Jakšić, Đura - PROZA
Siromah!... Možda će tako, skrštenih ruku, doveka čekati?... Možda taj veliki božji sud neće nikad ni doći da svirepim sudijama moga muža sudi?...
Obradović, Dositej - BASNE
Zdravi razum i pronicatelno rasuždenije blagorodni je i prekrasni dar božji, o kojemu smo dužni dok smo god živi starati se u soveršenstvo ga dovoditi, i bez njega niti misliti što ni tvoriti.
Tada car zagrli ga k prsima svojima i, sa suzam u očima, ljubeći ga, vopijaše: „Alija, predragi Alija! Ti si božji čovek! Ti si stolp carstva moga!
Na ovi božji svet vikali, a u njemu kako i ostali ljudi rado živili. Sve slasti telesne hulili, a vesma su rado i veselo s čim su
Sad već svaki poznaje i vidi da: ko god na ovi prekrasni božji svet i na ovi naš (ako će i malovremenan biti) ži|vot viče i darove božje ogovara i bez razloga pohuždava, ili je
Ovo je što oni božji apostol govori aki za sebe, no u samoj vešti za čelovečestvo. „Vidim” — veli — „drugi zakon u udesjeh tela mojega,
a navlastito serbskoga, za koga ja ovo pišem, poslušaj ti glas čelovečestva, sveti glas jestestva, a to će reći glas božji! Ne razdeljujte se i ne mrzite se između sebe za crkve grčku i latinsku.
Na konac, mnogi steče dovoljno s poštenim i pravednim svojim trudom i vrednostiju: ovo se uprav može nareći blagoslov božji, i služi svojemu stjažatelju na poštenje, navlastito tada kad on, kako ga je umeo steći, tako ume s njim razumno i
Nejma ti sramotnijeg ni huđeg zanata od dangubice, besposlice i lenosti. Najlepši božji dni takovome prolaze u zgadljivom uniniju, koje je otrov života. Koji mu drago panj dostojan je većega poštenja nego on.
Neprecenjeni i neiskazani dar božji: v r e m e! Ovo kratko vreme života, koje je trudoljubivim i dobrodjeteljnim dosta dugačko, zašto njim svetu i blaženu
njegovo pominjati i slaviti, i sve one hiljade hiljada ljudi koji se ne bi rodili a za njegov uzrok rodiće se, za slatki dar božji, za život i za slovesnu besmertnu dušu, bogu i Josifu, sinu Franciškovu i Marijinu, dužni će biti blagodariti.
K a k o n i s u s e v r a t i l i d a t i s l a v u b o g u?” pita krotki i preblagosloveni agnec božji blagodarnoga i blagorazumnoga Samarjanina.
Kako što pčelu vidimo na sva prozjabenija spuštajući se i od svakoga blagopotrebnaja uzimajući, sav prekrasni božji svet pun je meda i mleka, nektara i amvrosije”.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
POTERA 109 5. SIMA KATIĆ 115 6. KRUŠKA RADI 120 7. RASCEP 126 8. TVRDOGLAVSTVO 132 9. PROŠEVINA 138 10. BLAGOSLOV BOŽJI 148 11. SKIDA SE VEO 155 12. LOM 162 13. STRAŠNI SNOVI 176 14. NOVI KMET 184 15. DVA OCA 189 16. PRVI SUSRET 195 17.
Ivan umuknu. Saže glavu i poniče nikom... Kmet je hodao preko odaje. Ta, to nije bilo za nj samo čudo nego strah božji... Trideset godina kmetuje, a toga čuda zapamtio pa ni čuo nije.
On smotri Zavrzana nad Sali-agom. — Harambašo!... Harambašo!... Molim te, hodi ovamo da vidiš samo... O, ljudi božji, ako ovo nije muški — ja ne znam šta je!... Molim te, harambašo, dođi da vidiš!...
Udariše joj suze i poliše one lepe, jedre obraze... — Kud ću sad? — proleti joj misao kroz glavu. 10. BLAGOSLOV BOŽJI Stanko je spavao i sanjao lep san.
— Šta je? — Šta bi bilo kad bi mi sada sreli tvoga Lazara?... — Otkud je moj?... Koliko moj, toliko božji!... A već šta bi bilo to samo — sami bog zna!... Ne bih ja pružao puške na njega! Ja bih ga lepo zubima zaklao!...
Hoćete li me primiti? — Još pitaš?... Hodi!... Pa ti si mi prvi stvor koji mi prag prekorači!... Ti si mi blagoslov božji!... Tebe je sami bog poslao!... Hodi!... Hodi, prvo moje dobrojutro!
On priđe svešteniku, skide kapu pa reče: — Onda, popo, daj mi blagoslova! — I božji i moj blagoslov, i suze ucveljenih roditelja i nevoljnika neka prate tvoje veliko delo!...
Svi stojahu oko nje, nemi kao grobovi... Ona opet otvori oči: — Kažu da je majčin blagoslov što i božji. Ja vas sve blagosiljam! — šaputala je. — Blagosiljam orače, jer su hranitelji; blagosiljam ratnike, jer su branitelji!...
Dučić, Jovan - PESME
Sjaji dan međ crnim borima, Mrkne noć izmeđ belih krinova, Božji lik trepti na svim morima, Svaki čas svemir niče iznova.
ŽENA Ja snevam o ženi, većoj no sve žene, Čija će lepota biti tajna svima, Što je kao božji dah u prostorima, Koji ne dotače nikog osim mene.
IV Ti si princip koji i ruši i gradi, Duh božji u svakoj i struni i crti; I vetar što huči na obali gladi, I njiva što plodi u predelu smrti.
Miris jasmina mešao se sa ljubičastom svetlosti noći u kojoj je spavao mrtvi sin Božji. Vojnici su bili pospali. Njihovo oružje i šlemovi svetlili su oko groba.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— I livadu! — Pustolinu! On se primače mojoj majci. Gleda je u oči, čisto prožiže. Ali ona kao jedan božji svetac. — I kuću! — reče on, pa razrogači oči. — Ako će! — reče moja mati. — da si ti živ i zdrav! — Marice!
On pročita naše selo. — „Bog da mu dušu prosti!” — A... onaj.. vaš učitelj? Čuste li što za njega? — E, kad se onaj božji anđeo odreče njega i vrati pokajan popu, učitelj, vele, ode u Biograd i oženi se nekakom što pravi šešire.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Borisav Stanković BOŽJI LjUDI „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Borisav Stanković BOŽJI LjUDI Sadržaj I ZADUŠNICA 2 II MANASIJE 5 III LjUBA I NAZA 7 IV TAJA 12 V MITKA 17 VI BEKČE 20 VII 22 VIII
Č’A MIHAJLO 33 XV MASE 36 XVI MARKO 37 XVII 38 XVIII LUDI STEVAN 40 XIX DEDA VESA 42 XX 43 XXI 45 BOŽJI LjUDI I ZADUŠNICA Jedna pada u zimu, druga u leto, pred letnjeg sv. Nikolu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Najbolje bi bilo da ga i ne vidi više u životu. Sasvim joj je svejedno i šta je sutra čeka. Gad, gad je božji, biti u braku sa čovekom koji se ne voli, a koji je podmeće jednom matorom bludniku.
Teodosije - ŽITIJA
A mladić, okusivši od znanja božastvenih svetih knjiga, još češće ih pročitavaše i iz njih početak premudrosti — Božji strah crpljaše i prihvataše se božastvene ljubavi iz dana u dan, oganj ognju dodajući željom nesitom.
Jer oni dobri oci, ako zbog tela i nije zgodno da se zovu anđeli, uistinu bejahu Božji ljudi; od svega se oslobodiše radi Boga.
I da plačem ne dužim povest, svi znate da mati, otac i braća takve do smrti žale. Posle toga smirivši se i strah Božji još više u srcu osetivši, govorahu sebi: — Vidi duše mladih koje prednjače i što je korisno za sebe traže!
Nego, ili bejaše čarobnik ili je zaista bio čovek Božji, te ga Bog sačuva da mu ništa ne napakostismo. Otići ćemo, dakle, i videćemo da li je zaista, kao što reče, učenik oca
za čudo sa božastvenim mladićem, i omivši svoje prepodobno lice mnogim suzama, govoraše: — Ovaj je mladić, deco, Božji učenik, a obrazom monaštva je jedan naš brat, a sin je blagočastivoga cara srpskog.
Ako li lak prezreš moje peči, nikako se ne nadaj da ćeš me za života tvojega tamo videti. Božji mir i ljubav svetih otaca pustinjaka, rekao bih — i molitva mene grešnoga, u Hristu Isusu neka je sa svima vama, amin.
manastir i primali pomoć svome siromaštvu, gle, neka žena blagoobrazna i pobožna pobožno pristupivši reče mu: — Sveti Božji bogoljupče, Bog Mi zapovedi i njegova Bogomati Evergetida da tebi dam ono što su Mi ONI zapovedili.
“ Božji čovek i ravnatelj njegova milosrđa čuvši ovo pade dušom u skrb zbog ovoga, i po rečima brata požuri se, hoteći utešiti nje
I sve što se događalo od Boga bivaše. i dođe sa mnogim silama, kao negda Sinaherim na Božji grad, do na kraj zemlje pravoslavljem slavnog bogočuvanog velikog grada Soluna, na otačastvo svetoga velikomučenika i
ljubavlju i njegovo spasenje od smrti od onih što traže dušu njegovu, i pobratimstvo, a poučavaše ga da ne zanemari strah Božji niti da se misli poigrati sa Bogom prestupljenjem zakletve.
Pošto je samodržac Stefan bio u skrbi, i to vrlo velikoj, smatrajući to za gnev Božji, govoraše da se od njih okrenuo njegov sveti otac Simeon, i očekivaše neku kaznu sa neba.
Kada je sveti hteo poći y od Boga određeni mu udeo, u zemlju otačastva svojega, Božji savet i razum u srce svoje primivši, i rasudivši trudna hođenja dugoga puta i darovne izdatke mnogoga zlata kada se
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Među momcima bilo je i takvih koji su, ušiju naslonjenih na tu pregradu, provodili svaki božji odmor crtajući idioterije po zidovima.
produžio je da melje, ali to su bile već sažvakane stvari: da je na mome mestu on se ne bi klatario oko Tise svaki božji dan, ne bi sebi tovario kečeve na grbaču i bio bi bar milion puta mrtav. - Kako ti je samo to sa pismima palo na pamet?
Matavulj, Simo - USKOK
Ona prihvati: — Dobar ni došao i s anđelom došao! — Uđi, gospodine — reče knez. — Dom je božji i tvoj. Što imamo, dijelićemo! Hljeba i soli biće, a najviše dobre volje i ljubavi, koja se podijeliti ne može!
Krstinja zasu žitom njega i badnjak, govoreći: — Daj bože i s tobom zajedno, Badnji veče i svaki blagi božji dan! Knez položi badnjak na ognjište.
Živa bogorodice, smiluj se, pomozi! Sveti Đurđu, moje lijepo krsno ime, pomozi nama grješnima! Svi sveti ugodnici božji, budite nam u pomoći, u dnevu i u noći, sačuvajte dom ovi od bolesti, sramote, bijede nevidovne, sačuvajte nam dijete
— Ja bih mogao sjutra da ga pohodim? — Ne sjutra. Prvoga dana Božića polazi se samo brastvo! Prekosjutra, na Božji dan, možemo zajedno! Po svoj prilici, ići će i knez i još dvojica-trojica od naših!
Čim prijeđeš prag, lijepo nazovi: „Hristos se rodi!“ Poljubi se sa svakim i reci: „Mir božji!“ I preporučujem ti da ne braniš ženskima da ti ruku ljube.
— Kako vam je ime? — Pravo ime: Jân P., a sad: Janko Uskok! — Dobra ti sreća, kneže Drago! Mir božji! — reče Savo starome i poljubi se s njim. — Sjedite!
Ne poznaješ naše tice!?“ Na to ja počeh mrviti, a tice: kljuc, kljuc, kljuc! — u božji tren pojedoše cijelu, pa odletješe! Tada se ja okretoh k vama. Vaše lice sijaše od radosti!
tako ga se ne odrekli, tako vas ne pomamio, tako vas ne zatro bog, sveti Jovan, sveti Vasilije i svi sveci i ugodnici božji, tako vam trag po tragu ne poginuo, tako se ne razgubali, tako vam šljeme i sjeme ne poginulo, tako ne ispogibali
Pomagaj, mediče, ako znaš šta je muka! — Što bi, kneže?! Govori, ako si božji, kako ti ne bih pomogao!? — Evo šta je! Sjutra mi je krsno ime, crno mi osviće!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
To su svakojake skitnice, božji ljudi, zgubidani i sanjalice, ona silna bratija koja o Miholju-dne dolazi u goste dedi Radi.
A ko pobi i osakati toliki božji svijet? Valja za to plaćati. - Ma ko plaćati? Zar sam ja za to kriv, a? - I ti i ja, moj sinko.
tvrdom namerom); hodalice (lutalice, skitnice); bodenici (ljudi izbodeni u tuči); oni koje je „Bog pogledao” (ludaci, Božji ljudi); berjačiti (vikati, zapomagati); zbetežiti se (saviti se kao u bolesti); ljuevno, nerazumljivo šaporenje vode;
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
I Dositej Obradović neće propustiti ni jednu priliku a da ne veliča »svetu nauku, Božji dar, nebesni cvet«. Ništa nije važnije no širiti naučne istine, mudrim knjigama prosvećivati ljude: »Bolje je mnogo jednu
idealnih i fatalnih ljubavi, pregaženih srdaca, prigušenih života, i stavljao je ženu, »krunu božjeg stvaranja«, »remek božji«, uvek i svuda na prvo mesto.
Zatim su izišle zbirke Božji ljudi (Novi Sad, 1902; drugo izdanje, Beograd, 1913). Izbor njegovih najboljih pripovedaka, Stari dani, izišao je u izdanju
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Zar te valjane, umjetne ruke blatiti i mrljati o štokakvu kljusad, o stare kobiletine? O, o, ljudi božji. Tolike svece naslikati, tolike ikone, pa se sad u konje zamješati.
— Daleko nam crkva, a vojsku još nijesam služio. — A znaš li makar kako se zove božji sin? — Bogami, ja nijesam ni čuo da bog ima djece — izvali najmenik s takvim iskrenim čuđenjem da bi čak i
— Aha, vidi ti! — ždraknuše očima oba slušaoca. — Ovdje se večeras pominju sve same „nebesije“ — sveci, usopši rabi božji — a onda, u takvoj prilici, nije daleko ni onaj repati reponja, ime mu se ne pomenulo!
Dobar je ipak bog, pa on lijepo učini da i vi, njegovi sveci, preko noći malčice spavucnete, dremnete kao i svaki drugi božji stvor. Zlo bi bilo da ste uvijek budni.
A ko pobi i osakati toliki božji svijet? Valja za to plaćati. — Ma ko plaćati? Zar sam ja za to kriv, a? — I ti i ja, moj sinko.
je tvrdoglavo ostajao ono što jest: obična bosonoga momčekanja, šira neg dulja, sjedi i dobrodušno se beči na ovaj božji svijet uokolo u koji je greškom upao, jer je tu sve ispod njegove mjere.
Ljudi božji, ne pravim ja konje, jeste li vi kršteni! — Kršteni, nekršteni, to mu je — dočekuje ga komandant brigade, živahni Miloš
Kostić, Laza - PESME
Zefiri i lepiri celivaše je svi, i zraci i oblaci al' ona mirno spi. Još priđe jedan zefir, još jedan božji zrak, još jedan loman lepir i isplakan oblak.
Još priđe jedan zefir, još jedan božji zrak, još jedan loman lepir i isplakan oblak. Na usti' noćni zefir, u grudma božji zrak, u struku loman lepir, u očima oblak.
teškom već obamreše, milotom teškom zaspaše veće, pokrivaju se odorom belom, pokrovom snežnim, zimnjim odelom, dok opet božji žešći smehutak ne stopi sa njih taj beli skutak.
Pa sve zbog jedne žene! Žene zar? — U tamnici junaka sviju car, i glava, snaga, nada roda svog i božji narod i u njemu bog. U tamnici?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
te podseče one tri šibljike, i udari njima po korenu, a gvozdena se vrata odmah otvore, kad tamo a to u podrumu svet božji. Onda carev sin zapovedi da svi izlaze jedan po jedan i da idu kud je kome drago, a on stane na vrata.
možeš, a povrh toga, izaberi djevojku koju ti srce tvoje obegeniše, pa idi svojoj kući ako hoćeš i neka te prati božji blagoslov; a ako nemaš volje da ideš odavle, možeš ostati pa tu živjeti, i niko ti za to neće zamjeriti ili prigovoriti.
pa neka se hrani mrvama, a njenu kćer dade svome sinu, koji se tako vrati na prijesto svojega oca, kao što i svaki božji sud mora najposlije da se zbude onako kako je rečen i kako je i pravo i drago.
Jednoć bog pošlje anđela da vidi kako ova braća žive pa ako zlo žive da im da bolju hranu. Kad anđeo božji siđe na zemlju, pretvori se u prosjaka, pa došavši k onome što čuva krušku zamoli ga da mu da jednu krušku.
Onda zapita anđeo srednjega brata: — Šta bi ti sad želeo? A on mu odgovori: — Da su to sve ovce, pa da su moje. Božji anđeo prekrsti polje štapom, a to sve mesto golubova ovce: tu su stanovi, jedne žene stoku muzu, jedne mleko razlivaju,
Baba se sruši na zemlju, a on se vrati u vodenicu i kaže Ćosi: — Ama, čoveče božji, ono nije kukavica nego neka babetina, a ja potegoh kamen u glavu, a ona pade mrtva na zemlju, pa ja dođoh da te i dalje
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Kao da je inspektor Skotland jarda, sistematski počinje da istražuje svaki božji ćošak u našoj kući. Izbacuje knjige sa polica, zaviruje u slanik; podiže tepihe i pretresa džepove starih pantalona.
Čoveče božji, pa oni se, na časnu reč, ne bi usudili da pretrče ni jednu jedinu ulicu na svetu s mitraljezom u rukama, sve dok se ne
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Visibabu, zdenac, les obuzeo čudan stres. Sa nebesa Žarki puž zbaci kuću, prospe ruž. U tu sliku, božji mig, urezujem dupli žig.
Žar-krilima dusi biju o planinsku misteriju: prosipaju diljem dola živog žara troja kola. Od sijanja širom gore božji kuti zažubore. Zrak sa duše čak zaranja u zavese od oranja i zasipa crne stope jablan-lišćem s prve strofe.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Kao da ga nije ni bilo. PROKA: Tako ti je to, moj Agatone! Danas jesmo, sutra nismo. VIDA: Šta ćeš; takav je zakon božji, prijatelj-Proko, pa ne biva drukče! PROKA: Ne biva, bome!
SIMKA: Pravo kažeš! (Ode uz stepenice.) PROKA: Ama, ljudi božji, vidite li vi kako ovaj čovek zaobilazi oko onog što ga pitamo?!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Govorio je sasvim spokojno, gotovo veselo, kao da sedi u nekoj kafani. — I vi ste mitraljezac? — Ne, već mučenik božji, zvani pešak.
— i pokaza prstom na sebe. — Ama nema... vidi se da smo pravednici božji. — To može i drukčije da se protumači. Ti znaš ono narodno: Ne bije grom u koprive.
— Vi i sami vidite da su ljudi poslušni, i svi se poslovi obavljaju tačno kao sat. Ali čim se taj čovek pojavi, e, ljudi božji, sto malera nam se tada desi. Onda on počinje pridiku... — To je psihoza straha! — objašnjava Milutin uča.
— i ja, bunovan, jašem konja i nasumice polazim u pravcu odakle se kreću trupe. — Stani, čoveče božji! — dohvati me neko za ruku. — Gde ćeš tamo?... Ja sam, narednik Živković.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Sad vidim kako veliko zadovoljstvo i utehu čovek nalazi u radu. To je veliki dar Božji, samo kad je čovek i s druge strane zadovoljan. O... a ja sam tako malo želela!...
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
A kada su prvi ljudi zgrešili, sve se izmenilo. Oblaci, mrki i strašni kao gnev Božji, zastirali su nebo, u njima su buktale blede, pakosne munje i rikali gromovi; iz mrkih oblaka rušili se pljuskovi, kao
A tako je prošao i onaj rimski car što je razorio Jerusalim, grad Božji. Pa onda, Bog je ponekad slao čitave oblake od mušica na velike vojske koje su dolazile na male narode da ih podjarme
Car ga gledaše začuđeno. — Pa dobro, ja ga i ne dajem tebi, nego ti poklanjam da podigneš hram Božji. Starac odgovori: — Silni care!
Car ne odgovaraše ništa. samo drhtaše kao u groznici. — Sad kaži sam, — nastavi starac — da li bi Duh Božji mogao prebivati u hramu koji je podignut na temelju zalivenom sirotinjskom krvlju i suzama?
— Ti si, starče, Božji čovek a ja prokleti zlikovac, koji će u pakao! — zavapi car. — Ne, brate! Ti si spasen! Ustani!
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— beše njen odgovor. — Valjda crkva nije rat, pa da mi tu hučeš i gledaš me kao da me ispraćaš na vešala, a ne u božji hram!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
ali tek ja posejah ovu pšenicu, i ako me božji ugodnici podrže, rad sam da je u svoj ambar saspem i da svecu od nje kolač umesim.
— Pomozi, sveta Vladičice, naša zastupnico i čuvarico, pomozite svi božji ugodnici, veliki i mali! — uzviknu čiča Pera i trže srpom prvu rukovet. U tom krcnuše vrljike odmah iza njega.
— Ne dajte me, sveti božji ugodnici, veliki i mali... svi znate da sam za pravdu i zakon... — uzviknu čiča Pera posle ovoga čitanja.
PRIJATELjI Čudim se ja šta je to !... Gospode Bože milostivi i sveti Atanasije, slavo moja, i svi Božji ugodnici!... Ne živimo zajedno od juče, braćo moja.... Ovo je već deveta godina...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
SRETA: Sasvim, svaku stvar treba postaviti na svoje mesto. PAVKA: Ama, čoveče božji, pa šta da kažem ženi? JEVREM (rasejano): Zar ja znam... eto... na primer... na primer...
(Zbuni se.) Nije to... već svaku stvar postavi na svoje mesTo, pa eto ti! PAVKA (krsti se): Čoveče božji, govoriš kao da nije reč o tvome detetu. JEVREM: Ama jeste, ali ne volim kad te detinjaste stvari padnu tako...
! SPIRINICA: Pa nismo, dabome, nego kad on za prvu reč. JEVREM: Čekaj, molim te! O, ljudi božji, pa meni puna glava briga, i sad još mi vi došli da se svađate! SPIRINICA (uvređeno): Pa mi možemo ići.
I bar da su mi ranije javili? Otkud čoveku može ovako naprečac da padne što pametno na pamet? O, ljudi božji, šta me je snašlo? Pa onaj mi još pominje špiritus! Špiritus, ja! Neka dođe da vidi šta je špiritus!...
SPIRINICA: Ta kakav običaj, to je oduševljenje! SPIRA: Nemoj da se mešaš kad ja govorim. SPIRINICA: Ama, čoveče božji, valjda i ja imam prava da zinem, ne mogu tek celog veka ćutati.
SPIRA: Eto, opet ti! Ama, što moraš svud da se trpaš? SPIRINICA: Ama, nemoj da si takav, čoveče božji! Sestra sam joj, pa ko će joj pomoći ako ja neću? PAVKA: Pa jes', to će najbolje biti. Reci joj ti, ja bome ne smem.
MLADEN: Pa za piće i muziku. JEVREM: Ama, kakvo piće? Ostavite se sad pića! O, ljudi božji, spasite me tog pića! (Zbuni se.) Eto, sad ne znam ni gde mi je govor? DANICA: Eto ti ga u ruci!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
on samo bio kapetan — Sreta ga je mrzio kao svako oruđe tiranije, i pisao je protiv njega; bio je večna opozicija, bič božji svakoj partiji, pa, sledstveno, i svakoj policiji. A rado je pisao dopise i slao u novine.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
poljubac, od Pontija do Pilata); iz molitava (ne daj bože, bože pomozi, bože me sačuvaj, sačuvaj nas bože i anđeli božji itd.); iz dečjeg govora (šarena laža, priča o crvenom vrapcu itd.); iz pisane književnosti (Kir-Janja, Ivkova slava itd.
— Od složne braće i đavoli beže. — Složnoj braći sve je možno. — Đe je sloga tu je i božji blagoslov. — Sloga je najtvrđi grad. — Složni kaluđeri mrse i sredom i petkom, a nesložni ni nedeljom.
— Bog nikom dužan ne ostaje. — Bog je spor, ali dostižan. — U Boga su vunene nige, a gvozdene ruke. — Lako melju božji žrvnji. — Bog i u crnoj noći na crnom panju crnog mrava vidi, bahat mu čuje i pomisli zna.
12 Pitao sin oca kad je pošao po svijetu: — Na što mi treba najviše paziti? — Na strah božji i na stid ljudski. 13 Pitao sin oca: — Šta najprije može čovjeka iznevjeriti? — Oko i padanje.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
jedan dan po jednoj livadi prikaže im se jedan mladić u bijelijem haljinama sa zlatnijem krilima — a ovo je bio anđeo Božji — i reče im: „Hajte doma; evo vam ovi štap, pak njime štogođ vam bude potreba, kucnite njime te ćete imati.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
A svrh svega, sveta nauka, božji dar, nebesni svet, nauka i knjige premudri[h] i prosvešteni[h] ljudi, učeni[h] ljudi, istini blagodetelja čelovečeskoga
Ljudi čestokrat sami sebi protivoreče i protivuzakonovljavaju, jer su ljudi | podložni pogreškam; a duh božji, večna istina, bezgrešni i sovršeni, nikad ni u čemu niti može niti hoće sebi protivrečiti ni protivuzakonovljavati,
suditi; ako li neće, krivo i nepravedno čini; svet razuma i rasuždenija, kojega mu je bog dao, ugašavajući i najveći božji dar pod noge gažeći.
Arhijereji božji, sveštenici mirski, koji čitate sveto evangelije, vičite! Vičite k narodu; vaša je to dužnost! Zato ste oci i pastiri.
Zato ste oci i pastiri. Ne izdajte čisto Hristovo učenije! Blagi spasitelj ni na što tako nije se srdio, krotki božji agnec ni na što tako nije se gnevio koliko na sujeverje, na licemerje i na lažljivu i pritvornu svetinju.
za predati večnomu vospominaniju potomkov naših imena moji[h] ljubimejši[h] prijatelja i blago|detelja koje je preblagi božji promisal za oruđa svoja upotrebio i meni u mojim stranstvovanijam i pretprijatijam črez njih pomogao.
zlatni cvet; no, ovoga človeka duša takova je blaga, slatka i dobra bila, da je dostojan bio zvati se rajski, nebesni, božji cvet! Moj kamarada pop Antim Atinejac bio je mirski sveštenik, no mladom umre mu supruga.
Nije li ovo uprav protiv božje volje, sledovatelno protiv svakoga pametnoga zakona, vozbranjavati da se ljudi na božji svet plode i rađaju i boga slave i poznaju. Ali ako prvi muž dođe? Ako dođe, tome lasno ima lekarstvo.
Zašto, dakle, ova stvorenja svet božji da ne vide? Čovek pametan ni ovcu ni kravu jalovu za toliko neće držati, nekamoli ženu svoju.
Ko se prosto smerti boji, u gorem strahu valja da živi nego zec, i ništa da ne čini nego da se plaši, zašto se svaki božji dan umreti može.” P[ralat]: „Karisime, ti ili si lud ili si pravi svetac, tako misleći.
Pet dukata sam dao samo momku koji me je svuda vodio. Svaki božji dan | od jutra do noći tu se sve [h]odilo; ručali bi onde gdi nas podne zateče, a pilo bi se gdi se god ožedni.
Kad bi što g[ospodin] L. počeo govoriti, jedva bi[h] čekao da on prestane i da ćuti, a da ona govori. Celi božji dan ne bi[h] mario za ručak kad bi samo ona besedila, da ne prestaje.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Svi očekivahu ko će prvi progovoriti i kako će. Prvi probjesedi sluga Stipan: — Ljudi božji, ala ste divlji! Taj vaš duvan smrdi, vire mi, kâ kuga, i štiplje za oči, te će tribati rastvoriti vrata i badžu pošto
Taj vaš duvan smrdi, vire mi, kâ kuga, i štiplje za oči, te će tribati rastvoriti vrata i badžu pošto izađete! Ljudi božji, ala ste divlji! Na to se uzmigoljiše, ali mudri Čagljina odmah povrne: — A da što smo nego divlji!
Ćosić, Dobrica - KORENI
I kako da čovek, rab božji, ne bude sve i svašta u ovoj Srbijici što se, po pričanju zlopamtila, tri puta praznila i novim narodom punila.
Rodio se u toru, kažu. da nije bilo magaraca i ovaca da ga zagreju, ako ne lažu, dete bi skapalo, iako je božji sin. A što njegovi bliznaci da ne ostanu? Smeška se. Sad spavajte dok sunce ne izađe.
Kad je na Božić odlazio od nas, zaželela sam Vukašinu da pogine na putu. Zato što je bezdušnik, Hriste, sine božji. Neka Aćim i moja majka ispaštaju svoje grehe. Nisam kriva... Suzâ nije bilo.
Trgovao i radio, a sve pošteno. Pa bunu što je podigao... Alal ti vera što si njegov unuk! danas trguje sve sam božji krivomerac. Štitio je seljaka i siromaha na svakom mestu. Nije, da kažeš, on bio dobar samo za svoje selo i svoj srez.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Sumorno ćute troja vešala U gluho doba tišine mrtve, Prazna i crna. S njih su nedavno skinute žrtve: Dva razbojnika i Božji sin Dva divlja trna I jedan krin...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Nije u tome stvar: vredi i ne vredi. Nego, ili si čovek od krvi i živaca ili si klada, razumeš, čoveče Božji! Eto, ti ništa ne osećaš. Mogu ti ova derlad skakati po glavi — ti ništa.
— Iznesite mekintoš, čoveče Božji, iznesite mekintoš. — Molim, gospodine pukovniče, evo smesta. Zbunio sam se, magarac jedan, neprijatnost mi se
„Vučeš se“, veli, „tamo po tim sokacima i Terazijama ceo božji dan, pa mi se vratiš kući sva ištipana i modra, i to ti je neko vajno uživanje!
— ljuti se kao Iketa. Što se bajagi praviš da ne poznaješ čoveka Milića Sandučarevića? — Ama šta ti je, čoveče božji, otkud ću znati Milića Sandučarevića kad ga nikad moje oči nisu videle? — buni se Mija.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
On ti, čovječe božji, ne demonstrira materiju koju ima pred sobom, nego svoju demonstratorsku sposobnost! Upošljavanje i ekshibiranje jednog
potpuno siguran a savršeno jednostavan lijek protiv neke strahovite i veoma raširene smrtne bolesti koja je bila bič božji svojih vremena, recimo kao danas rak. Nekakve injekcije. Tri injekcije — i stvar gotova!
Samo tako, „gospodine”, bez ikakva dometka! Ali što se samo tako drži! Koji mu je bijes? Pa šta hoćeš, čovječe božji! Što bi pretendirao? Da kleknem preda te? Dobro, ako hoćeš, past ćy pred tobom na koljena i reći: „Slušaj, gospodine!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
možeš, a povrh toga, izaberi djevojku koju ti srce tvoje obegeniše, pa idi svojoj kući ako hoćeš, i neka te prati božji blagoslov; a ako nemaš volje da ideš odavde, možeš ostati pa tu življeti, i niko ti za to neće zamjeriti ili prigovoriti.
Taman na polasku, na jednoj ćupriji sretnu kneza. Obojica dođu pred kneza, pa Era-kaluđer otegne: — O ti, božji čovječe, daj podijeli ovijem apostolima, koji su od samoga gospoda boga poslati.
i na nos čitavi buljuk kaluđera i fratara, pa pošto čuše šta je bilo, potrčaše k caru vičući: — Aman, čestiti care, božji namjesniče a naše sunce ogrijano, pravdu nam i sud! Ako smo se i odocnili, nijesmo zapostili.
Petković, Vladislav Dis - PESME
On je izbranik, Sin drugi, Bog ga je hteo. Prvog svet blagoslovi, njega je prokleo. Proklet je eto on, božji Sin! A možda božji i nije ži'mi Tek stavi na se ime k'o čin. A bezumni narod i to mu primi.
Prvog svet blagoslovi, njega je prokleo. Proklet je eto on, božji Sin! A možda božji i nije ži'mi Tek stavi na se ime k'o čin. A bezumni narod i to mu primi.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
” Poklonio mi je i primerak svoje knjige ”Faradej kao pronalazač,” koja se završava rečima: ”Pravedan i veran vitez božji.” U ovoj knjizi Tindal je dao sliku Faradeja koja je bila slična onoj koju mi je Kambel dao o Maksvelu.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Na stablu i ispod njih momci i devojke pevahu na mahove celi božji dan. S drugih zemalja odgovaralo im se pesmom. Među težacima bilo je i Zagoraca.
I okrene se prama jačim domaćinima, koji su, kako se njemu čini, pristupačniji razlogu. — Ljudi božji, — veli im blago, — ja sam vaš pastir, a ovako nećemo ništa učiniti, no izaberite dva čovjeka neka dođu k meni, pa
Iza nekoliko dana, našavši živu vodu, morali su poviše kolena u vodi stajati ceo božji dan, a kad ih nakon petnaest dana isplatiše, pogledavši u prebrojani novac, oči im se u čudu sukobiše: para beše manje
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Čovek se ne može dovoljno naradovati kad nađe da se o toj istoj drevnoj slovenskoj pčeli, koja je po pravilu božji vesnik, peva na padinama Šare, ponad srpskog starog prestonog grada Prizrena, na drugu nedelju uskršnjih ili
Jer i dalje se u nastavi, naročito u gimnazijskoj, recimo Božji ljudi B. Stankovića tumače tako što se učenicima sugeriše humani odnos sredine koja božjacima udeljuje milostinju.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Ili bi možda bolje bilo reći uz naličje, budući da je Paraputa živo oličenje takvoga naličja, kao i svi oni „božji ljudi” kojima je Stanković upravo sa tim rečima u naslovu posvetio zasebnu zbirku priča.
Paraputa zato što se kao udovica upustila u nedopuštene odnose sa nekim Manom, pa joj je na dvorenje i čuvanje određen božji čovek. Jovča se, međutim, sam preobražava u božjeg čoveka.
pripovetke spustio se do dna na njenome kraju: od neprikosnovenog golemaša, pred kojim varoš strepi, postaje sumanuti, božji čovek što po mahalama ide „u papučama i belim čarapama”, a varoš mu se iz prikrajka podsmeva.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
U ovakvim slučajevima oni se mnogo ni za svojima ne žaloste, ali su opet ozbiljni, jer im je pred očima mrtav stvor Božji, iako druge vere i krvi koja sad nema velike cene.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
i to kome?... Pobratimu Brankovome! Ma da j’ Đuro život provô U nauke zbiljskom hramu, Al’ najlepši zračak Božji Ne dam zbrisat’ s života mu. Dično ime, Daničiću, I izvoru tvojem hvala!
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Sve više koprena na ranama leže, Tu na levoj strani; Taj živopis božji i vreme ga čuva I vreme ga hrani. LIX „Vidiš onu zvezdu gore“, Astronom mi jedan rekô, „Mozak stane, kad
Jakšić, Đura - JELISAVETA
ČETVRTA POJAVA Knez Đurđe, Staniša i Jelisaveta. KNEZ ĐURĐE; Slavujče! tico! Il’, ako voliš, božji anđelu! Evo ti vodim moju željicu, Mog milog brata — moga Stanišu! JELISAVETA: Moga devera?
KNEZ ĐURĐE: Da nisi anđô — ja bih verovô. Da pakô sipa najljući jed U času da mi .život otruje; Al’ ti si, dušo, božji anđeo; Pa dok si sišla dole na zemlju, U letu ti je planula krv, Pa sada sanjaš — sanjaš užasno!
STANIŠA: I evo ti se, božji prestole, Idole bledi muhameđana — Grobom mojega oca zaklinjem: Da ću i onu ljuljku rušiti U kojoj nas je majka
BOGDAN: Da nije crnja u duši noć, Ovo bi božji bio blagoslov. RADOŠ: Sirote!... Pa dokle li naumiste? BOGDAN: Daleko, Al’ o tom posle, A sad mi kaži, seda
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— „Otvoriću, otvoriti, dok se vjenčate, i dok meni Džibukarda, 'nako isprema se opijelo očata. Vjenčasja rab božji Džibukarda, raba božja Đurđija!“ — smijem se ja i razdragan odam ispred sobe.
Sudac: Ti si, Štrbac, prava pravcata budala. Jazavca osuđivati! Ti si lud, božji čovječe! David (kao uvrijeđen, ljutito): Nemoj ti, gospodine, tako!
David: Ko kaže da sam budala? Sudac: Ne kaže niko, nego... Kako ti možeš, božji čovječe, tužiti jazavca? David: A kako ti mene jope' moreš tako pitati?
Nastasijević, Momčilo - PESME
Ti najlepši sine čoveka, Kome s usana i kroz poj Milina bije nadaleko Nek Božji blagoslov te prati na vovjek. Tvoj rod procvetaće u ocu, Ime ti razglasiće poj, I biće kraljevi na zemlji.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
potreban da bi se metnuo pored jednog poginulog Srbina, dala ga je drage volje besplatno. B. je božji cvet; prvo se u bašti poseje on, pa tek onda drugo cveće (Brastvo, 9—10, 1902, 442).
Daninoć, maćahica, maćaha, dikino oko, milovanka, sirota, sirotica, udovica, gospina ljubica, trovrsna ljubica, božji cvit, modra iskrica, maćuha (Šulek).
Što je ovde gatanje, to je u nekim drugim slučajevima (o kojima ima dokumenata samo u narodnoj poeziji) božji sud. Na koga padne j. koju baci devojka, taj će joj postati muž, upor.
Na Božić ujutru uzme jedan mladić š. i ide oko kuće govoreći: »Dobro jutro, dome! Mir božji i Hristos se rodi!« (u Boki, SEZ, 20, 313). Na badnjidanskoj trpezi mora biti i š. (SEZ, 40, 82).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Bijesan, pa razigrao vranca... nije već božji vjetar... Ih! Prije nego se pokojni Niko u groblju ohladio, po selu se šaporilo kako je pokojnik na samrti oporučio
mise drži propovjed, ljuti se na okupljene šugave ovce; a da se nije prevario u svome sudu, najbolji je svjedok prst božji, koji je u nevrijeme poslao snijeg i mraz da ih opomene i na pravi put privede. I propovjeda dalje...
„Ali, eto, kakovi su ti božji sveštenici” premišljaše, „radi svoga nevaljalstva navaljuju na dobre ljude. Budala! Kao da je meni Maša pamet odnijela kao
fala bogu, neka nose! Rade nađe Marka pred kućom gdje sjedi; on tako, ljeti, kad nije u varoši, sjedi po cijeli božji dan, gleda preda se i puši lulu; duhanom ga namire seljaci za cijelu godinu, pa ipak svugdje, i u putu, i u polju, i na
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Makarije izjurio iz crkve, psujući na sav glas i govoreći kako smo gomila bezbožnika i đavoljih najamnika koji ismevaju božji dom. To nije imalo nikakve veze sa božjim domom, mi smo se smejali i to je sve.
U Makarija je ušao božji arhanđel, govorili su. Bila je potrebna samo mala neznatna nit pa da iskaz obrnu u suprotno: u Makarija je ušao
Razgovor! To je za nju obuzetu svrabljivim nestrpljenjem čisto jalovo žvatanje. Zar će zbilja taj Dorotej provesti vasceli božji dan udaljen od Jelene čitav jedan hvat?
Ilić, Vojislav J. - PESME
I ceo božji dan On gleda pusta polja, gde gola strnjika raste, I sneva drugi san. Tako i prošlost moja preda mnom tiho se budi, Moj
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
„grdna sovra mermerova“ po kojoj se kotrljaju zvezde, metaforički viđene kao „pare i dukati“, te vragolasto priželjkuje božji gnev koji će poboljšati njegovu materijalnu situaciju (da „boga“ rastera crne hale koje se otimaju oko dukata, gurne
Stanković, Borisav - TAŠANA
pevač, muhamedanac ali domorodac, prisni drug Tašaninog pokojnog muža PARAPUTA, prosjak, blesast, polulud, tako zvani »Božji čovek« MANE, Grk, kafedžija ARSENIJE, klisar Mironov BEKČE, otmeniji prosjak-pijanica JUSUF-BEG REŠID-BEG DžAFER-BEG
Ono je prošlo. Deda je on, kaluđer, Božji čovek. Da smo te njemu dali, sada bi i on bio baštovan, a ne ovo što je! STANA (pojavljuje se na vratima): Evo dede!
MIRON Kako da ne smeš? Zašto da ne smeš više prozor da otvoriš i zavesu pomakneš, da Božji dan i sunce i svetlost uđe. To bar nije ništa. TAŠANA Ne smem, jer kad se širom prozor otvori, onda će svet: Kako?
MIRON (sam): To? I još sa neverom! (Hvata se za glavu.) Pih! (U grčevitom smehu): Aha-ha! Pa, Mirone, Božji ugodniče, vladičin namesniče, prvi duhovniče, tako li ti tvoju pastvu čuvaš, na dobar put izvodiš, u veri pravednih
Oh, Mirone, ne Božji ugodniče već razvratniče, bludniče! I to gori nego obična podvodačica, Naza Ciganka, koja bar hleba radi podvodi, a ti
« A sad? S neverom... KATA (okreće se hadžijama, u očajanju): Za Boga, ljudi Božji! Kakvi su to obrazi? Kakve »nevere«?
HADžI RISTA Strašno, dedo. Tako grdnoga, crnoga od zemlje, negovati i čistiti! Ja i kad ga sretnem, ma da je i to Božji čovek, Božja duša, a ja se po dva tri sata gadim. MIRON Zato će njen greh bivati manji.
Ona će te hraniti, čuvati, negovati. (Tašani): A ti, evo ti ovaj Bogom nakazani, ali za to Božji čovek. U amanet ti ga Božji ostavljam.
(Tašani): A ti, evo ti ovaj Bogom nakazani, ali za to Božji čovek. U amanet ti ga Božji ostavljam. Ali da se nisi usudila da ga bilo glađu, bilo žeđu mučiš i moriš, da što pre umre, da ga se što pre otreseš.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
A mali Luka, verujte da mi baš nije milo da to za Švapče kažem, ali moram istinu govoriti: na tom je detetu Božji blagoslov. Ne osećam ga, kao i da nije tu, znam ga samo po njegovoj umiljatosti i valjanosti.
Ja imam, verujte ozbiljnih teškoća u sudu. „Nastao je Božji sud, i nećemo da se pokoravamo gospodin Joksimu, kažu mi pravi i krivi.” Sa uviđajem je pošao i gospodin Joksim.
I grčki jezik učim tako i zato. Grčka književnost, grčka filosofija, to je sam Božji čovek i čovekov život. Platon priredi, makar samo u mislima, ručak, pozove goste, i tek onda počne filosofirati.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
84 AEROPLANI TUKU 90 NA DOMAKU MORA 95 USOPŠI, RAB BOŽJI... 98 ŽIVE LEŠINE OSTAJU 101 SMEJALI SMO SE GLADNI... 106 NA IVICI ŽIVOTA 115 KRAJ MUKA...
Ja vas opet molim, da nam ne zamjerite, ako je bilo čega neugodnog... Šta ćete! Viđeli ste ovaj božji krš. Ni sami nemamo kruha... Pođite mi zdravo, đeco!
Ali vojnici mu odmah nađoše manu. „Magareće meso“ — vele. Ipak su prazne kutije letele svuda naokolo. USOPŠI, RAB BOŽJI... Rekoše nam da ćemo maršovati do Drača samo, pa ćemo se tu ukrcati.
Stotinu metara odavde — dopunjava veterinar. — More da je i pet kilometara! — raspaljuje Luka. — Ljudi božji, nije da nisam hteo, već me ubila čizma — obrati nam se sveštenik Momčilo gotovo plačnim glasom.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
TOMA More, šta sad: Maksim, Mitko! Šta ovaj, šta onaj? Ovo, ovo ti meni kaži: Zar ja na ovaj sveti i Božji dan, pa ovakav da sam?! ARSA Ama i meni nije lako! Ne znaš ti. Pored opštine i kuća mi puna. Te ovaj, te onaj došao.
TOMA (strese se): Ah, sinko! Zar ovakav Božji, mili, sveti dan, i ja ovako da ga dočekujem. Ne, sinko! Nećeš ga ni ti da zaigraš i da zapevaš!
(Skida šamiju, ide pred ikonu, kleči i kune): Sinko, da Bog dâ... ti mene ostavio, osramotio i na ovaj Božji dan rasplakao, a tebe da Bog dâ, da Bog... (Stresa se): Oh, ne! Čekaj, bob da mu bacim! Da vidim šta mu stoji.
TOMA (lomi se): Eh, molite Boga, što je ovaj sada sveti blagi, Božji dan. (Prilazi pobožno i seda za sofru; strogo.) Hajd, daj, ali brzo!
MAGDA (srećna podmeće mu jastuk, nudi ga jelom, vinom): Uzmi, gazdo. Okusi što Bog dao! Nemoj, na ovaj sveti, Božji dan! (Pruža mu čašu.) Okusi, gazdo! TOMA (krsti se, uzima čašu): Eh, Magdo! (Pije.) Nego hajd!
I evo koliko te volimo i poštujemo. Znamo da ćeš nam, kao svake godine tako i danas, na ovaj veliki, Božji dan, doći. Pa cele godine čuvamo za tebe evo ove kruške »maslarke«, što znamo da ih voliš, a evo i jabuke.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Tako su se oni uzmaknuli. A kad zakon božji savršiše, izljegoše pred bijelu crkvu; tad govori protopop Nedeljko: „Đeco moja, četiri čauša, ja sam sv'jetla cara
su radi Turci izjelice, al’ je rada sirotinja raja, koja globa davati ne može, ni trpiti turskoga zuluma; i radi su božji ugodnici, jer je krvca iz zemlje provrela, zeman došô, vala vojevati, za krst časni krvcu proljevati, svaki svoje da
bogaz — tesan prolaz Bogatić — selo u Mačvi, sada varošica (u srezu mačvanskom) božiti — nazivati boga božji ugodnici — sveci Bojičić Alija — turski junak iz XVII veka. Pouzdano se zna da je 1663.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
TURSKA LUNA Nas i oprlji turska Luna, ožeže vatrom i božije sveće, hrišćanske crkve zapusti mnoge. Pravedni se gnjev božji na nas prosu i zlo nam dođe na našu glavu, te popusti ljude, naše zlobnike na nas, da nas gaze i satiru, i jezičaska
Prohodeći siromaš željni, nevoljni, bolestljivi, gledeći im žalostivo božji ganiluk nasporen, ne smi se blizu ni prikučiti a kamoli da se čim zasladi; jednako čezne kanda ništa nije rodilo,
« Pogubne su to i neslane reči. Ta o, dekančino, što to govoriš čoveče božji? Da nije tvoj posao o pismu učiti se! A komu li više i valja učenu biti kako tebi?...
Kakvo mu je srdce? Nije l' to božji mač! ... Veli gospod Bog do svetskoga popa skroz proroka Jezekilja: »Ja sam te metnuo stražu crkvi, da kad vidiš mač
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Nema što ti danas, kad ovako pljušti ovaj božji blagoslov, ne bi’ dao — veli, pa priča raspoložen dalje. da mu, veli, neko kaže: „Šta bi voleo, Milisave, duše ti,
Daj ti, brate slatki, meni kišice; pa kad ima naš ’ranitelj, naš geco, — imaću i ja. daj jednu kišicu, daj božji blagoslov onom veselom gejaku...