Jakšić, Đura - PROZA
„Ta, zaboga, mati mi umire od gladi!...“ Gladna se gomila raziđe, ali dođe onaj gospodin u belom kaputu i panamašeširu; pogled mu beše strog, lice namršteno, levom rukom me je uhvatio za rame, a desnom je iz moga
Stana je obukla svoje stajaće ruvo, glavu je zabulila belom kupovnom šamijom, pa nije zaboravila više levog uveta i jednu crvenu ružu zadenuti; zubun beo kao sneg, a po njemu
— Već je i „dostojno“ zvonilo, i sad se tek, s one strane manastira, u zagasitom zelenilu, ukaza Stana u svome belom zubunu, za kosom crven cvetak, a oko vrata onaj grčki dukat sjaji se prema suncu; a pored nje iđaše njena gadna mati,
Milisav toga dana ne beše na zavetini. Pošao je bio, al’ kad bi naspram bele kućice, on vide Jelicu. Zabulila se belom maramom, pa zaliva cveće; zasukala rukave do više lakata, a one bele ručice, ljubljene sunčevim zracima, rekao bi da su
Obradović, Dositej - BASNE
grehu rađaju, to ako hoćemo razumno da tolkujemo, ništa nije drugo nego neznanje, jer svi što nas je god na belom svetu, kad se rodimo ništa ne znamo.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
što vidiš to je samo do Slovca i do Brankovine, a Grbović s vojskom baška je, a Kedić baška, a jednu vojsku imamo na Belom Brodu, a drugu na Paležu — čuvaju od Beograda, — a jednu imamo kod Svileuve u Gomilici, prema Šapčanima i
i po drugim mestima podgorskim, selima oko Medvednika, dotle neki Jovica iz Vrbice sa 40-50 momaka pređe na Belom Brodu Kolubaru i preko valjevske ode u šabačku nahiju.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Nikad mu lepša nije bila. Kao da je svemu na belom svetu pozajmila svoje lepote, tako sve beše lepo oko njih... Najedared puče pištolj. On se trže. — Ustaj!
— A kako si ti to saznao? — upita Nogić Devu. — Eh, kako!... Ja moram znati!... Čuo sam!... Sve na belom svetu, sve što ova moja usta kažu, ja ili čujem ili vidim!...
Dučić, Jovan - PESME
Nasred katedrale ležala je ona, Kao Iluzija koja je umrla. Tako plava, tužna. U belom odelu, Legla je međ ruže i mirtino cveće. Redovi vlastele na dugom opelu Stojali su nemo i držali sveće.
PESMA Gospod me seja celo vreme, I svud sam nova reč i znamen — U belom hlebu prvo seme, U tvrđavama prvi kamen.
Razvije jutro kao plamene, Hiljadu belih krila po moru, A svetlom zemljom prospe znamene, I reči svud po belom mramoru. Tad su pred tajnom što je morila, Sva usta stvari progovorila.
I otrov i pričest u srcu i duhu, Svud sebi dosledna, bez međe i stega: Ideja u belom neporočnom ruhu, Samobitni zakon dignut iznad svega.
Stotine praznih mostova gurili su se nad belom rekom u kojoj je tinjalo nekoliko zvezda. Noć je bila studena i tužna. Mefisto seđaše isto onako grozan i bled kao
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Zatvoriše vrata. Video sam jednu veliku, svetlu, visoku, čistu sobu. S obe strane kreveti s belom prostirkom. Kraj kreveta mali stočić s čašama, pljuvaonicama, medicinama i ponudama.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Gle druge dar ti nose; Od ruža gnezdo, krasno, u gnezdu guču jasno Dve sive grlice! Ne sluša lepa Jula, Već belom rukom maše, Za njome ves’o jaše Taj ženik nevera.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
I pošto ga, ispod ikone, na belom čaršavu polako, nežno namestiše onda ga svaka, prekrstivši se, celiva u čelo, zapali mu sveće više glave, i posle se
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
ti popovi tamo, u svili i kadifi, što tajno ikad se napiju nazdravljaju patriotske zdravice, oni seljaci u čistom belom rublju, što plivaju u blagostanju i što u zemlji kriju čaše sa slikama kraljevih sinova da ih iznesu u svoje vreme, baš su
Tamo pred svojim šatorom, ispružen na travi, ležao je Jurišić i gledao u nebo. Na njegovom belom i bolesnom licu drhtale su setno paučine briga. Nešto se događalo u njemu. Ali on osta nepomičan i ako osetio Hristića.
ispravi i cela pojavi na onom belom pravom drumu. Najedanput onaj bataljon što je maršovao na začelju kolone, onaj rep gusenice, pršte u strelce, siđe s
Onda sam dojurila ovamo, naglo otvorila vrata, obuhvatila pogledom celu sobu pa sam ga primetila na velikom stolu, u belom velikom omotaču i sa onim tvojim finim, svojstvenim rukopisom, mili Aleksije.
Afrika
Na pristaništu škola crnih babica u belom, crnih bolničara u belom, devojke i mladići, čekaju direktora škole koji stiže našim brodom. Iskrcavamo se.
Na pristaništu škola crnih babica u belom, crnih bolničara u belom, devojke i mladići, čekaju direktora škole koji stiže našim brodom. Iskrcavamo se.
suze, izgledalo je besmisleno, kapale na ruke jedino što sam se rastao sa jednim starim gospodinom koji je, pokriven belom kolonijalnom kapom, stajao daleko na drumu.
Veliki razgovor, o životu, ljubavi, šumama i umiranju, sa velikom belom decom koja su nekim čudom ostarela. Doznavši da ćemo u šetnju, crni nas dočekuju na reci sa tam–tamom.
Jedva ulazim u prvi evropski bengalo. To je stan katoličke misije. Dva oca misionara, u bradama, u belom kolonijalnom odelu, dočekuju me kao da me odavno znaju; služe me pivom, pričaju mi o sebi da bi me zavarali i da bih
Udružena tek u Gold Kostu sa Belom i Crvenom Voltom, ona postaje jednom od najvećih prašumskih reka. Ovde je već puna kajmana krokodila.
Lav je zarikao. Igraj Djandio. Šef somona, ribara na Nigeru, Bansumana Tofana, galopira nam u susret na belom konju. On je u prostranome plavom bubu koji se razlepršao na sve strane, glave obavijene u ogromnu plavu čalmu, nogu
Danas Gore više ne postoji. Negrijeri Gorea su prazni iako, iz drugih razloga, crnci umiru još uvek pod belom civilizacijom. Gore ne postoji! „Ovo je zemlja belih!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pred zoru, međutim, imao je da sluša, stalno, bat nogu ukućana, koji su išli u posetu belom zecu. Činilo mu se da je poznao, i nehotice, ćopavi korak Božičev, zatim, korak Johana Šmerca, praćen udarcem štapa po
Pavle spazi nekoliko kapidžika, a nad svakim, na belom zidu, u plavim nišama, od porcelana, glave čuvenih, pokojnih, pastuva ergele, sa crnim očima, i crnim nozdrama.
Isakoviču se činilo da ga vode kroz zidove, i kroz jednu plavu nišu, u belom zidu, u kojoj je video kip Venere, sa rukom na pupku.
Nisi ti jedini lepotan na svetu! Ja sam ti je, kaže, dao, ali sam se prevario. Ne dam svoje dete belom medvedu. Moskalu! Ana, svojim ženskim smislom za skriveno, tumačila je Petrov bes, kao neku ludu ljubomoru.
A u saonama, kao da je leteo. Pred njim je trčala beskrajna zima, u belom, u ledu, u plavetnilu, a prvi put je sad upoznao i rosijsku trojku.
Pavle ga nije udario. On se zatim oblačio, mirno, u svoju, paradnu, kurtku, a u belom, okrečenom, zidu Žolobova, u drvetu, nije više video svoju pokojnu ženu, nego gospožu Evdokiju i njenu kćer, Teklu.
pojava, ali je, u crnini oko vrata, i belini svog žaboa, sa mrkim licem, nosat, brkajlija, krupan – sa rosijskom, belom, kokardom, na trikornu – bio prava vojničina.
Trifun nikad nije bio čistiji, srebrniji, nakićeniji. Koračao je, kao da igra, u tesnom, belom, kožnom, kilotu. Čizme su mu svetlele. Sablja mu je sevala. Izgledao je dvadeset godina mlađi, nego što je bio.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Kosovo je zavijeno u gustu maglu. Banović Sekula ide na svome konju. Iznenada iz magle iskrsne neki nepoznati na belom, hromom konju, sa tri noge. On čini utisak iscrpelog i slabog čoveka.
Ali su ovi seljaci temeljne građe i razvijenih mišića (u Srbiji takve zovu „tokmacima“). Plavi i smeđi sa belom kožom su kod njih sve ređi. Koža lica im je crno-žućkaste masti, kosa i brkovi crnosjajne boje, a oči crnkaste i smeđe.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Iz katoličke crkve izlazili su devojčurci u belom, s malim molitvenicima u rukama. Imale su venčiće na glavama i predstavljale su Isusove verenice, šta li?
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Šamika kao iz kutije, mogao bi na grofovski bal doći. Sad neće više čekati, posedaju na dvoje saonice, pa upravo „Belom konju” na bal. Uđu u salu. Niko još ne igra. Polaček mlađi zapovedi da sviraju.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
nešto, među užetima, neprestano kidalo, zadržao ih je zadivljene, svojim neshvatljivim, velikim brojevima, nafarbanim u belom krugu, na zidu crkve.
Ipak, da bi iskalio žuč, okrete se, rumen i oznojen, pod belom perikom, oficirima, obesivši jednu od svojih velikih rukavica za pas i odmerivši sve, redom, ukrućene, gologlave,
Pa kako se noću javlja sad, leteći na belom čaršavu. Pa kako je Dimče Diamanti uz prvu, venčanu, ženu doveo i drugu, pa kako sad svi, utroje, žive.
Sa tavanicom iznad glave i posteljom belom svoje snahe ispod sebe, zatvoren u četiri žuta zida, oseti se potpuno odeljen od sveta.
prigušeno, ona pred zavesom spazi i trbuh, ogroman trbuh svoga muža, njegova usta i oči i nos, ceo njegov lik na belom čaršavu, krvav, sa preklanim grkljanom, i crni klobuk, što je lebdeo nad tom glavom.
Bila se obukla kao mlada devojka. Imala je na glavi čitav plast kose, koji je bio povezan belom trakom i visio pozadi kao uvrnut konjski rep.
svome sinu, princu Karlu Evgeniju, koji stajaše zadivljen iza nje, pred svitom dama, dvorjana i kirasira, i sam pod belom napudrovanom perikom, povezanom crnim šeputom, sav u čipkama, sa ratničkim oklopom, Princeza Mati reče glasno, tako da
je čista i mirna, velikih, razrogačenih očiju, ispruženih ruku, pokrivena svojim svilama, kao da je bila sablast u belom, okrečenom zidu. Groznim i strogim pogledom gledala je u vrata. Aranđel Isakovič rastera babe, da ih samrtnica ne vidi.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Nešto dalje nalazi se neka kutija. Inženjer u belom mantilu hvata me za ruku i namešta ispred kamere. Pogledam levo, kad tamo ja— sav u kockicama i prugama. Televizija!
Hvala, kako ste vi? Zašto im govorim vi? Ne znam. Tako. Verovatno zbog toga što su uspeli tamo iza crte, u belom svetu. Zbog toga. Otkud znam? Pored njih stoje njihove žene. Gledaju me kao kroz dvogled obrnut naopačke.
Bogzna šta im je sve napričao o nama. Možda da jedemo malu decu? Zašto su došli kad su uspeli tamo, u belom svetu? Da prodaju staru kuću koja se ruši, da ugovore izložbu ili da letuju. Treći da sahrane staru majku.
— pitaju me uspeli momci. Njihove Helen, njihove Lu, njihove Megi obično imaju veoma jake veze tamo, u belom svetu. Jer njihov tata ili njihov ujak je to i to, čuo si, zar ne? Čuo sam. One mogu da urede da se stvar prevede.
Možda bi bilo interesantno? Možda bih i ja jedanput postao uspeli momak, tamo, u belom svetu? Posle nešto brzo pričaju na francuskom i engleskom sa svojim ženama, a ja stojim i sve se više smanjujem.
— A gdje ste se smjestili? – Tu, blizu... – Danas će biti pakao... — kazala je i pogledom izbrojala čaše na belom stolu. — Već radite? – Trudim se . . . Onda su zaćutali.
jutra na Terasi, kada su za dve slobodne stolice njihovog stola sedela pokraj njih i dva poraza, jedan pokupljen negde u belom svetu, drugi zarađen ovde, kod kuće. Pogledali su se i osmehnuli. – Koliko ostajete? — upita ona.
Najzad, ona se pope i zauze svoje uobičajeno mesto pokraj konduktera. Preko crne haljine obrubljene ljupkom belom čipkom ogrnula je zimski kaput.
u onu ordinaciju u kojoj je stajao bez ičega na sebi, čudeći se naslagama nečijeg potpuno tuđeg mesa na slabinama, belom, mekanom stomaku, drhtavim nogama, svetlu, pa i onoj kardiografskoj traci po kojoj je poigravala tanušna linija
– Još jedna krivica, znači! Da čujemo! – Ti! Ti si insistirao na belom vinu, da bi brže stigao do grudnjaka i čarapa... Čovek se nasmeja od srca: – Čarape! Mlađe kameno doba seksa!
Upala je zabunom u muško svetilište. Nije trebalo dugo čekati na kaznu: mudonja u belom odelu opkorači naslon stolice pokraj njene i sede. Stolica zacvile pod težinom njegovog, kao tuč nabijenog tela.
Znate li ko su, kako se zovu, odakle su? Poznajete li ih? — Ne poznajem. U stvari, prepoznaću onoga s brkovima u belom odelu. — Čak i ako ih pronađu posle tri meseca, to neće biti dovoljno. Reći će da ste ih sami izazivali.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Evo kako se vračarica Kubariha, u prevodu Lole Vlatković, poistovećuje sa ušatim: Što li beži zečić po belom svetu, Po belom svetu i po belom snegu?
se vračarica Kubariha, u prevodu Lole Vlatković, poistovećuje sa ušatim: Što li beži zečić po belom svetu, Po belom svetu i po belom snegu? Trčao je hitri pokraj oskoruše, Trčao je hitri, žalio joj se.
u prevodu Lole Vlatković, poistovećuje sa ušatim: Što li beži zečić po belom svetu, Po belom svetu i po belom snegu? Trčao je hitri pokraj oskoruše, Trčao je hitri, žalio joj se.
Za njim skoči drugi, treći A za trećim i četvrti. Po ćilimu belom skaču Jedan drugom na krkaču; Premetnu se preko njuške, Valjaju se poleđuške.
Radičević, Branko - PESME
Na onu stranu on okreće oko Di juče oni njega čekaše. „Kod one vrbe što se ono beli, Da ko je ono u odelu belom?“ Ovako zbori, žurno veslom grabi, I reka, veli, da je šira danas. U kraju sad je, ali di je ona?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ali mati? Ulazi ona tiho, ponosno. Uvek obučena čisto, sa belom maramicom oko vrata. Seda sproću mene i pita me za školu, za drugove iz bogatih porodica. Da li se i oni uče kao ja?
Sa zajapurenim licem i kô krv rujnim ustima dođe ona i do mene, zasta — pa onda golom do lakata, belom ručicom zgrabi vode i poprska me. — Na! Evo i tebe!
— Donesi — preseče je on. Marika se vrati i donese te kruške u lepom, belom čanku, pokrivenom još beljim peškirićem. donese ih, otkri, pa kao uvređena sede do Mite i poče da motri, gleda u njega,
Kostić, Laza - PESME
od jeda čisto studi; uzalud mu Mesečina svetlo čelo živo ljubi, on škripuće beli zubi, gledajući kako strukom, kako belom, mekom, rukom, kako malom, lakom nogom, a kamo li licem, OKOM, ta ponoćna divna java Mesečinu nadasjava.
se smeše, a ravno polje, studeni breže, milotom teškom već obamreše, milotom teškom zaspaše veće, pokrivaju se odorom belom, pokrovom snežnim, zimnjim odelom, dok opet božji žešći smehutak ne stopi sa njih taj beli skutak.
je taj greje od glave do stope, od glave do stope drkćući od nada, stala je pred crna manastirska vrata, na crna vrata belom kuca rukom, iz bela grla, tankim zove gukom: „Hodite oci, oj, oče, hodi! otvori vrata jednoj siroti!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
U onaj dan kad car Petar iz kule iziđe, beše jedan krivac na belom lebu koji bijaše osuđen na robiju od devet godina, po robiji od devet godina da bude jedan dan na belome lebu, pa
Ja sam ti od zlotvora u pravdu optužen, i budem ni kriv ni dužan osuđen. Na belom lebu javim caru da ću mu kćer naći ako me pusti da ju tražim, pa dođo već evo u deveto carstvo a nigde mi ne znadoše o
Isprodaje sve što je spečalio, pa si šturnu u svet da pečali koliko hlebom da se hrani. Tumarajući tako po belom svetu, nameri se u nekom selu da konači u nekoga golemoga domaćina.
Najedanput kuća se zatrese, a golem i suv neki čovek, sa golemom belom bradom i velikim noktima dođe do sofre i stade kusati.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Sve u svemu, bilo je to prilično konforno mesto s upotrebom deljive reke. Moj matori napisa jednog dana belom bojom na pramcu „ČAMAC“.
Blanšara, kaji je bio častan čovek, a ne kao ovi današnji francuski šalabajzeri što se muvaju u vrećama za spavanje po belom svetu i raznose vaške! To je, ukratko, priča o tome kakav je čovek bio deda Gavrilo.
tipovi kao što je Mišelino, i što je asfalt taman i mokar, i što se čaša zamagli kada se u nju nalije hladna pivčuga sa belom kragnom, i što može da se do besvesti baza ulicama i viče nekom levaku: „Ćao!
I da ću dolaziti gore u Golfijanu u belom dvosedu, grmeći na sve strane. Pomislih da nekako nije u redu što samo nas dvoje šipčimo peške natrag kući, dok se svi
— što reko Drnda. Tako ni do dana današnjeg nisu pronašli bakutu. Pa vi sad vidite šta vam se sve može ispodogađati u belom svetu! Što se tiče Londona, u kome sam se našla potpuno bez veze, mogu vam reći da Englezi nemaju nimalo mašte!
Poznajem mnogo frajera koji su se pogubili po belom svetu zbog toga što sa sobom nisu poneli ništa drugo u džepovima sem love, ako možete da me pratite. „U piću?
ovoj zemlji i dalje smatra da se čovek kao on, dakle duboko uzidan u temelje domaće književnosti, može i dalje održavati na belom hlebu ... —Šta je s onom prokletom kafom? — viče iz svog bunkera. — Može li kamilica? — vrišti maman iz kuhinje.
bih se, pre svega, zapitao da li smo u ovom trenutku, imajući u vidu svu njegovu objektivnu složenost, dalje ili bliže belom u odnosu na subjektivno polazište sa crnog?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Iz jedne knjige, prepune slika, devojče neko, čarobnog lika, iziđe kradom, u ruhu belom, zavi je magla prozirnim velom. Devojče luta i kuda kroči putniku svakom zaseni oči.
Zvončića evo, taj se ko nebo plavi, i ljutić tu je, žuti plamen u travi, ivanjsko cveće, u ruhu belom, bujnom, kukurek zelen i mak sa kapom rujnom. Javi se deda, tvome se pismu nadam.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
To lovac prolazi selom, I brze mameći pse, poguren u polje žuri, Pokriven koprenom belom. Svuda je pustoš i mir. Noćna se kandila gase — A sveži jutarnji dah prelêće doline mirne, I šum se razleže blag, kad
Nađu ga u samom raju... On se popeo lepo Na rajsku lisnatu voću, pa zlatne jabuke jede; A dole, na cvetnom podu, u belom i čistom ruvu, Još mnoga nekakva deca jabuke jedu i sede.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Samo konji mašu repovima i trupkaju nogama. Odnekud izlete komandant diviziona, jašući na belom konju sa kusim repom. Za njim su jurili komandiri, ordonans-oficir, ađutant, masa podoficira, ordonanasa.
su konji i grcali, izdužujući vratove da bismo im popustili dizgine, a sa vratova njihovih je kapao znoj, izmešan sa belom penom. Pred divizionom sjahasmo. — Gospodo, izvolte ići! naredi komandant, bez ijedne reči više.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Šljive cvetale, pa se celo selo zaogrnulo nekakvom svečanom, belom odećom, a miris od nje pruža se daleko unaokolo. Ponegde je ova čista, bela odeća prošarana crvenkastim jabukovim ili
I nad tom belom, mirišljavom zavesom trepere svetli sunčevi zraci i visi osvetljen svod čistoga nebesnog plavetnila... Idući u školu
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 56. Oblak se vije po vedrom nebu, I lepi Ranko po belom dvoru, Oproštaj ište od svoje majke, Od svoje majke, od svoga oca: “Oprosti meni, mila majčice!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Bogovi, na plećima sa oblacima tamnim, bolovi i mora sa valima pomamnim, pređoše po njegovom belom licu bez traga. Ali, kad čitaše o Brizeji, što se budi, i otvara oči, pune tame, u zori, bol neizmeran pade mu na
Ponoć je, pustite me da nazdravim, i ja. Prospem li vino po belom vašem čaršavu, ostaće na njemu rumen vinograda. Prospem li vino, zamirisaće beo čaršav kao sneg po žitu nevidljivom, ali
Da napijem nedelji, kad se zvona oglase i kad Sunce grane. Da napijem ženama što stajahu nedeljom, pred kapijama. Belom kruhu i vrućoj pogači, zveketu dukata i svilenoj, devojačkoj marami.
Nek moje vino, koje prosipam evo besno po ovom belom, svečanom, čaršavu, zarumeni u slavu druga mog, kaplara Proke Naturalova, koga su streljali, 916, novembra prvog.
pre hiljadu godina, možda su odavde pošle duge, jonske lađe, sa crvenim jedrima, sa velikim, svetim znakom na svome belom kljunu, pune teških, vinskih ćupa, i nisu se vratile, nikad više.
sokolske medalje, lismo kojim mi je pozorište iz Beograda odbilo dramu Prokleti knjaz, i jediu trobojnu maramu, u belom polju sa slikom Skoplja, kakve su onda bile jako u modi. Sve je danas smešno.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Žigove udara naročiti činovnik u belom, svečanom odelu, i blago ukoreva narod: — Polako, zaboga, doći će svaki na red, niste valjda stoka da se tako otimate!
Da vidite šta je srpska, viteška krv! Udarajte deset žigova, a ne samo dva!” Činovnik u belom odelu prinese mom čelu žig, i ja se trgoh... Probudim se iz sna.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Nasred sobe, ove iste u kojoj on spava, stoji njegova mila mama, sva u belom, kao kad se sprema da spava; niz leđa joj pale duge crne kose, a ona oborila glavu pa se nešto mnogo, dugo misli...
Na sredini sobe stoji visok suhonjav starac u belu ruhu, sa belom dugom do pojasa bradom. — Šta želiš, sine ? — reče mi starac — zaslužio si mnogo; daću ti štogod zatražiš.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
More, pod nosom nam beda, a mi zijamo po belom svetu!! — Tako je! — prihvatiše svi sem Sretena. — ’Ajd’mo! — reče Radoje — a ostavimo ovu budalu nek se mlati kad
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Sunce blešti po drveću, po celom belom svetu, Mlečni zimski zraci zaslepljuju mu oči. Razmišlja dečak o suncu kao o lepoj priči, Koja se dugo prenosi i
Često biva — od ljubavi čiste I neznani da se okoriste; Pošto toliko voli tele, krava Belom kafom planetu čašćava! NAJVAŽNIJI PUT ISTORIJE Ta staza kojom, predveče, Polako, nogu pred nogu, Goveda
BETOVEN Ponekad mi, samo od sebe, na um dođe: Šta bi se desilo da se Karađorđe Dok je, sa ustanicima, vojevao pred Belom Stenom, Susreo sa Mocartom, Listom il Betovenom?
Rakić, Milan - PESME
Spavaj! Nek ti zemlja nežna majka bude, Truni, dobra dušo, u pokrovu belom. I fijukom setnim nek ti vetar poje, Uspavanku večnu kroz prostrane ravni; A gavrani crni u suton će
Avaj, I malenu humku pod ubogom jelom, I ljubav ti čednu i beskrajnu... Spavaj, Truni, dobra dušo, u pokrovu belom. STAROST I U večernjoj magli pred nama se pruža Pusto crno polje, i ubogo selo; Nepomično na njivama žito zrelo; Zrakom
sam te vid̓o kraj mirisnih leja, U parku, uz pesmu sakrivenih gnezda, S viticama gustim, s velom, i, ko zvezda, Na belom šeširu crna orhideja, Tajanstveni suton, pun ljubavi strasne, Šaptao je čežnju kroz mirisne grane, Dok poslednja rumen
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
ispupčenije, lice uže, potkresivani brkovi prosedi, iz već zbrčkanog, po malo izbrijanog vrata, a kao uvek obvijenog belom čistom maramicom, jače mu se isticala jabučica i grlo, sa oko sebe zbrčkanom, vratnom kožom.
Prsti su mu bili debeli, kratki i sa nabranom ali čistom belom kožom. Samo na jednoj ruci imao je, i to samo jedan jedini, veliki zlatan prsten.
A najviše ga porazi kad spazi aščikinu golu ruku, podbočenu o kuk, sa zavrnutom košuljom, i to čistom, belom, te po tome on poznade da nije prala sudove, nego da je sada sigurno razastrla postelju mladencima.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
U taj ma[h] uljeze u avliju i pristupi k meni s dugačkom, belom kao sneg, bradom sveštenik, koji, kad vidi da ja grečeski ništa ne razumem, stane besediti [i]talijanski i na pitanje
Ćosić, Dobrica - KORENI
I te reči tiho su gorele u belom dimu. Ćutao je, pa se okrenuo: da li su čuli I ovi što sede po minderlucima oko širokog ognjišta, gde mrmore iste priče
Spusti se na minderluk pored prozora, poče da srče kavu, puši i, naborana čela, viri kroz prozor. u belom dimu snega i vetra Mijat jedna umiruje ugojene vrance što, njišteći, tuku kopitama u sanke, a jutro se nastavlja mislima
” Ni jednu reč: „Dolazim” , misli Aćim gledajući kroz ledeni vez na staklu u put pored jasenova, sada još više u belom dimu vejavice. Otkako se vratio iz Pariza, treća je godina, nije dolazio kući.
Celog veka, ti, psino, skitaš po vašarima, čaršijama, po belom svetu dane i noći ostavljaš. Sigurno si trpeo za mojom snagom i mislio na mene.
dobro, oče. dobro! Usne mu zadrhtaše. Para iz usta zamagli prozor i sakri očima oca na belom konju. Vukašin se odmače od prozora.
postadoše žute, uplakane od duge noći i čekanja sunca, on se sagnu i poče da ih kida, a njihovi zeleni vratići obliše se belom krvlju. Gleda u žuto da ni o čemu drugom ne bi mislio. Broji dukate.
Gleda u žuto da ni o čemu drugom ne bi mislio. Broji dukate. Debeli, dugi prsti umrljani su belom krvlju, on neće da misli na onu krv kojom je ova noć u sobi iznad njegove postelje zakrvarila detinjim plačem.
Svima da se pokaže i svi da ga vide. Klima glavom kobila i laganim korakom gazi po belom putu mirnim senkama drveća. Aćim se klati u sedlu, sunce i senke prelaze po njemu.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— planu dečak, a vetar ga, kao da perce zbacuje, strese sa sebe i iščeze. Dečak od straha zadrhta. Sam! Na celom belom svetu sam!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
ULICA VASE ČARAPIĆA ILI VASINA ULICA Vasu Čarapića, koji se rodio u Belom Potoku, zvali su i Zmaj od Avale. U njemu i jeste bilo nečeg zmajevskog: sav jak, bio je tako lakog hoda kao da ga nose
Ispne se na sam vrh neki časak pre no što počnu da se rasipaju, ka Belom gradu, prostori istočnih svetlosti i onda pušta da ga te svetlosti opletu.
Neprijatelji su mu bili Turci najamnici, janičari, krdžalije; ne i turski živalj. Handžija u Belom Potoku, pod Avalom, Turčin, bio mu je i prijatelj: u jesen 1803. i u zimu 1804.
Tako je i maločas, u tom belom prepodnevu dok je, između dve rečenice koje mu je diktirao knez, pratio gipkost pera koje mu se, naizmenično, opiralo
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ „Gledaćemo lišće i drveće, Brati ćemo jagode i cveće; Diveći se planinskome miru, Stići ćemo belom manastiru; Pa u hramu, gde su rajski zraci, Molićemo s' Bogu“ - „I Božijoj majci.
S belom bulom, Sa zumbulom, Šaren-rajem, Rajskim majem, Cvećem, mirom, Sa leptirom, Letimo ti mi Srca topiti - Ćiju ći!
sam te vid'o kraj mirisnih leja, U parku, uz pesmu sakrivenih gnezda, S viticama, s velom i, k'o crna zvezda, Na belom šeširu crna orhideja, Tajanstveni suton, pun ljubavi strasne, Šaptao je čežnju kroz mirisne grane; Dok poslednja rumen
I po kraju celom Cveće nešto šapće sa suzom na licu. A tu je i Ona - u odelu belom, Pored mene kleči, i poslednju žicu Sa uzdahom kida. A ja mrk i ledan.
To lovac prolazi selom, I brze mameći pse poguren u pole žuri, Pokriven koprenom belom. Svuda je pustoš i mir. Noćna se kandila gase A sveži jutarnji dah preleće doline mirne, I šum se razleže blag kad
Nađu ga u samom raju. On se popeo lepo Na rajsku lisnatu voćku, pa zlatne jabuke jede; A dole na cvetnom podu, u belom i čistom ruvu, Još mnoga nekakva deca jabuke jedu i sede.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Već puna tri veka otimaju se sedam naših varoši o Homera, pošto su ga za života ostavili da luta kao beskućnik po belom svetu“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Natovari pune kante paprika, kupusa, luka ili sena, i krene noću klisurom kroz Jelicu. Noć tiha. Po belom, od mesečeve svetlosti i prašine, putu, vočići odmiču sami, kola škripe, ciče, veliki Mesec zalazi za dubravu, i bruje
gonjeno od čoveka što je i sam zverskog nečeg imao u pokretu pa se žestoko trudio da mu namakne kružnu žicu na dugom, belom štapu obavijenu. — Gde me uveo? — U „trojku“, čuješ li šta kažem?! — Ništa od toga ne razumem, gospodine.
Po putu, pravom i belom od mesečeve svetlosti, velike, teške i pokretne senke od šume. Ja bih rekao da su senke; koračam, pa užasnut ustuknem
— Mili, da znaš kako te bezumno volim, mili, bezumno — pa se videlo koliko je ozarena srećom, milujući mekom i belom rukom njegovu plavu kosu, dok je on, rumen i napregnut, pognute glave uzbuđeno disao.
Stajao je to pred njim lično doktor-operator, sav u belom, a na grudima krvavom mantilu, te ga umorno ali blago gledao kad je on bunovno sa stolice odskočio i u njega se široko
kao da će se svakog časa ugasiti i osvetljavao, na mahove, uramljene posmrtne plakate i stare fotografije, okačene na belom zidu sobice. Oboje starih behu budni.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
XXVII Na belom hlebu!... Kako mu je daleka i strašna bila ta pomisao nekada, kako se zdrhtavao od užasa, kad je slušao priče o tome
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Isprodaje sve što je spečalio, pa si šturnu u svet da pečali koliko hlebom da se hrani. Tumarajući tako po belom svetu, nameri se u nekom selu da konači u nekoga golemoga domaćina.
Najedanput kuća se zatrese, a golem i suv neki čovek, sa golemom belom bradom i velikim noktima, dođe do sofre i stade kusati.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Oni spavaju po Balkanu celom Za dobro tuđe, za spas svog plemena: Nikad ne behu sa zastavom belom Ti mladi momci velikog vremena.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Da, svi ste vi jednaki.... 'Ajdemo, Pavle! — reče svom čovjeku, povezavši mu ranu svojom belom okrugom što je s glave skida.
i polje sa brežuljcima u pozadini, i morske oluje, i onaj oštar rt podno polja što daleko u more zadire, jednako peskom i belom penom oivičen.
Neko vreme, u zimnjem sutonu, stoje sučelice, jedan prema drugome. Arnaut mrk, predljiv, sa belom kapom na glavi, u kratkim grubim čakširama, ukrućenim uz tanke noge, uvezanim ispod kukova, opasan crvenim pojasom, i
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Izvrstan je uvod koji se pri tome daje: noćni pejzaž sa kosom mesečevom svetlošću, belom i ulomljenom na osenčenim, tamnim siluetama (zato što se gleda iznutra i odozdo, iz prizemne sobice) okolnih zidova.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Krasno je, divno kad badnje veče Zemlju u belom ruhu zateče, Nadima mladu, patnjama staru, Kô u stiharu. Što sam ti rekô nije nategom: Pesnik se eto zagrejô
Petrović, Rastko - AFRIKA
Na pristaništu škola crnih babica u belom, crnih bolničara u belom, devojke i mladići, čekaju direktora škole koji stiže našim brodom. Iskrcavamo se.
Na pristaništu škola crnih babica u belom, crnih bolničara u belom, devojke i mladići, čekaju direktora škole koji stiže našim brodom. Iskrcavamo se.
suze, izgledalo je besmisleno, kapale na ruke jedino što sam se rastao sa jednim starim gospodinom koji je, pokriven belom kolonijalnom kapom, stajao daleko na drumu.
Veliki razgovor, o životu, ljubavi, šumama i umiranju, sa velikom belom decom koja su nekim čudom ostarela. Doznavši da ćemo u šetnju, crni nas dočekuju na reci sa tam–tamom.
Jedva ulazim u prvi evropski bengalo. To je stan katoličke misije. Dva oca misionara, u bradama, u belom kolonijalnom odelu, dočekuju me kao da me odavno znaju; služe me pivom, pričaju mi o sebi da bi me zavarali i da bih
Udružena tek u Gold Kostu sa Belom i Crvenom Voltom, ona postaje jednom od najvećih prašumskih reka. Ovde je već puna kajmana krokodila.
Lav je zarikao. Igraj Djandio. Šef somona, ribara na Nigeru, Bansumana Tofana, galopira nam u susret na belom konju. On je u prostranome plavom bubu koji se razlepršao na sve strane, glave obavijene u ogromnu plavu čalmu, nogu
Danas Gore više ne postoji. Negrijeri Gorea su prazni iako, iz drugih razloga, crnci umiru još uvek pod belom civilizacijom. Gore ne postoji! „Ovo je zemlja belih!
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
stope njezine Unapred meri sitnim šarama, I, skupljajući vezen pupoljak, Na poljubac se sprema laskavi, Kad ona kroči belom nožicom, Mirisnim ust’ma da je celuje... Pa gde je sad?... STANA: Oh, sina, pašo!... Sina, sina daj!
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
“ Gledaćemo lišće i drveće, Bratićemo jagode i cveće, Diveći se planinskome miru, Stićićemo belom manastiru; Pa u hramu, gde su rajski zraci, Molićemo s’ Bogu — „I Božijoj majci.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Sišavši na Solunsko polje, uze Gospod na sebe spodobije čoveka sa dugom belom bradom i uputi se prema Moglenskim planinama.
— Mi smo stare čekalice. Svi oni podsećali su me na osuđenike koji su ostavljeni na belom hlebu. Ali, izgleda mi, oni toga nisu bili svesni. Začudo, bili su pribrani, kao da ne idu u smrt.
— Recite mi nešto prijatno. Ona je oborila pogled. Duge trepavice senčile su njeno lice, kao tamni prašni konci na belom makovom cvetu. — Ne znam šta biste želeli da vam kažem.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
U Belom Gradu, novom pozorištu Mišica serpskih, kud ga nam privede Iz Tresta ljubav topla k svojim, Kamen ga s natpisom krasnopr
čit’o stare knjige I slušao mudre ljude, Knjige pišu, ljudi vele: Što se ženi i udaje, To se ženi i udaje Na ovome belom svetu, Kad se legne u grob crni, Ne misli se na svatove.
Gle, druge dar ti nose: Od ruža gnezdo krasno, U gnezdu guču jasno Dve sive grlice! Ne sluša lepa Femka, Već belom rukom maše, Za njome ves’o jaše Taj ženik nevera.
Bojić, Milutin - PESME
O, i Belom Kralju u dan smrtne jeze Pljunula si glavu. I tad, s puno krvi, Tvoj smeh je u svakom stihu marseljeze Pratio svu hučnu
Neka urla Kerber! Cepte trske mnoge; Mi u belom ruhu kô afrički žreci Grehom novom Judi opraćemo noge. (Bez datuma) XLI SEDAM SMRTNIH GREHOVA O, grešio sam svih
Jakšić, Đura - PESME
Na njoj danas sedim i daljinu gledim: Valjda gdegod bliže miran krov se diže, Ili dobar pastir stadu sledi belom?... Al’ ništa ne beše u okolu celom! Kao da je kamen u ljutini pukô I u pukot svoju sve živo povukô!...
S belom bulom, Sa zumbulom, Šaren-rajem, Rajskim majem, Cvećem, mirom, Sa lepirom, Letimo ti mi Srca topiti — Ćiju ći!
Nastasijević, Momčilo - PESME
Lagana nono, milje niz travku, gazi san zajutarjem. ZORA Nej, na belom konju zori mi zora i devojka. Stani ne mini, orosi ovu žal. S golubicom bi da zaguče.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Više njega vidi se kako se beli kći mu, Jovanka. Kao svakad, tako je i tad obučena u belo odelo. U šalvarama i belom, tesnom mintanu, sa širokim zatvorenim rukavima.
nego pređe kao devojkom, ipak bila su kao omeknula i ugnula; gore, ključna kost jače se isprečila i na razvijenom joj, belom vratu jače, više se jabučica isticala, mada je bila u telu, stasu još bujnija, razvijenija i zanošljivija.
Slobodna, odahnuvši, obučena u novo odelo, navek u čohanoj koliji, i povezana oko vrata belom novom maramicom, sedela je celog dana ispred kuće. I to nekako srećno, uneseno, i zamišljeno, sasvim odvojeno.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Ko takav struk b. l. nosi sa sobom ugledaće [na prvom belom volu koga sretne] đavola sa [crnim] štapčetom; on treba da ugrabi đavolu taj štap (samo pri tom da pazi da ga đavo ne
Inače je, zajedno s bobicama s lovorike i u belom vinu, lek kad boli utroba (GZM, 20, 1908, 354). Seme b. je lek od dizenterije; sok za bolove u uvu, od vodene bolesti,
4, 167); list se upotrebljuje protiv glavobolje (ŽSS, 316) i od njega se pravi melem za ranu (GZM, 20, 1908, 345); seme u belom vinu pije se protivu zaptivanja (ŽSS, 306); od mladoga granja pravi se melem za ranu (SE3, 17, 566), takođe i od njene
, skuvao je i vodu popio, svaka bi mu travka kazala od čega je lek (ZNŽOJS, 1. s.). Bobice, skuvane u belom vinu, piju se od šuljeva (SE3, 13, 1909, 380; GZM, 4, 145); skuvana u vodi, lek je od jektike (SEZ, 17, 557; GZM, 4,
k. zajedno sa travom petoprstom (slezom) i rakijom (SEZ, 13, 358). M. k. je lek i od žutice (koren se kuva u belom vinu, SEZ, 14, 222), i gušobolje (oblog od istucanog korena, ib., 227). MUŠMULA Mіѕpel (meѕpіluѕ germanіca).
DA, 1, 854). O. uvek treba držati u kući (Sofrić, 171), naročito zbog dece, koja ga nose u amajliji, o crvenom i belom koncu (SEZ, 13, 289), ili im se ušiva u pelene (Karadžić, 4, 1903, 200), ili u kapu (ŽSS, 295; Sofrić, 171), ili meće u
1, 18); i sa istim osiguranjima sa kojima se sahranjuje čovek za koga se bojimo da će se povampiriti: naime, pokrije se belom krpicom (to treba da je obavezni pokrov) i zakopa duboko u zemlju, pod trn (SEZ, 17, 149).
Međutim, iako sa takvim moćima, bukva ne može da odoli belom luku, nego se osuši od njega (SEZ, 65, 1952, 333, Popovci). Burjan.
Sejaču (kao i oraču) donosi se, pored ostalog, i kolač ili pogača (od belog brašna: »pred orača bela pogača«), u belom peškiru, da bi žito bilo belo i čisto, i on od toga hleba jede tek pošto ga poljubi i (ponekad) pošto ga zagrize vo
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Je li bogat? Jeste. Je li čuven? Čuven je. Pa šta onda? Zar ga se ne plaše i ne saginju glavu kad projezdi na svom belom konju, ugoropađen, uštogljen, gizdav i besan?
Pravim pokret kao da hoću da mu priđem, da mu u susret pođem. Imam šesnaest godina i sva sam u belom, laka sam kao dim.
otkako je ovde među nama, da usred razgovora, kao uzgred, pomene neko od svoje dece koju je tako izdašno rasejao po belom svetu.
Jednom rukom drži pečenu jagnjeću plećku, vruću i sočnu sa mocom koja kaplje niz podlakticu, druga mu je zakrčena toplom belom pogačom. Jede i uživa.
niko tako ne ume da veze slova, inicijale i zastavice i tako nepogrešivo da čati i poje, ali ima li još negde na belom svetu takva dva grdareta?
Imao sam priliku da slušam mnoge jurodive koji su, skitajući po belom svetu, navraćali ponekad i u manastir. Naslušao sam se tokom ovog dugog života svakojakih ludih besednika, ali nijedan
Nasuli smo staze prema Belom potoku i izvoru. Osušili dosta pečuraka, zečjeg mesa i ribe. Na žalost, ništa to za njih nije bilo dovoljno.
Naložili smo vatru, drhtave senke igraju po belom zidu, pucketaju suve grančice. Dadara Posle ovoga, zbilja, niko neće moći da kaže kako gospodar pronijar Lauš nema
Čovek je prosto bio sićušni mrav u ovom nepreglednom belom prostoru, samo mala, ružna i nemoćna trunčica. I bajka se smrzla kao ledenica pod strehom.
Voda je svuda, zmijski hladna i ljigava: u poludelom Belom potoku, u suvarcima koje kupim, u mojim opancima, među prstima, u kosi i nosu i ždrelu, ugnjileo sam, propištao sam kao
Ilić, Vojislav J. - PESME
To lovac prolazi selom, i brze mameći pse, poguren u polje žuri, Pokriven koprenom belom. Svuda je pustoš i mir. Noćna se kandila gase A sveži, jutarnji dah preleće doline mirne, I šum se razleže blag, kad
On se popeo lelo Na rajsku lisnatu voćku, pa zlatne jabuke jede; A dole, na cvetnom podu, u belom i čistom ruvu, Još mnoga nekakva deca jabuke jedu i sede.
U groznim mukama ginu sa krvlju i penom belom, I grčevito škripe, I duh se rastaje s telom. Iz razvaljenih usta potmuli ropot se hori, I grudi široko dižu i kosa
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Evo Vam odgovaram još usput na belom dunavskom brodu koji me nosi otadžbini. Sedeći na njegovim širokim leđima, gledam kako prolaze pored mene podunavski
Posle kratkog razmišljanja, odabrao je on, sa svoga pisaćeg stola od rastovine, veštački izvajanog i pokrivenog belom mramornom pločom, iz gomile papirosovih truba, dva manja parčeta te skupocene hartije i na njima je napisao dva kratka
gospodin: svršio je pravne nauke i živeći na svom imanju u Dalju, bio „kasnar“ patrijaršiskog vlastelinstva u Dalju, Belom Brdu i Borovu; sahranjen je, u znak odlikovanja, u grobnici, sazidanoj uz zid daljske crkve.
Tako se Milankovići, pogospodivši se raziđoše, u toku poslednje stotine godina, po belom svetu, a njihova dva prastara doma, u kojima se još sačuvaše Isajlovićevi portreti Todora i njegovih sinova i još druge
Sunca, u istoj meri u kojoj smo maločas smanjili otstojanja članova našeg planetskog sistema, i dopunimo naš model ovom belom bilijarskom kuglom, koja neka nam pretstavlja tu zvezdu.
svoju umetnost, ne pred odabranom publikom, nego pred aparatima, koji će je prihvatiti, reprodukovati i rasturiti po belom svetu kao kafu i pirinač.
polutini, razabire se, između oba velika okeana, Amerikanski kontinent, zastrt mestimično oblacima koji svetlucaju belom svetlosti. Ja posmatram tu Zemljinu loptu čudnim očima, kao orao svoje gnezdo, iz kojega je uzleteo nebu pod oblake.
Vremenom će postati žuto, kao ono koje smo malo čas videli, pa će, na vrhuncu ovog razvitka, zasvetliti belom, skoro plavičastom svetlošću.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Zabrađena je duboko. Jedva joj se oči i čelo vide. U crnoj dugačkoj koliji. Oko vrata povezana belom, čistom maramicom.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Tražim, kakvom bih slikom mogao pretstaviti kako živi ta rasa u belom svetu. Jevreji su kao one biljke puzavice koje istovremeno rastu i putuju.
Trkunić skače. Direktor ga prekida. — Još nekoliko reči, kraj priče. Junak je na samrti u neznanom i belom svetu. Na nečije pitanje: odakle je rodom i poreklom, smeši se tužno, i ne može da se seti kako se zvalo selo gde su mu
Smrt traži, i dolazi po čoveka u zavičaj njegov. Jevrej i smrt vija po belom svetu! Siroti Jevreji! To je mučan, divan i veliki svet!” I Branko se od svoga uspeha malo zaneo.
— Tu sam ja, tata, još pre mesec dana prolazio u belom kaputu, i nosio evo ovakvu iglu da se drugima ubrizga lek... lek?... možda samo odmor. — Otac drhće, ne ume da sedne.
— Kuda će Čuponja? čija će biti kuća? hoće li se sačuvati trag od Čajnovića? kako će biti Pavlu, tamo u belom svetu, sa ženom koja je njegov zavičaj pogledala kao neku panoramu: i, kasnije, sa sinom koji nikada neće progovoriti
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
marila makar je samo gospođom Čimpeprič ili gospođom gimnosofisticom bez svakog predikata zvali; — što mlogi na ovom belom svetu, kako muški, tako i ženske, želi titulu od imati, na primer, gospodin od Popović, ili gospoja od Prelić, to ona
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
list I svirku ti produžio NEBOJŠA KULA Po ceo dan se gola ogledaš U rajskoj reci Okrećeš se oko sebe I otkrivaš belom gradu Osam svojih kamenih bedara Po celu noć letiš nebom I s crnim se ognjevima biješ Za sunčevo nasleđe U zoru opet
svoje ljubavne postelje Uzjaši najvećeg šarana Probi olovne oblake I pohodi svoje nebesko rodno mesto Donesi na dar belom gradu Rajske voćke ptice i cveće Donesi i kamen koji se može jesti I malo vazduha Od kojeg se ne umire Klanjaće ti se
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Osećamo se kao osuđenici na belom hlebu... — Javljaju, da je poručnik Janko teško ranjen — izveštava telefonista. Gr-r-ruuu!
— Pripremali su se Bugari do prvog oktobra. A mi smo posmatrali i čekali... Isto onako kao osuđenici „na belom hlebu“. Egzekucija je počela tačno prvoga oktobra u pet časova izjutra.
Teška prašina obavila zemlju, kao da smo u nekoj pušnici. Od nekoje strane dopire miris pečenih semenki. Pred Belom kulom svira muzika i sve živo ispija pivo.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
« — gleda dečak u žbun i ne miče se, kad se, najednom, raskrili žbun, a iz njega izađe starac u belom, seda mu brada do pojasa, pita: — Kuda si se uputio, momče?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Veoma su snažne i one tri o poterama. Jedna je potera sva u crnom (crni junaci, crne čalme, crni konji), druga sva u belom, treća ima crne struke, dugačke puške i pregorele noge do kolena.
rukom u džepove, te izvadi trideset dukata, pa i daje Kosovki devojki: „Na ti, seko, trideset dukata, pak ti idi svome belom dvoru, pak se rani dok ti s’ sreća javi; samo kaži Arapove dvore, ja ću platit svadbarinu za te.