Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
tek ja njega poznajem!... Ali nije, zaboga, ne poznajem ga! Čim iziđosmo iz bolnice, sretosmo našeg druga Mišu na fijakeru. On stade, potrpa i nas u kola i odvuče na Savu, gde smo se pošteno iskupali.
Sad mi čisto nešto lakše. Čini mi se da će mi pasti neki teret sa srca kad ode iz bolnice. Sutra će, mislim. Ja skočih: — Šta? Sutra već! — Sutra, bogu hvala!
— Samo ga okrzlo! Otpušten je kući iz bolnice da se popravi, pa posle u ime boga opet!... I treba.. Treba goniti peksijana!... Samo neka nam je bog u pomoći!...
Pisao kući, izvinjavao se koječim što sam tako neuredan, i kleo se čim sam god stigao da ću odsad biti uredniji. U bolnice idem opet uredno, i opet se profesori obraćaju na me kad treba načiniti kaku potežu dijagnozu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
burića za rosijsku vojenu misiju, koja je, tih godina – već godinama – zasedala u Tokaju i nabavljala vino za vojene bolnice u Rosiji, pa i za rosijski, imperatorski, Dvor.
Dobiće i medika. Bolesni će u bolnice. Zdravi će krenuti na put do Kijeva. On im se kune, na svog sveca, koji je sveti Mrata.
Pavlovog, u Tokaj, gde je, već godinama, prebivala jedna rosijska misija, koja je nabavljala vino, za rosijske vojene bolnice, i Dvor. Isakovič je morao stići u Tokaj, početkom oktobra, to jest krajem septembra godine 1752, po starom kalendaru.
Kupovao bi vino, za vojene bolnice, ali i za Dvor, a šta košta, ne pitaju. Ovde bi se, za godinu, dve, ako bude umeo, obogatio.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
da je to bio on i nisam rekao ništa, a onda ga više nisam video, iako sam se čitavo jedno leto pentrao na drveće oko bolnice. Pred Novu godinu je umro. Vesna i ja posmatrali smo skriveni iza kapele kako grobar Milentije kopa raku, i psuje.
Daću ti dve ploče. Nisam mogao da mu kažem da je idiot! Njegov otac je šef bolnice u kojoj je umro onaj moj ujak i on je to morao znati, To da je idiot, mislim. To gde mu je mesto, takođe.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
i da se dokopaju nekog sela, varošice ili makar druma, gde bi možda naišli na kakav kamion i prevezli profesora do bolnice.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
1879. položio je doktorat medicine. Služio je u Beogradu kao lekar okruga beogradskog i lekar beogradske bolnice (1881). Kad mu je zdravlje opalo, stupio je u vojnu službu. Bio je sanitetski pukovnik i lični lekar kralja Milana.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Posle nekoliko godina umro je. Pričaju da je pred samu smrt pobegao iz bolnice, a čuvari ga našli mrtva na putu ka groblju.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
i vojna muzika, a televizija vrši direktan prenos porođaja, obično zakmečimo u sumornim sobetinama gradske bolnice, zajedno sa drugom nižerazrednom dečurlijom od zla oca i od gore majke.
dotrčava presrećna maman, kojoj su najzad svukli onu ludačku košulju, pa sve troje odlazimo prema taksi-stanici ispred bolnice. Ali, već tu počinju komplikacije!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Da li to Slovo živi u tebi zato da još jednom strada, mora li da prođe kroz tela, bolnice i groblja pre no što postane šapat i sibilski stih?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Onako pokisao, a uz to i neobrijan, ličio je na nekoga rekonvalescenta iz duševne bolnice. Zakoluta Aleksandar očima i viknu: — Ovam’ sa njima! Zastrašeni, išli su nesigurnim korakom Tanasije i Jankulj.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Bolnica se izolira. Odsečeni smo od sveta šest nedelja. Ne može se ni u bolnicu, ni iz bolnice. Dobijamo injekcije protiv tifusa, koje su, u ono vreme, bile vrlo bolne. Na trbuhu nam izlazi guka.
Pijem u slavu jednog jesenjeg dana i jedne venerične bolnice. Stideo bih se da je moja zdravica prva, ponosim se da sam poslednji.
Bataljona Banaćana, što su puni smeha, sa veselom pesmom, opkoljeni stražom, marširali u bolnice. U slavu smeha Banaćana, koji je lagan kao i kolo njino, ali oštriji od jatagana. Dajte mi čašu da napijem praznicima.
U slavu one pesme koja se orila cele jeseni, 1915, iz jedne habzburške venerične bolnice. Čašu za onu mračnu gomilu oko postelje najkužnijeg druga mog. On mi je bio pesmovođa, banaćanski, bećarski.
Pijem u slavu onoga dana kad je doveden. Pijem u slavu papira rumenog što su ga čitali vojsci, pobedonosnoj, nasred bolnice. Rečima kojima se pretilo smrću bataljonima Banaćana. Pijem u slavu smeha Banaćana koji nisu hteli da idu u smrt.
U zgodnom trenutku punili su bolnice, sa previjališta. Radilo se po onom našem: gledamo se nemo, al’ se razumemo. Dr Dumić, iz Melenaca.
Jedan: zdrav, mlad, koji je odlazio na bojišta, da se vrati u bolnice, bez ruku, nogu ili glava. A drugi: bogat, krezubav, škart, zabušant, koji se pario kod kuće sa ostavljenim ženama.
One koji bi se zatekli bez medalja izbacili bi, hitno, iz bolnica u druge bolnice, ili u puk, ili na bojišta. Car Karlo je, docnije, imao običaj u takvim prilikama da uhvati ranjenika za medalju, ili za
Jeste li učestvovali u bitkama?“ To isto. Ponova. Po nekoliko puta. Mene je tetka, u takvoj prilici, sakrila jednom u bolnice Salcburga, zatim u sanatorij Grafenhof (St. Johann) na 800 m., a preko leta, u letovalište Franca Jozefa, u banji Išl.
Odlazim, sutradan, uštogljen, u rukavicama, u bolnicu i koračam posle, kruto, od bolnice do groblja, uz zvuke pogrebnog marša od Šopena, po taktu.
(Bolnice su pune i mrtvaca je mnogo, a porodice često ne mogu na vreme da stignu, pa predstavljam, katkad, i ožalošćenu porodicu.
Da, istina je što novine donose – imaju nov tip topovske cevi, i nov tip krilatice. Ali su im bolnice sjajne, ulice čiste, železnice prepune i tačne. A žene rade. Jedino je damama svejedno. One neizrečno preziru politiku.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Nekoliko kutija konzerviranog mleka što ih je dobio u Ljum Kuli od upravnika bolnice, svoga poznanika, i u zamenu za cigarete, bile su još jedina hrana s kojom se imalo živeti sve dok se ne dođe do
Jeste li razumeli? Molim vas, preselite svoj krevet odmah, uklonite mi se s očiju. U protivnom, obratiću se upravniku bolnice da vas silom ukloni. — Je li, a zašto žaba nema rep?
I, zaista, nađoh ga u jednoj svetloj sobi ogromne bolnice, čiji su prozori gledali na ulicu, a sa ugipsanom nogom, opruženog na jednom gvozdenom bolničkom krevetu.
Zar ću ja sam ovu bruku moći zaboraviti? I zaista, činilo mi se kao da imam rep dugačak od Bolnice do Opštine i da mi svaki čas ljudi gaze na njega; a moj klijent, trgovčić iz Vasine ulice, kao da ima oči koje prodiru
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
XIX τυφλάς έѵ αύτοτς έλπίδας χατώχισα Probdio sam duge noći, sred bijele mistike bolnice, u kontemplaciji smrti. Licem u lice s njom.
XXVII U dokolici, zabavljam se praveći planove što sve treba da učinim kad iziđem iz bolnice. (Ne kad iziđem nego ako iziđem, ispravljam odmah zatim sam sebe, iz poznatog bolesničkog praznovjerja.
A što dalje? — Kako „što dalje”? — Mislim, što će dalje biti s njim? — Ništa. Do pet-šest dana izići će iz bolnice u kućnu njegu.
Eno je i sada, u društvu nekoliko stvari te vrste, u zapečaćenom omotu u „pologu vrednotâ” kod uprave bolnice. (Ako umrem, pri zvaničnom otvaranju paketa službena će se lica začuditi toj iskrzanoj staklenoj kugli i zbog nje će i
Bolničarka mi je objasnila: to žandar šetka. A-ha, razumio sam! Tu smo, dakle! Znači, kad iziđe iz bolnice, opet će u zatvor, na ponovno preslušavanje. A povrede, kako mi kaže, nisu baš tako neznatne kao što sam držao.
Sa mnom opet nešto nije u redu. Mladi je doktor mrštio čelo nada mnom. Dođe k meni u sobu znanac odavde iz bolnice, postariji seoski gazda s kvrgavim rascvalim nosom i s kataraktom na oku, koji čeka na operaciju.
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - LXXIII Jutros sam izišao iz bolnice. Uputio sam se u grad, o štapiću doduše, ali u jednom dosta ležernom andantinu. Svježe proljetno jutro.
Potom nabrajam što danas treba da učinim. Prije svega, treba da iz bolnice iznesem moj kartonski kovčeg (ovaj put, rekbi, definitivno kartonski) i da iz „pologa vrednota” predignem violinu.
I, popuštajući navici koju sam dobio za dugih mjeseci samoće među zidovima bolnice, zapodijevam unutrašnja obračunavanja. Suočavam se sa samim sobom.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Znam da tada ni nebo ni čovek zaplakao nije, Znam da si najzad našla humanost i vrata bolnice, Znam da zemlja sačuva vlagu, njom da te mirno pije, Znam da ti svet i Bog sve uzeše, divna bludnice.
Krakov, Stanislav - KRILA
Ne zbog sumarena. Zbog njih je potporučnik iz trećeg poziva kome je kamen na putu izbio oko, utekao noću iz bolnice bez traga. Bio je saznao da je određen u prvi transport za Bizertu. Za njime poslati telegram našao ga je u komandi.
Čupavi pekinški psić tugovao je usamljen u bolnici. Dan je bio njin. Duško je izašao iz bolnice sa jedva zaraslom ranom, a baronica je pratila transport za Bizertu.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
vraćali su se na svoja noćišta, po logorištu se zagoreše ognjevi, po bolnicama popališe fenjeri, bojno polje opuste, a bolnice i lazareti oživiše da se u njima krpi i popravlja ono što je danas u krvavoj borbi razderano, polomljeno, iskvareno.
umorom borave sad miran san pravednika, pod otvorenim nebom, odmaraju se da možda još sutra u kakvom ćošku prljave bolnice izdanu u mukama uz potmulu, bledu svetlost bolničkog fenjera.
Zamišljam sebi kako sad mora izgledati u Nišu. Pravi pakao. Pomislite samo koliko im treba dok evakuišu bolnice. Ta oni imaju iz poslednjih bojeva hiljadama, hiljadama ranjenika. Divno smo ih razlomili. Prosto krasota!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ali kada je probio „Hindenburgovu liniju“, preko engleske bolnice u Vertekopu, i dočepao se Soluna, sada manevruje iz bolnice u bolnicu. — Vala, braćo, ako je za vajdu, dosta je.
Ali kada je probio „Hindenburgovu liniju“, preko engleske bolnice u Vertekopu, i dočepao se Soluna, sada manevruje iz bolnice u bolnicu. — Vala, braćo, ako je za vajdu, dosta je.
Tek su me tada dva vojnika izvukla. Evo, ležim već toliko vremena. Iz bolnice ću izići kao bogalj. — Vlajko klimnu glavom, i u očima javiše mu se suze.
Ni kuće, ni kućišta... Ili su nas iznurene i malaksale snosili sa položaja u bolnice, gde su se sticali iz mnogih komandi i sa raznih položaja.
Bilo je glavno da se probije ova „linija“. A kad se dočepaju „Prestolonaslednikove bolnice“ u Solunu, Druge i Šeste francuske, onda su se stvarale mogućnosti za odlazak na bolovanje u Francusku ili Afriku, a
Upravnik bolnice imao je muke s njima. Poneseni ra-zuzdanom mladošću, oslobođeni ratnih opasnosti, potporučnici su larmali, pevali,
Viši oficiri, iz drugih paviljona, išli su kod upravnika bolnice da se žale. — Šta im mogu? — govorio je očajan upravnik — Oni se položaja ne plaše.
Najzad, na savet viših oficira, rešio se upravnik bolnice da u paviljonu gde su potporučnici postavi sobnog starešinu. Toga dana baš prispeo je sa položaja kao rekonvalescent
Palcem desne ruke obuhvatio je zakopčano dugme bluze, glavu zabacio unazad i slušao nemarno pridike upravnika bolnice. Očni kapci su mu bili podnaduli, a nos malo drven. Kad upravnik završi, obrati nam se i on: — Gospodo oficiri!...
Tim balavcima treba saterati pamet u glavu — čujemo da su tako govorili pukovnici reumatičari upravniku bolnice. — Pa dobro... šta da radim! — uzdisao je upravnik.
— Da im pokažemo znamenitosti Vodene... — I naše herojstvo i junaštvo... — Kad nam upravnik bolnice ne dozvoljava da to ispoljimo na frontu...
— Bravo, bravo! — vičemo, pa čak i oni okolni pljeskaju. — Ako za ovo dozna upravnik bolnice — dobacuje mu „Kica“ — ništa ti neće pomoći ono tvoje: „Šprican sam šezdeset i četiri puta.“ Ode ti sutra u komandu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
je „kozački”, on, onako glomazan, i kao vihor bi ponekad uleteo na konju u hodnik svoje kuće, ili u hodnik okružne bolnice koju je mnogo pomagao i češće posećivao. Jer taj Marko, silni Marko, bojao se bolesti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sustigosmo i kolonu ranjenika, koji su umakli iz bolnice. Stoje na putu, raspituju se za svoje komande. Smatraju da im je komanda njihova, u opštem metežu i haosu, jedino
Jednoga dana uneše malo svežine u naš monotoni život Engleskinje iz jedne kanadske bolnice, koje su navratile da posete naš puk. Od nas niko nije govorio engleski, a Englezi su natucali nešto malo francuski.
Pokraj puta naziremo šatore i vojnike. Ali nisu naši. Zatim neke barake, magacine, bolnice... Iz jednog logora dopiru zvuci muzike. Još jedna svetiljka ukraj puta i onda zakoračismo u pusto i mračno polje.
Petrović, Rastko - PESME
Sve bolničarke behu tu i dva čistača bolnice. Mirisalo je na jod i mnogo vate. Bol zatvorio u teglu a šupalj leš izdao Porodici vrlo ucveljenoj što je čekala.