Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Čamča mu uzme iz ruke, pa pokaže grofu. Grof uzme bocu u ruke, gleda je prema svetlosti: boja kao krv, a bistro. Zvoni po slugu da mu otvori bocu. Kad otvore, grof sam sipa u čašu, košta, sve mu miri. Hvali, kaže da je izvrsno.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Zaboraviv za trenutak i gde je i kud idu, zagledan u visoke zidove stena, nad kojima se sjalo nebo sasvim bistro i sasvim bledoplavo, Vuk Isakovič se beše smirio, zajedno sa ljudima svoga Slavonsko‑podunavskog polka. Oni su spavali.
se otkriva, uzvrpoljivši se, kao prase u džaku, da iznenada, iz tih gustih dlaka uznese svoje male, ali potpuno jasne i bistro plave oči.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
(Ne sme se zaboraviti da se pri ritualnom prosipanju vode kaže: „Neka ide čisto i bistro kao voda.“) Rasprostranjeno je verovanje da žena, čim oseti da će uskoro roditi, treba da pređe dva puta reku, pa će se
Dete koje progleda čim se rodi, kažu, biće bistro, a ono koje odmah uzme da sisa, biće ješno, krupno i debelo. Ako je novorođenče veoma crveno u licu, biće ljuto.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Karadžićevih spisa, nazvali su ga »drugim Mojsijem« koji »otvori narodnomu duhu našemu u žednoj pustinji neznanstva bistro vrelo života narodnoga«.
Sremac, Stevan - PROZA
očeva koji obično uvek drže stranu svojoj deci, a naročito svome sinu, i koji obično tvrdo veruju da im je dete vrlo bistro i vrlo osetljivo, ali da profesori teraju pizmu. Nije taki bio gazda Radisav.
Radičević, Branko - PESME
Zoro bela, sunce ogrejano, Lisna goro, polje obasjano, Cveće milo, roso, bistro vrelo, Pa ti jošte, moje čedo belo — Ko da gledne čarne oči tvoje Pa u srcu da mu ne zapoje!
Ta čudo je, pobratime mio, Ni u snu ga nesi nikad snio: Kakva stasa — lice kâ zorica, Oko bistro lepše neg Danica, Danica nam nosi belog danka — Ta lepša je od najlepšeg danka.
Uđe Milun, glednu unaprijed, I opazi dvije ženske glave, Oh ne dvije, jednu, brate, samo, Fata njemu bistro oko ote, Ote oko i još nešto više, Ta baš ono srce iz njedara.
Boj se poče — Turci udariše, Jednim mahom htješe da osvoje, Ma ih Srbi nablizu pustiše, Pa uzeše na to oko bistro, Kog smisliše, onog pokosiše, Za čas tinji Turke zamrsiše, Slomiše ih niz tvrdo stijenje Jednom vatrom, brate, kâ
On se naže, piti ode, Al' tek što se napi vode, Za srce ga tuga vati, Ne mož' doma da se vrati. Oce gledat bistro vrelo, Čini mu se neveselo: Za vodicom voda goni, Kô da neko suze roni; Voda ječi i žubori, Kanda cvili, kanda
PESME II (1851) MILETA I Svud veselje i radost i sreća, Vetrić šuška oko ljupka cveća, Vrelo bistro po šljunku žubori, Tice poju po lisnatoj gori, Pastir pesmu uz vrulu izvija, Da travica stadu bolje prija: Sve
I još toke i ta tvrda puca Štono kažu kako srce kuca! Srce kuca, oko bistro seva, Oh, ta ču li kako se popeva? „Oj konjicu, brže na zlotvore, — Samo gvožđe vadi se iz kore, Kupi polje, nosi
s mesta se ne kreće, Na dušeka pala je svilena, Rekao bi da je od kamena, Ruke bele pale joj u krilo, A oko se bistro ukočilo; Ona muči, pa preda se gleda, Bleda, jadna, kao krpa bleda: Oh, uzaman srce poželelo, Drugo čedo on uzeo
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Čojek se popne na drvo i pogleda, kad ugleda pred sobom jedno veliko polje i u tom polju jedno lijepo bistro vrelo i još nekaku vodu što teče poljem. Dok utom eto ti nekaka čojeka na konju, ođeven, brate, da ne more ljepše biti.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
po modroj vodi, vrti se, juri, nemirna čigra, na grivi vala u pjeni igra, uz pljusak vode skače visoko, veseli bistro mornarsko oko. Kad padne veče, krenu se braća, Svaki se domu — pečurki vraća.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
»Vidite kako je Bermudsko more bistro; može se videti bar na 200—300 stopa pred nama. Meni se dešavalo da na manjim dubinama od ove na kojoj smo, na belome
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Nemoj tako, nemoj kâ ono malo pri, nego kaži ukratko i bistro šta imaš! — reče fra-Brne. Šunda odgurnu brata, pa stavši na njegovo mjesto: — Unkrantko jen ovo: min nenćemo dan
— Jevo mene da ti kažem bez zavijanja, najkraće i bistro. Ti odabra sina Kušmeljeva da uči knjigu, pa da s vrimenom bude redovnik!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
zoro bela, sunce ogrejano, Lisna goro, polje obasjano, Cveće milo, roso, bistro vrelo, Pa ti jošte, moje čedo belo! Ko da gledne čarne oči tvoje, Pa u srcu da mu ne zapoje!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
izabere, odakle će sve sokolce i sokolice posmotriti i sa neposrednim uverenjem kući povratiti, te da mu bude jasno i bistro: je li se ili nije imao rašta boriti i junačku mazgu, što srpski ne razume, voditi.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
U trećima je, naprotiv, bilo sasvim bistro, ali zato na okus gorko kao otrov. Kad bi naišla zdrava flaša, dočekali bismo je s veseljem, a Petar je likovao.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Devojka se vraća kući smirena, i svega se lijepo sjeća. Izdvojito i bistro gleda u Spasojevu priliku i sama misao k njemu odilazi. ....
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Zar tolika familija pa niko, gde bi to bilo! Mislio sam pre da će odskočiti Jova pop-Arsin. Bio je bistro dete i imao je onako nečeg gospodskog na sebi. I sećam se baš, uvek sam govorio: „Ovaj će naš Jova daleko da dotera!
Ama, što god hoćeš, samo neka bude državni pitomac. KALENIĆ: Pa kad je dete tako bistro, šteta bi bilo da ga država ispusti. Zapiši, ujka-Vaso: državni pitomac. ŽIVKA: A ti, Sojo?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Naš je položaj očajan. A zapovest se mora izvršiti... Nikad mi nebo nije bilo tako bistro i plavo kao tada. A ona šuma čarobna. Moje se grudi nadimaju za životom. Odupro bih se i nogama i rukama.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Govori živo, sa zanosom, s uzigranim očima, što pogdjekad kao bljesak zasjakte, a zvuči mu glas bistro i jedro, dok drugdje naoko miran je kao zemlja.
Trebalo bi breme luča. — Mašo! — viknu iznebuha, iz svega glasa, a jeka iz pećine odvrati bistro i glasno: „Mašo” — Zovni i ti! —Rade! — povika Maša, a jeka odgovori.
Ne budali! Hoće se da je božićnje vino ono negdašnje, naško, što samar njime po godine miriše, a čisto i bistro kao djetinja suza... A takova nema, već u pitomome primorju... Ilija ode.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1888. NIMFA Tamo gde gusti bršljan šumori s lisnatih grana, I bistro jezero šumi i vetrić uljuljkan spava; Gde divlja ružica cveta, i raste zelena trava, I blagi pokoj vlada U drevno,
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
da to više nisu nekadašnja njihova starmala nagvaždanja, nego se to na neki način već matori, i sagleda se čisto i bistro ono što zreli ljudi kažu: iz te kože nikuda. Ali njegova vedra hrabrost ga opet podiže.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
IZVOR Moj zaludni hodu Na Savinu vodu (Srpska narodna pesma) SAVIN IZVOR Bistro oko u kamenu Otvoreno zasvagda Četvorostrukim poljupcem štapa Sanjivim zelenim trepavicama Trava i skriva i
vučja glava Sa dugom u čeljustima Umivanje ovom vodom Leči od svake smrtobolje Gutljaj ove vode Od svake životobolje Bistro oko u kamenu Otvoreno za svakoga Ko crnu svoju suzu ovde napusti ŽIVOT SVETOGA SAVE Gladan i žedan svetosti Napustio
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
koje su me branile — naročito ona što je uvrtila u glavu da ja ličim na nju — i tvrdile da sam ja vrlo napredno i bistro dete.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A vazduh je bio čist i nebo bistro, beskrajno prozirno, svetloplavo, nasmejano i radosno. Pred nama se ukaza kopno, bujno i zeleno.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Izvori planinski postudeniji bistro izviru tekući, velike vode se zgrevaju i smanjavaju se pod bregove, bistre se vide; vodenice se nameštaju da brašno za
Oni taj grozd izgmezdiše i iscediše ga, a hrišćani mu bistro vino piju. Oni u Judejskoj zemlji im čistu pšenicu zasejaše, a mi s vernim srpom klasove pšenične žnjemo.
« Ama vama hristjani, dužno je svakad tu stojeći vam u crkvi. Vala vreme tiho imati, nema usta, a uši otvorne i bistro umlje, za pamtenje božijih od učitelja izdavatih vam založnih se reči.
Svud su gore i dole zgledljive, to jest, eto, takvo [je] njino vrlo bistro i hitro prohodljivo svuda smotrivanje čudnovito.
pred Hristovom ikonom, svesrdo prose govoreći: »Isuse sine Davidov, pomiluj nas«, hoće poslušati i oči izlečiti im da bistro i lepo mogu gledati. HROSOLIT KAMEN Jest Hristos hrosolitom.