Jakšić, Đura - PROZA
A ti, brate, ako ti se spava, spavaj! Možeš biti bez brige, i da nas ko traži, ovde nas ne bi našao. — I meni se, bogami, ne spava, i ja imam o mnogo koječemu da premišljam... Ali... — Jest, brate, tako je!
— Čovek, i kad je mnogo i mnogo preživeo, nije se naživeo... — Nije, bogami, učitelju, eto vidiš, ovaj moj pobratim Živko...
Ali bački, ono ti je vatra! Žeravica! Pa onda nisu ni skupi, badava, bogami, ban-badava! Samo, znaš, treba kuraži... Ti već znaš kako ide...
Jeste li me razumeli, u Novome Sadu?... — A ja, bogami, mislim da me vi pitate da li poznajem krojača Miletića? A vi me pitate za Svetozara!
i već htede zgrabiti naš švajcarski sir, ali moj drugar beše hitriji, ukol’ko beše i gladniji, te sa sirom pa u usta. Bogami, i ja se od mog dragog suomladinca poplašim da kako ne prestupi granice vidovdanskoga i jedinstvenoga komunizma, te i
Ima tu ljudi i iz dalekih sela: Gružana, Temnićana, pa, bogami, i čaršinlije, poznavajući gostoprimstvo mirnoga seljaka, nisu propustili da toga dana u Planinac ne dođu; a svaki se,
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— što, čedo moje? — Čedićeš se Ti nikakav, dok te odaderem ovom motikom! — oseče se Marica. — O, o, bogami, ona se ne šali! — progunđa gazda Raka, pa odmače od plota. — E, zbogom, Maro, zbogom!
Nikud ti nisam pristao ovako grdan!... Molim te, brate, ako boga znaš, skini mi ovu bedu! — E, e... bogami, gazda-Radovane — poče Sima kao da se zateže — ono ja bih ti kao i skinuo... ama šta ja znam ko ti je to naturio.
ama šta ja znam ko ti je to naturio. — Ama oni, Simo, brate, bogami!... Eto, lepo hoće da me obrukaju. Kumim te bogom, skini mi!...
— Ama oni, Simo, brate, bogami!... Eto, lepo hoće da me obrukaju. Kumim te bogom, skini mi!... — Ne znam, bogami, gazda-Rako — stade opet Sima oklevati i slegati ramenima. — Šta ja znam, može biti da ti je to i vlast naturila.
Ako boga znaš — eto ti u gunjcu šest dukata, uzmi... Nemam sve kod sebe, bogami! Kusur ću ti dati čim odem kući — samo se navrati do mojih vratnica...
— Nemaj ti brige, gazda-Rako — uverava ga Sima. — Kako bih ja to kazao?... Ti znaš da smo mi uvek... Eto tako, bogami, uvek kao komšije... Kud bih ja to kazao?... Ako smo se i sporečkali... ljudi smo! bogami, gazda-Rako, ne brini se ti!
Eto tako, bogami, uvek kao komšije... Kud bih ja to kazao?... Ako smo se i sporečkali... ljudi smo! bogami, gazda-Rako, ne brini se ti! Raka udari naviše, sve uz potok kroz trnje da ga ko ne ugleda.
Pođem ti odavde u neko doba noći, pa hajde, velim, preče je, te udarim preko livada... Čujem krive se goveda — jest, bogami, neki đavo! Pođe meni kosa naviše. Vratio bih se, ali kud ću obilaziti. Hajde ja, hajde...
Ali mu navrh glave rog, kao ovaj direk pred mehanom — ni uzmi ni ostavi toliki, pa stoji pravo kao usađen!... Bogami, mene ti podiđoše mravci! Nadam ti ja bežati, a ono sve brže za mnom.
— Baksuzi ste, čini mi se vi svi... — odgovori Radan. — Dede batalite tu sprdnju da sednemo kao ljudi. — Bogami, pravo veliš — rekoše oni što su izgubili, pa se digoše i sedoše za jedan podugačak sto.
I tako na jedvite jade iščupam pedeset dukata te načinim onu kućicu... A bogami, da mi nije one dece, sutra bih ugarak u nju! — I dade ti pedeset dukata? — upita onaj što je pogađao u kaiš.
— A zar je on malo njih upropastio, moj Radane! — reče jedan. — Dabogda da i ti čitav ostaneš. — Mučno, bogami!... Ko se danas zaduži — nema mu bela dana više! — dodade drugi.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Znam!... Jelica Miloševa!... Lazar sagao glavu i ćuti. — Nego, tu i tvoj jaran obleće, a? U Lazaru poče da vri... — Bogami, sinko, ne daj mu da te izbije iz sedla!... Upustiti onaku priliku — grehota je!
i on, po prvim znacima, potera odmah dalje. Video je da je u žicu darnuo. — Bogami, jest!... Šta mi je i to: jednako popuštati!... Ja, slave mi, ne bih dao! Da je što drugo, na hajd’...
Za večerom se vodio običan, domaći razgovor. Govorilo se o vršidbi, koju je trebalo sutra početi. — Bogami, deco, požurite. Ima se dosta posla ove jeceni... Eto, moramo i ovoga ženiti... I pokaza rukom na Stanka.
Ima se dosta posla ove jeceni... Eto, moramo i ovoga ženiti... I pokaza rukom na Stanka. — Bogami, i reda je — veli Petra, majka Stankova. Stanko obori glavu. — Kako da nije reda? ...
Želio si da miriš Crnobarce — želja ti je ispunjenja. — A gdje je Lazo? — Bogami, dragi aga, to ni ja ne znam. Pobegao je u šumu. — E, moj lijepi bratac, ti mi ga moraš naći! — Hoću, naći ću ga!
Opet se okrete Marinku: — Je li, čiča Mašo? — Šta je, rode? — Što me ne pustiš? — Jesi poludeo, bogami!... Neću, polazi! — Moj babo ima para!... Išti koliko hoćeš, samo me ne vodi tamo!...
— Ne može da mi padne ništa lepo na pamet, a ovako... — A ti otpevaj jednu! I u času gusle su bile pred njim. — Bogami, ne mogu!... — Onda dajte meni gusle! — reče Stanko. — Zar umeš? — Ponešto. Dadoše mu gusle.
On se silom osmehnu pa reče: — Baš da vidimo! — Bogami, ti si batli! — reče Zavrzan. — Ja sam ti, brate, morao čekati nekih mesec dana dok mi se dade prilika...
— A... nešto ne čuješ!... Ostarelo se! — veli Sima, a krije oči... — Hodi, svrati malo! — Bogami, nemam kad... — Dugo je do smrti — pokuša veseli Aleksa da se našali. — Al̓... eto... kmet me poslao do pope...
To je hrišćanska krv. Došlo doba da ih spira pogana turska krv!... — Došlo, bogami! — reče Zavrzan i mahnu jataganom oko sebe. — Ala je zgodan!... Vidi, Surepe!...
Skokovi su bili užasni, ali skaču jedan drugom u stopu... — Ljudi... ovo je slota! — reče Latković. — Slota, bogami! — I ja htedoh skakati, ali... bolje da se ne brukam! — reče Latković, pa sede. — Zeko! — viknu Zavrzan. — Čujem.
Ovde smo ti na udarcu kao na gujinoj rupi. A udari kakav golo iz Bosne, traži večeru, traži postelju, pa, bogami, još i nešto drugo! Ne smeš čeljadeta u kući zadržati. Razlomi mi se ona stara mati dvoreći ih.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Tako mi boga! Ona se inače nikad nije klela bogom, a i mene je psovala što sam bio uobičajio uz reč „bogami!“. Ni inače nije ona marila za kake svečane izjave.
toga me je nešto kopkalo da pogdešto povedem razgovor, samo da je vidim u takvom raspoloženju i da čujem da ona rekne: „bogami!“. Posle toga ja još sedim i ne dižem se od stola. Palim još jednu i još jednu cigaru; a ona mi priča.
Sasvim, sasvim drukčije nego Gustav Droz2! I tako polako preturismo deset sati. — Spava li ti se, dijete? — Bogami mi se spava, mamo. Kupao sam se! — Pa hajde da ležemo! Legosmo. — Neka, — kaže mama — ja ću ugasiti sveću.
— Otidi, javi mu se; obiđi ga, siromaha, dok je još ovde. Kaže da će kroz koji dan natrag u N. — Natrag! A što? — Bogami, u onoj muci i nevolji ja ne znam ni šta mi je govorio. Znam samo da reče da će da ide. Pitaj tvoga Jocu!
— koju si ti juče prvi put video!... Samo nemoj da misliš da ja imam što protiv nje! Ne, bogami! Bog je velika zakletva!... Ali vi, današnji mladići!...
Pa ipak, smešno je kazati, ali opet, opet je on bio dobar čovek. Jeste, bogami! Ali tako... Jedanput vrati se on u neko doba kući. Nije sam! Čudi se moja mati.
Strah te pogledati kad se naljuti. Taj gde udari, tu trava ne niče! — A gde je ranjen? — Bogami, ne znam. Ne znam — badava! Pisao mi je, istina, njegov drug Jole, ali ja sam zaboravio. Smešna imena tamo. Evo pisma!
I našem kapetanu čisto senuše oči. On je izvesno mislio na kakvog arapliju kad reče: — Za osam sahata! — Za osam, bogami! — reče Blagoje kome je ova pristrasnost išla u račun. — A ovo je već koje doba! da sam ja samo znao!...
Ja, bogami, znam kuda ću. — Ja idem kod Matije Đenadića. Ono mu je kuća što pred njom o šljivi ubogovetno visi čutura s prepečenicom
Hodi da spavaš! Ne boj se — isprosićemo mi tebi devojku... baš ako ćeš i Anoku! — Hoću ja, bogami! I snaha iznad kuće provede pijana devera po mraku do vajata.
U nas je, hvala bogu, velika kuća. Ne verujem te nas neće biti osamdeset duša. — Ima, bogami, i više! — Ima, hvala bogu! Pa da ako se ona jedina povede za drugom decom! — Daj bože!
— Ja ne znam, druge, šta smo mi bogu zgrešile da ovo patimo! — Ni ja, bogami. — Bogme je ovo napast i nevolja! — Jedan nam bog samo može pomoći! — Ovo ovako ne može ostati. Aja!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Dok se oni tako razgovaraju, čaše se neprestano pune i prazne. Piju oba popa, a pijucka, bogami, i gost; zaboravio na stare filosofe pa pije bez vode vino.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Kitaksi, adelfe, oći šešir, prokleto široko visoko, oći svilena pantljika! DIMA: Pios? Bogami! JANjA: Juco. E de! Oćim da kupim, oćim da si osiromašim; nećim da kupim, oći da idi prokleto na notarius, is ton
Gospodaru, ja sam dosta svakojake poslove izvršivao, ali sad i poganije da derem? To, bogami, neće biti! JANjA: Prokleto, nevospitano, najedeno, napijeno! Što si ti mene? PETAR: A?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Trifun ne može da prežali švalerku. Iako Pavle nije ništa kriv, i Trifun bi mogao da potegne pištoljčinu. Oće Srbo, bogami! Zato on predlaže da Pavle, neko vreme, ne izlazi na oči Trifunu.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
pojave Ugledaju obranu lepotu I pojure ružokradice Otvaraju im grudi jednom po jednom U nekoga nađu srce U nekoga bogami ne Otvaraju im otvaraju grudi Sve dok u jednog srce ne otkriju I u srcu ukradenu ružu IZMEĐU IGARA Niko se ne
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
su nas neki drugi momci; mene je igrao onaj plavi, slavni Kakoseonozvaše, ali inače, sve je bilo isto, potpuno isto! Bogami, dečko nije badava prestajao sve one godine s nama na ćošku; na kraju ih je lepo uvaljao, a mi mu ispali nešto kao
Nisam ja, bogami! Pretresite me, ako ne verujete! Šta bih ja sa vašim brisačima? Kad sečem crni luk za salatu ili kad mi se plače, ja
Pronela je između stolova samosvesno svoju lepotu iz pedeset osme, bogami, još je delovala na goste, koji je ispratiše požudnim pogledima do njegovog stola. – Stigli ste — reče, ustajući.
mestu u celoj zemlji, izmenjujući kratke rečenice sa gostima na sve četiri strane pulta, na sva četiri svetska jezika. Bogami, morali su dobro da se potrude pa da on postane vlasnik onako uspravnog držanja, pomalo zaleđenog osmeha koji
« a majka će kazati da je baš gledala kroz prozor, kad stiže neki auto: »Čiji li je, oće li biti tvoj, neće; a, bogami, nijesmo se nadali!« — Malom se piški... — kazaće njegova žena. Onda će piti veoma slatku kafu.
Selo je bilo đavolje, rumunsko. U najvećoj kući živeo je »nakav đavolji rumunski grof, ali ga nijesmo dirali!« Crkvu, bogami, jesu — u stvari, samo krst! Sa krstom su bili raskrstili.
— kaže svojoj kćerci, a misli: »Oh, šašava devojčice, ludačo jedna, gle, baš si se nacvrcala, postaćeš solo-drinker, bogami ćeš postati!
Matavulj, Simo - USKOK
Milica poznade onaj, na kome kupiše vino, i reče pristavu: — Bogami, radije bih se navezla na debelo more, da mi se nagledat’ svijeta, no što bih se banicom nazvala na ove krajeve!
— A, jado, imâ bi i svijet da se česa nagleda, kad bi tebe gledâ! — povrnu Kićun. A, bogami, ti si banica i bićeš đegođ bila! — I u Cuce! — doda Anđe smijući se.
A on, bogami, nije lacmanin, no junak, kad mu basta uskočiti u naše krševe! Pa se okrete gostu, koji sjeđaše pognut: — Fala ti,
Sad, može se reći, nema više gladi u Crnoj Gori, jer dobro rodi, a, bogami, uzme narod i lijepu paru za nju u Primorje.
Janko zahvali zdraveći domaćinu i njegovima, veličajući njega i sav mu rod. Krstinja šapnu snasi i kćeri: — E, bogami, ovo je da se čovjek krsti i čudi! Ovi Janko kao da je među nama rastâ!
Ovi Janko kao da je među nama rastâ! Umije i nazdravljat’ i pričati i šaliti se, ma sasvijem kao da je od naših! A, bogami, na oči je viđet’ da ne bi uzmakao ni đe treba junački smrti u oči pogledati! Tako mi se čini!
Kad bi pred zoru, ču se poklič: „Ha, na noge, uteče Francuz!“ Bješe odmakao i sredio se da uzmiče braneći se. Bogami, te vješto uredio se. Mi ga opet napadosmo s tri strane i praćasmo, a kad se primakosmo k Novom, skoče u pomoć i Rusi.
I cijelog dana čekah uzalud, dokle vi ne naiđoste! — Junak, bogami! I od kuće i junak! — viknu Mrgud. Milica bješe prišla k njima, da ih posluži vinom, pa, ne htjevši prekidati Janka,
I tako ti ostade sadašnja, Kusa, i sada u kući sedam kćeri, bogami, svakojakih, i lijepijeh i ruželjavijeh! Čučeš kako će ih rastjerati sad kad mi uđemo, jer ih ne trpi kad ko dođe!
A, bogami, pravo da ti kažem, nije mi milo da oko mene živa pop čati, a i ti si njeki pop, da-ti napola! Nego eto, da si mi zdrav.
Kakav, dakle, zazor, zašto? Nije, bogami, ženo, no čast, i mi ćemo imati zeta, kojim ćemo se ponositi! Reci: nije li tako?
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
PROVODADžIJA: Ako budu pametni i vredni, to jest, biće i sreće. MATI: Tako je, bogami, i mi nismo imali mlogo kad smo se uzeli, pak evo sad, fala bogu! OTAC: Ta izvolte, pijte.
MATI: E - Julka ti se zabunila. Znaš kako je. KUMAČA: Ostaću da joj pomognem. Samo da javimo mami. MATI: Bogami, baš dobro. Ajde, skini tu maramu veliku i rukavice, sad će i Julka doći. (Odlazi.
KUMAČA (trči joj, pa se poljubi): Bože, pa krije, krije, kao da će joj ko preoteti! DEVOJKA: Bogami, nisam ni znala. KUMAČA: More, je li mlad, je li lep? DEVOJKA: Mani ga vragu, veliki je.
He, he, provodadžiji o svadbi lepši, to jest, dar, nego o prstenu. DEVOJKA: Oprostite, bogami nisam bila spremljena; mama je mislila da me jošt ne udaje. PROVODADžIJA: Ali kad se pojavi ovakova, to jest, prilika!
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŠERBULIĆ.: Manite bestraga, može mi presesti. MILČIKA: Kako? ŠERBULIĆ: Čujemo da će biti inkvizicije; pa, bogami, može se đavo izleći. MILČIKA: Vi ste radili za narodnost. ŠERBULIĆ: Mari ko za narodnost.
U ovom šancu imali su Srblji sakrivene topove i iz nji su kartači sipali kao kiša. GAVRILOVIĆ: Bogami, vi baš lepo tolkujete, ne tamo-ovamo! ZELENIĆKA: Sad se može lako znati da će Srblji pobjediti svoje neprijatelje.
LEPRŠIĆ: Varvari! ZELENIĆKA: Ništa zato; platiće se sve to iz dobara buntovnika. LEPRŠIĆ: Bogami, pravo kažete. Da gledimo da i druga sela popale, bar će posle lepša biti.
Radičević, Branko - PESME
67. I bogami, na njega ste Sila nalik baš zaista: Iste oči vragolaste, Isto čelo, usta ista, Ista kosa, isti zubi.
Sred radosti, čuda i divote Mal' međ braćom što ne bi greote, U malu se dlaku ne poklala, Al' i nije, bogami, ni šala Taki Misir, tako pusto blago!... Ali de je Arslanovo drago? De mu sunce — de divna Ajkuna?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Idi, beno, gdje će dijete znati u sat. Hajde de da si bar vojsku odslužio, drugo bi bilo. — Bogami, djede, znam. Znam ga i naviti pa da ide. — E, e, laži samo.
— Bogami će njega, onako pijana, gdjegod umlatiti i opljačkati Kauri, lopovi su to — vajkao se djed. Jednog popodneva, tek što st
— Prodadosmo, braći Jovanićima. — Je l mu bilo žao ostaviti mater? — Bogami, jest i njemu i njoj, rzala je tri dana. — Oh, grehote, ljudi moji.
— Eno ga kod pojate. — Kod pojate? — izbeči se djed. — Otkud kod pojate? Kako se tamo može slikati? — Eno ga, bogami, sjedi na koritu i nešto moluje — potvrdi sad i lopov Sava. — Sigurno pravi nekakva sveca.
— Ja sam ti neki Rade s Brdara, hodam po najmu. — A kod koga si sad? — Ni kod koga, tražim gazdu. — Bogami, baš nama treba najmenik — živnu djed — Ovaj naš odlazi za koji dan.
— Daleko nam crkva, a vojsku još nijesam služio. — A znaš li makar kako se zove božji sin? — Bogami, ja nijesam ni čuo da bog ima djece — izvali najmenik s takvim iskrenim čuđenjem da bi čak i najokoreliji žandarm
Priča brat-Savi o svome Nidži i njegovoj pjesmi. — Marijana, Marijana? — preslišava se Sava. — Ehe, jeste, bogami, još prije nego smo se iz Like doselili, unazad četrdeset godina, bila je u Manitoj Dragi jedna Marijana, hajdučki
— Ehe, bog da je prosti, veselnicu! — odmahne djed sjećajući se svoje Milice, žestoke rakijašice. — Dešavalo se, bogami, kad koju više potegne, ona me napopasti koriti kako je u svoje vrijeme mogla da se uda za lugara i da danas bude
Kad joj takvo ime damo, ubio me grom ako će se vaš Nidžekanja ikad usuditi da zapjeva o Marijani. — Bogami ti je ta na mjestu — složi se ikonopisac. — Vidi vraga, svemu li se ovaj Veselica dosjeti.
Sve je to ipak svoje, familijarno, ali već „Kula“, to na svašta miriše. Ispili se, bogami, od čitave te rabote još kakav đavo.
Strašili oni mene, i tukli, bogami, ali ja se ne odrekoh svoga Rade, svog brata i pravog svetitelja. A pravo da ti kažem, gadna ona bihaćka „Kula“, gradio
— To je, dakle, taj suđeni. San se, bogami, pokaza istinit, još kako istinit, jer, umjesto jednog momčeta, evo ti uz put njih dvojice, i to još kakve dvojice:
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
JUSUF: A dete? Pa još je na sisi... HASANAGA: Bila i na to misliti. JUSUF: Ko i ti sad? Bogami, ago, ovo je veliki greh! Kako misliš sa ovim pred Alaha?
Sve ide u prilog onom kako sam kazao... HUSO: Bolje da pitam Sulja... (Prilazi Sulju i Ahmedu) AHMED: Ti to, bogami, prilično uspešno! Ja probo nešto sa Šemsom, odabašinicom, pisao, slao cveće, a ona ništa, pa ništa!
BEG PINTOROVIĆ: Pre je bilo pre, a sad je sad. MAJKA PINTOROVIĆA: Bogami, lepo! Ne znam na šta se žališ! Posle onog age od bukovine, kadija, svila i kadifa...
Dobar kamen uglavio u temelj! HASANAGA: Nisam ga video... pa ima, bogami, odavno... U stvari, od onda kad smo zajedno prosili Hasanaginicu. Znači, više od sedam godina... Pa da.
HUSO: A što u žito? SULjO: Takav kakav je — za vrane strah n trepet! MUSA: Ćuti-de! Kao da čujem talambase! Bogami, jesu talambasi! Evo svatova! Ajde, svako na svoje mesto! Brzo! Suljo, po agu! (Suljo utrča u kuću.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Tako će neprijatelj ili kapitulirati, ili konačno biti pobeđen. Dakle, slušaj plan operacije. SOFIJA: Bogami, ja niti razumem vaše komande, niti ću s njime rat voditi.
MAKSIM: Evo pametne i valjane gazdarice. Šta si ti danas kuvala, Mago? MAGA: Bogami, nisam ništa. Eto, mrzilo me ići na pijacu. MAKSIM: To je žena; a ne da rasturi kuću. SOFIJA: Pa šta ste ručali?
SOFIJA: To je dobro. MAKSIM: Nije nego da razglavi vilice kao ti. SOFIJA (Magi): Šta ti radi dete? MAGA: Bogami, jošt jednako strada; pišti, pišti po celu noć. Noćas sam dvaput morala ustajati; — tako sam, eto, lomna.
KUM: Kuma Maga je poznata u ovoj varoši kao dobra i nevina žena. NIKOLA: Bogami, kad je tako, da gledam. Sto dukata to je lepa zakrpa. Da joj kažem, da se obuče, jer se neće ni setiti.
SVETOZAR: Tko zna. Zbogom! (Odlazi.) MAKSIM: E, kume, bar ćemo i to čudo doživiti da vidimo dobru ženu. SOFIJA: Bogami, kako su muževi brzi sa svedočanstvima, biće i dosta. MAKSIM: Tek ona mora da pecne. SOFIJA: Par zar nije tako?
A zašto, bog bi ga znao. MANOJLO: Pa jesi li ga koji put vidio? ISAJLO: Bogami, ja nisam. A šta mi je do njegovog razuma?
DOKTOR: U Beču, da se vadi so! PUTNIK: A, vi mislite solokopnje. Oprostite, bogami, kod nas je slanik ono gdi se so drži.
Šta se u njima radi? PUTNIK (smeši se): Bogami, ako vi ne znate, koji ste ovde rođeni, ja još manje. Nego kažite mi, kakve su to druge bolesti koje karantini
MANOJLO (otežući): E, a kad me dovati zubma? ŠALjIVAC: Vaša je dužnost svome gospodinu pomoći. MANOJLO: Bogami ja ne smem. ŠALjIVAC: Ta on nije jošt pobesnio. MANOJLO: Šta znam ja, ono se pokazuje na šest nedelja.
Sad je gotovo. ŠALjIVAC: Bog i duša, taj štap vredi mlogo! PUTNIK (Isajlu i Manojlu): Sad ga pustite. MANOJLO: Bogami, ja ne smem. PUTNIK: Pustite, kad vam kažem!
PIJADA: Nemoj, Ljubo, blagodarim. LjUBA: Zašto? PIJADA: Ne Mogu bogami, ocu da idem. LjUBA: Ta jošt je rano. PIJADA: Cekaće me tetka. VUČKO: Pa? da donesm, da ne donesm?
STANIJA: Valjda se devojka ljubi sas momkom. LjUBA: E, to obično biva. STANIJA: Istinu li govoriš? LjUBA: Bogami, istinu. STANIJA: Pa vi gledate? LjUBA: Gledamo, da što ćemo.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Da je to moja Pela, vidila bi kako se cehmajstor dočekuje. Bogami, to je mlogo, ovde treba da je čovek kao kamen. O, sačuvaj me, bože, zle žene! (Otide.
Lalić, Ivan V. - PISMO
A o bogovima, bogami, samo dobro: Istina tu je izlišna, sumnjiva, opasna čak. Zato i pevam to leto nejasnih bogova puno, Metaforama ga kitim
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Naći će ona već nekog da je zagreje... Jezik pregrizo! Što? Danas deca brzo sazrevaju... Moja je, bogami, još pravo dete... Videćeš ti jednog dana svoje dete... Bolje bi ti bilo da skuvaš kafu! Otišla...
—Bogami, ona ne diše! —Diše! —Ma, ništa ne čujem! —Pa, uštini je, videćeš da diše! —Gle, stvarno diše, sunce mamino!
što je moje dete, ali učiteljica mi kaže da je to zaista čudo i da još ništa nije slično srela u svoj oj karijeri! Bogami!
Mislim ... A, evo stiže i moj biftek! Bogami, već sam pomislila da ovde nemate nikakvog ugleda kod kelnera! A šta je ovo? Kečup? Sila je stari kečup!
je zaustavio svoj automobil, rukovao se sa bakutom i poklonio joj značku Počasnog lovca za jednoroge Zapadne Amulije. Bogami!
je zaustavio svoj automobil, rukovao se sa bakutom i poklonio joj značku Počasnog lovca za jednoroge Zapadne Amulije. Bogami!
— Sada treba ozbiljno zapeti! Vi ste već odrasli i za koji mesec naći ćete se na ispitu zrelosti! Bogami, moraćete dobro da ugrejete stolicu! Za koji mesec, bićete akademski građani!
Pređimo na ostale… Znate li s kim sedim u razredu? Ne znate? To vam je prava generacija kokakoličara! Bogami! Kad ih čovek posmatra sa strane, učini mu se da su to sve sami goli košarkaši! A ovamo — kloparoši žvakaćih guma!
Vidiš da te čovek eskivira!“ I tu ga tako strašno zamrzim da ne biste verovali koliko! Načisto mi se ogadi. Bogami! Zbog čega? Najpre zbog toga što očigledno nema ukusa, jer me ne voli. Pa, da!
Međutim, slagala bih vas kada bih vam kazala da među svim onim momcima nije bilo i izuzetno finih osoba. Bogami bih vas slagala!
Onda on opet poče da prelistava novine, a ja da prodajem zjala. Bogami, ovo je najzad bilo ozbiljno. Znam, za njega sam bila dete iz bolje kuće, uz to mlađa najmanje dvadeset godina.
sa životnim preprekama, pa kada ide dobro, onda navijam kao luda, ali kad počnem da obaram sve one crno-bele letve, bogami, tada sam u stanju da na pitanje nekog malmaza sa sedišta pored mog: poznajem ili onu malu što se baš sad ukopava,
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Ne bi l mi mogo koji grošić dati, da kupim potajno leba i da ga malo umirim? ALEKSA: Bogami, ne mogu, Mito. MITA: Eto ti mi prijatelja! A zašto? ALEKSA: Iz najprostijeg uzroka. Nemam! MITA: Šta?
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
ti koji si kleo zmijske trbušine za tebe stvari loše ne stoje pamte se čak i neki citati iz tvoga venca. .. ... bogami, to nigde nisam rekao, ali ako nek se okoristim onim što nigda ne napisah (pometnja među profesorima te knjige:) on
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— smeje se potporučnik. — Pa mislio čovek da mu je tu srce! — kaže podnarednik Živojin. — Gospodin potporučnik, bogami, tu je „cukalo“. Ja zavučem ruku, teke nešto tvrdo. Izvadim... ono sat.
Ali pucnji najednom prestadoše i začusmo kako huči motor aeroplana. Setismo se da su njega gađali naši pešaci. — Bogami! — manu glavom Trailo.
— I tako sve slučajno — veli kroz smeh potporučnik. — Bogami, gospodin potporučnik... — Dobro, dobro — savetuje blago Aleksandar — drugi put nemojte bez dozvole da se udaljavate,
A neće vi oproste!... E dođe mi da ga udarim. — Dobro, je li ko poginuo, kada se švićkate po ceo dan? — Jes, bogami, čvrknu jednog juče. — Namrtvo? — A, jok, dobro prođe, otčepi mu samo vilicu.
Samo, tamo je njen brat od tri godine. — To si ga ti uveo! — razrogači oči Aleksandar. — Nisam, bogami... dete je bilo tamo. Aleksandar dohvati kapu, nakašlja se, pa dostojanstven i važan, zakuca na vrata.
— Boli me — i pokaza rukom na glavu. Aleksandar je uhvati za ruku kao da broji puls. Ali u časovnik nije gledao. — Bogami, Jelo, srce ti jako udara... Nego, da te pregledam, digni se... — Kako? — Pa tako, digni se.
— Ako imaš, jedi slobodno. — Pa... da odem u ono selo ispred nas... — To li je? — i Aleksandar se zamisli. — Ja bogami, ako ne pokupimo mi, uzeće Austrijanci. Hajd uzmi trojicu, i kad pomislim da ste tamo, vi da ste ovde.
! — Baš zato što nas je mnogo, nemoj da se plašiš... Nego mi te, snajo, prvo molimo, a ako ne htedneš, bogami ćeš ići kao ptica — objasni joj kapetan Jovan. — Ama ne velim ja ništa. Ali još ima kuća u selu.
Neka je bar on pored nas. — Dobro su ti dozvolili? — Staraju se oni o mrtvima... Ali žive ne žale, teško nama. — Bogami, dete, to je bio napor za tebe. Čujem, išla si sa sestrom, ona je još dete. — Njihove muke su još strašnije bile.
— Naišao je stari sveštenik. Objasnila sam mu: Kaže: „Opojao sam ih mnogo... Sećam se, bila su i dva oficira. Ali, bogami, dete, ne znam tačno. Da potražimo.“ Svuda okolo zemlja je bila izgažena. Ni traga od drveta. Da nisu prekopali grob!
— Ženske!... Gde su?... Koliko? — povikasmo uglas. — Jes, bogami. Prođem pored kuće kapetana Svete, komandira čete, i čujem pesmu... Ajd, velim, da svratim.
— Šta kažeš? — zapita komandir, gotovo preneražen. — Jest, bogami!... Nisam verovao svojim očima. — A gde je? — Kod komandira Svete.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ Konjic njojzi vriskom odgovara: “Oj bogami, lijepa djevojko, Nije mi se gospodar ženio, Nego misli tobom o jeseni, O jeseni koja prva dođe.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
U prvi mah bismo naredili da se po celoj zemlji opet donesu oštrije rezolucije, pa, bogami, ako i to ne pomogne, onda bismo, razume se, morali brzo, ne gubeći ni časa, pokrenuti rodoljubivi list sa isključivo
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Tkanina se spetlja sa hromiranim limom, Ćilim se kida u zupcima elise, Ali ni helikopter, bogami, ne veseli se, Propeler dobija veoma ozbiljan feler I strovaljuje se u kupus, il u celer.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Da“, nastavi postariji Primorac, „ona djevojka mu je kći; momci su mu bratanići; nevjesta ne znam čija je“. „Ej! bogami zorna djevojka! Vidi se očevo dijete!“ „A ima li sinova?“ „Ne. Stariji mu pogibe na Debelom Brijegu.
Milica osta stojeći, držeći visoko luč. „Evo nas, serdaru, tvojijeh brata, da ti tugu iz kuće išćeramo, jer, bogami, niti nam je Božića ni veselja dok je tebi tako!
“ „Ne bogami i božijeg mi slova!“ zagrmi serdar, „to ne smije niko reći!“ „E ma čoče smije, kad je istina!“ reče brkonja blago, pa
„Ajde Krcune, ostavi šalu, biće vam je do malo!“ reče Spasoje, vidjevši da se ona dvojica ne razdvajaju. „Bogami, pojedoše!“ viknu Krcun, te jednim skokom stani se ukraj torbice. „Ha, ko je Ozrinić... pojedoše sve!
Otaš glednu na više i ostali za njim. Sunce bješe gotovo do polak veba. „E, do sad bismo sigurni, a posad, bogami, ne“, započe četovođa. „Ajde, Mišane, na ono brdašce pa straži dobro put istoka!“ U mlađega pogovora nema.
Mi, perjanici, poliježi a on sjedi među nama pa pričaj, e nikad nam ne dosadi slušati ga. Pa, bogami, gledao sam gdje se i s gospodarom razgovara podugo; ćaše ga gospodar više puta po ramenu potapšati.
Konjici sjahaše i privezaše konje, pa počeše prostirati aljine po zemlji. „Počinuće, bogami! Možda će i pospati — e, blago nama!“ reče Mišan. „Ićindija“, prozbori Otaš, pogledavši na sunce. „Da, da, ićindija!
“ odgovorio je Pejo. „A što mi kažete za Janka, eto ostaće Stana i ovaj čojak. Ona će ga, bogami, dvoriti i paziti bolje no iko od nas i bolje no svi mi skupa.
“ Zatijem, isti Marko, protegnu se, pa reče: „O, ljudi, što me ramena bole!“ „Bogami, i mene!“ doda brkonja Radoje. I još dvojica tako se potužiše.
Serdar se sad udobri pomislivši e će ih biti žacnule one riječi, pa će i on: „Jeste se iskinjili, vaistinu. E, bogami, nositi ovakvog momka od Ozrinića dovle, gotovo bez preduška, bogami nije lak posao!
E, bogami, nositi ovakvog momka od Ozrinića dovle, gotovo bez preduška, bogami nije lak posao!“ „A ni meni, zanago, gaziti od Crmnice pa od Crmnice amo!“ reče neko momče.
„Šta misliš?“ upita serdar vidara kad ostadoše sami. „Bogami, dosta rđavo. Rana se počela zatvarati a iznemogao je jako... Neka još malo počine pa ćemo...
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Bogami, brate, on je pravi Srb! — reče jedan knez rišćanin. Slava Bakonjino raznese se nadaleko. Fra-Bakonja ne samo što ugodi
Ćosić, Dobrica - KORENI
“ „Nisam čula!“ jeknula je soba. „Nisi?“ prošaputao je. „Sigurno nisi? Zakuni mi se da nisi.“ „Nisam, bogami, zdravlja mi, sreće mi...“ „Nije to nikakva zakletva.“ „U šta da ti se zakunem?“ Zakuni se...
I Švabe bi nam zavidele. Šta ćeš, pusta smrt. Ti si, dakle, njegov unuk? I ličiš na dedu, ličiš, bogami. dobro seme ne rađa šuljak. Baš mi je milo što te vidim. Mogu li šta da ti pomognem? Nemoj da se stidiš.
Između njih Adam brzo i sipljivo diše, kao da će da zaplače. „Ne mogu, tata. Ne mogu, bogami. Male su, vidiš?“ plakao je. „Moraš.“ „Molim te, nemoj ništa da mi kupiš... Nikad nemoj, tata.
Gde god čujem da se noću vide zlatne žiške, ili mi kažu gde su se Turci podavili, ja udri u kopanje. Bogami, nije zloban naš seljački svet.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Pa kupite te knjige za njega!“ „Kažite mi cene!“ „Daću vam ih, bogami, jeftino, jer je to prvi pazar koji sa vama pravim“.
“ „E, pa baš zato moram svom svojom snagom iskoristiti sadašnjicu“. „Niste, bogami, predostrožan štediša!“ „Nisam kapitalista!“ „Pa ipak Krezus u carstvu nauke!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ Napićemo se, bogami. Ona stvar mora da je izravnata. Šta će čovek, mora da zaboravi i na mrtve i na rane i na sramote, jer čovek je čelik,
A ovde je dobra rakija, nema govora. Pa, bogami. Pogledaš u prvog komšiju, on boluje od iste muke. Ako nije žena, a ono je ćerka.
— Vi sjajno izdržavate štrapace, gos' đenerale. — Bogami, kao neki mladić. — Bolje nego svi mi, svežiji ste od sviju nas. — Tu je već more! — Gde li ćemo posle?!
Biću slobodan da Vas ponudim... I otkopčava bisage i traži. — E, a šta imaš? — Malo piletine... i... — Bravos, bogami, kod tebe uvek svega. — Juče kupih u Prezi, gos' đenerale. — Baš sam i sam mislio da se malo prihvatim.
Izišao sam da šetam; ulice su još prazne. Sve kuće poznajem, ali ljude, bogami, ne znam. Idem pravo dedinoj kući. Volim više [od] svega njegovo ogromno pošumljeno dvorište: lepše je i ugodnije od
Ima puno faza u tom procesu. To je, zaista, zanimljivo, čudno, divno. Bogami, bogami, i grobnica te tvoja čeka, skoro si je opravio, pa za koga? Za sebe samoga! A šta si ti mislio, za drugog?
Ima puno faza u tom procesu. To je, zaista, zanimljivo, čudno, divno. Bogami, bogami, i grobnica te tvoja čeka, skoro si je opravio, pa za koga? Za sebe samoga! A šta si ti mislio, za drugog?
O poznaje se, poznajem; bogami, poznajem, plakao si. On se pretvarao da ga to ljuti. — Plakao? Ta šta govoriš, zašto bih plakao?
A kad je pokri, ponova sede kraj nje: — Danas, bogami, sad, eto danas, sad lepše izgledaš nego juče. I pogled ti je čistiji i izraz vedriji, svežija si.
Kad sam sinoć molio lekara da mi kaže istinu, on se ozbiljno ljutio i rekao mi: pravo ste dete, bogami kao neko dete, vi ste slabotinja, idite i lezite bez brige, ona pouzdano ide nabolje, ustaće kroz nedelju dana ...
A zanimljivo je, bogami, kako se brzo mirilo sa svačim, u iznemoglosti duha, šta li, ili valjda, iz navike na sva moguća čudesa.
pomoćnik, student ili oficir, pesmom ili violinom, pred kućom lepotice proglašene zimus kraljicom bala, ja se ne ljutim. Bogami, časti mi ne ljutim se; znam da i oni imaju smisla za meru, čak i ti apotekarski pomoćnici, i da beskrajna, iako letnja,
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
” ... — Hm! Svašta li i tebi pada na pamet! — Bogami, svašta, pravo veliš! Putem je šutio. Što uvijek brbljaš, spočitavao sam sebi. Izlaneš sve što ti na pamet padne!
nekakva pasivna umjetnička duša, nekakav umjetnik bez nazivnika — ja ne znam pravo gdje da ga strpam — ali glumac, bogami, nije!
— Kako? Zar nije operisan pod narkozom? — Ne, samo s lokalnom. — Junak je, bogami! — ... A on je uzvratio šalu: „I tako mi je gala uniforma postala otjesna”...
A peći ćy ja njemu, kad dođe zgoda! Zapravo, ne znam ni kako da ga oslovljavam. „Gospodin Radivoje”? Gospodin, bogami, nisi. „Druže Radivoje”? — nisi se (s onom cigaretom, odmah prvog dana!) pokazao baš ni mnogo drug.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
VUK: Bolje našao! RADAK: I ti, Isače, s braćom čestitom, Sa beguncima, dobro došao! ISAK: Dobro, bogami! A trunić nade jedva ostade Da ću te ikad više videti.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Tamo sam se, znaš, rodio, ali sam davno siša' amo y Šumadiju. Trbuhom za kruhom, bogami, gospodine. Nemaština smo ti ljyta... Išli smo u lancu prikupljajući neprestano gomilicu za gomilicom.
— Zar ceo bataljon u lanac? — upita neko. — U lanac — proderah se ja (hi, hi! Još malo pa ja, bogami, komandant i pô. Hi, hi!) i poteram konja duž redova. Bataljon se rasu, prepreči put odstupnicima i okrete ih napred.
Na pitanje: hoće li ona (vlada) rat? odgovarala je: »Naša je dužnost da pomažemo braći, pa, bogami, šta bude.« Na pitanje: kakva nam je vojena sprema? odgovarala je: »E, pa nije tako rđava, nije!
« Na pitanje: kakva nam je vojena sprema? odgovarala je: »E, pa nije tako rđava, nije! da vidite i dobra je, bogami.« Na pitanje: kako stojimo sa drugim državama?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Kako je sa ishranom? — pitao sam. — Dok nismo iskopali saobraćajnicu koja vodi u našu pozadinu, bilo je, bogami, teško. Hranu su dobijali samo noću. Sada je već ishrana redovna.
— A, rešili smo da više vino ne pijemo — veli veterinar Sveta. — Bogami, to je lepo od vaše strane — kao odobrava Kosta. — Slike golih žena nemate. Ne pušite i ne pijete.
Nas trojica pojavili smo se najednom da vidimo ko pita. — Da li je ono Dragiša? — govorio sam više za sebe. — Bogami, izgleda — odgovori Luka. — Jest, Dragiša — reče Vojin.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Pa u dnevniku, u uzbudljivo doba krimskoga rata, beleži dalje ovako: „E, bogami! pravo imaju ljudi što na, ,Spisateljku’ viču! U mojoj kući malo ne bijaše danas za ručak stihova!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
RADOŠ ORLOVIĆ: Boško!... Bogdane!... Sirota deca!... I sad se boje kletve očine... Neću vas kleti!... Neću, bogami... Kaž’te mi, evo, da se poturčim, Ponemčim, talijančim, arapim... (Metaniše.) Alah il alah! Čujete l’, deco?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ali dok je Bogdan postajao sve tiši, njegovi potčinjeni postajali su, naprotiv, sve razgovorljiviji, veseliji pa, bogami, i razuzdaniji. Na počinak su otišli blaženi i razdragani.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Crni domino 22. januara 1887. g. Ali slabo bogami da ću kazati gde sam. TELEGRAMI Akademiji nauka Pariz Genije ljudskoga roda, Naš Bogdan Popović mladi, Javite, je li
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kao da je i ona bila u Sandžaku na blatu. Seki dolaze drugarice, ocu njenom ljudi na razgovor. „Bogami će ovaj naš Kosta umreti kao pravi pravcati muškarac. Ko bi to mislio!” — govore „drugovi i prijatelji”.
A žena mu dobra, i kućica lepa, i deca kao jabuke... Samo, fabrika, ako ćete mene pitati, bogami, čini mi se u tamnici sam bio dok je prođoh.
U grobnici, sem gospa Nole, slučajno, sami muškarci, naravno i njen muž, gos-Toša. Okolo naokolo, po groblju, a bogami i podalje od palanke, rasejani su grobovi onih što nekada behu vezani za gospa Nolu, ili za njenog muža, ili bar za
Čist, uredan, učtiv, poslušan. Sve mu ide od ruke. U školi prvi; bogami, i ovde kod mene, prvi. Jednako nešto izmišlja, i sve neko dobro 'oće da čini.
Kao kad, Bože sačuvaj, bacite kamen u vodu, pa se voda zaklopi. — Nas dve juče, bogami, preprečismo Lazarićki put i zapitasmo. Ali ona, već znate, kad nešto neće da kaže, badava je i milovati i silovati.
ima Boga, i ima čuda, narode, i Bog gleda sirotinju... a ja, da sam im'o rezervu svećica, bogami bi joj zapalio, i za moje bi zdravlje bilo... k'o za pakost, dadoh poslednji štuc tamo opet nekoj sirotinji...
Vidim da gospodin Štab, varoški inženjer, lepo zarađuje, i lepo živi, i bogami je lepo izradio one poslove oko kanala i ribarskih naselja.
Telo nam često boluje, a duša nam ponekad baš kao pijana posrće, bogami i pada... Paula je uslužna bila i ostala. Ogazdila se sve tako priskačući da nešto podrži i pogleda.
” — „Kakva je to profesija, ako ko Boga zna, ljudi! ali novac pada, i stiče se prijatelj... Ko to izmisli, bogami, izmisliće još mnogo šta.” — „Nigde više nema onog pustog furažnog nadzornika!
— Šta! — izbezumi se Jova; — u tvojoj familiji kapetan?... Ha, ha, ha!... Ja, bogami, mislim da je Jova graničar prva i poslednja sablja u tvojoj familiji, i to ti rekoh ja danas i za vavijek... Kapetan!...
E, pa iskreno ti čovek i rekao šta je i kako je. Njegova frau Roza, mora biti, jednako fantazira, jer njima, bogami, svaki dan sve šire. — Smej. — Naravno! Onda je i vrlo prosto ne svirati našu muziku, i nuditi novčani prilog.
učim, ili seckam percetom po tamburi, kao bajagi sviram; a moj otac, mali činovničić, večito nam nešto zamera, pa, bogami, ponekad i zalogaje broji... Da, da, ti ne znaš šta je to sirotinja. Ništa tako porodičnu slogu ne razbija kao sirotinja.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
sem svega toga, on je tako goropadno umeo psovati, počevši od gospoda boga pa do najmanje buvice u ćebetu, a umeo je, bogami, potegnuti i pesnicu, pa i perorez potrgnuti iz džepa.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Kažem ja, a ti meni ovo, ono! — govori Dušan. — Ljudi, ja sve mislim, vi terate šalu... — Bogami, i ja sam to mislio — reče Protić. Pop Momčilo se diže. — Da nećeš ti takav da ideš? — zapita Luka. — Ja šta ću...
“ — Uh, bogati... — Baš tako? — Tako, bogami. Onda se sklonim kod ađutanta da me ko ne bi video da prisluškujem. Zaćutasmo... — Šta ćemo sad? — upita veterinar.
Deca su gledala prestrašena i nema. Naiđe jedan od naših, ali on zavrte glavom. — Sumnjam, bogami, da će lađa doći. Talasi su prilični. Zapitah ga šta da radim sa decom.
Mića se zacenuo, a jedan mu stavio pred usta krišku hleba. Kad naiđoh, ovaj kao da se pravda: — Nisam, bogami, hteo da mu uzmem. Samo se našalio... Mića dugačkim rukavom briše oči i još jeca. Oko usta mu se nahvatale mrve hleba.
— A što, rode moj? — pita jetko Luka. — Bogami, gospodin poručnik. Iskočiše mi oči na ovoj žeravici kuvajući kavu po ceo dan. — A... to li je.
— Sumnjam, bogami! — odgovara moj komandant. — Oni su verovatno, ne, u to verujem sigurno, oni su znali da mi dolazimo i dočekali su nas
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Za pola sata sve bi selo saznalo za našu Tepsiju. — Tako je, bogami. — Djevojčice meni trebaju za nešto drugo. Od njih ću ja najprije doznati ko je u školi dobio batine, šta učitelj
— Bojiš li se? — pitao je debeli glas. — Ne bojim. — Lažeš! — tvrdio je kobajagi onaj drugi. — Bogami ne lažem! Ne bojim se ni koliko za mali prst.
Nikolica je morao još nekoliko puta da se okreće i da joj izdaleka dovikuje: — Mir, Žuja, eto mene sutra! Bogami dolazim, ne varam te! — Istinu ti veli, Žuja, on je čovjek od riječi!
Ostavio je tamo ono što najviše voli. — Bogami, baš jesam! — iskreno priznade mališan. — Nikad ja ne bih plakao zbog trna i mušice, ali Žuja...
Ja zgrabim krompir, poigram i taman da ću s njim u usta, a djed prutom — švic, švic po nogama! — Bogami ću i ja potražiti prut, jer ti ćeš tako, poskakujući, izjesti čitav kotao —pribojavao se oprezni Stric.
— Bogami, ja se ne bih usudio — prošaputa Mačak. — Naročito ne bih bez rezervnog umetka za lampu. Zamisli: izgori ti baterija, a
— To je sigurno onaj prokleti uhoda, opet je došao — namršti se Jovanče. — Lazare, daj-der tu kuburu. — Bogami je mene otac jutros nekako čudno gledao — zabrinuto reče Đoko Potrk.
Je li kad naša škola vidjela ovo čudo od učitelja, kažite? — Bogami, pravo kažeš — dočeka djed Aleksa. — Meni je svaki učitelj dosad nedjeljom čitao novine, a ovaj bulji u mene kao rak i
— Bogami jesmo! — živnu Jovanče. — Čak i naša mirna Lunja. — Eh, opet žensko! — zlovoljno smrsi Stric. — Baš mi je ono za neki bo
— Pazi šta je ovo? — Prosvirale ti ga ustaše! — odbrunda Nikoletina. — Bogami je ovaj dobro gađao. Stric klecnu od zaprepašćenja. — Pa ovo su mene dva zrna pogodila.
Začas će se narod razbježati. Negdje iza Gaja ponovo zapuca. Mačak s mukom proguta pljuvačku i šanu: — Eto ih, bogami, ovamo! Šta ćemo sad? — Hajdemo bliže našoj pećini. Upadnu li oni u šumu, mi ćemo šmugnuti pod zemlju.
— Gle, zar je neprijatelj već dotle prodro! — prepade se Mačak i skoči na noge. — Pa to je pred samim našim selom. — Bogami, tako je! — diže se i Jovanče. — Hajdemo brže natrag, u Prokin gaj!