Obradović, Dositej - BASNE
Valja ovde primetiti da često oni koji nisu bogati bogate osuždavaju, kako i ružne, nahodeći lepšima od njih kojekakve poroke, o njihovom se trošku smeju; oni koji nisu u
bi im čast i poštenje, koje dobrodjetelji, gdi je god ona, prenadleže; ali kad se vidi da oni love samo one koji su ili bogati, ili u dostoinstvam, a za kačestvo i blagonaravije ili malo mare ili nimalo, ovo je što sav povod daje o njima zlo
sovjest bratoljubno i čelovekoljubno srce, ovo je sva tajna, ovo je zlato i sokrovište vremeno i večno, bez kojega bogati Midas i slastoljubivi Sardanapalus ništa nisu nego džebraci i prosjaci.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— reče ona, pa nastavi kopati. Utom dođoše Spasoje i Đura da se malo prihvate. A Marica, te pred njih: — Ama, Đuro, bogati, priviknide ti onom Radovanderi — nek me se okani jednom! — Šta, zar ti opet ne da s mirom? — upita Spasoje.
— Pa eto vidiš šta je... svrdo — odgovori Radan nerad da divani kad mu se hita. — A bogati, brale, šta radiš s tim? — upita gospodin.
Lepo, lepo... Vi̓te on će to da gradi deci lokumiće. — Hoće, hoće da gradi, ja! — reče Radan, pa ga onda upita: — A bogati, ne zameri što ću te zapitati, šta si ti? — Ja? Je l̓ te? — Jes̓, ti, šta si? — Ja sam, znate, profesor. — Tako!
— Vi̓š ogorela ona nečastiva sila! — reći će Radan. — Pa kud ih deo, bogati? — upitaše ostali. — Bacio ih na tavan i tu su mu stajale, bogzna dokle... Išli su ljudi, kao na čudo te gledali...
— Bogati, kaži mi pravo, ko se prvi seti takog đavolstva? — upita Pajo. — Ko? On, eto ko! — odgovori dugajlija. — Ono, doduše,
! Robijaš stade, pogleda ga, pa uzviknu: — Aha, Đuko! Nuto, bogati — otkud ti ovde? — Donese i mene vetar, Radane. Vi'š, ja s mojim kapetanom kvit! — Jesi davno iz Vladimiraca?
Misliće da sam bogzna kake pare nakupio. — E stalo te! Kaži nema, pa zbogom! — Kad bi on to verovao. — Ama, bogati, zar ti njemu sve daš što ti god padne? — Ja šta ću? — Pa ti si bolan, lud. Ne daj!
— Šta veliš? — uzviknu Milun i nabra obrve. — Ništa; to velim! — odgovori Sreja srdito — Ama, odista, bogati? — Odista. — Ne može biti. — Ne može ja!
Na polasku uze kapetan čitav denjak akata pa pruži starijem pisaru, Strahinji, i reče mu: »Dela, bogati, ćato, suoči ove ljude, pa presudi stvar da se više ne poteže!
— Aha, bam ti tek sad ne dam! — Pa šta me onda varaš?... Dela, bogati, daj mi. — Idi, idi kući te spavaj! Okani se ćorava posla... Gle ti njega — napao noćas buniti ljude! Idi, ne dam budak!
— žali je Anđa. — A ne znaš li mu ti što, prijo? — Ono ja ne znam, već ako da mu salijem stravu. — Pa dela, bogati, radi što znaš, a ja ti neću zaboraviti. Anđa ustade i donese iz vajata nekake zamotuljke.
— podsmehnu se Ćebo. — Nemoj tu drobiti! — oseče se čiča Mirko i ustade. — Ta mahni se, Mirko, bogati! — reče Srdan. — Ko seje so niču mu skakavci. — A jesi istegao gredu, Srdane, a? — podsmehnu se Ćebo.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Idem ja malo u kafanu, čeka me Joca, doktor!“ — Sedi, bogati, da se malo razgovaramo. Željna sam te. Hoću tvom Joci da kažem... hoću da mu kažem...
Hoću tvom Joci da kažem... hoću da mu kažem... treba vi, brate, obojica da se ženite! Mene kao stid: — E, bogati, mamo, bože zdravlja! Dok budem imao veću platu! — Dosta je, hvala bogu, pametnome.
Neka je ona srećna i valjana, pa kud ćeš većeg bogatstva? Ja se sasvim oslobodim: — Ama, bogati, tebi bi bilo svejedno baš ako bih se ja oženio i bez novaca? — Bog s tobom, šta govoriš koješta?
U taj par pade mi na pamet što mi mati reče u jednoj prilici kad sam se zbunio: „Bogati, dijete, ta ti si svetski čovek!
— kao svojom djecom. Onda, vele, reče sveti vladika: — Ti si, oče, od najstarijih ovdje; a bogati, koliko ti je godina? — Ja — veli pop — i narod računamo da mi je tako sedamdeset. — Lijepa starost! — reče vladika.
— Lijepa starost! — reče vladika. — dabogda još dugo da poživiš! A bogati, oče, ne primi za zlo, gdje si ti škole učio?
Već se primicasmo selu. Onda ja zakopčam bluzu, nabijem šajkaču na oči, zažmurim i odvažno upitam: — Šta je, bogati... — htjedoh reći: s Marom, ali me sam jezik povede, te rekoh: — šta je, bogati, s Pavlom Đerićem?
— htjedoh reći: s Marom, ali me sam jezik povede, te rekoh: — šta je, bogati, s Pavlom Đerićem? — E, seljače i gospodine, njega je onu noć, kad škola izgore, nestalo.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
I zbog toga ljudi nikad ne mogu da naiđu na „raskovnik“, niti ga imaju. I zato i nisu tako bogati, srećni. A ona je htela da bude bogata. Da i ona, kao sve, prve, najbogatije devojke u njenom selu, pođe na sabor.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Da može, sve bi ih strpao u srce svoje, koje je dosta veliko naraslo. Tu su najsrećniji ljudi o koje nema jagme, a bogati su, jer se za bogatog ipak devojka nađe. Takovi većma cene žensku nego ti razmaženi kao što je Svilokosić.
Afrika
Ceo ovaj mladi svet radi, oduševljeno, stiče novo bogatstvo. Sami za sebe kažu: „Bogati smo!“ Piroga nastavlja brzakom do Monge.
Moj sastanak sa Vuijeom, pre njegovog odlaska na plantaže, propao bi. Međutim, šef sela ipak pronalazi da jedan bogati tamošnji crnac ima svoju šalupu, kojom prenosi banane, i da bi je možda mogao iznajmiti.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Čekaj! Dušo Juco, idm na magistrat, da go veša. Nega da go čuvaš da ne pobegni. Razumiš? (Ošide.) PETAR: Bogati, gospođa, šta misli ovaj moj gospodar? JUCA: A bog bi ga znao.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ded joj je – vikao je Božič – bogati voskar Despot, Despotovič, član tanača, u Budimu, pa će dati miraz, kakav naše fesare, majku im njihovu, inače, nemaju!
Očigledno, kuće su bile sve raskošnije, i luđe, što se više bližio prestonici carstva. On i njegovi bratenci, bogati Isakoviči, bili su navikli na prostotu i siromaštvo.
Božič je bio prišao Pavlu, pa ga je čak i zagrlio. Hteo bi, kaže, da uda ćer – i ne bi hteo. Njegov tast, bogati Despotovič, u Budimu, udov je i ostario. Hteo bi da vidi svoje unuče udomljeno. Gotov je da, pri tom, potroši mnogo.
U Čurugu je ostao kapetan Arsa Bulinac, bolešljiv, i obnevideo. A u Bečeju, kapetan, bogati, Petar Zako, koji je vikao da se on nije rodio da bude Ciganin, i živi pod čergama, i prosi u stranom svetu, nego da
konji, koje je u Temišvaru bio ostavio Trifunu, na prodaju, novci koje mu je Trandafil dao i uzeo, i kuća koju mu je bogati Malenica otkupio. Sve to, zajedno sa Kajzerlingom, sa Božičkom, ode nekud iz mozga, u neku maglu.
Teodosije - ŽITIJA
A ovi bogati darovaoci neoskudnom rukom sve milosrdno obasuše milosrđem, i k njima pripadahu da se za njih Bogu mole. Pošto su mnogi
A ovaj Bogom bogati darovalac učini i za njih milosrđe, dade pomoć siromaštvu i otkupi založena manastirska imanja, i razoreno utvrdivši pa
A on kao i ranije, bogati darovalac u Bogu, sve milostivo rečima uteši i potrebnim obdari, i molivši da ih ima kao pomoćnike u molitvi Bogu
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
imaju ovu duhovnu širinu, mogu suditi katkad pravičnije nego školovani ljudi zavedeni političkim ili drugim strastima. Bogati seljaci, čak i najinteligentniji, retko daju svoju decu na dalje obrazovanje.
Mnogi od tih „rabotljivaca“ nikada ne dođu do bogatstva; drugi, iako bogati, prave se da nemaju ništa i od životnih vrednosti malo šta osete i prožive.
da su njihovi zadrugari bolje odeveni, osim što, izuzetno, poneka žena uspe da nametne svoj ukus; naprotiv su bogati često rđavo obučeni, katkad su kod kuće čak i u dronjcima.
nasilnički i promućurni tipovi iz Arbanije, u mestu zgodnom za život i teferič, i zauzimanjem zemlje i pljačkanjem postali bogati begovi. Pod njihovim se okriljem razvijala čaršija („esnafljudi“).
Srbi seljaci su često bogati. Žive u velikim zbijenim selima, sa dugačkim, pravim ulicama, ili po rasutim naseljima, „salašima“.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Pa kad se opomenem kakvi su preda mnom bogati trgovci bili, kakav je bio Toša Sarajkić, pa eto došao do prosjačkog štapa.
— Vidiš, Soko, mi, mada smo već bogati, moramo dalje terati, i ja sam naučen jednako raditi. Novaca imamo dosta; novce da uzajmimo kakovim izelicama, pa da ne
Putovali su tako još dva dana i dođu u selo V. Malo selo, no u njemu veliki spahijski dvorac, tu sedi bogati grof. B. Otsednu u jednoj čivutskoj mehani. Nema ni štale za toliko konja.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
gube, polaskani i poneti sred toga sjaja i mirisnog tiskanja razgolićenih žena, željni da se istaknu, da se pokažu vrlo bogati, dobroćudni, i ljubazni, najbolji, vrlo važni.
Govorilo se, jedno vreme, da pogibe i bogati Antonovič, kome će temišvarski trgovci da zidaju crkvu baš više sela, na bregu, prema petrovaradinskim šančevima.
Rusija mu se činjaše kao neko nadzemaljsko carstvo. Čuo je da su neki koji su tamo iz belog sveta došli, postali bogati i moćni. Da su odmah dobili po jedan čin više. Da se tamo živi i ratuje gospodski.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U njima o nejači brinu natprirodne sile i dobri ljudi. Ubogi i nejaki postaju, na kraju, bogati i moćni; potlačeni postaju slobodni itd. Nasilnici i nemilosrdni moćnici bivaju primereno i često drastično kažnjeni.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
ZA NAIVNE Za one kojima se čini da su jednaki siromah i bogati, slab i jaki, nesuđen i onaj koji se sa robije vrati, bezruki i čovek s rukama obema, miropomazani i odlučen od
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Počeo je i da se bogati; nabavio je plavo odelo za svečane prilike, tranzistor marke »Sony« i dve bele košulje koje ne treba peglati posle
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
dalje, dopunski podsticaj ka pojednostavljivanju izraza; saobražavajući mu se, sama sebi se približava; osiromašujući se, bogati se; lišavajući se, dobija; zatvarajući se prema beskraju, ona se otvara prema svetu.
Savladavši tu, najlakšu prepreku, mi potom otkrivamo nove i nove slojeve, i, kako nam se život bogati, silazimo sve dublje i dublje; tako i priča postaje sve dublja, smislenija, složenija, neiscrpnija.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
I zato je usvajao savršen, književno već razvijen i filozofskim terminima snabdeven »čisti, bogati i prekrasni slavjanski jezik naš«.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
dani djetinjstva, stariji i mudriji od Kolumba, Tesle i barutnih izumitelja, dani kad smo bili vrlo smjeli i bezgranično bogati. Jedne od tih godina, na prvi pogled slučajno, ja i moj rođak otkrili smo tavan ujakove kuće.
— Hajd, bogati, stari, prolazi s mirom i ne pravi paniku. Da naša borba propadne zbog pregršti oraha, a? E, vala, nek propadne ako je
Kostić, Laza - PESME
dobar veče! otpozdravim mu ja, i da me vidi da se ne plašim, bajagi stanem šaliti se s njim: Pa otkud tako dockan, bogati, zar i ti noćnik, i ti bekrija? Al' to je valjda tvoja tragičnost?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— A zašto ti more, nisi meni ručak doneo, nego umalo ne crkoh od gladi? Ćosa ga na to zapita: — Pa jesi li se, bogati, naljutio?
BONIK I BOLEST Razboli se jedan bogati no prosti čovjek tako da je u dvije tri godine dana sve ljekare nad sobom izmijenio bez svake pomoći.
Ono je đavo. Onda đak najumiljatijim glasom reče: — Dela, duhovniče, bogati, da kupimo onoga jednog đavolka, pa da ga povedemo manastiru.
— O kako ga ne bih viđeo, on je moj prvi komšija. — Pa kako je, bogati, kako živi? — Vala bogu! Zdravo je, ali se bogme dosta muči bez ašluka.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
1822. Nije li to sovršenije od Zemljeopisanija Solarovićevog, i novije od Vujićevog? Srbi mogu biti samo čerez mene bogati u prosveti. ISAJLO (tajno Manojlu): Vidiš, kako je učen.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
(Pođe k pendžeru.) (Zavjesa) DJEJSTVO TREĆE POZORIJE 1. (Dvor kod Trifića.) STEVAN, SULTANA STEVAN: Mani se, bogati, toga, seka Pelo, idi tvojoj kući, pa gledaj posao; ti znaš da kod majstor Srete nema mlogo.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Te: Jesi li mi spremio miraz za svoju Anu; ti znaš da je moj Gile probirač, može još i da se predomisli?“ Te: „Bogati, kako je to imati ćerku? Sigurno ti već pred vratima čuči tuce švalera, a?“ Sistem da se izvrneš u nesvest!
Posle ćuti kao riba kad sedi s mojim matorim, a moj matori ga stalno kao zapitkuje: „Slušaj, bogati, Tiko, jesi li bio sinoć na baletu? Mnogo fina stvar, kad se ono baletani podignu na prstiće,.
A što je on dokrajčio moje pljuge, to nikom ništa! Preko toga se ležerno prelazi. Pazi, bogati! šibicone primećuje ... I sad treba da mi se za Novu godinu natrndače baš takvi tipovi! Malo Sutra!
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
PRVO 3 DJEJSTVO VTORO 30 LAŽA I PARALAŽA (VESELO POZORIJE) DJEJSTVUJUĆA LICA: MARKO VUJIĆ, bogati trgovac JELICA, njegova kći BATIĆ ALEKSA MITA MARIJA DJEJSTVO PRVO 1. (Ulica.
MITA: Ja nisam mode ljubitelj. ALEKSA: Šta? Ceo svet trči za modom: devojke, žene, momci, bogati, siromasi, sami filozofi; i ti jedan oćeš da budeš osim sveta! To je sramota! MITA: Mani se sramote gdi krče creva.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Kad Ježić tako žudi za njom, biće to, bogme, bogati dom. Još ima, možda, od perja pod, pečene ševe krase mu svod. Ta kuća, veruj, obiljem sja.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Trubač, sviraj zbor! — reče odsečno Trailo umesto mene. — Ama je li, bogati, kako će oni da nađu stvari, kad ne znaju?... — E, će nađu, de!...
Gle... pomislih, čekaj da „profitiram“ nešto, dok nije naišao komandant. — Pa ovaj... — pitam je ja — je li, snao, bogati, tebi nešto nije dobro. — „Vala bogu, meni ništa ne fali.“ — Kako ti ne fali, kad si bolesna?
— More ćuti, bogati, ovako fino! Pristajem ja na ovakvu rezervu do kraja rata. Dok mi stignemo, a oni završili borbu, i tako pokupimo samo
— Ne, bogati! — zavapi ljutito Milutin. — Šta radiš to... Sad će voda da kaplje. — Slušajte — obrati nam se Milan, ali glasno da i
Uto se pojavi jedan vojnik: — Gospodine potporučniče, doveli smo ga... — Ama, bogati — povika veselo i skoči. — Čekaj, čoveče, da pojedemo ovo... — Znaš, interesuje me!
— Šta ćete vi ovde? Rekoh mu da je naš top onesposobljen. — A ja čujem pucnjavu kod ovoga topa... pa, bogati, mislim da ova dvojica nisu vaskrsla... E, braćo, ratovao sam, ali ovo nisam doživeo.
Ali posle kroz dim počeše da svitkaju topovi... A mi pronađosmo jednu njihovu bateriju, te ti se oni, bogati, razbegoše kao zečevi. Veli moj komandir: „E, baš smo gadna nacija. Kod nas niko bez sekire ne umire.
o beznačajnim stvarima. Tek on pogleda u svoje čizme: — A, bogati, kakav sam!... Poderane čizme, iscepane čakšire, zgužvana jaka. A znaš li kakav sam bio pred polazak?...
U dnu je sedeo komandant okružen nekim oficirima i ordonansima. — A, Joco, jesi li došao?... Slušaj, bogati! Moji su sada izvršili juriš i u jednom naletu osvojili njihove položaje. Naredio sam da se odmah ukopaju...
— Sigurno si tada osećao veću tremu nego kad u ajncu vučeš na sedamnaest — upade Aleksandar. — A bogati, dobro me podseti — i Milan se maši za džep, izvuče karte i poče da ih meša.
— Da me nešto sada puste kući, znao bih da živim. — Je li, bogati — obrati mi se narednik đak Vukosavljević — zar nisi mogao dobiti odsustvo? Pogledah ga začuđeno i slegoh ramenima.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Kaži mu da mi znamo da nije kriv! BLAGOJE: To će mu mnogo pomoći što mi znamo! MILUN: Šta si sve ovde, bogati, natrpala? GINA: Samo ono najnužnije! Milun: A kazala si samo ćebe i leb! GINA: Ovo ti je da imaš za kafanu!
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Jedan bogati naslednik odlikovan je što nije upropastio očevinu i što je priložio na dobrotvorne celji pet dinara. Ko bi sve i popam
— To ne razumem — primetim, iako čak ne beše učtivo da to kažem. — Kako ne razumete?.. Vrlo prosta stvar. Taj bogati trgovac, muž te gospođe o kojoj govorimo, nema s njom dece. Razumete li? — Razumem.
Njegova žena, onda, kao što vam kažem, podnese Skupštini molbu, i Skupština povoljno reši. — Pa je li bogati trgovac zadovoljan takvom odlukom narodnog predstavništva? — Razume se da je zadovoljan.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
je odrasla, roditelji su je hteli da udadu za nekog bogatog arendatora, malo postarijeg, istina, ali je bio to pravi bogati Gavan. Imao banaka, pa sve naslagane kao ćeramide na ciglani.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
TETKA-GOSPAVE 69 ĆUDLjIVOST SLAVE 71 NESANICA KUVAJTSKOG EMIRA 73 UZROCI NESANICE 75 ODA HADžI-TODORU 77 SIROMAŠNI I BOGATI 84 MAMINA DUŽNOST 86 KAKO TREBA S OCEM 87 DEDA 88 OSTALA RODBINA 90 MOJ ZOOLOŠKI VRT 91 POZDRAV JUTRU 92 VLASNICI
Ja se pitam: vid očinji da li vara me? Eno žene, nasred Save, eno marame! Stari, mladi, dede, babe, bogati, siromasi: Kad je vrelo, svak bi glavu da u vodi pokvasi!
Tebi, čiji sluh beše osetljiv i drhtav kao brezik, Ovu pohvalnicu sačini ne Pesnik, nego Jezik. SIROMAŠNI I BOGATI Nimalo ne zavidim svim tim bogatašima Milionerima i njinim pajtašima, Koji drhte, danju i noću, kao Kir-Janja Nad
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
niske; pomoću prosečne majske temperature okeana na geografskoj širini Sogne-fjorda može se predvideti da li čuveni i bogati ribolovi oko Lofotskih Ostrva treba da počnu ranije ili docnije.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Kâ ostali — ne bjehu rogati. KNEZ ROGAN Znamo, čoče, nijesu rogati, no bjehu li zgodni i bogati? VOJVODA DRAŠKO Bješe, brate, dosta lijepijeh, a grdnijeh deset puta više; od bruke se gledat ne mogahu.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ne zna se koji je od predaka baš samu kuću podigao, ali se znalo da su od vajkada bili tako bogati. I tek za hadži-Trifuna, od koga se oni počeli i hadžijama zvati, znalo se da je on prvi imao smelosti da, posle svoga
slobode, nijednoj svojoj drugarici nije zavidela što se, i mlađa od nje, odavno udala, već joj domaćin počeo da se bogati i ona ulazila u red imućnih žena, gazdarica. Ništa i niko kod nje nije mogao da izazove zlobu i pakost.
Pa i to ne izjutra rano, da celoga dana tamo sede, nego posle ručka, kada kao sav ostali bogati svet ide, koji, pošto odlazi | svojim kolima i konjima, ide kad hoće, tamo malo postoji, pogleda i vraća se natrag
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Da je steći kô što reći, svi bi bogati bili. — Među rečenijem i stečenijem gora je po srijedi. — Bolje je i malo s blagoslovom, nego dato s prokletstvom.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Ona pomisli da je to kuća kakvih pustaija, ali se nije strašila misleći u sebi: „Pustaija se boje samo bogati ljudi, a ja ih se nemam za što bojati; kazaću im da ću ih svašta slušati i | raditi za onu koru hleba što će mi dati.
To začuje na daleko jedan bogati čoek, pa krene iz daleke zemlje, i prošavši mnoge zemlje i gradove nanese ga jedno veče put pred kuću jednoga bogatog
” Pa ih propusti. Kad iziđu gore pred kralja, onda oni bogati čoek progovori: „Pomozi Bog, naš svijetli kralju!” A kralj mu pomoć prihvati: „Bog vam dobro dao, đeco!
I Bog mm te veselio! 6. VILINA GORA. Imao nekakav bogati čovjek jedinka sina, pa othranivši ga do oružja pošlje ga po svijetu da teče, ali ne teče da aspri steče nego da steče
kojega bogataša službu tražiti, i nađe jednoga bogata no pri tom prostaka, a zamoli ga, da bi ga na službu | primio, i bogati odgovori mu: „Ja oću, no kakav zanat umiješ?“ Seljanin odgovori: „Ja kuvati, ja peći na toliko načina.
“ reče mu Hristos, i nestade ga. | 22. BONIK I BOLEST. Razboli se jedan bogati no prosti čovjek tako da je u dvije tri godine dana sve ljekare nad sobom izmijenio bez svake pomoći.
Sveti Sava - SABRANA DELA
(Jn. 10, 11) Zato molim vas, čeda moja ljubljena, bogati i ubogi, stari i mladi, držite uputstvo moje, oca vašega! ,Boga bojte se, cara poštujte', (І Petr.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Gdi sam god živio, imao sam pod mojim upravljenijem različnu bogati[h] i siroma[h]a rodi-telja decu, građansku i seljansku.
Budući, dakle, da me je promisal neba opredelio da provedem život moj s razni narodi, s ljudma i s ženama, s bogati i siromasi, s učeni i prosti, s crkovni i mirski, s kojima nisam trgovao, | kupovao ni prodavao, sva je moja starost
No, dok mene moja savest ne obličava, ja se nikoga ne bojim. Bolje bi mnogo bilo da nisu nikad bili tako bogati s anatemama.
| Ovi, dakle, samci, u prvo vreme toliko siromasi, kad su postali silni i bogati, ne imajući nikakva posla, počeli su svakojako živiti.
koji pokraj njega prolaze, gledati i smatrati, i kako će u isto vreme svak svoju velikolepnu, sa svi proletnji, letnji i bogati jesenji darovi nadičenu i preukrašenu glavu pokazivati i očima sviju pre[d]stavljati.
” Ig[uman]: „Oče Antonije, zar sam ja ovde aga na Kareja?” Ant[onije]: „Ta nemoj se, bogati, ljutiti! Ja znam da si ti iguman; al’ ako ga ti uzmeš, kako si ti ljut i naprasan, on će treći dan od tebe pobeći.
Građani Hioci, koji su počti svi kupci bogati, imadu svoje bašče i u njima lepše domove nego u gradu. Kazivali su mi da samo od limuna i pomorandži pol miliona
U ovom predivnom ostrovu prebudem do konca idućeg fevruarija u velikom zadovoljstvu; pregledam celi ostrov i bogati carski manastir zovomi Nea Moni i u njemu drevnu grečeski[h] rukopisni[h] knjiga biblioteku.
Uzdam se da se nećeš odreći poći sutra k njima na ručak.” „Ćuti, bogati”, odgovorim mu, „ta lud bi[h] bio kad bi[h] se k dobrim ljud’ma na ručak odrekao poći, k[a] kojima bi[h] i bez ručka
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bakonja je jasno čuo gdje jedan od onih reče: — Bogati, ko je ovaj klapčić sa Baleganom? (dakle, šjor-Grgu zovu Baleganom.) — reče u sebi Bakonja.
Ćosić, Dobrica - KORENI
A sin, ne sin, već sinovi, rađaće ih ona kao zečica, biće bogati i moćni. Toliko imanje Katićâ oni će naslediti, i još veće, još će ona sa Đorđem zaraditi.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Počeh da tragam za njihovim ostacima. Gore na brežuljku Monmartra nađoh bogati majdan fosilnih životinjskih ostataka. Mesto gde se sada uzdiže taj brežuljak bilo je nekad ravno i onde se nalazila
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
poslan da ubijem, Miliji, bliži i draži uvek bio od onoga pozadi mene, vajnoga brata moga, što je zdraviji od mene, a bogati se i blaguje na moj račun i dok ja ispaštam tuđe pogreške i zločine. I Uprava i Vlada, a je li ta Vlada...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
To začuje nadaleko jedan bogati čoek, pa krene iz daleke zemlje, i prošavši mnoge zemlje i gradove, nanese ga jedno veče put pred kuću jednoga bogatog
— Pa ih propusti. Kad iziđu gore pred kralja, onda oni bogati čoek progovori: — Pomozi bog, naš svijetli kralju! A kralj mu pomoć prihvati: — Bog vam dobro dao, đeco!
— Pa joj pokaže bisage sa blagom: — Evo, ženo, što sam zaradio. I tad iznova počnu kućiti, pa vremenom postanu vrlo bogati.
BONIK I BOLEST Razboli se jedan bogati no prosti čovjek, tako da je u dvije-tri godine dana sve ljekare nad sobom izmijenio bez svake pomoći.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Najstariji među uvaženom gospodom, bogati građanin, zaustavio se da bi dao svakom od nas srebrenjak. Prilazeći meni, naglo se zaustavio i rekao: “ Pogledaj me u
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Kristijan mi je rekao da je to jedan bogati pekar, ali velika cicija, čija su kola pred hotelom i koja vapiju za bojenjem.
Treći je nagađao da sam možda bogati Južnoamerikanac sa mnogo indijanske krvi u žilama. Nasmejao sam se i predstavio na srpskom jeziku, ali sa izvesnim
Treći je nagađao da sam možda bogati Južnoamerikanac sa mnogo indijanske krvi u žilama. Nasmejao sam se i predstavio na srpskom jeziku, ali sa izvesnim
Nalazio se na samoj ivici strme obale. Leti je tu stanovao jedan bogati trgovac iz Nanta. Oko zamka je bio gaj sa ogromnim starim drvećem i sa puno slavuja.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Ali — pusto nemanje!... Baš tih dana bejaše došao u Brod bogati prizrenski trgovac Spasa Čemerikić sa punim bisagama zlata i srebra da po Gori otkupi ovogodišnju vunu za izvoz.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
A u školu čilo idu đaci, Da s’ pokažu na zimi junaci. Zimi uči šta anđeli kažu: Da bogati sirotne pomažu. Zima nosi Božić, danak lepi, Koji svakog novom nadom krepi. — Draga zimo, Bog nam te je dao!
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
VASILIJE: Pa znaš gdi ćemo kuću kupiti? Na pijaci do „Dva pištolja“. Ja sam već pitao. EVICA: O, šta će ti, bogati, ta kuća, gdi ćemo držati marvu, krave i drugu živinu? Bolje i u sokaku, samo da je prostrana.
POZORIJE Z. MITAR, PREĐAŠNE FEMA: Uh, uh! Opet mi dolazi na Vrat. (Metne maramu na nos.) MITAR: Bogati, Femo, došao sam da te pitam šta si poludila, te praviš komendije po kući.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ceo ovaj mladi svet radi, oduševljeno, stiče novo bogatstvo. Sami za sebe kažu: „Bogati smo!“ Piroga nastavlja brzakom do Monge.
Moj sastanak sa Vuijeom, pre njegovog odlaska na plantaže, propao bi. Međutim, šef sela ipak pronalazi da jedan bogati tamošnji crnac ima svoju šalupu, kojom prenosi banane, i da bi je možda mogao iznajmiti.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— Bepyj slobodno, oče M.. zato ti ja mogu jamčiti. Ja taj Novakovićev koncept imam u rukama. — Ama, bogati, veliš? Otkuda ti, brate ako boga znaš? — Našlo se. — Ama gde ga nađe?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Htede da naleti na mene, ali kao da se trže. Onda zabaci ruke na leđa, pa će reći: — Zar mene, bogati, Svetislave? Moj školski drug... Ali šta da mu radim. Da mi je rođeni brat naišao saterao bih ga u red.
Komandant mi beše poslao smenu, te se vratim u bivak. Ali taman što sam stigao, kad povikaše: — Diži šatore! — Ja, bogati, sto puta presekla me je ta komanda — veli Mišić. — To „Diži šatore!
Kao da imaju, bogati, neko šesto čulo za orijentaciju... Noć se spustila naglo. Tmina je bila protkana maglom i kao da se nismo nalazili
— Nije mi što je poginuo, nego što ostadosmo bez ručka! — jada se ovaj. — Ja, bogati. Ljudski život tamo ništa ne znači — upade poručnik Mišić. — Na frontu se to i ne oseća mnogo, koliko ovde u Solunu.
Sad možete biti voljno. Kad smo se odmakli, pita Pera „Đevrek“ Branu „Mahera“: — Je li bogati, zašto je tvom komandiru crven nos? — Razmišlja mnogo noću... — Milo mi je, milo.
— I ovi su uz put „ubijali“ sigurno lafove — veli Pera i pritrča Fjodoru: — Braćec dorogoj, gde si bogati, otkad te nisam video! — veli, iako ga prvi put vidi, i snažno zagrli. Niko ne može da dođe do reči.
zaprepašćenje... — Šta je ono, ljudi?!... Brže da vidite! Priđe Vojin. — Pazi, bogati. Oni se rukuju!... A-uh! Došao je red i na mene.
— Ovde, druže, nemamo tanjira. Moraćemo iz jedne porcije. Izvoli. Šta radi, bogati, onaj rmpalija Luka? Pričao sam mu o Luki i svima redom...
Ali meni se prohtelo — on se obrati posilnom: — Evo ti deset drahmi i kupi za sve pare. — More, ostavi, bogati!... Ne dozvoljavam da u mojoj kući kupuješ vino ti. Daću mu pare... Ustao je i Bora. — Ljutiš me. Ostavi novac!...
Izišli su obojica. — Pazite na stepenice! — dobacuje Radoslav, pa se obrati veterinaru: — Ćuti, bogati, neka idu! Za vino ne govori. — Taman posla! — Njih dvojica ne znaju za meru. Imali bismo muke sa njima i sutra...
Sve se iskvarilo. Pred Krfom stacionira engleska, francuska i italijanska flota... hiljadama mornara... Beži, bogati! Kad sam sutradan stigao na Krf, na to su mi prvo skrenuli pažnju...
— Izvolte! — Bravo! — tapšala je Poleta. Pričanje Dragišino prekide Luka: — Odakle je, bogati, taj tvoj Toma? — Mangupčina jedna, iz Kragujevca. Rat ga je zatekao kao studenta eksportne akademije u Berlinu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
“ A ko će me, majko, jadnu zaprositi? Znaš, mamo, da nemam ni prebijen novac, Zato mene neće siromah trgovac; A bogati broje kuće i dućane, I koliko ima zemlje za oranje.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Leksika se bogati tvorbom novih reči, mahom od domaćih, slovenskih korena, razvijanjem novih nijansi značenja postojećih leksema, ali i
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Posla svoga brata iz obližnje avlije, s kojim se odskora odelio, otkad mu žena postala gledarica i počela naglo da se bogati — da joj on otvori, i uvede kola. Baba Stana siđe i priđe kući. Za njom je nosio sluga bošču.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Dakle, sve same zgode, čudesni krajevi, bogati gradovi, svakojaki plen. A šta je, u stvari bilo? Bile su dosadne sipljive kiše, noći u mokrim šumarcima pod drvećem
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Mars postade njen glavni objekat. No Amerika ne htede zaostati za Evropom. Bogati Lovel podiže onde, u Arizoni, veliku zvezdaru, da odande otkriva tajne Marsove, pa i poznati Pikering, koga smo već
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Lazarići su bili bogati. Krili su novac uglavnom po kući, kako se radilo u doba malih lokalnih štedionica. Govorilo se da su Lazarići i čudni.
— Gluposti govoriš, Švapče, ali neka. Metni mi, bogati, taj melem za glavu; mesto zlatnog perja. A ti još malo posedi kod mene, kod tvoje Nene, koja nikada nije išla na bal,
Kad gospodin župnik kaže, valjda i vredi taj fabrički inženjer... Nego, reci mi, bogati, kakav svet živi u toj zemlji u koju se spremaš? Govori li se tamo švapski? — Govori se francuski.
— Ho, dijete, pa ti i ode, i srpski zaboravi! A pitaj, bogati, tu tvoju mamu, da li ona razume to što pričaš? — Sad je frau Roza morala lično da odgovara.
— Pa kako onda, bogati, izgleda taj tvoj papir? to je valjda zlatan zmaj? — A kad ćeš, brajko, toliko novaca skupiti? — Ma imam i ja kasicu,
i kako mu je milo bilo kad smo mu iz blagodarnosti davali neku malenkost, neke trice, pola plajvaza, prebijen šestar? Bogati sin frau Rozin sve je to primao! Pravi tandler!... Sećaš se, Lazo, ti si mu, od čuda, jedared dao par starih rukavica.
Da se i taj ispit jedared svrši... Ili bar da nismo tu neki vajni odlikaši i direktorove uzdanice... Ho, bogati, što je to napast biti odlikaš! Em si ocu uzdanica, em ti direktor jednako u oči gleda.
Veruj, Branko, sav sam se naježio, sve sam čekao da jedna bar mora zacvileti. — Jesi li ti, kume, bogati, čuo malopre pucanj? — pita Branko. — Jesam, pa šta. Vi valjda mislite: tamo se sad štogođ strašno desilo.
Pa je mislio o bratu Svetislavu, koji je očas postao čuven okulist, jedini u okolini, i radi i bogati se, i sva porodica sad njemu okreće. — Sad bih mirno mogao banuti u svet i ja... kako? kuda? u avanturu?
Pa su i odrasli počeli da upotpunjuju smetlište. Nestade krompirišta, ostade samo uspomena i ime. „Prođi, bogati, kroz Savin krompir?” — „Đaci to u Savin krompir.
Grci, poslednji Grci, imućni, ili i bogati, nadmeni — iako su morali sa Srbima u istu ckrvu — zvali su se takođe samo Grcima, a pred sudom bi dobacili svom
U čaršijske Grke spadao je, naravno, i Morfidis. I najzad, najzanimljiviji među njima, neobično bogati i izuzetno kulturni Georgije Spida. Grk do srži kostiju — prosto je Atena bila iz njega — a istovremeno Evropljanin.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Puštajući sada guste dimove i žmirkajući, obrati se on Đuri: — Viđide, Đuro, bogati, kod onog Arnautina Selima. Ama ponesi pušku i ubij psa, ako samo usta otvori.
— More uljezi, čoče, gde ti je drago... Ipak ga zamolih da mi da jednoga vojnika. — Đurašine, viđide bogati tamo za stan — reče jednom vojniku. Prođoh kroz onaj narod, ali kada iziđoh na ulicu, Đurašina nigde ne beše.
Ali vazduh rezni i para suklja iz usta. Razgovaramo, šta bi bilo da se zaključi mir, a mi da smo bogati. — Kupio bih kuću na onom ozarenom bregu — veli jedan. — I lepe ženske... — A na stolu puno toplih jela...
Išao je k nama. Ali kao da se predomisli, okrete nadesno i ode u pravcu šatora komandanta puka. — Ja, bogati, on ode... — Nije valjda lud. — Ih, šta ćemo sad!
I ja čujem kroz šator kako komandant ljutito viče: „Ko je taj koji zloupotrebljava moje ime?“ — Uh, bogati... — Baš tako? — Tako, bogami. Onda se sklonim kod ađutanta da me ko ne bi video da prisluškujem. Zaćutasmo...
— Hoće li, bre, davati večeru ovi Englezi? — zapita Živadin. — Jest, bogati! — skoči Vojin. — Pazi, šta je pusta Albanija napravila od mene! — i Živadin poče da uvrće čakšire oko slabina.
Seti se on svoga trika, na pristaništu u San Đovaniju... Ocenio je da su Englezi bogati i reši se jednoga dana da legne pred engleskom automobilskom komandom.
Iako je priroda raskošna, svet je ubog. Zadovoljava se sa dvetri maslinke i pečenom ribicom. — Jest, bogati, gledam ih onomad, kad navališe na ona „jajca“ što ih povadiše iz mora.
— pita kapetan Vela. — Jedne noći čujem, pa pomislih, otkuda ova deca noćas... — To su šakali. — Pazi, bogati! — A da li su koliki? — pita potporučnik Sredoje. — Pa... otprilike kao konj — upade kapetan Dušan.
Ali daju se lako dresirati. Ja sam ih video u Krfu kako vuku kola. — Je li moguće, ljudi! — čudi se Sredoje. — Jest, bogati. Englezi ih zapregnu u topove. Vuku kao ale! — pričao je Dušan. Uto se Živadin glasno nasmeja.
Ako treba, uzjahaću ja njega... — I onda, pobratime, uobraziš da si parna lađa. — Kipislcauf! — Ja, bogati, kažu... tri dana i tri noći — već se zabrinuo Dušan. U logorima je uzavrelo.
Jedemo stojeći. Đaja najednom diže nogu, pogleda u čvrstu saru svoje čizme. Zatim pipnu prstom i reče: — Pazi, bogati, bilo je hladno!
Petrović, Rastko - PESME
Topografski radnici vrlo ljubljeni, vrlo bliski, Da ste bogati ne biste karte gradili, Odlazili biste u daljine, prostora gladni; Ni da sam moćan ne bih pesme pisao, Rđave možda
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
DUŠEVNIH NAŠIH NEPRIJATELjA, K NAČELNIKOM, K VLASTEM, K MIRODRŽNIKOM MRAKA OVOGA VEKA U naši leti jest trud, A ti, bogati, u tvojih godina otpočivaj; U naše godine bolezan, A ti u tvoje veseli se.
Mnoga tvoja, bogati čoveče, leta misleća Učiniše ti ciglu jednu noć I to ne celu ni do svanuća; Nego tako reče ti Bog: Ove noći istrgnuće
On jedan sniža ljude i visi, bogati i siromaši, visokoumne care strmo sobara, a bogalje iz bunjišta vadi, te na carske stolice posađa, kako što je i Saula
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Svi su tumačili da je to lako bilo: ništa lakše od toga. Upravo, drukčije nije moglo ni biti kad stari, bogati Zamfir i gospodin načelnik žive lepo.