Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— No ove skupštine, koje ja pamtim, ovako su bivale: sva tri kneza, moj otac Aleksa, Nikola Grbović i Birčanin Ilija zajedno po s nekoliko kmetova dođu u Valjevo i donesu svaki od svoje knežine račune na sud, ako je preko koga
od Valjeva do Save knežinu, jerbo je u njegovoj knežini žitorodnija zemlja i žitorodna; sad onu polu deli Grbović i Birčanin na pole 50.
) Tako je knez Nikola Grbović u svojoj knežini na Ljubeninu Polju, a Birčanin na Ponura. Kad se na Reljinom Polju pokupe kmetovi, svaki iz svoga sela dovede, ako mu ima slepac ili bogalj ili kakav
Na toj skupštini bili su: od valjevske nahije moj otac Aleksa, Ilija Birčanin i Nikola Grbović, iz rudničke nahije knez Nikola, iz ćuprijske knez Petar, iz beogradske knez Palalija, i knez Stanoje
) Tako su i knez Nikola Grbović i Ilija Birčanin u svojim knežinama uredili. Opet vidinska vojska pođe na Beograd, jedna udari na Požarevac, a druga na Ćupri-Palanku.
On (Aleksa), Birčanin I Nikola Grbović sednu na Paležu u lađu i dođu veziru u donji grad. Zapita vezir: „Kamo vojska?” — Kažu mu oni, da je
Vezir rekne: „Ostani ti ovde, Aleksa, a Birčanin i Grbović neka idu i neka vojsku u lađama dovedu.” Odu Birčanin i Grbović u Grabovac, uzmu vojsku, na Paležu sednu u
Vezir rekne: „Ostani ti ovde, Aleksa, a Birčanin i Grbović neka idu i neka vojsku u lađama dovedu.” Odu Birčanin i Grbović u Grabovac, uzmu vojsku, na Paležu sednu u lađe i noću dođu na Su-kapiju u donji grad.
Jedan samo bimbaša vidinski zatvori se u crkvu, i tuče se iz crkve, a Srbi naši opkole ga. Knez Ilija Birčanin uzme jedno odelenije vojske i sa pročim oteraju Vidinlije do Smedereva, gde se zatvore u smederevski grad, kuda vezir
vojska od pre našeg božićnjega posta s mojim ocem u Beogradu stajala, i grad čuvala, do naši̓ uskršnji̓ posta, dok se Birčanin s drugom vojskom od Vidina vratio, pak su onda kućama svi došli.
” Tako je radio i za male i za velike globe, i svagda je polovinu popuštao. U tome su moj otac, dok je knezovao, i Birčanin Ilija sasvim drukčije radili.
Dođe u Bogovađu, noći, ni Hadži-Ruvimu ništa nije hteo, da se ne bi čulo i da ne bi moj otac i Birčanin pobegli. Birčanin Ilija, moj otac i Milovan, kneza Nikole Grbovića sin (jerbo je knez Nikola Grbović bolovao), izađu
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Tako su postali njegovi spevovi: Hajduk Veljko, Vasa Čarapić, Janko Katić i Stanoje Glavaš (1860), Birčanin Ilija, oborknez izpod Međednika (1862), Dušanija (1863), koju je smatrao za najbolje svoje delo, Karađorđije izbavitelj
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Od uha do uha raspeti brci Kakve nose šoferi-Grci, Ilija Birčanin, Stanoje Glavaš! Kad ih vidiš, ne moš da spavaš! Potom je, u brkatosti tako iskusnu Italijani zaposliše u cirkusu,
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Već danas serpska padoše svetila Pod mačem zlobe: Rečiti Aleksa Nenadović, i s njime drski Birčanin Ilija, dobri Ruvim! A kamo, gde su plemena vašega Izbrani proči?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Takvog čoveka predstavljaju — između ostalih — Vuksan od Rovaca, Mrčarić Pejo, Ilija Birčanin, Petar Dobrnjac, Miloš Pocerac.
Ilija Birčanin ima u sebi nešto od čega se diže kosa na glavi, kao da je saliven od vekovnog gneva i tuge celog naroda. Iz njega bije
Dok pogubim Birčanin-Iliju, oborkneza ispod Međednika; evo ima tri godine dana otkako se vrlo posilio: kud gođ ide, sve kr’ata jaše, a
Memed-aga u Valjevo dođe: Grbović se bješe osjetio, pa Grbović na stranu pobježe, a dođe mu oborknez Aleksa, i dođe mu Birčanin Ilija; obojicu vata Memed-aga, bijele im savezao ruke, pa ih vodi na most Kolubari.
“ Memed-aga govori Aleksi: „Ne mogu te, Aleksa, pustiti, da mi dadeš i sto kesa blaga!“ Al’ besjedi Birčanin Ilija: „Gospodaru, Fočić-Memed-aga, evo tebi i sto kesa blaga, pokloni mi život na mejdanu!
“ Veli njemu Fočić-Memed-aga: „Ne budali, Birčanin-Ilija! Tko bi gorskog upustio vuka?“ Memed-aga viknu na dželata, dželat trže sablju ispod skuta, te Iliji odsiječe
Kada do dva kneza pogiboše na ćupriji nasred Kolubare: knez Aleksa, Birčanin Ilija, Adži-Ruvim nasred Biograda, jednog dana, a jednoga časa, viš’ njih jarko pomrčalo sunce.
Ilija Birčanin je rođen u selu Suvodanju pod Medvednikom (u valjevskom okrugu) 1764. Bio je oborknez u Podgorini. Pogubljen je u Valjevu