Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Kažem mu se. Mnogo smo štošta govorili. Već se primicasmo selu. Onda ja zakopčam bluzu, nabijem šajkaču na oči, zažmurim i odvažno upitam: — Šta je, bogati...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
iz vida mesto gde se ona glava izgubila, smače brzo čizme, odupirući snažno mamuzu o vrh prstiju, onda zbaci šinjel, bluzu i kapu pa se kao strela sjuri na obalu, Trenutno zanemela, obala ponovo zavriska iskidanim, burnim i besmislenim
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
—Godine... — odgovori mladi čovek. — Zašto ne sedneš s nama? — U službi sam... — pokaza kelner na bluzu, a zatim se okrenu mladoj ženi, koja se igrala potpuno novom burmom — izvinite, ako dosađujem — reče — ali poznajem ga
« ili »podigni joj nogu!«, ništa više. Najpre joj svukoše sako, a zatim jednim pokretom potrgaše bluzu, čija se dugmad otkotrljaše preko haube na šljunak. Nije nosila grudnjak. Jedan od njih kleknu i otkopča joj pantalone.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
odvojena, slobodna, svoja, ironična, bez posebnih obaveza prema tom svetu: Bila devojka Mara Kći Sime obućara Imala bluzu roze I dve čarobne poze Za slikanje U toj igri pesnik, povremeno, osvaja mudrost, onu mudrost kojoj se, odveć
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Drumom, već izdaleka, čuje se zvrjanje kola. Pantelija zateže bluzu i kreće na rampu. — Vi, momci, budite spremni — opominje on svoju naoružanu bratiju povaljanu po paprati ispred kolibe.
Opet se grle, lupaju po ramenima, a onda se zarumenjeni kum Pantelija izmiče za korak od rampe, zateže bluzu, salutira i kaže ozbiljno i službeno: — Druže, molim legitimaciju. — He-he, legitimaciju! — smije se seljak.
— O, bako, bako. — Jest, bogami, dušo. Onda lijepo podijelimo ono nešto žita i kokošiju, poklonim joj englesku bluzu i konzervu kave, pa ona ode svojoj kući, sinovima, a ja ostado plačući i za njom i za sobom.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
—Ah, da! Kad sam ja stigao u Beograd, imao sam jednu torbu, a u torbi. .. —... zeleni džemper, englesku bluzu, trofejni parabelum, knjigu Kako se kalio čelik, košulju — komada jedan, konzervu margarina ...
mi već platili da ga zaboravljam po Londonu, ali ulice su bile tako prazne i puste u tom Karnabi-stritu da može da nosi bluzu sa razlivenim hemijskim mastilom na ivici džepa, a da za to nije ništa platio sem love!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Pritegao sam sablju, poduhvatio je propisno, zategao bluzu i stao pred komandirom u stavu „mirno“. — Gospodine kapetane, došao sam da vam se javim... — A-ha!...
Trebalo ga je podići i on jeknu. Onda nožem rasekosmo bluzu i košulju, koja je bila sva vlažna i zadah sveže krvi zapahnu nas.
Kroz durbin vidimo naše vojnike kako leže. Jedan čak skinuo bluzu, drugi se sagao i ide pored rova. U onom kukuruzištu jedan se ispravio i osmatra. A nešto pozadi, vidi se mali rov.
I da bih ga stavio na probu, obratih mu se strogim glasom. — Obuci bluzu, da me otpratiš do komandanta. Bez i jedne reči se okrete p navuče bluzu, gotov da pođe. — Pripazider, bre, na vatru!
— Obuci bluzu, da me otpratiš do komandanta. Bez i jedne reči se okrete p navuče bluzu, gotov da pođe. — Pripazider, bre, na vatru! — obrati se nekome unutra. — Ali ne, nisi mi potreban... mogu ja i sam.
Ne mogu ja da vidim šta ti „fali“ kad ležiš. Ona se polako pridiže, i osta sedeći na krevetu. — Hajde, skini bluzu. — Joj, pa kako ću... zar ne može vako? — Ne može...
— veli Jela i uhvati dete za ruku. — E, kad nećeš da se svučeš, idem... — Pa dobro — reče stidljivo Jela i raskopča bluzu. Kroz lanenu košulju videle su se konture oblih grudi. — Skini, skini!
— Skini, skini! — govori Aleksandar prigušenim glasom i pomaže joj da svuče bluzu. — Hajd, skini i košulju! — Zar i to! — Pa ne mogu ja ništa da čujem... Znaš...
Nego, boli li te trbuh? — Ne boli — promuca Jela i žurno navuče bluzu na golo telo. — Znaš... nemam sada lekova, ali večeras ću ti pratiti. Uzimaćeš na dva sata kašiku, znaš...
— Mezetisale te — upade Aleksandar. — Jest, ali pred zoru nisam mogao više da izdržim već se dignem. Skinem bluzu i rešim se da ih potamanim... Kad pripucaše puške. Komandir izlete iz rupe i odmah poče da komanduje.
Vratio sam se u divizion i preko posilnoga prijavio se komandantu. Iako u muci i bolu, ipak sam zatezao bluzu. Komandant se pojavi na vratima. — Zar ti ne znaš kako se komandantu izlazi na raport! — gledao me je strogo.
Zamolih ga da mi ispriča, kako se obavila ta otmica. — Čekaj!... Posilni!... Skidaj čizme! — Kad raskopča bluzu, Aleksandar poče: — Pođem ti ja odavde, i pravo u stan. Kad tamo... nigde nikog.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Pogledao Krsta čistu, mirnu sobicu, I maminu plavu, iznošenu bluzu, I još je spazio na Džonovom licu Nešto što je, možda, ličilo na suzu.
Krakov, Stanislav - KRILA
— Hajde, toliko te čekam... Njena soba je bila mala i zaparna. Sedela mu je na kolenima, i raskopčavala njegovu bluzu sa krilom na rukavu. Plavokosi pilot uzeo je cigaretu sa njenoga stola i zapušio.
— O... o... o... Krv je izbijala na grudima, i lila se preko sure bluze. Vojnici su rasekli i razdrli bluzu sa prsiju. Ukazaše se maljave grudi po sredini probijene. Crna krv se lila po maljama i belome mesu.
Mirni student, kome su navukli oficirsku bluzu, sklanjao je svoje uplašene oči. Oko lica mu se splela duga plava brada.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Skidoše mi moju dobrovoljačku bluzu, moje opanke, moju crnogorsku kapu, oduzeše mi moju vernu pušku, pa me umundiraše po štapski, obuše mi ruske čizme od
He, ne, njega su regrutovali, natovarili na brodove, odvukli u kasarne, natakli mu vojničku bluzu utrapili pušku u ruke, i dognali amo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Veruj mi, i dan-danji žalim što nisam pročitao to pismo. Žurili smo, te sam pismo stavio u bluzu. A kada su me ranili, pretresli su i mene, i sve mi oduzeli. Spuštali smo se niz jednu klisuru. Išli smo obazrivo.
Zbog tih nesrećnih aeroplana nije hteo ni belu bluzu da ponese. Potporučnik Milan, moj drug iz puka na početku rata... Odavno se nismo videli.
„Fikus“ nas pogleda. — Nemojte da se brukamo... Preskočite asastal i vi... „Đevrek“ je odmah gotov. Skide bluzu, pa se zatrča, dođe Do stola i stade. Svi zagrajaše.
i obrukaš naciju. — Ko, je l’ ja? — zinu Brana. — Zar ja kidisavao na žice, a da ne progutam jedan sto? — on skide bluzu. Pera „Đevrek“ pritrča i oko noge veza mu belu maramu. — Znaš, da ti stegnem tetive.
— rekao je tako odlučnim glasom da više nije moglo biti pogovora. — Razumem! — Podnarednik dohvati bluzu i u hodu je obuče. Zatim se okrete nama: — Znate, naredio je gospodin kapetan da ne govorimo gde je on.
— Znam ja Boru. Lud je on kad se napije... — Kosta je još gori. — Radoslav se diže i skide bluzu. — Da se raskomotim. Otvorio bih prozor, ali ući će nam komarci. — Pričekaj... Sad će i oni otići.
— Spodbiše me kao kufer! — veli Dragiša otkopčavajući bluzu. Na njemu je sasvim novo odelo, a na nogama visoke, žute čizme za šniranje, kako obično nose engleski oficiri.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Da nisi ranjen? — zapita ga potpukovnik Petar. On samo uzdahnu i klimnu glavom. — Raskopčajte mu bluzu! Pipamo ga, zagledamo, ali nigde krvi. — Evo na čakširama krv, svlačite ga — povika Luka.
— Otkuda ti krv na ruci? Vojnik pokuša da digne ruku, tada preblede, i zabezeknuto pogleda. A kada mu skidosmo bluzu, ugledasmo ranu na mišici. Od muke se nasmejasmo. — To ti je ono: „Bolan zdravog nosi!
Luki probio znoj kroz debelu bluzu na mestima gde naležu kaiševi, i na njegovim leđima ocrtavaju se dve tamne, ukrštene brazde.
Naletesmo na raskrsnicu dva puta. Neko ostavljeno pseto zatrča se na moga konja, skoči i dohvati me zubima za bluzu. Zbunjen ovim neočekivanim napadom, a i da bih ga se otresao, gotovo nesvesno krenuh desnim putem i tada, pred
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
je tesna Desnoj cipeli Odgovorila leva Da ne zeva BILA DEVOJKA MARA Bila devojka Mara Kći Sime obućara Imala bluzu roze I dve čarobne poze Za slikanje Jedna je poza bila Nežna ko čista svila Sa ručicom na vezu Najlepša poza u