorio u selu Lajkovcu, i da je doveo 12000 vojske i petnaest topova (samo sa dva topa došao je, ali

Dođe vesnik od Turaka, mole da izađu na razgovor. To im se odobri, i dođe ih 20, koje staraca beli̓ brada, koje agalara.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

uša! — Bolje, more, bolje!... Gore uvrh njive!... Eno ih, potrči, more! A čekajde, zapamtićete vi ko je Radovan, beli!... — razvikao se gazda Raka, pa polete kao smušen za Pajom.

— odupre se Sima u inat. — Dva nazimeta samo što se provukla kroz plot, pa hoćeš dvaest vreća?... E nećeš, beli! — Jest, dva nazimeta! A ima valjda nedelju dana kako mi mal zatiru, a tebi ni u uvo! — dere se Raka. — Čuješ, Simo!

— Ja, bogme, ne može bolje biti... Alal vam vera i vašem dočeku! Vi osvetlaste obraz danas, beli! — uze ih hvaliti Đuko i potapka obojicu po ramenu. — Samo ne znamo, kako kapetan. Da li je njemu bilo po volji?

— Šta, šta! Ne daš? — Ne dam! — Bre, daćeš, sinko, goli, beli! — Videćemo... — odgovori Sreja, pa se okrete da pođe. — More, ljucki ti kažem daj pare; bogami će biti od nas čuda.

Nastao je časni post. 3ima već prevalila. Ne duva više oštra ustoka ni hladni sever. Sad se beli vetar igra golim granama visokih bukava — pošav od Župe, pa sve do Željina, Nerađe i Kopaonika.

Sneg svud gotovo okopneo. Samo onaj na Suhome rudištu ne haje za beli vetar: on će se rasplinuti tek posle — kad pripeku junske vrućine. Na sve strane razmileli se vredni ratari.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

— Dobro, harambašo! Nasta mrtva tišina. Stanko je slušao cvrčka pored sebe... Beli leptiri proletali su tamo-amo pa padali po travi, koja se na izdani vodenoj zelenila...

Planu baba kao vatra, sevnu okom, prilete Turčinu, pa onim drvenim tučkom što je beli luk maločas njime tucala — raspali Turčina posred temena... Turčin se izvrte. Iz provaljane glave kuljala je krv i mozak.

Vetrić je šuškao zelenim lišćem, granje je puckaralo pod nogama, tice su pevale pozdravljajući beli dan, a kroz šumu se čula huka drinskih talasa...

— Ja bih se, da me nije stid, igrala s njim i dan i noć!... Pogledaj, molim te, kako mu je lepo oko!... Pa ovaj beli cvet na čelu! I... gleda, nekako, kao dete!... — Doista... — Nana mi se svakad smeje, ali me ne grdi...

Već behu na domak kući. Kad vide Stanko kako se mirno vije onaj beli dim s krova njegova i kako pravo ide gore k nebu — njemu zaigra srce....

Dučić, Jovan - PESME

Dva apostola tud su minula S porukom sina čiste Marije. Kraj reke zrače beli krinovi, Pada snop zraka s neba sredine: I sja oreol večni i novi Jagnjeta što gre preko ledine.

Jedini od ljudi s kim su uvek bili Svi muževi dobri i sve žene časne.“ DUBROVAČKI BAROK Sela je za stari beli pijanino, Dok u vrtu sporo pada mrak i kiša. Kamin osvetljava goblene i ino; Oseća se miris ruža i slatkiša.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

— Jula je pevala najradije: »Niči, niči, krine beli«, a Melanija od srpskih: »Ko je srce u te dirn’o«, a od nemačkih sve neke u kojima se izlaže prezrenju muški pol, i

— Ćiro, uzmi se na um! Ćiro! Odma’ idem u rod; idem u beli svet ako taj grubijan ne povuče što je zaslužio! Idem, Ćiro, kud me oči vode a noge nose, i ti gledaj šta ćeš bez

Vid’la bi’ ja nji’ da je nešto pop Spira u rezonu; teško bi bilo meni! Morala bi’ od one Side u beli svet bežati! Pobedićeš, Ćiro, drž’ se samo!

Pola joj je misli bilo ovamo kod kuće, oko šporherta, a pola čak u trećem sokaku oko onog dućana tamo gde visi onaj beli peškir, i gde se ljulja onaj cimer od žutoga pleha.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Svuda upaljene sveće, tamjan. Na svakom grobu beli se prostrt čaršav, a po njemu poređano jelo, piće. Čelo groba kleče starije, matere, a u stranu mlađe: žene, sestre.

A naročito kad je nasmejana te bi joj se videli njeni zdravi, beli zubi. Uvek je bila oprana, iskrpljena i lepo povezana.

Afrika

boja: onih koje gledamo da se prevrću po pučini, na radost beskrajne mlečne daljine mora i nebeskoga azura, u kome kao beli požar gori sunce, onih koje jatima izleću, sitne, i lete nad vodom, sve dok im se krila ne osuše, onih koje naše oči

Oko nas narodi i narodi delfina, koji se izbacuju iz vode, kratki, skoro beli. Gde god padne pogled vidi se po dvadeset, po trideset njih u isti mah, a naslućuju se hiljade, Jata ptica, što lete

Let im je najmanje od po sto metara. S vremena na vreme proplovi između njih pokoji snežno beli list. Jedan mornar mi kaže da je to od cveća koje cveta na obalama, četrdeset do pedeset kilometara odavde.

Ne govorim o šminci koju usvajaju od belaca. Crnkinja koja blizu obale stavlja beli puder udaje se za crnca koji nosi okovratnik od celuloida, i njihov porok sa Zapada ostaje u porodici.

Kao posle kakve bure, beli lik je razoren čežnjama, brigama, apstrakcijama. Ne kažem da je zato belac gori od crnca, naprotiv.

oženio iznenada iz ljubavi, ja sam sa svojom ženom po evropskim pojmovima vrlo rđavo postupao, samo što sam u svoj „beli“ brak unosio potpuno mentalitet crnačkog braka.

Veruje da, kad bi se odmakao samo, čovek–panter bi ga napao, pošto je istovremeno i crnac i stranac. Beli ulivaju strah svima pa i ovdašnjim mnogobrojnim družinama ljudi–pantera.

— „Ja ne volim“, govorio mi je on, uzevši prema meni odjednom neki sasvim poverljiv ton, „da moji beli prijatelji znaju s kakvim crncima se ja družim, i šta i kako ja s njima razgovaram.

Ja sam odbacio sve pregrade između mene i crnih; ja nisam, kao moji zemljaci, beli gospodin kada govorim sa njima; govorim njihovim jezikom, jedem njihove futue, spavam sa njihovim ženama i podvaljujem im

„O ja nemam iluzija, znam koliko je crnac bedan, pokvaren, i niži stvor, i ja ga prezirem isto koliko i drugi beli; samo što ja znam koliko su i beli isti gad i pokvarenost.

koliko je crnac bedan, pokvaren, i niži stvor, i ja ga prezirem isto koliko i drugi beli; samo što ja znam koliko su i beli isti gad i pokvarenost.

O, crnci me se grdno boje; od mene teško šta mogu sakriti. Beli me se boje takođe i još mnogo više: ja znam sve njihove tajne.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Anatemate! Oh, moji lepi deset hiljada! Oh, moj beli deset hiljada! MIŠIĆ: Vidite, lepo kaže srpska poslovica: „Skup više plaća.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

70 V IŠAO JE TAKO U VAROŠ U KOJU NIJE BIO POŠAO 88 VI BELI ZEC I CRNI AJGIR NA PUTU 102 VII NEĆE VIŠE VIDETI SVOJU PLANINSKU SERVIJU 139 VIII PO SEĆANjU SE HODA KAO PO

Pavle se posle sećao, kako su na vidik bili izišli prvi, beli, oblaci, kao neki jaganjci. Pošto su putnici bili, to jutro, rano probuđeni, počeo je da ih hvata neki prijatni dremež,

Morao je da primeti, ne samo te njene cipelice, iz prestonice, nego i komad, beli, lepi, njenog buta. Pela se uzbrdo kao kozle.

U kojoj nikad dotle nije bio. U koju se nikad više vratiti neće. VI BELI ZEC I CRNI AJGIR NA PUTU Na svom putu iz Budima u Beč, major Joan Božič, sa ženom i ćerkom, u proleće godine 1752,

Gospoža Evdokija mu, smejući se, reče da ništa ne bi bilo. Ona bi rekla da je pošla tamo gde se onaj beli zec na vratima nalazi – ili da se vraća odatle.

frak sekund‑sekretara, u njegove, snažne, butine, i debele listove u svilenoj čarapi, a naročito u njegov svileni, beli, prsluk, na kom su dugmad bila brilijantna. Isakovič je Ruse sasvim drugače zamišljao.

Jednu ruku, po svom običaju, opet je bio uvukao u svoj, beli, svileni, prsluk, a drugu – kao da traži nešto – u svoj posuvraćeni, ogromni rukav.

Htela je da ode, kad ga je, slučajno, ugledala, prolazeći, kako se beli u mraku. Činila se vesela, ali joj se desilo nešto čemu se nije nadala.

Bio je, i pored crnog fraka, sav pobeleo. Imao je bele kilote, bele čarape, beli žabo. Kao za neku nemu sahranu. Nije život, kaže, ništa drugo, nego dugo mučeništvo, za siromaha, a on, Jermenin, gde

kažeš glave dečice naše, poklane, koje niko u tvom hrišćanstvu nije oplakao, a kojima bi mogao na načiniš put, da se beli, od Vijene do Stambola? Kostima našim da kaldrmišeš drum u Veneciju. Da se zabeli kad god sumrak pada.

Trčala je lako. Tada bi njeni, beli, riševi, na njenom korzetu, lepršali, kao golubovi, na njenim plećima i ramenu. Dizali su se i spuštali, na njenom vratu.

Pokošeno seno mirisalo je, opojno. Golubovi su još gukali, ispod streha, od crvenog crepa, a neki, beli, prevrtali su se još, u vazduhu. Mir i tišina večernja spuštali su se, sve niže, na kuću.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Na mesečini od čitave Rašide video sam samo njenu svetlu kosu i beli kvadrat bluze. Trčala je brzo i nečujno i ubrzo više ništa od nje nisam uspevao da vidim.

Trepavice, obrve i kosa bili su joj gotovo beli. Na neki način ličila je na negativ same sebe. — Šta misliš, Rašida? — Ništa. Ti jesi konj.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Pera u osamnaestoj godini tankog, visokog uzrasta, ravan kao trska, lepe velike čerkeske oči, obrve sastavljene, zubi beli.

Šamika je otišao u Peštu, kupio materiju za venčane haljine, lep beli atlas, pa onda venac. Pa je od Juce iziskao od njene vrane kose i načiniti dao prsten, a na njemu na zlatu izrezati

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Prsti su joj, beli kao kreč, puzili svaki zasebno, grčeći se, sve bliže. Bila je sišla sa osvetljenog zida kao neka bela mačka, puzeći po

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Neke, opet, posle porođaja probuše vretenom košulju u kojoj su se porodile, govoreći: „Dokle beli da ne crveni“, a to znači da dok doje dete, da ne zatrudne.

¹²³ Beli luk je, veruje. se, izuzetno dobro apotropajsko sredstvo kojim se može preduprediti štetno dejstvo babica. Da ne bi det

Da ne bi dete „nagazile noćnice“, stavlja mu se ispod glave beli luk, i tu stoji svih četrdeset dana po rođenju.¹²⁴ Opasivanje konopcem porodiljine postelje takođe se smatra dobrim

¹³¹ Neke biljke, osim u obrednom kupanju, koriste se i nezavisno — u svrhu terapije. Ove biljke su: beli luk, kojim roditelji „trljaju dete po ustima kada ima babice, pa steže majku za sise“, zatim paprika, koja je

¹⁴³ Najpoznatije sredstvo odbrane od veštica jeste beli luk. „Vještice ne jedu bijeloga luka, i zato se mnogi o Bijelim Božitnjim pokladama namažu bijelim lukom po prsima, po

Zaštitna magijska sredstva mogu biti i razne biljke. Beli luk je najjače zaštitno sredstvo uopšte, a posebno od zlih očiju i uroka.

Da je reč o ritualnom kupanju, a ne prosto higijenskoj meri, vidi se iz toga što u vodu treba da se metnu beli oman, bosiljak, selen i zdravac, da bi porodilja bila „zdrava i srećna“.

To su najčešće: beli luk (zaštita od veštice), šibica (da ne plače), jelenkovi rogovi (za zdravlje), cveće uročak (od uroka), zatim zrno

sredstva: zaloga iz opanka („kao što je ona zaloga mirno ležalo pritisnuta, tako i san da dete pritisne i uspava“), beli luk (odbrana od veštica, vampira, more i ostalih demona), bosiljak, konoplja i, naročito, katranjiva krpa, koja se meće

U povoj se ušivaju razni predmeti koji imaju zaštitnu magijsku moć. To su najčešće: belutak, beli luk, tamjan, srebrni novčić, zrno soli, mrvica hleba, vrh britve, korenčići od zdravca, odoljena itd.

“⁵⁸ Da bi zubi bili tvrdi, snažni i beli vrše se brojne vradžbine, s jedne, i strogo se poštuju mnoge magijske zabrane, s druge strane.

Čim majka prvi put ugleda zub u deteta, ona ga (zub) pomaže svojim mlekom, da bi detetu zubi bili beli kao mleko. Otac tri puta kucne prvi zub srebrnom parom, da bi bili zubi čvrsti i jaki kao srebro.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Rastanemo se tako, a između nas — beli svet. I još nešto u grlu. — Zašto ne pošalješ neke priče? — pitaju me uspeli momci.

Najradije biste spustili šalone i prespavali leto, baš kao što beli medvedi prespavaju zimu, ali, kao i svi drugi s kojima se družite, vi jednostavno morate letovati — takva su pravila

Mala devojka u staklima Pufkovih naočara postaje sve veća i veća. On ne stigne ni da podigne glavu kada beli nabori njene haljine ispune oba staklena kruga. Vitki prsti i pun zglob mlade žene spuste se na limeni sto.

Stomak ti je jurnuo prema grlu dok si gledala njegov beli kažiprst sa zlatnim prstenom oko crnog kamena — mrziš li išta više od tog crnog kamena u zlatu?

Gulikožo! Smradu malograđanski... U vici i praskanju stakla, Maki grabi devojčicu u naručje i trči kroz beli kelnerski zid niz stepenice, pa u svoj taksi, a onda najluđom brzinom kroz zatvorene semafore, za dlaku ispred smrti,

Sem što smo hotel, mi smo, naime, i viša ugostiteljska škola. Sa svih strana stola okruži ih beli kelnerski bedem. Mladi kelneri, širokih seljačkih lica, gurali su ih s leđa, pred naletom svojih drugova koji su još

Majka je kazala čoveku: »U Opatiji je bila sedma, znate i sami šta se tamo dešavalo; ,Beli narcis' joj je izmakao za dlaku. ,Mis osmeha'? Ma, idite, molim vas! Svi znaju da je to bila obična nameštaljka!

od jutra), a nije joj se ostajalo u memljivoj sobetini s tri različita kreveta, prekrivena umašćenom vojničkom ćebadi. Beli, olupani bokal za vodu, s umivaonika od pre rata, gledao je glupo, poput gusana; zavese su bile pocepane, ručnici

Jela je čitajući preko zalogaja, sve dok ne primeti da je neko posmatra. Čovek je stajao u dovratku, odeven u beli mantil sa slušalicama oko vrata. — To ste sve samo sanjali! —reče.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

“ DEVOJKA (čita): „To moj običaj nije“. MLADOŽENjA: Ovo baš nije istina. Vaši su zubi beli kao sneg. (Izvuče.) „Milujete li belilo i rumenilo?“ DEVOJKA (izvuče): „Ja bi se za apotekara udala.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Čist je, spava u kavezu, uvek je na oprezu. Ništa posebno, običan beli kunić, i jedina mu je odlika što je Mišin. Tomislav Semler, učenik Srpskohrvatske gimnazije u Budimpešti, otkrio je,

Uvređeni mačak beži u beli svet, veverica se igra žmurke sa lovcima, vivak se uživljava u ulogu stražara, čvorak bi da nesmetano hara po

Da l žirafa obožava žira Da li majmun harmoniku svira, ili, takođe zbog rime, sklepa smešnu, efektnu KO JE Pita beli slon KO JE Pita telefon I tako u beskrajon.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

— No, sudbina je naša od Kosova da prošlost oplakujemo. Idem u beli svet da ne gledam nesreću naroda; idem da ne čujem kako ubice svoga roda, ljudi nevaljali, koji su prange nosili, bez

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

« Branko Radičević je pevao: Noć nam dođe sa Vuka jednoga, Danak beli, braćo, sa drugoga. Omladina je 1863. proslavila pedesetogodišnjicu njegova rada, a njegova smrt primljena je kao opšta

Radičević, Branko - PESME

Laki vetrić osmenu se, Listak liska dirnu, Beli danak pokrenu se Pa kroz lipu virnu. Lipa brsne grane širi, Šapće danu sjajnu: Viri, dane sjajni, viri, Ali

moma Ponajlepši ima, Pa bi vesô tamo oma Poleteo njima, Da s' nagledam mlada veka Ti čarni očica, Da s' nagrlim beli seka, Naljubim usnica. (1844, 5.

Oj večeri, o slatko čekanje, O vi, noći, moji beli dani, O vi, dani, a sa dva sunašca, De ste jako, de je zlato moje?

“ Četa bliže, pa sve bliže, Već do beli dvora stiže — „Bože mili, Bože blagi, Ta ovo je bogme dragi!“ Pa polete pred miloga, A on klonu s konja svoga — Ao

ona beše preda mnome: Vedro čelo, i ti lice belo, Čarno oko, i ti, vito telo, Zlato, sunce, da l' ćeš biti moje? Beli danak eto veće svanu, Jarko sunce zemljici ogranu, Da l' i tebi, tužno srce moje?

Što se beli, žensko je odelo, Al' ga, brate, tuđe nosi telo, Nema zlata po travi i cveću, Tuđe mome preko luke šeću, Mome idu

Sunce seda, pa se opet diže, Posle noći beli danak stiže, Šat i mene moje sunce dođe, Šat i mene danak ne mimođe, Doće danak, sunce će se dići, Na studencu još

Oj sokole dalmatinče, Divna mora divni sinče! Oj ti krasni Dubrovčane, Naš i danas beli dane, Ta sa pesme iz starine Pune slave i miline! Oj Slavonče tanani! Banaćane lagani!

Zato, braćo, budimo veseli, Blago onom kom se dan još beli! Grobnica je kućica opaka, Zato mrtvim budi zemlja laka. Ao Simo, ču li, dragi Simo, Zar sa suzam' da se oprostimo?

oblačini, Udariti onoj strašnoj noći, Ta ludilu i kletojzi zloći, Pa probudit onu srpsku zoru Zoru onu, onaj danak beli, U divnome tako razgovoru Do po noći često smo proveli, Onda domu svaki, i ja svome, Još se moli Bogu istinome

Ali veće učestali petli, Eto veće de se zora svetli, Dan se beli na istoku sprema, Mene stanka više ovde nema. Odo, braćo, zbogom meni sada, Zbogom, braćo, možda za svakada!

ruci prionite mladi, Poljubite onu ruku svetu, Što razagna nevolju vam kletu, Noć vam dođe sa Vuka jednoga, Danak beli, braćo, sa drugoga, Onaj mišku u gvožđe vam skova, Ovaj duši verige raskova, A ko veli: on to nije bio, Bog je

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Ako se vuk ne boji krsta, pucaljke se, beli, plaši. Najteže je živopiscu padalo kad je za nekog trebalo izraditi ikonu svetog Đorđa, hajdučkog sveca.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Málo moje, na lavandulu miriše! Prstić na nozi mu miriše! Zumbul beli! Kosica mu na sapun i na cveće miriše, kolevčica mu, ko oblak prepun cveća, miriše... Plače, đurđevak...

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

se u senci drveća, bežim dok ne iziđem iz vaše bašte, pa onda zapevam: Oj večeri, oj slatka čekanja Oj vi noći moji beli dani!...

— I okretoh se. Više mene ona, Lenka, stoji. Čeka da se ja osmehnem, pa onda ona. U desnoj joj se ruci beli nova korpica, a u levoj „kosirče“. Prsti joj ulepljeni zemljom, kako je po njoj skupljala zrna.

Samo za Šabana, šupeljgdžiju, nema mesta. Izgurali ga drugovi ispred sebe, na svetlost. On pre krstio noge, pognuo se. Beli mu se čalma, crni koščato lice, a po beloj šupeljci u koju svira padaju krupni mu, crni i koščati prsti.

Ispod basamaka izbačeno trunje, krpe i ostalo što je bilo pre. Polica se cakli sahanima, beli se dugačka a široka marama što pokriva testije pune vode. Oko ognjišta krkću lonci, a pod vršnjikom cvrči pečenje.

Više nas polako i tamno gori kandilo, osvetljavajući naročito nju, njenu prosedu gologlavu glavu i razdeljeni joj beli zatiljak, a ona šapuće: — Gospode, Hriste, Sveti Nikola, čudotvorče, slavo moja! Pogledaj, Gospode, smiluj se i pomozi.

u čelu; na njoj kratko džube, povezana je modrom šamijom, te joj se blago, izbrazdano kao smežurana dunja, lice sija. Beli joj se čista košulja sa crnim čipkama, leluja bela maramica vezana oko vrata, a njeno blago, sad čisto zasuženo od

— I pravo, ničice, još s praga sobnjega licem pada i rasprostire se po zemlji. Samo joj se temenjača beli. Žene, plačući, teše je, dižu i unose u onu drugu sobu.

U fesu, vezanih vilica... Ispod njega beli se čaršav. Do glave mu sedela je mati i ukočeno, nemo gladila mu je i ispravljala pramenove njegove kose po čelu, ispod

Kostić, Laza - PESME

belo, na brežne joj palo grudi, sneg od jeda čisto studi; uzalud mu Mesečina svetlo čelo živo ljubi, on škripuće beli zubi, gledajući kako strukom, kako belom, mekom, rukom, kako malom, lakom nogom, a kamo li licem, OKOM, ta ponoćna

tebe jabuke i u svaku rupicu obraščića tvojih pade po jedan zabranjen plod: u svaku dolinu tvoju pade po jedan namastir beli. Na usnama ti plodovi vise pa zar je i tebi zabranjen plod? — Ej! tantalski rode, Fruško tantalico!

preliva i svaka boja jednu kaže strast: taj glum se zove: tajna večera, junak je bog u licu čoveka, gledači su mu celi beli svet, nenagledanu gledeć pojavu de čovečiji sagoreva lik od unutarnjeg plama božjega, pa istim plamom, kojim sagore, u

DON KIHOTU Kad zarede nove bede, kad se smrknu beli dani, kad potamne i poblede zraci nadom izasjani, nepogoda nevidovna kad mi slomi krila plovna, pa, dok snova ne

veće, pokrivaju se odorom belom, pokrovom snežnim, zimnjim odelom, dok opet božji žešći smehutak ne stopi sa njih taj beli skutak.

sluša u okviru malu svetitelj Đorđe na belome ždralu, drkće mu ruka kako oštro sluša, sve žešćim gnjevom aždaju guša; i beli ždrale kô da uhom striže, iz nozdrva mu modar plamen liže, žestokim plamom kandilo pali što su ga oci pred ikonu

se vidi zvonik samostanca, jedna je bula mlađana stala: il' je od puta svog malaksala, ili su sveti stupovi beli meko srdašce buli zaneli?

Al' osim greha žive duše nema, nekoliko samo kostiju beli' što su ih po garu vetrovi razneli, po pučini crnoj prosute se Nižu, bledilom smrtnim kô da reči pišu, da strašna

Al' šta to piše, šta li to veli, ta crna knjiga sa ti slovi beli? Jesu li kletve? proricanje je li? — Još strašnije je, strašnije još je — zbriši je, sudbo, s čitulje božje!

” Uzdahnô je Minadire, zaneo se, kao da sniva, mrtvog sluge prihvatiše vajaoca Minadira. Prilete mu beli golub, prilete mu Valadila, nije mogla dosta brzo, kako ga je željna bila.

U tamnici? Al' tamnica je pet: Filišćanova, to je jedna tek, al' on je slep, i tamnica mu celi beli svet, i tamnica mu ljubavni mu jad; al' tamnice bi sve te podnô rad, da nije jedne što mu pije krv: da nije narod

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

I tako putujući naiđe na velike vratnice, i prošavši ih, odmah uzme desno, i tako oko podne ugleda grad gde se beli, i vrlo se obraduje. Kad uđe u grad, napita i dvor zlatnih paunica.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

SOFIJA: Već u vas su mi sve beli. MAKSIM: Bar nisu iskvareni od belila. SOFIJA: Nego od duvana. Zaista, kad smrdite na Duvan, kad trpate burmut u

Ono je nužno, a ovo ne samo izlišno, nego i škodljivo. SVETOZAR: Ali kad muž ne zna da se žena beli? SOFIJA: Kako pozna svaku drugu, samo svoju ne može? MAKSIM: O, ubio je časni krst, kako zna pametno govoriti!

SVETOZAR: Četvrto: ni ona nije dobra žena, koja neprestano gleda da se kiti, da se beli, da obrve navlači, kosu vrani i oblači po dvanaest sukanja, samo da lepša izgleda.

Lalić, Ivan V. - PISMO

Dan samo među danima, a ipak Drukčiji, kao beli list u knjizi; Prekid u tekstu. Odmorište. Lipa Grezne u žuto, crveni se šipak, A svi dohvati podjednako blizi Ili

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Videćeš ti jednog dana svoje dete... Bolje bi ti bilo da skuvaš kafu! Otišla... Pustili te tako u beli svet, na beogradske ulice, i dali ti hiljadarku da se isprovodiš namrtvo, pa si odmah iza ćoška kupila: sladoled —

krpu na lešu od neke francuske manekenke kako leprša na kakvom pariskorn mostu; tu je, naravski, i obavezni rapavi beli zid keja, klošarijana i kao neki pecači, sve stvari, mislim, koje treba da istaknu ekskluzivnost one skupe

će im čitava stvar poći za rukom, pa će se jedne subote uveče pojaviti tako maskirane pred svetom, ali, mislim, oni beli zidovi keja, ono nebo, one klošarijane, oću da kažem, i sve ostalo što uz to fura, nekako će mi nedostajati dok ih

Ja sam se već otisnula u beli svet. GLAVA VIII Sadrži Anino bekstvo iz rođene joj kuće i vrlo neobičan susret sa lažnim slikarom Mišelinom u

Zimi, dok se grejao na mangalama, iz kioska je kuljao gust beli dim, tako da je čitava stvar lišila pomalo na Baba Jaginu kuću, trenutak pre nego što uzleti.

na vrhu Košutnjaka čeka dobro osvetljena Golfijana, jedino otmeno mesto koje sam do tada poznavala, zveket viljušaka i beli kelnerski bluzoni, stari kamin i automobili strpljivi kao krave.

ove hronike O Ani, našu glavnu junakinju pokušavaju da izleče od ljubavi prema Mišelinu odvajajući od usta i šaljući je u beli svet. Priča o brisanju preko crte, O Drndi i babi, dami s kučencetom, i o tome kako je strašno kad vam niko ne veruje.

I tako, Duletova keva uzme svojih trideset zelembaća od države i sedne u Drndinog „fiću“, pa krene u beli svet, to jest u Trst.

Nije teo da je budi; misli, umorila se gledajući beli svet pa soviše, i tako krene prema Jugoslaviji. Uz put drmne, kao, bakutu za ruku da joj još jedanput pokaže, kao,

u bojicama košta milion i po, a teča Mita mu onda kaže da bi im on za tu lovudžu farbao lično svako veče stari crno-beli ekran: kako ko hoda, on bi za njim sa četkicom i vodenim bojicama!

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Ivan-cvetom zmija puzi. U strahu su prosjanule oči smilja iza nule: iza sunca i meseca Beli anđel s krsta slazi; snom reljefnim gušter lazi pod krvavo koplje sveca. MOROVIĆ Četvrt ure prh i lepet.

Zaigrala luda karta: dvaput Olga - triput Marta. Ne množi se nego deli. Sa Urala sneg se beli. U tri kruga jedna tačka. Uvrh Sunca leži Bačka.

Zlo je meni cijukalo kad mi rebra čijukalo: Ja sam sveća, cvete beli, što ti svetli dok te celi. Zlo je meni tiho reklo kad mi gvožđem uši peklo: Ja sam igra - nisam zloba, igraću

i Kupu brusi, gde će da zablista, kad metež klone, beli labud smisla. Gomila mrak se, raste kolač tmine. II Tumara tmušom nagon bògotvorni, kroz pustoš lista tamine

Pod palim nebom, s crnilom u zdeli, siromah jedan - čemu da se beli? Iznýtra beo, ljubičast po rubu, obeju boja on je zatvorenik, i čuvar njihov, njinih senki zrenik, o čije klasje

Sedmo pevanje Izdiše pejzaž. Gubi se mrenje s Reke života. Beli lijander dosade tupe tone u vreme koje ne teče, čiji se kalem ne glasi brujem nego u rđi Meseca smrklog gori u

Popodne svetli mudro, staroslavno VII Kroz ćube gorja Beli pastir slazi: rastrepte suton liske krstiteljke a grabež-vreme ogrezlo u fazi kad čednost beru crnih ruku berke,

Kroz ćube gorja Beli pastir slazi. o iskon-sliko, zlatnik tvoj ne važi: a češljaju se devojke u raži, a slezom blešte češljevi, krčazi, a

Kroz ćube gorja Beli pastir slazi. VIII Tek privid to je da ce varkom čara: u pogub-svetu ne nudi se izbor, već zupce menja mehanizam

O, da je biti tren u krinu - ždral! V Hej, srce rudi!— Mi smo Beli Grad, o labud-vratu dveju vena val gde stučen plače dušin vinograd, a s modre kape kaplje zvezdan kal, što blati

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Naiđe jagnje otud od sela, lopta, sva bela, mekoga runa, a Ćira njega očupa svega; ko sneg se beli na trnu vuna.

Kroz maglu samo, putnik zanesen, berući lišće, prolazi jesen. Čudi se Žuća na pragu mlina: „Gledajte, braćo, beli se tmina!“ Mačak se Toša ne slaže s njim i kaže mirno: „Ovo je dim!

Prozbori Žuća pogleda setna: „Oh, alaj sipa mećava cvetna!“ A Toša reče, sretan ko dete: „Kako li beli leptiri lete!“ Nato će deda: „Sve je to varka, ovo je zima, opasna starka!

Kad li ga zgrabim u mraku slepom, platiće, bogme, glavom i repom.“ Lopov se Žderko u jami smeška: „O, počuj, beli svete, pazite samo ovoga čuda, tri mi pospanca prete! Po svunoć hrču, a njiva sama, čuva je samo — vetar i tama.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Precizno ocrtane kule, krovovi, zvonare. Uz njih ližu beli plameni. Šta je taj gradić? To je sasvim daleko, u levo od Mont Palankinosa.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Al' kad topli, blagi vetrić Sa žarkoga juga pirne, I zableje beli janjci Kroz doline naše mirne; Od mirisnog blagog jutra Dok se sunce još ne smiri To će cveće brati deca, Mile seje i

Laku noć, laku noć! Dok ne svane zora plava, Dok ne grane beli dan, Po pučini zaborava Nek nas vodi slatki san. — Mir je. Tiho, k'o uzdasi, Izumiru svetli glasi... Laku noć!

— Mir je. Tiho, k'o uzdasi, Izumiru svetli glasi... Laku noć! MOLITVA Kad za goru sunca zađe, Kad utrne beli dan, I sve živo mira nađe, Što ga blagi daje san — Tad molitva Bogu leti, I novu mi daje moć: Pošlji meni, Bože

U NOĆI Za daljna brda beli dan se skriva, I tavne noći povija se sen; Dubrava nema, k'o da večnost sniva, Potmulo huji...

POSLEDNjA RUŽA Odbeglo je krasno leto, Ogoleo dô i breg Mila polja i vrtove Zavejao beli sneg. A poslednja rujna ruža, U pustome vrtu mom, Povila se tako tužno Na promrzlom stablu svom.

Ali će k'o rajski feniks, sijnuti sloboda mila, I ja ću stojati vedar, gde sada pogružen stojim, I naš će or'o beli široko razviti krila Nad urvinama tvojim.

PRAVEDNIK Umre jedna bedna žena, I za njome osta sin, Sva uteha slatka njena, Nežan kao beli krin. I zavapi gorko ona Pred svetinjom Božjeg trona: „O Gospode, koji hraniš Svaku živu zemsku tvar, Koji slabe od

POŽARNIČKA PESMA Tiha ponoć zemlju skriva, Sve spokojno sneva san I miline rajske sniva, Dok ne svane beli dan. — Al' spokojstvo sve dok ljubi Dok caruje noći kras, Jasnim glasom truba trubi I strašni se hori

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

I njegovo telo je mač jedan kažem i dižem oči. Gore se beli posteljina u kojoj je spavao bog. Ruka se jedna spušta na moju glavu. Sviće. Treba da uredim postelju.

preko glave škola i skupština bolnica i hotela moja duša hoće svetilišta nek mi se tačno kaže gde je ono što se ujutru beli od zore belje ima dugačke pletenice pod kojima se previja Ibar čija su to leđa gledam kroz durbin vidim vidovite

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Preko puta je ležao mladić, poleđuške. Lice bledo kao vosak, usta otvorena kao na osmeh i beli se zubi svetlucaju. Cela padina Cera crnela se od leševa ljudskih, konjskih trupova i razbacane spreme.

Usta su mu bila poluotvorena, kao na osmeh, da su se videli beli zubi... Oči već staklasto sjajne, ali još vlažne, zurile su nepomično negde iznad naših glava.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Okolo drveće beli se i tamni od sure, debele prašine, koja je u gustim slojevima popadala po lišću, po zrelu voću, po stablu i travi

Jednoga dana vejaše sneg. Cela se okolina beli, beli se sav vidokrug, uvijen u neku vlažnu izmaglicu; drva se previla do zemlje od jugovnoga snega što ih je pritiskao.

Jednoga dana vejaše sneg. Cela se okolina beli, beli se sav vidokrug, uvijen u neku vlažnu izmaglicu; drva se previla do zemlje od jugovnoga snega što ih je pritiskao.

Ali je ipak hladno, veoma hladno... Sneg se beli po okolini i oštra studen bije po licu. »Valjda me neće dugo držati ?... Smrznuću se.

Ništa... mati joj se sagla, nešto se osvrće, trči po sobi tražeći nešto... A ona, ne vidi se... samo se šareni i beli nekakva masa na krevetu i razleže se vrisak za vriskom... Gojko pobeže od prozora i više ne priđe tamo.

godina, razvijen, krupan i veoma otresita držanja; lice mu dosta razvijeno, obrijano ; brčići tanki, žućkasti, skoro beli ; obrve tanke, uzdignute i oštro previjene na sredini, ispod njih oštro gledaju i seku dva plava oka, pa se na niže

Diže mu se kosa na glavi, pojuri preko kujne i otvori sobna vrata... Zadahnu ga dim od baruta... A dole na podu beli se onakaženo, slabo lice, iz usta teče krv... — Bratiću!... Braćo!... Pomoć!...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

“ 17. Vojevao beli Vide, koledo! Tri godine s kleti Turci, A četiri s crni Ugri. Kade Vide s vojske dođe, Sede Vide da večera.

Kade Vide s vojske dođe, Sede Vide da večera. Stade gromot, stade tropot Oko dvora Vidojeva. Al’ govori beli Vide: “Iziđ’, ljubo, te pogledaj Šta je gromot, šta je tropot Oko dvora Vidojeva!

“ Snaha njemu tiho odgovara: “N’jesam rasla bora gledajući, Već tvojega brata čekajući!“ 76. Šta se beli gore na planini: Da l’ je inje, da l’ belo kovilje? Nit’ je inje, nit’ belo kovilje, Već se beli na kumu košulja. 77.

“ 76. Šta se beli gore na planini: Da l’ je inje, da l’ belo kovilje? Nit’ je inje, nit’ belo kovilje, Već se beli na kumu košulja. 77. Oj nevene, moj nevene!

planino, Od tebe se Jeni Pazar vidi, Sve čardaci i džemli pendžeri, Na pendžeru lepota devojka, Ogleda se, belo lice beli, Lice beli, ruse kose gladi, Vas je Pazar licem obasjala, Obasjala, drugo sunce dala. 142.

tebe se Jeni Pazar vidi, Sve čardaci i džemli pendžeri, Na pendžeru lepota devojka, Ogleda se, belo lice beli, Lice beli, ruse kose gladi, Vas je Pazar licem obasjala, Obasjala, drugo sunce dala. 142. Štono mi se Travnik zamaglio?

“ “Ono je Stojna popova, Što nosi pero na ero, Što nosi dukat na čelo!“ 193. Platno beli Budimka Devojka, Platno beli, lice joj se beli.

“ 193. Platno beli Budimka Devojka, Platno beli, lice joj se beli. Gledao je paša sa čardaka, Gledao je, pa je govorio: “Pokri’ lice, Budimko devojko, Sa tebe se

“ 193. Platno beli Budimka Devojka, Platno beli, lice joj se beli. Gledao je paša sa čardaka, Gledao je, pa je govorio: “Pokri’ lice, Budimko devojko, Sa tebe se paše posvađaše,

od biljura, i na sand’k, majko, četiri pendžera: Prvi pendžer, majko, kiša da me rosi, Kiša da me rosi, lice da mi beli; Drugi pendžer, majko, sunce da me greje, Sunce da me greje, lice da mi suši; Treći pendžer, majko, vetar da mi dune,

pera, zove se perin buzdovan bambul (bulbul) slavuj Veligdan = Uskrs Vid (beli) - starinsko božanstvo vojko - nevojko 1. vojka: voćka; 2.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

JELISAVETA: Zato što ste u žalosti, zato što je rat, zato što hapse, zato što ubijaju, zato što pale! Stavite beli šešir, obucite bele rukavice, raširite beli suncobran! SIMKA: Vi biste hteli da me Užice kamenuje?

Stavite beli šešir, obucite bele rukavice, raširite beli suncobran! SIMKA: Vi biste hteli da me Užice kamenuje? SOFIJA: Mogao bi neko kazati da se šalim, ali ovo je za

Kao da ste je pohovali u Strugotini! Sobe niste provetravali mesecima, prašina je prekrila celu kuću, sve se beli od prašine, po celoj kući cedi se paučina! Skoro će jesen, a vi sa cipela još niste očistili proletnje blato!

FILIP: Ova zavesa ne deli zlatno na crno i belo, iza nje se crni i beli i plavi, zlatno — celo! VASILIJE: Mišlju mudraca, koga je praporac s kape oglasio, iza zavese svetli svet koji se

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

U strasti očiju plavih, i žilica jako ljubičastih, i grudi ko cvetovi što venu, cvetovi beli prvi... Markizom, što bleda od uživanja bezbožna, ironična kad se zora javi odlazi ispod grana.

Mirisaše bolan svoje bele ruže i gledaše kako galebovi kruže, tužni i beli, ko misli na Lovćen, i smrt. Dok noć pljuštaše, čitaše Omira, crn i težak, ko Ahilov, što samo kraj mora nađe

I dok tiho zamagli noć, ulice pune seni, ja imam neba bezgraničnu moć, svi boli sveta skupe se u meni. Ko cvetići beli sa Meseca rađaju se po ulici deca. Od smeha mog umire dan, a svakoga kog pogledam, stiže moja sudba, sreća i san.

Stojim visoko. Dubina mosta d‘Jena, koja se beli i sjaji od kiše, i prolazi ispod čudovišta Ajfelova, odvodi u beskraj.

Okean je tu bio rumen i zelen, pun stena, na koje su padali vali i pene, kao beli venci. Ceo taj dan bio je tako veseo.

po zidovima, kao onaj što ga Alpi razastiru malim, kamenitim gradićima na ušću Pijave, pa od Snega brda, što iz daljine beli, pred zoru zatreperi. Ovaj mrak je bio sav vazduh, padao je, kao prah, na zidove, dizao se, kao prah, sa zemlje i gušio.

Sa žena plodnih, pijanih vinograda, iz kojih jastrebovi izleću u jesen, naša bi tela, golubovi beli, u beskraj, bez žalosti, iščezla.

ESPANjA i naš Hvar, Dobrović mrtvi, šejk što se u Sahari beli, priviđaju mi se još, kao utvare, vatre, var. Moj Sibe poludeli, zinuo kao peš.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Iz sela se čulo kukurekanje petlova i blejanje jaganjaca. Po zelenim rudinama rasturili se beli čopori gusaka. U ritu, odmah s kraja, prema selu, zaklonjen vrbovim džbunom, na jednoj džombi, sedeo je đavo.

Trska je listala, a lokvanj je tiho ljuljao svoj beli cvet na vodi. Đavo je sedeo, pa je, od duga vremena, na dokolici, uzeo jednu trsku i pravio karabu.

Svi stoje bledi Od straha— Svako zadivljen gledi Gde se daleko u visini Beli ko malo klupče praha... Posle se vijor spusti Ko meko, belo krilo I opet dete metne Na mesto gde je bilo.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Nije prošlo ni mesec dana po smrti njegovoj, a ja se s torbom o ramenu i štapom u ruci krenem u beli svet da tražim svoju slavnu domovinu.

Ja mislim da je najbolje da mi ostavimo ovaj nerodni kraj, pa da se krenemo u beli svet tražiti bolu i plodniju zemlju, jer se ovako ne može živeti.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Užina gotova, sve metuto u torbu: i vruća proja, i luk beli i crni, so, veliki zastrug pun sira, pa odozgo potavanjen kajmakom, bardak pun rakije i povr' svega bela pogača,

Kako li će lepo da urani svoje mile vočiće, svoja goveda i ovce!... Po livadama beli se i šareni stoka, a okolo sena skupila se gomila čobana. Stoka pase, a oni se igraju klisa.

— Nemoj Anđo, moja lepa Anđo, molim te, otpoče je sad ova moliti, al' je zagluši pesma: »Ljubili se dva goluba, beli, beli....« — Ama 'ajte da pripevamo Anđu, kad ona nas 'voliko dira, veli Milica.

Nemoj Anđo, moja lepa Anđo, molim te, otpoče je sad ova moliti, al' je zagluši pesma: »Ljubili se dva goluba, beli, beli....« — Ama 'ajte da pripevamo Anđu, kad ona nas 'voliko dira, veli Milica. — Davno sam ja, Milo, pripevana i opevana.

U jednoj vijuzi, u luci Turijinoj, beli se čopor goveda, a među njima on, đak — osnovac, sedi i čita, a majka mu šapuće o budućnosti, o nekoj velikoj slavi i

Ne skidaju se sa onog čarobnog lica, koje se čini tajanstveno, kroz dug, beo providan veo... A beli cvetić mirtin treperi i šapuće o blaženstvu... Sve sija srećom. Samo lice malog mačenceta prešlo u konvulsivno stanje.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Nek vidi i drugi vajdu od njega!« Pa ako, učo, ko od toga tvoga naroda ne omasti brke kod mene, — baš zaista ga, beli, neće koštati ni parića! Nego, batali ti te tvoje politike i nauke, već ti hajde lepo s nama na večeru!

!« — Eh — veli Žika — mi iako nismo pismeni, a ono smo i-jope’ od fajde; mi ako ne umemo da pišemo, a mi umemo, beli, apsu da ležimo! — veli ponosito i još ponositije pljucne ustranu nadaleko.

— Ama, pa ti si čovek bogat — veli Sreta. — E, dobro, eto, daj ti sto pedest dinara, a resto ćemo pokupiti. — U beli svet tam’ krše si vrat od ugursuzlak, pa sag, koj će da plaća taj kalabalak — gazda Đorđe iz Prudelj da go plaća!

Pa zar da mi ufati iz beli svet kakav jevropejski »fiđec« domaćicu, pa da gu u jevropejsko igranje legne na siske kako na šiljte, a gazda Đorđe da

Dobro je! Razumeli smo vreme u kome živimo. »Pâs svakoji svoje breme nosi,« i potomstvo nas neće, beli, smeti, ne kleti, nego ni zapitati: »Su čim ćete izać’ pred Miloša i pred druge srpske vitezove?!

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

LjUBAVNA PESMA Bio jednom jedan maslačak. I bio na nebu beli oblačak. Oblačak gore, maslačak dole. Gledeći se, počeše da se vole.

sve više, više, išao sve dalje od ovog sveta, nadrastao je sva drveta, i jednoga je dana maslačak nežno dotakao beli oblačak.

Spavaju, na nogama. Samo im čistačica čisti Uši, pere im zube, da beli nikad ne trunu. Sutra, svi moraju biti primerno uredni i čisti Pre nego što u grad kô velika vojska grunu.

— Molim, imate li kakvu furunicu? — Kako da ne! Evo! Najmanja. Broj 5. Samo je uzmi za rukunicu I vodi je u beli svet. — Čime da je ložim? — Prvo: Ona ne bira — ugalj, papir, drvo, Iverje, perje!

Najzad, krajem avgusta 1953, odlučim da pobegnem u Beli Svet. Prestonica Belog Sveta bio je Beli Grad. Profesor matematike, koji je imao lepo mišljenje o mojim ogledanjima u

Najzad, krajem avgusta 1953, odlučim da pobegnem u Beli Svet. Prestonica Belog Sveta bio je Beli Grad. Profesor matematike, koji je imao lepo mišljenje o mojim ogledanjima u stihu, dadne mi para za voznu kartu.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Leđa, do tada zatvoreno zelene boje, postaju mrka, katkad crno-sjajna; bokovi i trbuh postaju srebrnasto beli sa metalnim sjajem. Koža postaje čvršća i deblja, bočne linije se jače ističu.

Dvaestinu ostrva je naseljeno i ima skupa oko 20.000 stanovnika, od kojih su jedna trećina beli. Ostrva su od 1612 godine stalno u pripadništvu Engleza.

To je beli tunj (Thynnus alalonga), koji se u raznim oblastima Atlantskog Okeana, u svome prolasku, lovi u masama i koji je od

Ali toga tunja nema oko Azorskih ostrva. Beli tunj ima za svoje stalno prebivalište evropsku i afričku zapadnu okeansku pučinu, gde temperatura vode, na dubini od 50

Pri svima tim dugim i dugotrajnim migracijama beli tunj daje najbolji primer tako zvane »stenotermije«, t.j. teži da se neprestano održi u vodama jedne iste temperature,

Rakić, Milan - PESME

Sve su jutros jele obvijene snegom, I drvene kuće, ko od snega cele, Pod crkvenim tornjem spokojno se bele, Ko šatori beli pod pobednim stegom.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Sve su još jednako bile razuzurene, nikako da se priberu, ohlade. Svaki čas su leteli iz ruke u ruku beli peškiri, kojima su brisale znoj sa čela, zavlačile ih među prsa, ispod pazuha, i otuda ih izvlačile mokre i sasvim

I svi se tiskaju oko njega. A on u sredi, sa zaogrnutom kolijom, zavaljenom šubarom, razgrnuta vrata i prsiju, te mu se beli nova, svilena, sa čipkama košulja, sigurno Sofkin dar.

Nije znala kuda će s njom, ali ipak pođe. Vide kako on ispred nje, čisto se poturujući, ide, a ispod temena beli se njegov kratak, širok vrat. Ali kada vide kako se on uputi pravo njenom | sopčetu, ona se sa osmehom doseti šta hoće.

Pandurović, Sima - PESME

206 HAMLETOVA PARAFRAZA 208 STUDIJA 210 SMRTI 212 TEZA 214 PORUKA 217 ĆUTANjE 218 BARKE 220 UTEHA 222 ODBLESAK 223 BELI MIR 224 RODNA GRUDA 225 ZIMA 227 RONDO 228 VELIKI PAUK 229 POSLEDNjA TEŽNjA 231 BUDUĆI DIJALOG 232

NAŠI PEJZAŽI Sivo jutro. Magla se svud slêže. Sneg svetluca; staze zavejane. Na sve strane mračna zima steže. Beli pokrov povio je grane, A ograde okitile rese Lednog mira što se svud proteže. Ni vetrića, da granom zatrese!

Setno se nebo oblacima mrači. Ludost, veselje! Raka! raka! raka! Vaj! koga pokrov pokrio je beli! Zar muka nije iscrpeno vrelo? O, kuku! kuku!

Tako se beli veo sa čednih snova svlači, S voljenih stvari što mi izlaze sada gole. Ja vidim kako sve to žalosnu propast znači I

I zato, valjda, uvek volim dane Kad oblaci beli plavim nebom plove I bacaju senke na doline one Nemira i suza; kad zelene grane Ljuljane vetrom nemirom prozbore O

Nosio je sobom čast gorke sudbine, Tragičnu budućnost što sja kao varka, Dušu koju beli ideali krile, Ponos čistog srca za koji se gine I, u svetu greha, prokletstvo vrline.

Namenjen za žrtvu tajanstvenih sila, Stari hrast je bolno gledao sad gore, Gde oblaci beli u osvitak zore Putuju daleko...

Sve je sad drugo. Moja draga spava, Kao skelet beli prekrštenih ruku, U pokrovu večnom mrtvog zaborava, Mirno, pod pločom koju burno tuku Proletnji vetri i jesenje kiše.

Samo jedno uverenje ledno K’o da sine, k’o inje: Svejedno, Docnije il’ pre. BELI MIR Avetinjske bure orgije se čuju Kraj peći, u kutu moje male sobe; Izgleda da sikću, besne, kunu, psuju, Urlaju,

Ne znam... Ali jutrom, kad se čudno deli Svet mraka i zore, završen je pir. Ceo grad je mržnje pokrio sneg beli Bezglasnom tišinom što teši i cêli. Tájac prolaznosti. Sneg... I beli mir.

Ceo grad je mržnje pokrio sneg beli Bezglasnom tišinom što teši i cêli. Tájac prolaznosti. Sneg... I beli mir. RODNA GRUDA Na kraju, ipak, dođe jedan dan Kad čovek ne želi više da se bori, Kad mu duh zatraži kakav viši

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

DJEVOJČICA I STARAC Djevojčica platno beli, ovako, ovako, (rukama prebirajući) Otud ide star na konju ovako, ovako, (mlitavo klimajući) Božju pomoć njoj

(s rukom klanjajući se na prsa) Ona njemu: „Id’ otale ovako, ovako“; (glavom srdito okrećući) Devojčica platno beli ovako, ovako, (rukama prebirajući) Otud ide mlad na konju ovako, ovako, (kuražeći se i brkove gladeći) Božju pomoć

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

I tako putujući naiđe na velike vratnice, i prošavši ih, odmah uzme desno, i tako oko podne ugleda grad gde se beli, i vrlo se obraduje. Kad uđe u grad, napita i dvor zlatnih paunica.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

jesen, branje šljiva, kuvanje pekmeza! Šljive madžarke, požegače, belošljive, ranošljive, dudovi beli i crni! Sve ti to ždrebio, steono, skotno, suprasno, trudno!

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

O VRATI SE O vrati se u sobu Iz blata pod beli krov. Glupi te umorio lov Po polju i po dobu. I sve dok živi u dubu Bezglasni tihi crv Neka se i tvoja krv Povuče u

Otkud u svodu sad toliko boja: Za potiljkom se eno čak zeleni Nebeska ravan sa koje ka meni Silaze beli drumovi bez broja?

Ćosić, Dobrica - KORENI

svima, a nebo mu je stalno bilo rasporeno na jasenovima, nebo nije prestajalo da stovaruje na zemlju i krovove svoj beli jed. ... .Samo mu se oči vide između oboda duboko navučenog šešira i podignutog astraganskog okovratnika.

Gledao je kroz suton kako se dva bela mlaza zarivaju u vedricu, dave u peni, kidaju i opet tuku. Najpre su ti beli mlazevi zvonko pevali dok je vedrica bila prazna, ne, vedrica je zvonila od njih, pa su posle žuborili i šuštali.

Izvukao se ispod čerge i nalaktio na jastuk, nadnesen nad Simkom. Ništa ne brine, pa spava. Rame joj je kao panj. Beli se u mraku. Gadno. Ceo naviljak kose ima na glavi. Čuma. Prava čuma! Ne diše, već izdimuje. Prejela se.

Kao red šljiva u gazdinskom voćnjaku, koso ka nebu, uzdižu se ona. Poslednja zamka koju je sebi namakao oko vrata. Beli krugovi jure se oko njega po tami. Kad li je ovom poslednjem udaren kolac? Sklopi oči i gadljivo se strese.

— Hoćete da kažete da sam i njemu nešto dužan? — Hoću da kažem da je taj nepismeni vodeničar Luka Došljak, taj beli čovek što je vek na Moravi odživeo, imao svoja moralna načela i držao ih se do konca života.

Bol je dug kao staračke godine. Sve je tiho propadanje koje se ničim ne može zaustaviti ni sprečiti. Beli zidovi kuća posiveli su u strahu od pustoši i rušenja. Na odžaku se zeleni lišaj.

A noćas su pevale ribe. Jedared u godini one pevaju. Pred zoru su im svadbe bile, a jutros se beli Morava kao da si mleko u nju sipao.“ A kad se Aćimu žensko rodilo, Luka nije doneo ribu.

Ništa ne misli. 3na kako ono njima dolazi. Najpre po modrikastim rubovima kamena mile bubice senki, pa su bubice beli leptirići što stalno drhture. Onda se upali kamen i oči mu se ugase. Samo zakratko.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Na prstima, sva ošamućena, izađe devojčica iz Tatagine kuće u blistav, beli, snežni dan. Po žbunju i po stazi bleštale su pahuljice jasnije od zvezda.

Kada se vratio — Bele žabe nije bilo, ali je na mestu gde je samovala blistao prekrasan beli cvet. Bilo je to u doba kada se svet tek stvarao, ali lokva i lokvanj još i sad su zajedno.

Ali dani su tekli, brodovi prolazili, nijedan da pristane. Već su mu kroz san promicali, beli od pene, nedostižni. Je li čudo što mu mrzak postade život na ostrvu, odvratna dedina lula, maslina, svetionik?

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Milićevića ostalo zapisano da je, prvo, otišao svom pobratimu, handžiji, u Beli Potok i da mu je rekao: — Pobratime!

Bela su bila nebesa, beli vetrovi, bele svetlosti nad Dunavom i Savom, i ta je belina skrivala zagonetne nebeske ispise.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Oj sokole Dalmatinče, Divna mora divni sinče! Oj ti krasni Dubrovčane, Naš i danas beli dane, Ta sa pesme iz starine, Pune slave i miline! Oj Slavonče tanani! Banaćane lagani!

O da čudna ljuljuškanja, Da t' podiđu mravi! Laki vetrić osme'nu se, Listak liska dirnu, Beli danak pokrenu se, Pa kroz lipu virnu.

Il' nije jedan toliko sretan? Pena vas bela sve poduzela, Svi ste ga valjda trkom preneli; Zato ste besni, konjici beli!

Sunce bega A'l nema njega Kao pre! Nema sunca milenog, Nema mog! Oj večeri, o slatko čekanje, O vi noći, moji beli dani, O vi dani, a sa dva sunašca, Gde ste jako, gde je zlato moje!... Plači, travo! zapevaj, slavuju!

Dođe doba da idem u groba... Zbogom žitku, moj prelepi sanče! Zbogom zoro, zbogom beli danče! Zbogom svete, nekadanji raju, Ja sad moram drugom ići kraju!

Dižite škole, Deca vas mole! Il' neka zine to naše groblje; A narod naš će ostati roblje, Slepo će poći u taj svet beli, I molit' mrve da mu udeli, A kad se našeg nemara seti, Samo će znati neoce kleti. dižite škole, Deca vas mole!

Ali će, k'o rajski feniks, sinuti sloboda mila; I ja ću stajati vedar gde sada pogružen stojim, I naš će or'o beli široko razviti krila Nad urvinama tvojim. V.

M. Đurčin CXXXV U TROJE Kad zemlja presta da tuži, Te se na ravnoj ruži Rascveta prvi cvet, A leptir polete beli Da prvi kuša let, U vrtu smo se sreli, Gde jarko sunce sja, Proleće, ti i ja.

U ružičnom senu kupala je lice, I pustila da je žudno sunce ljubi; A kroz žedne, sočne, i drske usnice Uporni i beli blistali se zubi.

Slobodna je raja, ona duša čista, Nad kojom se, davno, zaplakala Vila: Car Dušana kruna u Skoplju se blista, Nad njom Beli Or'o raširio krila!

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

“ „Dobro, dobro, ne kažem da nisu lepe; njihov pentelikonski mermer beli se kao sveži sneg, ali se te pare mogoše pametnije upotrebiti.

„Šta ti je, Oto?“, zapita ga njegov otac. „Zar te ne raduje ovo priznanje učenog jezuite?“ „Ah, oče! Ti poznaješ beli svet, ali ne poznaješ onaj crni“. „Kako to misliš?“ „Odmah ću ti reći.

„Pre no što smo mi, beli ljudi, došli u Južnu Afriku, bila je ona naseljena mnogobrojnim stadima žirafa. Tada, a naročito u doba suša, ne nađoše

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Tek pri kraju sela ugledam jednu skoro okrečenu zgradu i pred njom mladu seljanku, sva se beli. Naslonila se bila uz razvaljen plot, a jedra i čista kao za smotru.

Oh Bože! Bila je nedelja. Pod nebom, u plavom vazduhu, lebdeli su beli golubovi. Kraj mene, veseo, živ, bujan, bistar, kristalan, blistao se, čavrljao, mazio se potočić.

I onaj život jadne Maslove, gorak, otrovan, čemeran, bolji je, bolji je ipak od smrti. I sav onaj užas progonstva, onaj beli Sibir sa sivim kazamatima, bajonetima, knutama, jehtikom, sav onaj bol tamo čovečniji je, slađi je, privlačniji,

Ja sam imao trideset godina, novu artiljerijsku uniformu kapetana i beli orao s mačevima na prsima. Ja sam bio rado primljen, voljen i omiljen zbog svoje skoro smešne iskrenosti, zbog vesele

Vatre puckaraju i dime se, a oko njih se ocrtavaju gomile vojnika i beli šatori. Unaokolo svud mrak, dubok, tajanstven mrak. Konji se izmešali sa ljudima, topovi s pešacima, redovi s oficirima.

Mali beli oblaci koji podsećaju na guste oblačke duvanskog dima i koji se često pojavljuju nad glavama neprijateljskih strelaca,

Starci, žene, deca, svi su izašli da ih dočekaju... i spremljeni venci, veliki šareni venci i beli peškiri... Eno je i stara što je uvek sumnjala...

blještali su prostori pokriveni šumama, njivama, zvonicima i kao sneg belim kućama, iz čijih su dimnjaka strujali oni beli, pravi i mirni dimovi što su preslatki u draži ognjišta našega sela, koje smo s ljubavlju gledali.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Ako bude neko od onih, neće mu se, beli, više odžak pušiti. — Zar od onih što su sa mnom.... — Ne znam, ali ko može drugi ?...

U toj grozničavoj bezrazložnoj nadi proživeo je do danas, a sad odjednom izvode ga na beli hleb!... Dakle sutra!...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

I tako putujući, naiđe na velike vratnice, i prošavši ih, odmah uzme desno, i tako oko podne ugleda grad gde se beli, i vrlo se obraduje. Kad uđe u grad, napita i dvor zlatnih paunica.

Kad hadžinica opazi Bošnju gdje onako nemilice puši duvan, reći će sama sebi: „Onome je čovjeku beli nekakova velika muka dok onoliko puši“, pa spremi sluškinju te joj zovnu Bošnju.

— Ma kad se držiš da te dalje ne odnese, zašto ih trpaš u torbu? — pita opet bostandžija. — Beli, ni sam ne znam što to od straha radim, — doklopi hodža.

— Ma šta mislite, boni, da je taki zec po paru — dvije? — Ama nećemo se cijenkat, teke da trgujemo. Beli se orači namoliše hodži i on im za velike pare prodade zečinu.

samar, a magaretu ni konju ne slični; eno nožice kao u terzije, a terzija ne može biti; eno brci kao u mačke, a mačka beli nije.

badža — baba vračara, otvor na dimnjaku be — uzvik kojim se izražava odobravanje, pohvala i čuđenje bezbeli — zaista beli — zacelo doista, bogme, baš bendati —obzirati se berićet versum — hvala ti beternije — lošije, gore bešluk —

Petković, Vladislav Dis - PESME

I ja bih tada... Moj ljiljane beli, Što su mi tebe pakosno odneli? Što ti bar sama?... Zar te nije žao? Kud gledaš dugo snom gde nema mis'o Poteza

Sad nemam više očiju za dýge. Sad nemam više visokih obmana, Nevinih misli i krinova beli'; Radosti rada, ni velikih dana, Kao ni vere što utehu deli. Sad nemam više visokih obmana.

Ja nemam suze za taj pokrov beli Kroz koji čujem jedan šapat dugi: “Sa svojih njiva život smo doneli, I znamo gde smo, znamo gde će drugi.

Kroz moju dušu prošle su sve vode, Krvava polja i umrli krici, Bregovi, klanci, stegovi slobode, Beli krstovi, svetli ranjenici.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Ulivali su mi poverenje. Kada sam osetio glad, izvadio sam iz torbe moj snežno-beli hleb i svojim čobanskim nožem, sa dugom drškom od drveta, isekao sam dva komada hleba i ponudio ih mojim prijateljima.

Klasična jednostavnost oblika ove građevine i snežno beli mramor koji prekriva fasadu, iz daljine daje utisak starog grčkog hrama.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

a napadnut olujom, stenjao i jecao; u čije izlokane čvrste temelje, besno pršteći, razbijahu se valovi, kotrljajući beli pesak. A nad njim jata galebova, gonjena vetrom, derahu se: čijuu, čiijuu!

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Božuri su, opet, beli zato što se u njihovoj krunici, kao njena „simbolička duša“, nalazi srebrna pričesna čaša, putir.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA ŽIVKA (dolazi spolja pod šeširom a za njom jedan fotografski šegrt nosi preko ruke haljinu uvijenu u beli čaršav): Metni ovde! ŠEGRT (ostavi haljinu preko stolice). ŽIVKA: Tako, sad možeš ići! ŠEGRT (ode.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Ona se čak diže do teme jednog zaista velikog romana. Otprilike kada je Nečista krv već bila štampana, Andrej Beli započeo je pisanje Petrograda.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Koliko da sabor oživi od jutrošnje jake planinske svežine. A svet beli se slegao u ovu teskobu i počeo da se prima gore uz planinu, da bi iza kakve bukve našao nešto mesta da sedne p odmori

Njihov je ovo dan. Iz bolje su pitomine, ali iz kraja gde se od zuluma ne zna za beli dan. Udarile su odmah po službi u snažne dvopeve. Hoće da se napevaju za čitavu godinu dana, čak do drugoga Petrovdana.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Padni, sneže; padni, sneže, Po gradovi i po seli, Nek’ se našem suznom oku, Nek’ se Božić barem beli. Padni, sneže; padni, sneže, I zavej nam stranputice; Padni, sneže, nek’ zaneme Telegrafske sitne žice.

Davor zdravo ti, Cetinje dičio, Gde ’no pesnik odoji pesnika! Davor zdravo, Beograde beli Što mu grobak suzama prelivaš!

I usred zime za sirotana Nađe se štogod i crnih dana; Njemu su crni, ma da su vreli, Al’ zima ima i noći beli’. Ma ta beloća nije od ljudi, Iz njinih duša, iz njinih grudi, Nit’ nam se pruža od drugog čega Već baš od snega.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Pa znate l’, majstorice, onaj naš beli mačak... FEMA: Ju! Mačak! Ne govori mi više takve reči, oću da padnem u nesvest.

FEMA: Prokleti francuski jezik, tako mi je zabunio glavu da sad upravo ne znam šta je to šteker. ANČA: Od beli kostiju, što se gledi kroz njega. FEMA: Pravo, Ančicema, i ja ću da postanem kratka vida.

Miljković, Branko - PESME

USNIH JE OD KAMENA Neka tvoji beli labudi kristalna jezera sanjaju, ali ne veruj moru koje nas vreba i mami. Prostore gde nevidljiva snaga sanja kojoj se

Grlicu opeva kamenje što osta U predelu koji raste lakoverno. Jesi li živi stub grada il mrtva Beli bedem dojiš prevaru sve veću? Prazno ime nade i prelepa žrtva U zidu bez zvezda pravedno se sreću.

Krakov, Stanislav - KRILA

Ipak nije mogao da vidi kako se nad pilotom sa slomljenom nogom nadneo beli, ponoćni anđeo. Vojnici govore kako anđeli smrti ležu uz samrtnike.

Brisao je nadlakticom čupave brkove, i govorio da je republikanski režim spasonosan. Po nebu se vukli beli oblaci i okačinjali o borove na grebenu. Po padinama isušena trava je bila žuta, i na suncu sijala kao zlato.

Telefon je sav razbijen i bačen u stranu... — Majčice božja, majčice božja... Stari se krstio. Beli brkovi su dobili groznicu. Zubi mu nisu cvokotali jer ih nije ni imao.

Oblaci, crveni, žuti, beli, crni i zeleni. Kao da stotine kratera vulkanskih baca svakog trenutka pakleni plod iz sebe.

— Čitavog ga izbacila, gledaj, gledaj. I sve oči se uprle da vide kako to gore kroz gusti beli dim čitava tela lete. — Ala je zakuvalo, oh, oh, — sladio je drugi. Pa ipak je bilo očiju zamišljenih, tužnih.

Kuršumi počeše sve brži, češći, a gore na vrhu kao naljućeni cvetali su u zraku jedan za drugim beli oblačci dima. Seva vatra u zraku i tutnji. Klobuča se dim sve brže. Oblaci su tuđi, smrtonosni. Gore neko kolebanje.

Četa je kraj čete. Čeka se zapovest. Stari, beli major nagnut je nad slušalicom, i sa svakom rečju što je preko žice prima, lice mu se menja. — Razumem, razumem.

Dve zbijene čete pošle su za njima. Išlo se hitro, sve jedan za drugim zbijeni i bliski. Major ćuti, hita. Dugi beli brci mu igraju na vetru. Ađutant bi da govori, priča. Kapetan najbliže čete je do njega. Muči i njega sve ovo.

— Ipak je lepo ubijati. I velika opojna vizija rata je prošla kroz njega. Samo je tamo bila radost. Veliki beli brod je iščezao, samo se njegov dim još vukao nad vodom. Sa mola se jedan po jedan od tužnih gubio.

Opet je grmelo gore po rovovima. Rovovi su bili beli. Greben pokriven snegom rumenio se na zimskom suncu. Pokidane bodljikave žice i izvaljena krstila pred njime svetlucala

Duško je osetio kako se iz njega širi beskrajna radost i ljubav, te se lagano peo na beli grudobran rova. Svuda se rasuo beskrajni splet grebena, planina, jaruga i šuma, sve je blistalo i svugde su treperile

Petrović, Rastko - AFRIKA