Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Putujemo i dođemo u Kijevo u jedan trakter, koji drži jedan zovomi ot-Benković, Srbin iz Banata. Siđemo s kola i vidimo da su nam karuce raspale se i dalje ne mogu ići, dok se ne oprave.
Siđemo s kola i vidimo da su nam karuce raspale se i dalje ne mogu ići, dok se ne oprave. Koliko se taj Srbin ot-Benković obradovao, i kad je čuo da srpski govorimo, nas sve i po dva puta poljubio, i svojoj ženi (Poljakuši) kazuje: „Ovo su
Kola su već gotova bila, zovnemo našeg ljubeznog domaćina da nam trošak pokaže, no fon-Benković kaže: „Svakom drugom naplaćujem na personu po rublju, a vama kao mojoj braći Srbima po pola rublje”.