Obradović, Dositej - BASNE
Pa kad se jedno celo opštestvo ovakovim skarednim običajem otruje i okuži, kakova naravi bolest! Koliki nemir i smuštenije!
Ako ti dođe kući, ište; ako li mu dođeš kući, ište; ako si zdrav, za zdravlje ti ište; ako li si bolestan, za bolest ti ište; ako li donajposle umreš, i za smrt ti ište.
Kako god ko pretovara stomah s tolikim jelom koje on nije kadar skuvati, namesto polze od jela vred i bolest na se navlači, tako i onaj koji preko mere mnogo čita i preobremenjava um svoj s tolikim veštma koje on nije kadar
Mi svi vidimo, niti ko o tome sumnja, da carske familije i silni cari na zemlji kako god i drugi ljudi u bolest padaju i umiru, niti ima na zemlji bogatstva ni vlasti koje bi mogle koga od smerti otkupiti ili sačuvati; dakle svi
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Zatim, da je jošt veća propast i žalost, udari nekakva bolest u sav ovostranski narod te pomre. — Ne mogu reći da se polovina vratila ovamo, koliko je onamo prešlo.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
reči — gog golaver — nepouzdan mlađi čovek gran — zrno granda — velika grivonja — konjina, đavo gronica — svinjska bolest, vrsta angine gud, ser — dobro, gospodine gust — ukus, volja Dajaniti se — podnositi teškoće damšik (dampšif) —
svakako ergo — dakle espap — roba Že — i životno — živo biće, životinja Zavarčiti — zatvoriti, ustaviti, sprečiti bolest vradžbinom zagojaćen — zaprljan zapis — ispisane čarobne reči koje se nose uza se radi zaštite od bolesti ili zla
stare srpske nošnje kontumanac — mesto gde probave neko vreme putnici koji su pod sumnjom da mogu preneti neku zaraznu bolest konšija — komšija, sused konjštak — grba (nastala usled bolesti) košara — staja za stoku napravljena od plota
sljedovatelno — prema tome sopra (sofra) — trpeza spareta (šporet) — štednjak sredoteža — sredina struna — kao bolest; pomeren želudac; inače, dlaka od konjskog repa ili grive.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Aleksa i Petra već više ne mogahu ni sami sebe poslužiti... Sa starošću dođe i bolest. Neka ma i najmanji vetrić pirne, odmah ih u postelju obori. Jelica je lebdela oko njih.
Vazduh težak i pun vlage. Svako jutro osvitaše po koje mrtvo telo; svaku zoru dočekivala je nova zapevka... Strašna bolest srdobolja kosila je kao oštra kosa i ostarinu i omladinu... Međutim, ranjenicima je išlo nabolje.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
On potrča i babama i lekarima, i ne žaljaše ništa govoreći: „Našto mi, brate, i ruke kad očiju nemam?” Ali bolest osvajaše.
a doktori savetovali da se ostavi „na prirodu”, i, naposletku, kako je taj njegov rođak sa svojom prirodom pobedio i bolest i doktore. Ja se digoh. Oprostim se s Đorđem koji mi reče da će uskoro na put, ali će doći da se oprosti s mamom.
Iz Jocina govora jedva sam razabrao ove značajne reči: Da se kod Đorđa suši nerv od oka. Da je bolest neizlečiva, da sad još nešto jadno i nazire, ali da će za kratko vreme vid sasvim propasti.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Jefta je za materom jako tužio, a proces mu također već dušu pritiskao. Nikad mira! Poče i on kunjati i dobije suvu bolest, koja je poduže trajala. Ipak je podleći morao, a kraja procesu nije dočekao.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Visovi, čas Vrapče Brdo i šta ti ja znam i ništa od svega ne razumem jasno, nego vidim da bolujem uvek jednu istu bolest nesretne, večite i kobne nejasnosti...
jer u pismu, posle koga se odmah krenuo ovamo, jasno je bilo nagovešteno: da je bolest Natašina vrlo ozbiljna i opasna, a i njena molba, da se, po mogućstvu, krene čim pismo primi.
Afrika
Potrebno je nekoliko godina, često, da se pokažu simptomi. Kod nekoga bolest ide lagano, lokalizuje se i sasvim, kod nekog napada odmah na organe, i srce.
Masa slepi, ostaje bez nosa, ušiju, prstiju, čitavih udova. Bolest podla, jer je bez bola; zaglušna; njen tok ne može se predvideti.
no videti u ovom selu male devojčice ili dečake koji, još na izgled puni zdravlja, očajno se muče da savladaju sve jaču bolest. Trude se uzalud da odagnaju san.
Sledujući primer Libanca, koji tvrdi da voda, samo ako teče, ne može nositi bolest, ja zamačem glavu u svaki potok preko koga prelazimo, i pijem mnogo i slobodno.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
iz neki uzroka na svet izići na može — sočinio, gdišto pak i na pečatnju izdao; no počem s jedne strane dugovremena bolest pero iz moji ruku istrgne, s druge pak promenuto zvanije mene za sobom povuče, i nehoteću mi, morala je moja i moji
MIŠIĆ: To je protiv moga zvanija, ja to učiniti ne mogu. JANjA: Ajde, bolesnu sum, imam kolika. MIŠIĆ: Bolest u ovakovim slučajevma ne ekskuzira.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A zimus je mnogo propatila, jer je preležala bolest, koja se zove impetigo. Pavle nije znao ni šta znači kaligrafija, ni šta je impetigo, pa zapita.
A Božič mu protumači kako se uči kaligrafija, a za bolest reče da je neprijatna, i krastava, kao šuga. Tek što je to rekao, a devojče pokuša da mu zapuši usta.
Sreća je ljudska bila tako nestalna. Dovoljna je bila neka, iznenadna, selidba, neka bolest u kući, neka nesreća familijarna, neka svađa, neki dug dužniku, nestašica novca – da o nesretnim ljubavima i ne
Osećao je, kao uvek, svoju samoću. Sećao se kako je pastuv išao, kao da ima neku bolest drhćuću, a kobila prelazila u galop, mirno.
Uzalud je pokušavao da ga urazumi. Petar je stiskao dete na grudi, uveren da, jedino na njegovim grudima, ta strašna bolest može da se stiša, a nije osećao koliko je divalj i očajan, taj njegov zagrljaj, kojim dete stiska na grudima.
Teodosije - ŽITIJA
Pa da je i hteo olakšanjem da posluži utrobi, bolest bi ga i protiv njegove volje sprečavala. I tako sav život njegov beše post.
I tako sav život njegov beše post. A bolest ovu kao bogodanu pomoć pozdravljaše, sudivši da je bolja smrt za Boga nego li život, poučavajući se apostolskim rečima:
Zbog toga molim i umiljavam se, izleči mi bolest, sažali se na suze moje, iako zbog mnogih grehova mojih ne smem da se udostojim da budem tvoj brat, smiluj se na sebe
ovaj mu podignut od drugih jedva mogaše dati celovanje, uz veliki plač obojice i sviju blagorodnih, jer beše jaka bolest samodršca i nikako se ne nadaše životu.
I sada, dakle, svi koji ste danas sabrani, ako je ko od vas obuzet nečistim učenjem jeresi, neka ispovedanjem otkrije bolest, a mi ćemo u Boga verom pravoslavlja brzo toga isceliti.
cvi mali i veliki plakali i spremali pogreb, poslaše svetome u sretanje, govoreći: — Vladiko sveti, nemoj da padneš u bolest napornom žurbom, jer brat tvoj i bez inočkoga obraza Gospodu ode.
I našavši lađy koja vozi u Konstantinov Grad, ukrcaše se u nju i plovljahu. Od mnogih napora obuze svetoga jaka bolest u lađi.
Kada se sveti najeo od bogoposlane one ribe zajedno sa svima u lađi, odmah i bolest koja držaše svetoga ode od njega bez traga.
Posle careva odlaska obuze svetoga bolest, i razumede da ga Bog zove k sebi. I dozvavši učenike svoje, i sve svete i časne stvari koje kupujući beše sabrao u
A car čuvši o prestavljenju svetoga mnogo na patrijarha negodova što je zatajio od nega bolest, i brzo poslavši reče da se sveti položi u manastiru koji je on podigao, u crkvi Svetih i velikih četrdeset mučenika,
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Ništa. Nisam pala s Marsa da se prijavljujem! Kad budemo na pučini, neće moći da me vrate. - A ako dobiješ morsku bolest? - Isključeno. Sestra je putovala avionom i svima su se penjala crevca u grlo, a njoj nije bilo ništa.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Gospođa Soka, otkako je Pelagija mrtva, ne može od žalosti da se razabere. Njeno srce vene. Padne u bolest, i to bolest srca; užasno žalosno joj kuca srce.
Gospođa Soka, otkako je Pelagija mrtva, ne može od žalosti da se razabere. Njeno srce vene. Padne u bolest, i to bolest srca; užasno žalosno joj kuca srce.
Pa kad dođe krajnje vreme, takvi konji prodati se ne mogu, onda Raša svoje kožne operacije izvodi. Živad, opet, dobija bolest, pa pocrka, i Pera nikad ne može da se protura kroz jednu dobru godinu, pa u nuždi opet sve prodaje.
Prolazili su meseci, on jednako tamo dolazi, iz čistog, nevinog naklona, da devojci bolest s tim olakša. Laćman se oženi; opet Juci zadata nova rana.
malo, bakalin Krakov — grad u Poljskoj, nekadašnja poljska prestonica krenkovati — sekirati se, biti uvređen krenfne — bolest, bolešljivost, slabunjavost krinolin (fr.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
noć ponavljao: savete za njenu seobu k bratu, u Zemun, savete za kupanje mlađeg deteta, manje ćerčice, koja je imala neku bolest na koži, uveravanja o svom putu kroz Štajersku i Bavarsku, o kratkom ratu, u kome će jedva i biti bojeva i, najposle, o
Naselio se u Galcu, terao svoje šlepove do Beča, pa ipak izgubio sve. Zemlja i njegova stoka, bolest dečija, plač, sve je bilo uzalud. Morao je svaki čas da ide onamo kuda nije hteo.
Pri skoku konja oseti da iz njega nestaje bolest, što ga je mučila, bol kostiju i zglavaka, i udišući travu, rosu, toplotu hata, udar kopita i tupi ukus gvožđa na
Njenu bolest i smrt posmatrao je izbliza, videvši često i ono što Aranđel i njegova snaha nisu ni sanjali da je mogao videti.
Baruštine, zimske vežbe u Petrovaradinu, možda poziv u Beč, kojeg se bojao, i bolest patrijarhova, o kojoj beše čuo, i zbog koje se beše naročito zabrinuo!
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
rat, bolest, poplava ili ljubav, on poseže za magijskim postupcima i biranim govornim formulama (basmama) kako bi tok pojava okrenuo
Za vreme kupanja žena mora da pojede po jedno zrno od gloga i od šipka.“²³ Ritualno provlačenje je u mnogim prilikama (bolest, urok, težak porođaj itd.) efikasno magijsko sredstvo za postizanje novog, poželjnog stanja (ozdravljenje, lak porođaj itd.
Ako prekrše ove zabrane, veruje se, dobiće bolest rusu.³³ Mada se to izričito nigde ne kaže, možemo na osnovu ovih verovanja pretpostaviti da će i dete rođeno u ovaj dan
Trudna žena ne sme petkom da luži rublje jer može da se „nameri“ i pobaci.³⁶ Ko se razboli u petak, bolest neće preživeti, veruju u Slavoniji.
Valja se da ga zadoji napolju, da bi mu se svaka bolest pojavljivala spolja a ne unutra. Valja se da ga zadoji rumena žena, da bi i ono bilo rumeno, odnosno zdravo.
Brojnost i raznovrsnost ovih postupaka, kao i različiti eufemistički nazivi za babice („one“, „ona bolest’“, „majke“, „noćnice“ itd.) govore o velikom strahu koji narod oseća prema ovim natprirodnim, opasnim htonskim bićima.
Ako na bolno mesto kane samo kap mleka, bolest će, kažu, zasigurno proći.² Koliko je u srpskom narodu značajan kult mleka vidi se i po tome što je veoma razvijeno i
U boljevačkom srezu smatra se da je opasno kupati dete u sredu, jer može da dobije bolest rusu. U mnogim krajevima zabranjeno je dete kupati u utorak, petak i nedelju.
(Vuk, br. 3046) d) Starost — Mladost ludost, starost žalost. (LMS, 1861, knj. 103, br. 225) — Starost — slabost i bolest. (LMS, 1861, knj. 103, br. 395) — Niko starost ne voli. (A. Š., NP, 1976) — Ej, starosti, pogano oružje. (A. Š.
Starost pak odlikuju tvrdoglavost, slabost i bolest. I to je gotovo sve što se odnosi na faze u razvoju ličnosti, a može se naći u poslovicama.
uopšte verovatno je u vezi sa osnovnom filozofijom vaspitanja, vladajućom u našoj tradicijskoj kulturi, po kojoj bolest u vaspitanju i maženje samo „kvare decu“.
dok je još u vlasti demonskih sila, ono postaje noćno, zlo biće („svirac“, „drekavac“ ili „nekrštenac“) koje donosi bolest i smrt maloj deci ili odlazi na neko „mračno mesto“.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
« a onda dotaknuto dete lovi drugu decu. Šuga (scabies) inače je zarazna kožna bolest, koja se najviše prenosi dodirom. a proizvodi je parazit šugarac (Sarcoptes scabiei).
Igrali smo se zaraze — naše igre bile su bolest! Šugavac će nas goniti, a svi ostali će trčati. Bežati kao bez duše, baš kao što su još od srednjeg veka, u vreme
koji beže od tebe kao od šuge, bilo koga od njih, čim ga dodirneš, bićeš manje sam — tvoja sramota i tvoja osamljenost, bolest tvoga siromaštva manje će da te peče, podelićeš je sa drugima...
Imala je pri tom pogled medicinske sestre koja je osuđena da sedi pokraj uzglavlja bolesnika čija bolest ne izgleda lepo. —Svejedno mi je... — kazala je Azra. — Ne izlazim često uveče.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
zeca na legalu, sa raspravom o lovu na kuniće, jarebice i šljuke (1892), O zecu (Raris i Leipzig, 1888), Dve nove bolest zeca i kunić (1892), Veština pronalaženja zeca na lešu (1886), zЯekt v BьlgariЯ (1966), Kako se love zečevi kunići (
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Takvi su komadi: Prevara za prevaru (1842), Volšebni magarac (1842), Simpatija i antipatija ili čudnovata bolest (1842), Džandrljiv muž (1847). Sudbina jednog razuma je lično razračunavanje sa jednim protivnikom.
U Beč se vratio 1850, i, potpomognut od kneza Mihaila, upisao se na medicinu. Ali neizlečiva bolest bila ga je uhvatila, i on je umro u najboljim godinama i u prvom početku svoga rada, u Beču, 18. juna 1853.
Ali pored tih čulnih pesama mladićkih, ima i Radičevićevih lirskih pesama sa dubljim osećanjima i višim mislima. Bolest i bol su proširivali njegov duhovni vidik i prečišćavali njegova osećanja.
hajdučije koja je besnela u Šumadiji krajem osamdesetih godina, i ceo jedan njegov roman, Gorski car, opisuje tu opaku bolest srbijanskog sela u skoroj prošlosti.
Nepovoljne materijalne prilike, naročito bolest koja ga je pre vremena u grob vukla, stvarale su ga razdražljivim, nezadovoljnim, gonile ga u mračan pesimizam.
U svoje delo on je unosio to svoje lično raspoloženje, i pesimizam se sve više pooštravao ukoliko je bolest napredovala.
Još od 1892. počeli su se opažati na njemu znaci nervnog rastrojstva, od 1895. bolest je uzela maha, i on je jadno svršio u Šapcu 1. avgusta 1898.
osećanje sveta, no kao reakciju rastrojenih živaca, i, po ugledu na francuske dekadente, peva ne bol života no bolest života, nevrasteničarske »snove bez noći i noći bez snova«.
za ljubav-strast, istočnjački zanosan »dert« i bolni »sevdah«, ljubav-oluju, ljubav-stradanje, ljubav-fatalnost, »božansku bolest« koju su stari opisivali, koja sažiže i uništava.
Radičević, Branko - PESME
“ Otac glednu jadno bono dete, Pogleda ga od glave do pete: „Rišćanice, bolest je golema, Za nju nema na zemlji melema, Al' ne boj se, sve će dobro biti, Samo valja smesta očatiti A molitvu velju
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Kako bih se vratio? No pomisao da iza mene ide ona, majka mu, ohrabrena, umirena što ne verujem u tu Mitinu bolest, jer, eto, idem k njemu, ne bojim ga se, — to me ohrabri, te šaleći se uđoh k njemu, u sobu. On nas nije ni opazio.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
244 ZAŠTO ĐAVO OPANKE DERE 245 ZABUNIO SE KAO CIGANIN U LUKU 246 BONIK I BOLEST 247 UTOPIO SE POP ŠTO NIJE RUKU DAO 248 KUDROV I KUSOV 249 ĐAVOLU SVIJEĆU PALIO 250 VARKA PRED
BONIK I BOLEST Razboli se jedan bogati no prosti čovjek tako da je u dvije tri godine dana sve ljekare nad sobom izmijenio bez svake
A jedna između njih, koja je upravo bila zla, odmah odgovori: — A kako sam ti zlo učinila, jela te bolest! TRI TEPAVE U jedne udovice bile tri kćeri, sve tri tepave.
— Ova priča, kao i mnoge druge, nalaze se i u Vuka Vrčevića. ali je znatno slabija. 79. BONIK I BOLEST: Nađena u rukopisima Vuka St. Karadžića i objavljena u posmrtnom izdanju njegovih narodnih pripovedaka, 1870. 80.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
NIKOLA: Pa šta je posle bilo s babom? KUM: Šta je bilo; pala od muke u bolest, i eno je sad leži na astalu. Ja mislim da počnem tamo od ponedeljnika, možda ću se oprostiti bede.
nasrnuti, — nasrnuti — nema. Hm! To je zubnja bolest. Al ništa, ѕtylo curіalі nasrnuti, naѕrnіre, tako (uzme pero i počne dalje pisati)...
Lalić, Ivan V. - PISMO
Oktobar u junu. I trnu zubi i opada kosa, Ogledala se od pogleda gase, Budućnost razložena kao glosa Nejasne strofe. Bolest obnavlja se. Pa zašto onda u tminama, Bože, Zašto, krtice, ruješ po svom mulu I razgrćeš ga?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Negde oko sedme godine kažem matorom: „Dosta, bre, tog ljuljanja, dobiću morsku bolest!“ Tu me on načisto ispusti iz ruku; pravo na parket, toliko se bio zapanjio što umem da govorim! Nije uopšte znao.
), povratak domu mom bio je čisti standarac. Najpre, nešto kao bolest — temperatura trideset devet sa osam, hodanje oko mene na prstima, šapat i sažaljivi pogledi, sutlijaši i pileći
one ljubavi, Čarli, kad sam sada ja na redu, Čarli, a ona stari i ne može to da spreči, jer tu ne pomaže apoteka, za tu bolest nema leka!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
- Plaminja bolest iznad obala i poistiha senči površi. To nije obest, lirska, metrička, kad titraj stiha vinem uvalom, kud vija
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Za ljude koji su preživeli toliko smrtnih opasnosti svaka bolest je izgledala beznačajna. Zar smo malo puta priželjkivali bolest, pa ni kijavica ne hte na nas da naiđe!
Zar smo malo puta priželjkivali bolest, pa ni kijavica ne hte na nas da naiđe! — Brajko moj, drž se samo rakije, pa se ne boj — govorio nam je stari kapetan
Ali pristizale su sve strože naredbe. Po ceo dan su vojnici parili odelo. Kažu da se bolest prenosi preko vašiju. Zemunice su bazdile na kamfor, kao da u njima leže rekonvalescenti.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Sad mu beše najtegobniji taj položaj, zbog koga je i inače trpeo dosta. — Jest... bolest me smela. Do godine ću imati pravo da se javim na praktični ispit. — Gde vam je čiča Stojan?
nešto vuče zemlji, ne može već da se drži na nogama, diše nekako vrlo brzo, ali se on očajnički otima, ne mareći ni za bolest ni za šta... Samo da vidi nju opet pored sebe, jer držaše da je odbegla sasvim, da ga je ostavila.
Pred vratima ga sačeka Ljubica. — Šta je, gospodine, je li opasno ? zapita ona, gledajući uplašeno. — Vrlo ozbiljna bolest, gospođo. Treba mu pažljiva ženska nega... Može biti svašta... odgovori lekar i pođe. — Kako... neće valjda umreti!?...
Jer dosta se stradalo, život je već bio postao težak, dosadan... nije se imalo radi čega živeti«... Gojkova se bolest odulji čitava dva meseca, i naposletku jadnik, namučen, ozlojeđen na ceo svet, salomljen i smrvljen pod teškim i
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Jevrima devojka, Jevrima devojka, Razbole se, majko, Jevrima devojka, Rabole se, majko, na sam dan Veligdan, Bolest bolovala tri nedelje dana, Bogu dušu dala na sam dan Đurđevdan, Amanet ostavlja svoje stare majke: “Da mi zovneš,
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pijem u slavu te banaćanske stotinarke koja je plaćena za najgadniju bolest, a sve u slavu Bečkog ćesara. U zdravlje te prostitutke koja ga je izdala.
Veneričnim. Jedan rumunski puk, iz Arada, uveo je modu trahom. Trahom je strašna, prilepčiva očna bolest, poreklom iz Egipta, koja je među sirotinjom u Podunavlju, u ono vreme, bila jako raširena.
U isti mah se izlagao opasnosti da oslepi na oba oka. Austrija je i tu bolest smatrala kao simuliranje marodera, i slala je na bojišta i inficirana odeljenja.
Ali naš slobodni stih, naša nerazumljivost – kome je milije „bolest“ – sasvim je nešto drugo. Ono Aristotelovo: kad smo budni imamo svi isti svet, a kad sanjamo svako svoj!
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Ispod nje je tekst: „Hvala ti, odani Mirone, ti si otklonio od mene bolest, koja me je ometala da se sav posvetim staranju za sreću svoje drage otadžbine!
Celo društvo kao da u tome gledaše neku zaraznu bolest i stade se buniti i boriti očajno protiv te opasnosti. Jednog sam upitao šta mu je učinio taj naučnik.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
« Tu se okrete i pogleda po sobi. Sve, čim je proživeo čitave desetine godina, čim je provodio radost i veselje, bolest i tugu, sve što se saživelo s njim, što je postalo sastavni i nerazdvojni deo njegova života, njegova bića: i onaj
Opet nastupi ćutanje, ali ona misao nikako da mi izbije iz glave. Napada me kao zubna bolest, pa vrti li vrti. — Gospodine — opet ja prekinem ćutanje. — Ama šta vas to košta...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
A jesi li mu dobro kazao? SRETA: Kome, Jovici? Slušaj samo: „Naša nacija preboleva jednu tešku bolest, kojoj je jedini izlaz preporod!
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Samom Šmitu ti su, gotovo nadčovečanski napori takođe navukli bolest, koja mu je ubrzala smrt. Iznurenost ga je i sprečila da dovrši svoja ispitivanja u Tihom Okeanu, gde je na okeanskoj
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I naposletku, za čudo, ta njena groznica, bolest, dobro joj dođe, osobito što se, zbog toga, izbegoše svi oni običaji posle svadbe, prve bračne noći: ono viđenje,
Od njenih, naročito otac i mati, kao osećajući svoju krivicu, nisu nikako ni dolazili. A onu njenu bolest, groznicu posle venčanja, oni, kao i ostali svet, nisu smatrali za bogzna šta. To je obična stvar.
Pandurović, Sima - PESME
JAMBI O SVRŠETKU Rastočiće nas beda, bolest, smrt U žitku masu i nesnošljiv smrad, Kad zine zemnog raspadanja glad I svene naših plavih želja vrt.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
prenesenog značenja (Šapat kuću gubi; Da nije nade skupa bi užad bila; Kada orao izgubi krila, onda ga i pilad kljuju; Bolest na hatu, a ode na raku), ili saveti i uputi: kako valja živeti (Ispeci, pa reci, Ne niči đe te ne siju, Ne pružaj se
primitivne, tajanstvene radnje, koja se vrši uz primitivnu molitvu ili pretnju da se zla bića, koja pakoste i nanose bolest, udalje ili unište i da na taj način bolesnik ozdravi ili da se dođe do napretka.
Tako me iskonska rđa ne ubila! 3) KLETVE 1) OZBILjNE A) NEPOSREDNE Ale te pojele! Bolest ti kuću razorila! Vile te odnele! (ženska kletva u Vojvodini). Vilice ti se skamenile!
— Rđa jede gvožđe, a tuga srce. — Veselo je srce golemo blago. — Lako je naći hranitelja, ali nije branitelja. — Bolest dođe na hatu, a ode na raku. — Nevolja ne ima sveca (zakona). — Svaka sila za vremena, a nevolja redom ide.
“ A jedna između njih, koja je upravo bila zla, odmah odgovori: „A kako sam ti zlo učinila? Jela te bolest!“ Šatra patra, — vilajetska zatra. — Uzjahao Turčin jarca, pa pošo u narod da globi.
Doni bajalici, a ona se ovako zamoli: „Nemitnici, nedojenici, nevenčanici, vile, vetrovi, i nekama—bolesti (padajuća bolest), vama se molim ja Dona bajalica, izidite iz Petrove glave, iz mozga, iz pameti, iz kose, čela, veđa, nosa, zuba,
ili obično ječam ili pšenica prvo obareni pa onda osušeni i prekrupljeni butun — ceo butur — đavo, andrak; neka bolest bučka — dečje strašilo bučuk — mera za žito, brašno vavoljak — ono što se svalja među prstima ili u ustima vagan —
ne može voziti, no se vuče vran — gavran; a i umesto vrag grobnik — zagrobni duh, sličan vampiru gronica — svinjska bolest u ždrelu gusina — gusenica dava — tužba, žalba dađavolu — nijedno daidža — ujak dalak — oboljenje slezine kod čoveka
zenđil — bogat, ugledan zift — onaj talog što se nakupi u muštikli posle pušenja zli(ć), (zloga) — crni prišt (bolest) izgrtalo — čime se izgrće žar i pepeo iz peći; vatralj izdat(-i) — bolest grudi, s probadima i teškim disanjem
pušenja zli(ć), (zloga) — crni prišt (bolest) izgrtalo — čime se izgrće žar i pepeo iz peći; vatralj izdat(-i) — bolest grudi, s probadima i teškim disanjem izmećar — sluga(n) izor — najam stoke za oranje izum(i) — odobrenje indžil —
naoposlom — unapredak neva — nevesta (mlada) nepomenica — zmija ni mukajet — nimalo ne obraća pažnje nicina — bolest žlezda novljak — novi, mladi mesec njaka — magareće njakanje ovarisati — uputiti se u čemu oglav — deo uzde ili ulara
poklon pinjata — zemljani sud koji se stavlja na vatru plavota — naziv za vola plavkaste dlake poganac — vrlo opaka bolest; crni prišt, zlić podljut(i) — kada se ko udari ili ubode, pa mu se rana „podljuti“ pozder — mesto pred seoskom kućom,
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
215 20. ZLA ŽENA SAČUVALA MUŽA. 216 21. ZA ŠTO SE SVETI IGNjATIJE ZOVE BOGONOSAC. 217 22. BONIK I BOLEST. 218 23. GRJEŠNIK I LUDI ISPOVJEDNIK. 219 24. KUM I NjEGOVA PRASICA. 220 25. KAPA I SVAT. 221 26.
“ „Bogme si pogodio, i jesam baš sva sila vasiljena.“ reče mu Hristos, i nestade ga. | 22. BONIK I BOLEST. Razboli se jedan bogati no prosti čovjek tako da je u dvije tri godine dana sve ljekare nad sobom izmijenio bez
Sveti Sava - SABRANA DELA
Napisasmo ovaj ustav o pojanju i o jelu. Molbom molim da ne bude nepromenjen, osim ako se u bolest padne. Tada koliko krepost može.
Jedino zbog toga neka kod igumana budu različita jela. Ovako kako je rečeno treba davati i onima koji su pali u bolest i toga radi potrebno im je bolje jelo i piće, zbog sastava nemoćnog njihovog tela. Ovo mi, uostalom, izgleda razumno.
Ako li mojim gresima mnogi u bolest padnu, da im se daju dva rabotnika, arula velika, to jest ognjište skovano od metala i prenosivo.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
JAGODA: Kako to — nestalo? ISLEDNIK: Ajde, molim te, ne budi naivan! Razgovarajmo ko ljudi! Nisi prijavio bolest, da te ne bi mimoišla amnestija! Koji će sudija to da ti veruje? ANĐELKO: Ja to mogu da dokažem!
Stanković, Borisav - JOVČA
ANĐA Ne čak i to... MITA I to, i to, ja! I to s kafanskim ženama počeo, pa će kakvu bolest da navuče, pa će to u kuću da donese i evo, i kuću, i nas, familiju, da upropasti.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
boga bodarstvovati — paziti božestveni — božanski Bolgar, Bolgari — Bugarin, Bugari boljar — vlastelin boljetica — bolest boljše — više bramin — indijski sveštenik bran — rat breg — obala budušti — budući, potonji bužak — budžak, ugao
irealan nevozmožan — nemogućan nevozmožnost — nemogućnost nedvižim — nepokretan nedoumenije — nedoumica nedug — bolest neže li — nego li neženat — neženjen nezabven — nezaboravljen nezlobije — dobrota neistočim — neiscrpan neiščislim
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Kad skupiše cedulje i pročitaše, a to „žrebija“ pade na fra-Brnu. Uzalud se on tome protivio navodeći svoju bolest u palcima, morao se primiti da bude starješina za tri godine.
Frane. To je sve mnogo utjecalo na fra-Brnu i to, valjda, pomože da mu se čudna bolest raširi iz palaca u stopala. Onaj mladi ljekar iz varošice propisa mu njeke kapljice, ali nasamo, pred Tetkom i Duvalom,
Zaista, to bješe njeko čudna bolest! Po čitavu nedjelju ni traga od bolova, pa onda dan-dva ni da stane na noge. Fra-Brne se brzo uvjeri da mu kapljice
Daklen, vidiš da je stvar nerazumljiva! A njemu će Tetka: — Moj dragi Brne, od dobra ića jača je krv, pa je jača i bolest. Zato tebika osobito udi spavanje posli ručka. Ti ne smiš ni trena spavati posli podne, ka šta ti je likar reka.
jedno bješe „dišpenšacijun“ fra-Brni da može štiti časove u svojoj ćeliji, samo da se pričešćuje što češće, dokle ga bolest ne mine; drugo bijaše naredba fra-Tetki da se odmah primi gvardijanskih dužnosti.
Uglaviše kako će. Najprije će biti smetnja velika bolest Brnina; pa onda će se reći da je gvardijan nješto načuo, ne baš istinu, nego da Bakonja odlazi preko vode, te da mu se
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
LjUBAVI 38 U MAGLI 39 KALEMEGDAN 40 SIENA 41 NA NEVSKOM PROSPEKTU 42 KNjIGE 43 KUĆA 44 DVOJNIK 45 URLIK 46 BOLEST 47 STABLO 48 O SJAJ SU SAMO VRATA KRAJA 49 KRAJ JESENSKOG MORA 50 UMORNA PESMA 51 VRATA 52 KULA NA
I tek samo u noć neku Urlikne nad mirnim gradom Setivši se ko je, šta je. BOLEST Desi mi se da kraj kafana (Dok svi na meni vide lovor) Prolazim mračan usred dana, Nemo, kao da ne znam govor.
Taj mrak — da nije bolest sjaja? O sjaj su samo vrata kraja. KRAJ JESENSKOG MORA Iz visokog sna me budi morski blesak.
Znala si grč moj i kad stojiš iza. Slutila moju bolest na daleko. Ti si u mome oku dok još gasne Videla prva novog smeha klicu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
A krupniji od desnog. To sam i zaslužio... A ti, bože, tako, sve na Tolu Dačića: i sirotinju i bolest. Ni ti ne smeš na gazde da udariš. Imaš i pravo. Da sam na tvom mestu, i ja bih tako radio. Bih, dece mi.
Zna, i znao je odavno, za obojicu. Kad bi pomoglo, celu noć bi se molio Bogu da sutra ne vidi sunce u prozoru. Zašto bolest ne dođe u apsanu i ne umori ga? — Ti bar znaš zakon.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Đisara je bila u pravu! Još divlje guske nisu ni krenule na jug, a gradom je zavladala bolest. Čitave su ulice izumirale. Jedino je mržnja bila živa. Rogati i repati mrzeli su jedni druge, a.
Ali od toga časa pođe po svetu priča o dečaku od čijih reči procveta kamen, nestanu bolest i tuga. Ljudi su ga s osmehom susretali, uvereni da na svemu čega se reč Zlatoustog dotakne, još Dugo nakon toga,
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
sa uskovitlanim vazduhom, sa slomljenim svetlostima, sa pucnjevi ma, vojnici su te reči besno odbacivali kao prokletu bolest, Sima terdžuman je vikao, sve jače, a odgovarali su mu pucnjevi, sve češći.
Groznica je bila opasna. Vidari, koji su odmah pozvani, prepoznali su bolest crvenog vetra. Uplašeni, zahtevali su da se taj stari čovek što pre prenese na neko mesto zdravije od tih odaja
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Biću ti, učitelju, od srca blagodaran na takvom očinskom savetu“. „Kad se ono na Delosu razbukta kužna jedna bolest, potražiše Delijci saveta kod proročanstva, a ono im odgovori ovo: „Udvostručite svoj kockasti žrtvenik!
„Kakva je to neka besna žena?“ Ostala deca udariše u smeh i poučiše mališana da je kuga jedna strašna prelazna bolest.
je Njutn nekoliko godina iza objavljivanja svojih „Principija“ ozbiljno oboleo, no nisam mogao tačno da doznam kakva je to bolest bila i usled čega je došla“. Hemfre se obazre po sobi.
Hemfre se obazre po sobi. „Izgleda da je to bila neka duševna bolest; tako makar govorahu profesori Kembridžkog univerziteta među sobom“.
On primeti moj sažalitelni pogled pa požuri da me uteši. „Moja bolest, valjda neko oboljenje organa za varenje ne beše Bog zna kako strašna; trpeljivo sam je podnosio“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A posle, umesto raja i cveća stizala je naizmenično bolest njena, Bobina, moja. Zatim nesporazumi, ljubomora, razočarenja.
— Plakao? Ta šta govoriš, zašto bih plakao? — Plakao si, jer si izgubio svaku nadu. — Mila moja, tvoju bolest druge izdržavaju na nogama, ali ti si mala maza. — To je prosta uteha, ali ja ću ti umreti, eto videćeš.
kad bih pokušao da samome sebi, ovako napismeno, položim račun o tome, šta je to, u čemu je upravo ova moja stvar, bolest, ludost šta li je tj. šta su sve ove moje muke i nevolje, otkud su, mogu li se one otkloniti, itd.
Govorilo se, posle toga, da je on sebe kaznio zato što je, u prvom dodiru sa ženom, zadobio neku gadnu bolest. On je nađen usred cveća, na jednoj krasnoj uzvišici borovog parka, gde se ubio pri zalasku sunca.
Ima, veli, agenata što se hvale da su jeftinije kupili robu nego što su je u stvari kupili. Zamislite sad tu bolest, ded’, objasnite to ako možete!“ Ali mi smo već naišli pred samu varoš, i naš se razgovor završava.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Eto, jedna takva stvar kao što je morska bolest, ako je samo dovoljno jaka, kadra je da nadvlada i dinastičke obzire, i dvorsku pragmatiku, i hiljadugodišnju dresuru.
i ugrozi onaj bijedni sud u kome živi taj duh, ta ideja, ta vjera, kao što to može da učini jedna vulgarna morska bolest ili jedna jača zubobolja.
A ko je još stilizirao morsku bolest ili istinsku zubobolju? Ko je još u njima učestvovao ma i trunkom svoga bića drukčije nego isključivo i potpuno kao go
(Uprli su nešto bolesnici od svoje strane a nešto liječnici od svoje, prvi malko intenzificirali svoju bolest a drugi svoje usluge, pa je tako, hvala dragom bogu, do podne sve sretno posvršavano.
Svjetljaju se kvake, peru se majoličke pločice, mažu se linoleumi. Bolesnici su se opet povukli u se, odgodili bolest za neko vrijeme.
Tu nema otimačine ni presizanja. Možda tek izuzetno neka nova, nevaspitana bolest, koja još ne poznaje pravila igre, zaleti se preko reda sa svojom viljuškom. Ali je odmah klopnu po nadlanici.
S kredenca su mirisale žute dunje i žmirkao sasušen šipak, koji se čuva za slučaj bolesti. Ali na don-Petrovu kuću bolest ne nailazi, i šipak je vječan.
Uskoro će biti obljetnica Majine smrti. Stari znanac, porodična bolest! Pitoma zmija pokućarka. Ljupka, skladna bolest. Gotovo osoba iz porodice.
Uskoro će biti obljetnica Majine smrti. Stari znanac, porodična bolest! Pitoma zmija pokućarka. Ljupka, skladna bolest. Gotovo osoba iz porodice.
Mila, elegična, staromodna bolest. Tihi glin-glin starinske kutije s menuetom. Ona leluja tanane djetinje snove kao žetvu na mjesečini.
Mila bolest, plemenita bolest. Saveznička bolest. Ali onda, poslije mnogo godina, kad smo se i sami svemu tome već odavna nasmijal
Mila bolest, plemenita bolest. Saveznička bolest. Ali onda, poslije mnogo godina, kad smo se i sami svemu tome već odavna nasmijali, i kad je,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
SEOSKO 297 MLADOŽENjA I KALUĐER 298 NEVJESTA, ZAOVA I KALUĐER 299 ĐAVOLAK 300 SLOVO IŽE, ALI SIRCA NIŽE 301 BONIK I BOLEST 302 AKO JE I BOGU, MNOGO JE 303 DERVIŠ I KUVAR 304 A KI JE VROG PLOT ZDELAL?
— Hajde ti caru pa mu kaži da je meni pejgamber u snu došao i da me je poslao da izliječim nekakvu bolest što je car zadobio.
Kad dođe kaluđer, pogleda sirac i uzme u ruke: — Vaistinu slovo ize, ali sirca pize. BONIK I BOLEST Razboli se jedan bogati no prosti čovjek, tako da je u dvije-tri godine dana sve ljekare nad sobom izmijenio bez
POMIRUCKA I — POMRIJE SVIJET Jedne godine udari u nekakvo selo velika bolest i pomor strašni u narod. Negđe se sretu pop iz obližnjeg sela i pop od onog sela u kom je bolest i pomor, pa reče prvi
Negđe se sretu pop iz obližnjeg sela i pop od onog sela u kom je bolest i pomor, pa reče prvi pošljednjemu: — Blago, tebe, moj brate, ti se nagrnu ove godine para koliko ikad u tvoj vijek od
A jedna između njih, koja je upravo bila zla, odmah odgovori: — A kako sam ti zlo učinila, jela te bolest! MOJ JE PREDNjAK Bio jedan čovek, pa imao ženu koja je htela svakad da je njena reč starija, a siromah muž morao joj
Petković, Vladislav Dis - PESME
III Uživanja traju dok krv vri i teče, Misao je bolest zarazna i stara; Žena ničeg nema sem tela i grudi, I moć da privuče, zavede, očara, I pelenu skrije pod devične žudi..
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
vreme njegovog odsustva ona je sama otišla da pomogne jednoj porodici u susedstvu, koju je takođe napala ta strahovita bolest. Svi članovi porodice, njih petoro, brzo su podlegli jedno za drugim. Ona ih je sama okupala i obukla.
Samo što sam završio školovanje u Realnoj gimnaziji savladala me je opasna bolest ili - bolje reći - više njih i moje zdravstveno stanje je postalo tako kritično da su i sami lekari digli ruke od mene.
izbegao blagonaklonosti kojima su me ljudi obasipali i otputovao sam kući, gde sam prošao kroz mnoga bolna iskustva i bolest. Pošto sam se oporavio, počeo sam da kujem planove za nastavak rada u Americi.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
drži Božicu čvrsto za ruku i sluša pevače koji u pesmi objašnjavaju život svetoga Roka čudotvorca, a kad spomenu kužnu bolest, oboje se pobožno prekrsti. Tek pred podne dovrši se služba, a bilo je vreme, jer svetina mahom se razbeže po dubravi.
Ilija jednako poboljeva, — dan radi, dva nastajna gubi i, onako bolešljiv, luta po gradu, dok ga najposle bolest ne savlada i posvema prikova na krevet. Ilija gine s dana u dan.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
i životne sigurnosti u svom zavičaju; s jedne strane beskrajni neimarov gradilački zanos, s druge zla stihija (bolest i smrt) koja ga je pokosila čim je most završio.
Jurij Tinjanov je zaista bio blistav teorijski um. Bolest ga je, međutim, rano omela da produži teorijski rad. Njegovo, određenje teksta kao veličine koja se u svom razvoju od
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
U jednoj drugoj pripoveci, Oni, nalazi se valjda najzanimljiviji primer. Junakova bolest na smrt, njegovo tiho umiranje, paralelno se daje ili, bolje reći, metonimički se povezuje s gubljenjem lične volje pod
prijatelj iz detinjstva Mita, kome on dolazi u posetu, umire; ali do kraja pripovetke ostaje nejasno od čega boluje. Bolest čini zagonetnom još i majčino, ženino (Marikino), pa i očevo ponašanje: kao da svi oni nešto skrivaju, i kao da neka
Najzad, majka krišom na kapiji sustiže pripovedača i ispituje ga da mu Mita možda nije poverio svoju bolest, jer: „- Ništa on neće da kaže. Samo tako ćuti. Pa moram, sinko, kao što vidiš, eto, drugoga . . .
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Poganije ženske, šta mislite vi šta je to moda? Jedan ima guke oko vrata, pa meto krogn da zakloni svoju bolest, a drugi to taki za modu uzimaju. Jedan ima krive noge, mora da ij zakloni s pantalonima; ajde, to je moda.
Miljković, Branko - PESME
Pobednici beže. Prazan je praznik biće je utvarno Dok dostojni šetnje kroz vrt mrtvi leže. Sunce je bolest i slabost je strela U snu odvojeni vodom dok se mrznu. U visini vatre hladno je bez tela.
Smrtonosan je život, al smrti odoleva. Jedna strašna bolest po meni će se zvati. Mnogo smo patili. I, evo, sad peva Pripitomljeni pakao. Nek srce ne okleva.
ko dosetka nad njima krstari Pogrešno uzeta reč jedna čuda stvara Nečitak svet Pevamo ne brinući za smisao i red Bolest našu leče poređenja smela I tako pobeđujemo gorčinu i jed Dok smešan cvet i neoprezna pčela Pretvaraju vreme u opori
Krakov, Stanislav - KRILA
su i svu toplotu julskog dana, koju su neke duge krstarice iz dalekih tropskih voda donele kao strašnu istočnjačku bolest.
Njihovi obrazi su bili rumeni, a pleća široka. — Osuđeni ste na smrt a veseli ste. Nosite radost kao kožnu bolest u sebi. Žrtve ste i dželati, ubice ste i ubijani, a smejete se. Čemu?
Zato su streljani oni, koji su ostajali. Vazduh je bio okužen, i crvena bolest se kao kuga raznosila. Ipak su zato još uvek milioni pucali kroz puškarnice, jurišali na žice i umirali.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Potrebno je nekoliko godina, često, da se pokažu simptomi. Kod nekoga bolest ide lagano, lokalizuje se i sasvim, kod nekog napada odmah na organe, i srce.
Masa slepi, ostaje bez nosa, ušiju, prstiju, čitavih udova. Bolest podla, jer je bez bola; zaglušna; njen tok ne može se predvideti.
no videti u ovom selu male devojčice ili dečake koji, još na izgled puni zdravlja, očajno se muče da savladaju sve jaču bolest. Trude se uzalud da odagnaju san.
Sledujući primer Libanca, koji tvrdi da voda, samo ako teče, ne može nositi bolest, ja zamačem glavu u svaki potok preko koga prelazimo, i pijem mnogo i slobodno.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
A da se postigne ovaj životni cilj, treba koristiti sva moguća sredstva, kako bi bolest što duže trajala. — Grešiš — dobaci mu potporučnik Brana „Maher“. — Danas je „kunst“ bez bolesti biti bolestan.
Ja počnem skromno: te srce, te nevralgija, te slezina, te „stomaci“, pa mi i pored toga lekari stalno zabuše po neku bolest. A njemu sve upali. Lekari su tako zakidali Branku jednu bolest za drugom.
A njemu sve upali. Lekari su tako zakidali Branku jednu bolest za drugom. Izračunao je on da će pred istek bolovanja biti potpuno zdrav.
Sada je već ishrana redovna. — Gospodine kapetane, kaže komesar da će ni daje meso svaki drugi dan, jerbo se javila bolest... „frki-frki“. Komandir pogleda u vojnika, onda u mene, pa se nasmeja. — Znate na šta misli?...
„frki-frki“. Komandir pogleda u vojnika, onda u mene, pa se nasmeja. — Znate na šta misli?... Misli na bolest „beri-beri“, koja dolazi usled jednostrane ishrane mesom. Jest, znam, javili su mi telefonom. — On se obrati meni.
Ceo moj duševni život bio je ispunjen samo jednom mišlju: Arleta, Arleta... Nazovite ovo osećanje kako hoćete... ljubav, bolest ili ludilo. Između ova tri stanja, čini mi se, nema granice. Eto takav sam ja!
Zapovest je odlučna. Za dalji ostanak ne može biti nikakvog izgovora. Čak ni bolest. — Mon général! — obrati mu se major Milan — to važi verovatno samo za one kojima sada ističe bolovanje. — Ne!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Od crne zlobe, zavisti jetke Strepio nisi nigda, Nit’ žalost, patnja, ni bolest razna Potrese duh ti igda. Lakomost gladna, što tuđe vreba, Nije ti krala noć, Nit želja k slavi, nemira puna,
Zovite mi bake koje bajat znadu, Ozdraviću mukte kad se predam gladu... Jest, al’ bolest ne zna što je takva šala, Ne toleći jedno, nosi trista zala Koji ga ščepaše, ne može se jače, Da već jadnom ćifti
Za sačuvati militarska mesta, da se bolest dalše ne rasprostre, pokraj Granice svuda postavljen je kordon. Ot Dunava po verhu karlovačkoga grunta do Brodske
ljude ot doma i poslova domovini odvelo je, i same žene poslove kućevne koliko su mogle obderžavale su, dokle nije bolest nesretna mjesjaca junija 1796. ljeta sasvim prestala.” (Petra Runjanina Istorija sela Kuzmina.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Eto nama na smenu nevolje, Nerodice ljute gusenice: Gde daždilo, dažda nas obiđe, Gde sledilo, po nama se sruči. Bolest mine, nu eto nam gladi, Zlo se sa zlom bez promene menja, Čudi i jest te trajemo, ljudi.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Baba opet, kao nekada, sva gorda, unesena, srećna. Majka, kao prebolevši neku bolest, opet se odade na svoju kujnu, na svoje sobe, nameštanje, čišćenje, gotovljenje i nadgledanje mlađeg brata.
Koliko puta, uveče, kad se kao svakad iz čaršije vraća kući, njega kao da spopadne čudna bolest, slabost. Smrt da li je? Nije. U svojem suvom telu oseća on toliko snage, čvrstine, da o bolesti nema pomena.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Voda u kojoj su bili p. i dukat leči žuticu (GZM, 4, 152); sok sa žumancetom vodenu bolest (іbіdem). Od p. pravi se s medom melem kad je presečena mišica (іbіdem). p. se bere u Međudnevice (SEZ, 19, 13).
, 292). Naročito je popularno sredstvo kađenje b.: njime se kade bolesnici uopšte, da bi se »rasturila bolest kao ovaj dim« (SEZ, 19, 263 id); pa onda oni koji su dobili grčeve u stomaku (іb., 218), i koje je obuzelo ludilo (іb.
Ko jede vrele l. (koje su stajale na suncu) dobiće groznicu (SEZ, 40, 229). L. sanjati znači jed (ljutinu) i bolest (SEZ, 32, 1925, 119). Na dan Svetog Jovana Glavoseka (29. IX) ne jede se l. (SEZ, 14, 72; 19, 65). 2. Zuckermelone.
skuvan u vinu izaziva menstruaciju (SEZ, 14, 241). On se daje i stoci »da bi izdržala svaku bolest« (SEZ, 17, 582). Na dimu od zapaljenog b. korena nakađuje se konj koji pati od sipnje (SEZ, 19, 333).
Ko b. ukrade i jede, dobiće vodenu bolest (SEZ, 40, 228). U koru od b. meće se žara i time kade rubine na pragu, da se ne izderu pri luženju (ZNŽOJS, 7, 1902,
umočenom u blagoslovenu vodu (ZNŽOJS, 18, 128). Pravoslavni u Gacku (Hercegovina) meću v. više kućnih vrata, »da bolest ne bi mogla ući u kuću« (GZM, 6, 370). Za vreme zaraze vrše se kađenja s. (S. Trojanović, Vatra, 188).
kolac, pa se okrene zapadu i kaže: »Do koca došla (bolest), a kolac ne prešla!« (ŽSS, 309). Na sličan način tera se g. kocem i padavica (ŽSS, 291). Od g.
jasno se vidi da je g. smatran kao drvo senovito. Na njemu borave demoni koji su u stanju da pošalju bolest. Uoči mladog utornika vračara odnese pod kakav g.
Manipulacije sa klinom, međutim, u protivurečnosti su sa svim ovim, jer je njima smer da bolest prikuju za drvo (kako su to radili još Rimljani).
Nju drže u kući da ne bi došla kuga (ZNŽOJS, 7, 1902, 175). Na d. r. može se prepeti i bolest na taj način što će se bolesnik, na mladi petak ili nedelju, provući kroz rascepljeni prut od d. r. (GZM, b, 1894, 375).
(SEZ, 13, 1909, 338). 3. se inače leči i vodena bolest, reumatizam, teško mokrenje, izlučivanje mleka iz dojki (GZM, 4, 167).
J. se uopšte nosi bolesnicima kao ponuda (BV, 7, 1892, 125). Jabuke u snu znače neprijatnost, bolest, bedu (SEZ, 13, 442; 32, 119; Zbornik, 137a); ali znače i gozbu, pir (ZNŽOJS, 19, 206).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Seljaci govorahu da mu se krv sledila, a ljekar je našao bolest opasnom. Dok je gođ mogao stati na nogama, nije htjeo ostavljati svoje kuće, a i sada, kad mu već ne da ni disati,
I nikada ne bi mira bilo. ... Jednoga vedroga zimnjega dana, kad ni suncu led ne popušta, Nikina se bolest pogorša, rekao bi: sada će umrijeti.
Djevojka nastojaše da bolesniku ugodi, a kad gazda izdravi, liječnik mu naredi da ostane poduže u kući da se bolest ne povrati, te i Zlata, tako se zvaše djevojka, u kući ostade.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Mogla bi to biti prilika za Lauša. Ti kaluđeri su učeni, poznaju svojstva bilja, iz trava izvlače sokove, isteruju bolest iz tela. Prohor Leči dodirom!
Stigao je, kaže, u zadnji čas. Rana se bila razbuktala, zloćudna bolest je zahvatila čitav kuk i butinu. Vlastelin nije suviše star, snažnog je telesnog sastava, uz brižnu i znalačku negu
Prohor Izgleda da je naš lepi brat zauzdao još jednu bolest, zadobio najvažniju pobedu i utvrdio za sva vremena svoj dobar glas u ovom kraju.
Jelena Lauš je najzad izlečen. Tako je rekao Dorotej. Rana se smirila, kaže, bolest je ukroćena i neće biti opasnosti da se ponovo povrati samo ako budemo pažljivo činili ono što nam on bude savetovao.
I tako Dorotej ume da razlikuje ranu od rane, uboj od uboja, bolest od bolesti. On jedino ne ume da razlikuje ljude. Mi umemo, ali on ne ume. Da li ste kada gledali kako on leči bolesnike?
Jer, sve se ovde tako podesno poređalo: i gresi naši mnogi, i gnev božiji, i igumanova bolest. Može reći: ja sam tu, braćo, jedini ja znam kamo se valja zaputiti, sledite me.
Oni su! To liči na njih. Dadara Dorotej! Vele da donosi zdravlje, a ja kažem — bolest. Koga god se dotakne njegova tanka ženskasta ruka, i koga pogledaju njegove ženskaste oči, taj postaje okužen nekom
Kakav je to inat, šta je to? Bolest. Samo bolestan čovek može učiniti nešto tako naopako i nakaradno. Ko zna kakve su se lude misli splele u njegovoj
Pitao ga je iguman zašto je iskoristio njegovu bolest da bi iz manastira izbacio Doroteja, Dimitrija i Matiju. Nikanor se pravdao njihovom jasnom krivicom.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Tada padoh u krevet. Iznenadni prepad gripe, kratak ali snažan. Posle nekoliko dana ležao sam, prebolevši bolest, iznuren, još u postelji, i razmišljao o svojim računima, ali sa više skromnosti.
Kada si se osećao najsilnijim, ti si, i ne sluteći to, već bio osuđen na bolest, jer su se njeni nevidljivi mikrobi naselili u tvome telu.
Stanković, Borisav - TAŠANA
HADžI RISTA (Tašani unezvereno): Zašto je prešno da dođe? Da nije bolest? Deca da nisu što? TAŠANA Pa nešto ga i za decu zovem, a najviše za pokojnika, za groblje.
A zdrav je, zdrav kao vuk. Nikakva bolest na njega neće. Sve će nas pokopati i posahranjivati. I zato me strah. SLUŠKINjA (sažaljivo, podsmevajući mu se): I kao
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Skoro četiri nedelje dana je preležala. Doktor Mirko joj nije tumačio bolest. Rekao je da bubrezi nešto malo nisu bili u redu, i molio da još neko vreme pazi na hranu i odmor.
Hoda gospa Nola, vuče baš i neki šlep, i nehotice se gleda u ogledalu. Bolest ju je raznežila prema samoj sebi. — Gle čuda!
Poslove je dosta zapustila. U kući je počela da štedi neprijatno; plašila ju je duga bolest Milušićeva i dalja sudbina Juličina i njenog deteta. U crkvu je prestala ići.
Odavno sam ja videla da kod njega mali tavanak (pokazuje na teme) ne valja... To je najteža Božja kazna... Bolje ma koja bolest, samo ne nerazum... Sakloni Bože! Ne zna čovek šta radi, šta govori, šta je pošteno i nepošteno...
tragikomičnim momentima kad ljudi gube glavu, kad se desi nešto što ljudma zbuni pamet i otvara srce i kesu: neočekivana bolest, tuča, zapaljen špiritus ili benzin, besna mačka, utekla sluškinja, obijena fijoka, anonimno pismo, jedinac sinčić na
Ali šumovi su razni i tajanstveni. Suva tužna pesma rita i njegove trščane flore. Zujanje i cilik insekata koji bolest seju. Dugi melanholični krici barskih ptica. Pucketanje otrovnih mehura na ustajaloj vodi.
Pričala mi je jedared dugo, i svaka peta reč bila je: propao, bolestan, strašna bolest, umro. Možeš misliti kako je kad mati tako govori detetu. A ipak, ona samo za mene živi, i samo mene voli.
Profesor je tumačio đacima tip bolesti: onaj, gde bolest počinje bez jasno obeleženih simptoma i bez diagnoze, pa odjedared i svi simptomi i jasna diagnoza.
Pre svega, stariji sam od tebe skoro godinu dana. Zatim, jednostavniji sam, prostiji sam, i zato jači. Ne guraj se u bolest! Sve su to nemiri mlada čoveka, i isti kod Jevreja i Hrišćana. Savlađuj se. Ne slušaj nikoga, radi...
E, sad znam! — Između oca i sina se provalio ponor. To zaista nisu savremenici. Kad bolest i smrt stanu opominjati starce da oni u nov život ne mogu ući, preseče se nešto između dve generacije.
Pavle nije dao Branku da druga zagrli. — Bolest nije prilepčiva, ali je vrlo ružna. — Po jednom obrazu, malo po jednom uvetu, malčice i na jednoj strani nosa, pokrili
Kako, zaboga, da se tako razboliš? otkuda ti baš ta, tako retka bolest? — Nije tako retka; samo, kao uvek u životu, nesrećni se kriju, pa se ne zna koliko ih je... Ne brini za mene.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
koje je za telo tako nužno, pravimo, gdi naprotiv žene, u sobi sedeći, ne samo što bi želudac pokvarile i s tim bolest na sebe navukle, no učmanjem ovim i lepoti bi svojoj, koju mi tražimo i uvažavamo, veliki uštrb nanele.
Ljubov je za sangvinikera plamen od fosfora; za holerika oluja; za flegmatika da se nađe u poslu; za melanholika bolest; za mladoga igra; za starog klepetuša na prasetu; za bogatog zabava; za siromaha iskrpljena kuća.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
ova ga bacila u pun tanjir vode, promešala vodu štapićem i zadubila se duboko čitajući moju sudbinu: — Preležaće tešku bolest, ali će se spasti; pašće u jednu tešku bedu, ali će se spasti; pašće u ruke ljudi koji bi da ga ubiju, ali će se
— To je matematika! Da, to je matematika! — vrti brižno glavom lekar, sećajući se svoje mladosti. — Poznajem tu bolest, vrlo je dobro poznajem, preležao sam je i sam. A kakvoga si duševnoga raspoloženja, mladiću, kad si budan?
i slane vode; oblagali su me mokrim zavojima i vršili su na meni neke odvratne operacije i sve i sva činili, ali se bolest sve na gore razvijala.
Sve su to govorili tajanstveno i poverljivo, tako da je pravilo utisak kao da se razgovor odnosi na moju bolest. A kad onaj treći pomenu „cucurbіtіѕ aegrіѕ eh aqua“, oni odobravajući klimnuše glavom, kao da su toga časa doneli
Pisanje pesama se javlja kao kolektivna bolest čitavih razreda gimnazijskih, koji se na prvom mestu inspirišu onim stihovima koje su njihovi prethodnici napisali na
Druga je ljubav nedolečena bolest, koja se sa nepažnje rekonvalescenta povratila. Druga je ljubav odsluženje roka u stalnom kadru, obavezno za sve koji
Dijeta nije za preporuku, jer ona samo pogoršava bolest. Sudija: Brak je privremeno poravnanje dveju parničnih strana.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Potpukovnik Petar poziva trupnog lekara i pita: koje su preventivne mere da bi se zaustavila strašna bolest. — Jedino hinin... — Ili rat komarcima — dodaje Luka. — U tome slučaju ti da preuzmeš komandu — dira ga komandant.
— Izgleda mi da je i sanitet izgubio glavu. Otkada su došle nove trupe iz Indokine... vrag bi ih znao odakle, bolest je uzela srazmere epidemije. Svakoga dana gutali smo hinin.
1 Kako je? 2 On se ne zove Sava! — Čestitam! — priđe mi jedan potporučnik mitraljezac. — Ta se bolest, bato, na medicinskom jeziku zove: duo mesecus bolovanjikus — i podnese mi ogledalo. Uplašio sam se od samoga sebe.
Petrović, Rastko - PESME
Sam ja ne mislim nikad na bolest do trenutka njene pojave, još manje na sposobnost pojedinih lečnika. Ali naiđe li bolest, poslaću po lekara.
Sam ja ne mislim nikad na bolest do trenutka njene pojave, još manje na sposobnost pojedinih lečnika. Ali naiđe li bolest, poslaću po lekara. Nalazimo se u takvoj bahanaliji životnoj da se ne možemo ni setiti onog što ne doživljujemo.
Služenje čula počinje delovanjem organskim i svršava matematičkim. Postoji bolest matematička. Sve njegove želje kriju tajnu nameru da budu konačno zadovoljene negde izvan granice shvatanja: time njihova
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Je li čudo što u dom dečaka iz suze rođenog poče dolaziti narod da traži pomoć za svoju bolest ili tugu? Postade slavan dečak iz suze rođen, doraste do mladića, ali je svejedno bio prozirai i malen, kao da jedino
Oj, kako je treperila kula od njihovog smeha, kako se tresla od topota dečakovih i patuljkovih nogu! Dečak je zbacivao bolest sa sebe kao tesnu košuljicu. U čudu su ga gledali vidari i lekari. Majka je od zaprepašćenja trljala oči.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
MITKA Koju? Eh, Koštan, zar jedna je pesma žalna? Znaš li šta je karasevdah? I toj težak, golem, karasevdah! Tuj bolest ja bolujem (pokazuje na sebe). Eve ostare, a još se ne nažive, još ne napoja’ i ne naceliva’...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Pomračenje sunca ili meseca, padanje zvezda, zemljotresi, preterana suša ili kiša, bolest i zdravlje, bogatstvo i siromaštvo, dobro i zlo, sve je to za njih bilo delo božje volje. A ta vonja je najčešće bila zla.
A besedi Kraljeviću Marko: „Ostan' me se, Turčine prokleti! Mene nije do streljanja tvoga, već evo me teška bolest našla, teška bolest srdobolja ljuta, ni konja se držati ne mogu, a kamoli da se nadsteljujem!
Mene nije do streljanja tvoga, već evo me teška bolest našla, teška bolest srdobolja ljuta, ni konja se držati ne mogu, a kamoli da se nadsteljujem!
Ta da vidiš jada iznenada! davno Ivan dvore ostavio prosit snahu tri godine dana, iza njega bolest udarila u Žabljaka, u postojbinu mu, mučna bolest, one kraste velje; na Maksima kraste napanule, te mu b’jelo lice
davno Ivan dvore ostavio prosit snahu tri godine dana, iza njega bolest udarila u Žabljaka, u postojbinu mu, mučna bolest, one kraste velje; na Maksima kraste napanule, te mu b’jelo lice nagrdile, bijelo mu lice našarale, iza krasta lice
puška iz kubura — pištolj (mala puška koja se nosila u kuburama, kožnim kesama na prednjem delu sedla) kuga — opasna bolest od koje je u Evropi u XIV veku umrlo dvadeset i pet mili ona ljudi.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
TURAKA 70 TURSKA LUNA 71 MOLITVA ZA SRPSKU ZEMLjU 72 POHVALA RATOBORCIMA 73 ZA SVOJ ROD I PRIJATELjE 74 SVAKO NAS ZLO I BOLEST NAHODI 75 PISMO NA LEDU 76 LUKAVI DANI 77 UKLETI 78 ZDRAVICA I 79 NOVOGODIŠNjA 3DRAVICA 1732.
Vaše plivanje je na široku, u gnjurnom talasu pogubljeno. Rana sasma pozleđena bridi; bolest nejma zdravlja ni oblakšanja: lakomstvo bez izma, i džimgrizanje, život rashaljen; od sad najma vam više grehom proštenja!
Ako ne drugo, a ono smrt je svakom pokoj. I tako ovde više je beda nego slatkih se uzgleda, ima mnogo: tuga, bolest, nelagoda, sakatluk, griža, briga, zima, vrućina, peča, umor, sirotinja, glad, žeđa, golotinja, bosotinja, kavge, bojevi,
I mala briga prelamaje te, Mala bolest dole sobara te, I prosta plašljiva reč Zagrmi ti u ušiju I srdce ti prestravi. I to će ti se zdesiti...
SVAKO NAS ZLO I BOLEST NAHODI Golema je to tuga i nužda budavši na zemlji rođenim, i sami sobom ot zemlje, a nebo tražiti i iskati.
Svako nas zlo i bolest nahodi I svaka rđa i nevolja tre. Nerod zemlji, šteta, siromaštvo, Vatra, voda, pali i topi, Vojska, haranje,
Nerod zemlji, šteta, siromaštvo, Vatra, voda, pali i topi, Vojska, haranje, glad, Bolest u telu svakojaka I nezdravlje. Miši, žabe, gusenice, muhe, Skakavci pojedaju zemlju I množe se ...
I kajao se je zašto je on to drznuo učiniti i taki ga preuze srčana bolest ... CRKVA SVIH SVETIH U CARIGRADU Premudri Lav, grčki car, unutra u Carigradu, pram apostolske crkve nablizu sazida
napolje ne može svome srdcu odoleti, ni mu zapta dati; sve se razždiže i lije mu se, razliva ispod kože seme, te mu bolest zadaje i muči ga i sakati mu noge.
ni pokrivača, nego na goloj zemlji leži kinjeći svoje telo Boga i duše radi svoje, a sotoga steče u sebe kašljicu i drugu bolest, te niti bude za koju hvajdu sebi ni ljudma (po tome ni Bogu), — ili ni malo ne spava, pak poludi, ne jede, ne pije,
Taso su ti čovečaske duše mnogoćudljive te s razlikim vođenjem vode se i leče. A kakva je na kome bolest proću toga i lek se promišljen daje. Te ove eto vodi i leči lepa i mazna reč, a druge oštra i poluta.
Čije nije bilo, čije li neće biti... Zar od popa đakonu biti, ja li od bega subaša? Kakve su rane i bolest, takvo se i bilje za lek daje: kakva je krivica, takva mu je i kaštiga. Žanjem gde nisam sejao, Zbiram gde nisam razdao.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Nalazi da mu je život pust, da nema nege dovoljno. Pomišlja čak i na starost i bolest koja može naići: pa ko će ga tako svesrdno moći dvoriti ako ne žena, ta verna drugarica n saputnica čovekova?
Pre je svirao u ćemane, ali sada više ne može: dršću mu malo ruke, što je, uostalom, — kako on tvrdi — familijarna bolest kod njegovih u familiji.