Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
To mi se eto jako dopalo;, zato će ćaća da ti kaže sve. Ti znaš da je pred mojom kućom bio veliki trs, sa koga sam, bogac, dobivao svake godine po sedam akova vina, a eto, neku noć, bog ga satro, dođe neki vrag, ukrade mi ga i ja ostadoh
Ižljube se, zbogom, zbogom, i ode svaki na svoju stranu. Najmlađi, bogac, išao dugo i dugo, i nigdje ti ne srete ni žive duše. Umorio se konj, a umorio se i on na njemu.
“ Čim spopade za gvozdenu lopatu, straža se diže, skoči, uhvati ga i očas odvede pred cara. On, bogac, reče caru sve kako je bilo, od početka do kraja, te, kad mu je već dosadilo kopati drvenom lopatom, on spopade
Mislio i mislio šta da radi; takav konj, pa na njega da metne onakvu ormu! Šta da radi, bogac, uzmučio se, ne zna šta bi počeo. — Ha, ovako ću! — reče.
hak — na pravdi boga bilja — čvornovato drvo birt — mehandžija biskati — trebiti od vašiju bo̓ (ne bio) — bolan bogac — ubog siromah bođiduša — bog i duša borije — truba bošča — veliki rubac brbati — tražiti rukama pipajući bređa —