Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Koliko je god bilo moguće, prebacio je tu brigu, sa sebe, na artiljerijskog đenerala Ilju Aleksandroviča Bibikova. Bibikov je imao da brine o naseljavanju Ševiča i Preradoviča. A sedište mu je bila tvrđava, Bahmut.
Za materijalije, i legalitarije, nadležan je đeneral Bibikov. Promenivši glas, reče dvojici oficira, prijateljski, da to ne znači da se njihove žalbe odbijaju.
Smeškao se blesavo, i tužno. Pavle ga nikad takvog nije bio video. Posle tih manevara Kostjurin je, sa đeneralom Bibikov, za sve oficire, u Bahmutu, priredio kritiku. A iduće veče, u Mirgorodu, črezvičajan bal.
A Đurđe nije sa ženom igrao, nego sa gospožom đenerala Bibikov. Kad je Pavle ugrabio priliku da sa Anom ostane nasamo, malo, na drvenom doksatu, iznad glava igrača, u ložama, gde je
Dete je tako lepo, da ceo svet u Mirgorodu ponavlja da nikad lepše dete nije video. Bibikov ponavlja da treba pogledati i matjušku!
Nema dana da je Đurđe ne ostavlja samu – ili se kocka, ili je u lovu, ili u društvu oficira koji, sa gospožom Bibikov, jašu.
Ana, međutim, na to ciknu: je li? Sve što Đurđe brine, to je vojeno, a ne familijarno, ni ženino. Ima, kaže, Bibikov, lično, da mu donese, iz Sankt-Petersburga, kroz koju godinu, pukovničku, pa zatim i đeneralsku lentu.
On je, isto veče, susreo Đurđa, koji se kockao i dobijao. Majorstvo mu je sasvim sigurno. A Bibikov mu je, lično, dozvolio da dometne pet godina, u svoju krštenicu. Bibikov, matori, ne pita za godine, nego samo za Anu.
Majorstvo mu je sasvim sigurno. A Bibikov mu je, lično, dozvolio da dometne pet godina, u svoju krštenicu. Bibikov, matori, ne pita za godine, nego samo za Anu. Sav je pošašavio.
Nije mu se, međutim, išlo na naselje, na pustu, tek uzoranu, zemlju, nego je činio sve, da ga Bibikov zadrži u Mirgorodu, a njegov spahiluk – kako je tu zemlju zvao – neka oru lancmani, koje je Trifun doveo.
ćošku, u sporednoj dvorani, pored one, u kojoj se igralo, i u kojoj je, okružen damama, đeneral Ilja Aleksandrovič Bibikov sedeo i igranku posmatrao.
grenadirskom puku knjaza Rjepina govorilo se, u šali, da se od topova Bibikova ne može mirno posedeti, ni na latrini. Bibikov, kažu, puca, i na pojedinca, iz topa. Ne može, kad se nešto miče, da odoli.