Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Sad dâ nam dozvati majstore da nam kola opravljaju, koja za četiri dana jedva biše gotova. Sutradan pozove nas kijevski gubernator, pita nas tko smo i kuda ćemo. Kažemo mi tko smo i kuda hoćemo.
— No odma spremajte konje da vas lipo izvedemo i s naše vire skinemo”. Mi jedva dočekamo. Dok naši konji biše spremni, dođe oko 200 Turaka Krajišnika, sve mizdrak u ruci, po četiri po pet čelenaka za kapom krivom krajišničkom.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Pred kućom Purkovom biše lepa rudinica; na toj rudinici golem, granat orah. Pod tim orahom sastajali su se ljudi s kmetom, pa se razgovarali i
udri! Samo se čuje: »Ne, Ćebo!... Stanide, čiko!... Drž' se, Srdane!... Ne daj, kmete!...« Ele, biše se do mile vole, pa se raziđoše kud koji. Neko gologlav, neko naramuje, neko se pipa oko re bara.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Kruška opasa oružje, panduri, naoružani do grla, očekivahu zapovesti. — Polazi! — zapovedi Turčin. I kad biše blizu kuće Aleksine, onda Kruška naredi te opkoliše kuću, a on sa Ivanom, Lazarom i Marinkom pravo na prag.
— Kad si baš zato došao, onda hodi ovamo! I uze ga za ruku pa ga povede u avliju. Lazar je išao kao dete. Kad biše na pragu, on stade. — Uđi, uđi! Ovo je čiča-Aleksina kuća. Zar si se malo puta ovde igrao?... Uđi, uđi!...
Jelica je s njim odrasla i nikad im niko reči ne reče!... Šta su se puta igrali svatova dok biše deca, pa niko da je glave okrenuo!... Šta im je sad?!... Pa se naljuti na ukućane, počev od oca pa do snahe Mare.
Teodosije - ŽITIJA
velike darove i počasti, više nego u drugim manastirima, a igumana i bratiju obdarivši i mnogo zlato davši, zapisani biše sa svetim ktitorima. A dolažahu i mnogi iz pustinje da vide prepodobne.
“ A Bog koji čini volju slugu svojih na dobro, još dok je molitva bila na ustima svetoga, zapovedi i biše vetrovi, sevanja, munje i gromovi jaki i ujedno sumrak, i strah veliki na samom kralju i na svim vojnicima njegovim, tako
I tako božjom pomoću ojačan bi starac, i besi postiđeni biše i od peštere odstupivši stadoše. A starac ispred peštere stade i ponovo s močugom preteći vojvodama besovskim
Kad biše okončane te slatke i neizrecive pesme, odmah po tome i dan osvanu, te bratija žurno stigoše u pešteru, i nađoše je punu
Matavulj, Simo - USKOK
— reče drago. — Ko bi tome kraja uhvatio!? Nema plemena, a gotovo ni bratstva, da se ne pokrviše među sobom! Biše se Katunjani s Riječkom nahijom, a ova s Crmničkom, a Piperi s Bjelopavlićima, a Moračani s Rovčanima, a ovi i s
Radičević, Branko - PESME
Već je davno kada ovo bješe. Od onijeh što taj bojak biše Danas valjda ni kostiju nema, Pa opet se priča i spominje Kako, brate, da juče bijaše.
A ta zvona što sad udariše Strašna l(i) su, vas mi svet se muti; Oh, strašna taka još ne biše, Bože, Bože, na što l' mi se sluti? Ljupko cveće, ti još ne uvenu? A ti, zoro, opet iz sna prenu?
A juče njemu nji dvojica doše, Kod njega biše, odma otidoše. A jutros konja on pojaa zorom Pa nekud krenu kamenom i gorom; Al' de on beše, što činjaše mlađan, Ne
31. To bi sinoć, ništa više, I to kažem da sve znate; A u crkvi otoič biše, Ako s' jošte osećate, Biše dok se ne sastaše, Pa s' iz crkve odma daše. 32.
31. To bi sinoć, ništa više, I to kažem da sve znate; A u crkvi otoič biše, Ako s' jošte osećate, Biše dok se ne sastaše, Pa s' iz crkve odma daše. 32.
“ Srbin kliknu, Lati pušku po sredine, Te bez topa, s tri fišeka, On zlotvorsku silu ščeka. 21. Mlogi li se boji biše! Ma tog boja ne bijaše E četrest, manje-više, S dve tisuće tu s' poklaše.
Tio vetrić, tio duje, Al' mu dušom poljuljuje. III Vetri dušu od planine, Ama taki još ne biše, Kao kogod da tu gine, Kô na smrti da uzdiše, A to lisje sa drveta Da čudno li zažubori, Zažubori, zatrepeta Kâ
“ Pa se priča, klikće, poje A čaše se i ne broje, Te s' odoše posmevati, Vezanoga zajedati, I najgrđi koji biše, Rugau se ponajviše; E pa tako bi svakade. Kad iz topa tane pade, I deca se njim igraju, Tamo-amo kotrljaju.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Vojnici nemadoše kad ni dahnuti, za tren oka biše svi povezani. On ih tako povezane posla caru i poruči mu da pošalje maramu ili da izvede svu vojsku.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Išȏ je vjerno za svojim drugom, gazio gore, plivao rijeke. Često ih moćne oluje biše uz bljesak munja i vjetra huk, peklo ih sunce, kvasile kiše, jurio noću zubati vuk.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Vlada, odbivši Janu na ludost, a i s toga što bješe koljenović i što mu stari uvijek vjerni biše, oprosti mu, ama pod uvjetom da izuči i potonji razred vojničke škole, a po tome da služi u vojsci. Ne bi ni to dosta.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
; U Štede do grede; U Radiše svega biše, u Štediše još i više). Kod svih poslovica pada u oči ekonomija reči: sa što manje reči što više reći.
— Štednja vredi koliko i radnja. — Bolja je dobra štednja nego rđavo tečenje. — U radiše svega biše, u štediše jošte više. — Ko ne čuva malo, ne može ni dosta imati. — Veći je priložak, neg’ glavnica (čeona).
Sveti Sava - SABRANA DELA
Zato ko ljubi Boga, i brata svoga neka ljubi'. (І Jn. 4, 20) Jer o ovom sav zakon apostoli naučiše, mučenici venčani biše i proroci visiše. (Mt.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— pita ga Srdarina. — Kako to? — reče gvardijan. — Ma pričâ mi je fra-Martin Karinjanin da u Zelengradu biše čovik koji je mogâ uteći najbržemu konju i da je mogâ trupački skočiti iz bačve u bačvu!...
Od dvadeset i tri fra-Jerkovića koji zamenom „biše i duovaše“ jedva da njih trojica duovaše u svome zavičaju.) Bakonja se vrati ka svome Baleganu.
Pivalica prekloni glavu i poljubi Naćvara u ruku. — Tako! A odakle ono ti biše, a? A kako je bilo? Sniva si? — pita ga fratar, pošto sjede i stavi štolu.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Njemu poveriše odbranu varoši. Ubojne mašine koje je on nekad sagradio biše isturene na gradske zidove, podignute još za vreme tirana Dionizija; oko njih se okupi momčad i nagomila đulad.
Na taj način biše zapaljene mnoge rimske lađe, a pri svetlećem plamenu tih lađa povuče se sva rimska flota da bi izbegla sigurnu propast.
Nepregledne gomile sveta i silne vojske vitezova krenuše ka istoku. Njegove kapije biše nasilno otvorene, a kroz njih dunu svež vazduh u atmosferu Zapada, zamagljenu tamjanom, i nadahnu zapadni svet novim
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad tu, al̓ dvori carevi veliki i gadni, i kraj dvora velika štala. Kad biše pred štalu, reći će lija: — Evo, vidiš,, pobratime, štala je otvorena, puna lijepijeh konja; usred srijede zlatan je
Išli, išli dugo i dugo, dok zapaze opet bijele carske dvore. Kad biše blizu carskijeh dvora, al̓ se zamisli momak opet: teško mu dati zlatnog konja za zlatnu jabuku, a mora ga dati, jer bez
To osjeti lija, pa će mu reći kad biše sasvim blizo kod carskijeh dvorova: — Ja znam, pobratime, šta je tebi: tebi je teško rastati se sa zlatnim konjem,
“ Kako to rekoše tako i učiniše, pa kad biše blizu dedina dućana, reče Bošnjo „ono je“, pa se ukloNi, a hadžinica uprav pa na dućan: — Dragi dedo, — kaže mu ona —
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
milost, da im se da zaštita ujedno s nihovom dobarem i familijom; a ako se nađu neki među vojske, ili drugi, koji biše zloupotrebili živote i imanje na edno tako pod zaštitom prijeto selo, ili na nekoliko ljuđi, onda da se zloupotrebitele
ministarska kriza (upočetku je bila uvažena ostavka samo ministru finansija i spoljnih poslova), sednice skupštinske biše odložene na neizvesno vreme. 20 jan. sklopljen je »nov« kabinet, a 24 jan.
— E, jeste vragovi. No da ti pričam dalje: Z avgusta 1875 biše izbori skupštinski i ispadoše ne može biti nepovoljnije po vladu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Grozna pesma njinih grla U dvoru je tek umrla. — A Radivoj na grob gledi, Reč s usana teče bledih: „Avaj, brate! Biše l’ vredne Te tridnevne tvoje slasti U čarobnoj tam’ oblasti Da s’ ne setiš majke bedne! Šta ti sada slasti vrede?
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Sitne, meke dlačice na licu mu se naježile, a ruke pocrvenjele, pa pocrnjele od teške zime. Kad biše nasred čaršije, snijeg poče propadati.
David: Pa kako će biti moj? E, moje dijete, da je ovo naš car, ja bi' od radosti zaplakô. Naši carevi, štono vele, biše i preminuše. Nego sam načuknô da mi, Srbovi, imamo jednog kralja i jednog knjaza.
Bojić, Milutin - PESME
I biše deca Svetom Rečju zbrana. Sinovi Moći kostima su krili Dedovskom krvlju polja pokopana. I oholo su steg života vili,
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Ne gledaj druge; obazri se na oca ča ti prosi ... — Bolje da on prosi nego ja! — mirno odgovori Rogo. — Biše radit'... — I čagod drugo, — javi se neko od ljudi.
Šantić, Aleksa - PESME
Na koncu u dečjoj radosti i sjaju Mi se ''sakrivače'' igrasmo po gaju; I skrivanja naša tako vešta biše Da se nigda, draga, ne nađemo više. 27 Ti najduže si me verno Volela, brinuć se za me; Sred moje bede.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ovi biše sasečeni, drugi postreljani. I ne beše mesta gde mrtvi ne ležahu: brda, doline, vrtovi, polja, sve beše tada puno mrtvih
U pesmi Propast carstva srpskoga ponavljaju se reči koje izražavaju sav heroizam i tragediju kosovskih junaka: „biše i ubiše“, „biti započeše“, „pogibe“, „pogiboše“, „sva izgiba vojska“.
Tu sjedoše piti vino ladno. Taman biše vina najvišega, i o svakom dobru besjeđehu, al' pošeta gospođa Milica, lako šeta po carskom divanu, — na njojzi je do
devet sina, devet Jugovića, kako devet sivi sokolova: u svakog je devet iljad' vojske, a u Juga dvanaest iljada, pa se biše i sekoše s Turci, sedam paša biše i ubiše; kad osmoga biti započeše, al' pogibe Bogdan Juže stari, i izgibe devet
devet sivi sokolova: u svakog je devet iljad' vojske, a u Juga dvanaest iljada, pa se biše i sekoše s Turci, sedam paša biše i ubiše; kad osmoga biti započeše, al' pogibe Bogdan Juže stari, i izgibe devet Jugovića, kako devet sivi sokolova, i
vojsku tri Mrnjavčevića: ban Uglješa i vojvoda Gojko i sa njima Vukašine kralje: u svakoga triest iljad' vojske, pa se biše i sekoše s Turci, osam paša biše i ubiše; devetoga biti započeše, pogiboše dva Mrnjavčevića, ban Uglješa i vojvoda
Uglješa i vojvoda Gojko i sa njima Vukašine kralje: u svakoga triest iljad' vojske, pa se biše i sekoše s Turci, osam paša biše i ubiše; devetoga biti započeše, pogiboše dva Mrnjavčevića, ban Uglješa i vojvoda Gojko, Vukašin je grdni rana
Mače vojsku erceže Stepane: u ercega mloga silna vojska, mloga, vojska, šezdeset iljada, te se biše i sekoše s Turci, devet paša biše i ubiše; desetoga biti započeše, al' pogibe erceže Stepane, i njegova sva izgiba
erceže Stepane: u ercega mloga silna vojska, mloga, vojska, šezdeset iljada, te se biše i sekoše s Turci, devet paša biše i ubiše; desetoga biti započeše, al' pogibe erceže Stepane, i njegova sva izgiba vojska.
Kad dođoše pod Kara-Okana, Okan biše tri godine dana, Okan biše, uzet ne mogoše; Marko s'ječe arapske junake, pa sve glave pred cara iznosi, a car Marku
Kad dođoše pod Kara-Okana, Okan biše tri godine dana, Okan biše, uzet ne mogoše; Marko s'ječe arapske junake, pa sve glave pred cara iznosi, a car Marku bakšiše poklanja.
skoči Šarcu na ramena, pak poćera preko gore čarne; Šarac ide kao gorska vila, brzo ide, daleko odmiče, odmah biše nakraj gore čarne, i uglaše u polju vezira i njegovih dvanaest delija.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Zlatoga učitelja zlati učenik, zlatoslov. Semu zlatnome učeniku sudbi gospodnje biše vazždeleni pače zlata i topazija. SLOVO POHVALNO KRSTU, VESNIKU KOPNA Raduj se, krste, plovećim tišino i pokrove!
Nisu tako hubavo tekle česme gradinske, kako su bistre išle iz očiju suze njene, ne tako krasne biše razlikih ptica pesme, kako što su prepodobne bile sladoglasne do Boga s jaokom velikim molitve; niti toliko visoko
A Mojsej sa svoji pešaci sa suha gledaše to kako oni na kočija i na konji oružato hite za njima. A kad biše nasred mora, tadar pak Mojsej isto mahnu štapom te prekrsti more i sklopi se ujedno voda.
vojevahu, pak čuveni kako su hristjani i govorahu s rukom krsteći se s pomenom Hrista boga, od poganske si družine biše pohvatani te k đeneralu dovedeni na ispitavanje tko su, kakve li su vere i zakona koga su.
Ne sverovaše, nego se zato svadiše među sobom: udri de, čiji ti, pa ti! biše se i sekoše taj dan do noći. Tušta ih pogibe.
To on izreče pred svima onim u crkvi kaluđeri, i tim časom nesviđeni biše, te nestade ih ispred očiju. Blagodariše i pohvališe Boga svi manastirci o tomu divnomu čudu.
To se zgodi onim hvaliocem, što sa suha bijahu navalili izsobarati gradske stene. A na moru što im biše s Tatari opravne čunice za juriš gradski, kad biše blizu nedomak gradu pramo vlaherijske crkve, hrama presvete
A na moru što im biše s Tatari opravne čunice za juriš gradski, kad biše blizu nedomak gradu pramo vlaherijske crkve, hrama presvete vladičice naše Bogorodice, duhnu jaki vetar, udari holuj
U tome već i oni uporno i nevaljalo povrnuše se natrag morem. A kad biše u salijskoj tamo strani, moru, tek iznenada puče hušum na njih, stiže ih gnjev božiji onde i tu sveta Bogorodica satre
Al’ doposle kad se već raširiše, ne zdržaše te im pravo parole, nego ih mnoge na muka pomoriše, kinjiše, zatvoraše, biše, globiše, dobro im izotimaše I do konca ogoluzniše hrišćane koji se ne ktiše turčiti ni častnoga krsta Hristova pod
Toliko izokola čuvahu grad da niko ne dolazi što doneti u grad, ni pak ko kud može izaći napolje. Više ništa ga ni biše ni diraše. Zemlju mnedoše da su već izokola osvojili, ta i slabo hajaše za grad biti ga.
A toga rad i gostoprihvatnice, ti hanovi i bircauzi, svuda po putovi vrlo za dobro umišljeni s praljanjem biše za dobro i za zlo vreme na dočekivanje svakim putnikom.