Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
te žalosne zemne istine Pune prezira, ubeđene sto posto Da je sve što je ispod njih — prosto I nedostojno nežne božice Koja ih je obula na nožice! Uobražene damske cipele Nit su kog slušale, niti videle. Dok ne ciknuše: „Ko to?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
On ljubi hladni kam“. V. Ilić LX KORINTSKA HETERA Krilata Božice moja! hajd'mo u doba ono Kad Helagabala Avgust vladaše bogatstvom Rima; Hajdemo u cvetne zemlje gde Tibar veselo
Na praznik svetloga Maja pohitaj, ljubazni druže, U ovaj mirni dom. Darovi božice štedre na stolu odavna stoje; I pomorandža slatka, i sočni olive plod; Mirisom narda i smirne mirišu odaje moje, Svetli
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ I veli mi jedan: „Gledaj, veli, kroz prozor, eno ti idola, sunašca, tvoga anđela, božice tvoje.“ „Ko, kažem ja, gde, zašto?“ i trljam oči, ne vidim, neću da vidim, a moram i gledam. A šta gledam?
Ćipiko, Ivo - Pauci
Rade čeka. Na bunar dolaze žene, dolaze cure, i vraćaju se, ali nema Božice, a za nju se odlučio. Nju je ponajviše u snu milovao, a na javi u gonjanju, najjače mu se opirala.
I cura dolazi, kao i on zaogrnuta svojom novom, curskom kabanicom koju Radi u prćiju nosi. — Božice! — javi se Rade i, uhvativši je za ruku, povede je za sobom.
I, govoreći, guši se od smijeha. — A ja te, pored Božice, bijah odbacio s uma, ali, čuj! Juče čisto kao da si me čarkom opčinila,ušla si mi u volju, pa nikako da odolim...
Evo, — i pokaza na Božicu — ja da moju gonim toljagama, ne bi me odbjegla.. . Bi li, Božice? — A što ću ja? ... Evo mene, a evo nje, pa neka kaže zašto pobježe. Ja čisto ne znam.
A dok Rade ne odvede Božice, kako se lijepo slagao sa popom Vranom: bio je i crkovinar, i čak, radi njega, pozdravljao je i hrišćane, gdjekad sa
— Marko! — bojiš se zar da ne izgubiš tvojih deset talijera? —Nije baš to... ali ..... —Pusti! — presječe Rade... Božice, donesi tvoj đerdan! Žena ćutke pođe do svoga kovčega, otvori ga i izvadi đerdan. Noseći ga, zvekne srebro.
A kako je ranije takove noći sa slašću u životu dočekao kod rasplamtjele vatre! U bakri vari, a on se do Božice grije, i njihovi jaki životi diraju se, mirni, sigurni što im duga zimnja noć nosi...
I sjeti se ljeta i planine, i bijesne i plašljive Maše... Ali sada najviše žao mu Božice, poslušne, beskarne i stare, pametne majke.
— sažali Božica kad Rade izađe... — Bog se rasrdi na nas... i sam on zna što nas čeka.. — Ufajmo u Majku božju, Božice!... Neće nas ona zapustiti...
Tek što pozdravi, zovnu Božicu na stranu i iz njedara izvadi složeni đerdan, Radin zalog Marku. Veli joj: —Evo ti ga, Božice, i jest tvoj! —Ne smijem uzeti ga bez Rade... Đerdan zvekće... Rade se diže i pođe ženama. —Što dođe, Mašo? — upita.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Sve prenu iz teškog sanka i sve se radosno krete, Da primi podmlađen život iz ruku božice svete. Sa drevnih, visokih gora vodopad poteče brujom I tihe potopi ravni planinskom, srebrnom strujom.
Nad glavom božice svete Srebrni praporci zvone i kola Ljeljova lete. U njima upregnut panter, poražen Ljeljovom strelom, Barabar s golubom
Darovi božice štedre na stolu odavna stoje: I pomorandža slatka, i sočne olive plod; Mirisom naroda i smirne mirišu odaje moje, Svetli
O, Eho, po daljini, Pokloni glasak drugu, Što bled i mrtav leži U sumornoj dolini... 1888. KORINTSKA HETERA Krilata božice moja, hajdemo u doba ono Kad Helagabala Avgust vladaše bogatstvom Rima: Hajdemo u cvetne zemlje gde Tibar veselo šumi I