Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Mada to ništa ne bi moglo da izmeni. Pitajte Staniku: bi li? Ona je stajala i gledala kao da gore šušti upaljen fitilj bombe. A otac je nastavljao da govori o pismima i budućnosti. Mogli ste da ga postavite pred mitraljez, on ne bi prekinuo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Posle tri dana odmora utaboriše se pod gradom Svetog Luja i tu im zagusti. Kanonada je trajala danima, bombe su padale u logor, Francuzi zagatiše reku, te se razli i poplavi kola, konje, topove, tako da se umalo ne podaviše, u
Da nisu padale bombe, Isakovičevi vojnici zaboravili bi bili gde su, misleći da vežbaju pod Varadinom. Ukopani u zemlju, oni su noću
bi počeli da trče, da vrdaju, da zapadaju u bare, u blato, krčeći sebi put, kao prasci, kroz mulj, u koji bi udarale bombe. Za izgubljenim glavicama kupusa istrčavali bi čitavi jarkovi.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Druga je bila njena prijateljica. Obe su gajile asparaguse i umirale od straha kada padaju bombe. A bombe su padale svakog drugog dana, tek da nam ne bude dosadno dok čekamo odrasle da se vrate na belim konjima.
Druga je bila njena prijateljica. Obe su gajile asparaguse i umirale od straha kada padaju bombe. A bombe su padale svakog drugog dana, tek da nam ne bude dosadno dok čekamo odrasle da se vrate na belim konjima.
Video sam kako su na jednom trgu igrali kozaračko kolo i kako su se nekom vojniku otkačile dve bombe sa pojasa dok je zaneseno skakao u krugu. Kada se dim razišao, na trgu je ležalo pet mrtvih igrača.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
A kad tamo ... — Kad tamo? — priupita seljak. — Kad tamo, a ona šuplja i u njoj karabin, torbak municije, tri bombe. Šta veliš na to? Je l trebalo vjerovati, a? — Stani, bolan, kumiću, ovo ti je druga forma — pobuni se seljak.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
dakle sad treba da vi dajete bal. SOFIJA: A, to mu ne smem spominjati. JEVREM: Šta? Bombe u redut, inače se neprijatelj isterati ne može. S moje pak strane pomoć neće izostati. Jesi li čula za neki sto dukata?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Ono pa ono nije, pa nije išlo! Posle, kad su videli da od onoga nema ništa, počeše da govore protiv atomske bombe. Kao, oni su protiv, a publika nije, pa su zbog toga vređali publiku, a publika, sve neki fini svet, posle je govorila
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Zar je tako dobar? — Koj... hm! Znam ga još iz turskog rata. Kad je osmatrač, taj baca bombe, puca zajedno sa pešacima, vezuje telefonsku žicu po najvećoj vatri.
Šrapneli se rasprskoše gotovo jedan pored drugog, iznad hrasta. Kotlinu je obuzimao ropac. Gruvale su negde i bombe, ali oni sa livade ni da maknu. Ko zna... da li su živi.
Ali ostali odmiču, već su blizu obale i naglo se strmoglaviše u reku. Stroj se izgubi... Zapraštaše bombe i prašina se diže oko neprijateljskih rovova, odakle se pomoliše bele marame.
I onda vade bombe. Front se ustalasa i tada traže pomoć artiljerije. Otprilike isto onako kao kada deca zagalame, pa se majka pojavi sa
Pa ti znaš šta je bilo pre tri dana. — Onda se Radojko okrete meni. — Narede da bacim bombe. Noću je to bilo. Uzmem sa sobom četiri vojnika i ponesemo po pet bombi.
A kuršumi neprekidno zvižde nad glavom, bombe prašte okolo njegove zemunice, a granate ga tuku kao i ostale pešake. Nego, znaš li ti zašto sam ja došao do tebe?...
— E, braćo, hvala vam i do viđenja! — Kuda? — Kuda?... Opet bacamo bombe večeras... Eto, tako, padne na pamet onima iz pozadine, i dohvate telefon: „Alo, alo, večeras da se uznemirava
“ Ispada kao da se mi ovde gađamo kruškama i kamenjem. I kada bacimo bombe, onda oni raspale granatama, i na kraju nekoliko mrtvih i ranjenih. A zašto?... Da se uznemiri neprijatelj! Eto...
Onda opet noću kopao tunel i privukao im se na trideset metara. Sada po cele noći baca bombe. Ja mislim, kada bi ga uhvatili, živog bi ga odrali. — A šta namerava večeras?
Meni je dodelio da otvorim brzu vatru na austrijske rovove. Bombaši bi tada bacili bombe. Njegov vod ima da opali tri brza plotuna.
Ali, i bez učešća artiljerije, „predstava“ je uspela. Cele su noći praštale puške i bombe, neprijateljska artiljerija je gađala naše rovove, a komandant divizije u nekoliko mahova tražio je obaveštenje.
Ručali smo baš, i moji su pričali kako je to bilo strašno kada su neprijateljski aeroplani bacali bombe. Moja sestra najednom zaćuta i raširenih očiju pogleda u pravcu vrata. Okretoh se...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
skuva čaj — naravno, pod uslovom da imate jaje ili čaj — šta li tek radite sa onima koji imaju prave puške, i prave bombe? MAJCEN: Ko ovde postavlja pitanja, ti ili ja? SOFIJA: Zar ovde ne sme naglas ni da se razmišlja?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ne samo u slabim stihovima i na jeziku. Kada su radnici, iz kancelarije šefa policije na Sušaku, Ujčića, prenosili bombe, u nedrima svojim, u Istru, i ja sam bio tamo.
svojim poznanicima i poznanicama šta me je snašlo, i sklanjam se u okolinu Beča (u Hinterbril), kao posle sarajevske bombe, pre četiri godine. Moja ujna je pobegla iz Beča, i nije mi ostavila ni svoju adresu.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Izgleda sigurno da su veoma ubojite bile, u aprilu 1941. nemačke, a u aprilu 1944. američke bombe, koje su prekinule onaj možda prividan ali svakako zamaman spokoj koji se u ovoj ulici nastanio između dva rata, još
posle, naglašavali da bombardovanje nije bilo baš naročito jako, jer su Turci i slabe nišandžije i slabo naoružani: bombe su praštale, istina u razmacima, ali ipak jedna za drugom (nije to još ni 1915, ni 1941, ni 1944.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
sećao onih strašnih dana kada nemački borbeni avioni zazujaše nad Beogradom i sručiše na nj svoje razorne i zapaljive bombe? Iznenađeni tim mučkim napadom ili probuđeni baš iz samoga sna, pokušasmo da se spasemo gde bilo.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I ponekad se čovjeku ne čini bez razloga što avionske bombe, u svome likvidiranju datih sklopova života, načinju ljudske košnice baš odozgo, od potkrovlja.
Dječak sa sela, od osam ili devet godina, kome je oduzela vid eksplozija nekakve praskalice načinjene od stare ručne bombe zaostale iza rata što su djeca iščeprkala iz jarka.
Krakov, Stanislav - KRILA
Krili se u šibljake i hlad granatog drveća. — F...f...f... Nešto je crno letelo kroz vazduh. Bombe su treštale. Dim je izbijao iz sela, sa polja. Po nebu su prskali šrapneli.
Leže nepomično. Žene u košuljama beže kroz voćnjake. Na kmetovoj kući istaknuta je bela krpa. Predaju se. Neko pominje bombe. Odjednom se krov dvospratne kuće izdiže u crvenom oblaku prašine, pa se sve sruši uz tresak.
Zrikavci su pomamno vriskali. IV Sve je bilo u pokretu. Doletali su aeroplani, no nisu uvek bacali bombe. U luku su pristizale lađe, i donosile nove trupe. Bilo ih je crnih, žutih, a bilo i belih.
Ceo front plamti kao sjajna, ustreptala pruga. Svuda uragan besni. Na grebenu se mrke senke kovitlaju. Zapaljene bombe opisuju sjajne pruge u letu kroz tamu. Zviždi čelik i komađe gvožđa. Tupi udari i jauk. Ura—a—a.
Odjednom odozdo pred grebenom poče nešto crno da se miče i izbija. — Brza paljba... bombe... Sve se zapali, sve zakrklja. Beo dim od bombi se kao zavesa diže pred zaklonima.
Pojuri nazad u trku i susedni vod mitraljeza. Odmah za sedlom zatreštaše ubrzano bombe. Prilike koje beže odozgo su sve češće. Uznemirenost ovde je sve veća.
— Odstupimo, odstupimo — cvili ađutant kraj njega. On se već uzdigao i očajno pogleda na jarugu pod sobom. Bombe prašte sve bliže i bliže.
Uzaman su praštale puške, klepetali mitraljezi i sevale bombe. Neprijateljski stroj za strojem je izbijao i plavio kosu.
Već je osećao kako mu šiljati kuršumi prolaze kroz telo. Njegov bledi obraz krvavio je na vilici zasečen komadom bombe. Okolo svugde rikali su tuđinski glasovi: — Predavajte se, predavajte se. Treska bombi je odgovarala.
IX POBEDNICI Iz dubokog podzemnog zaklona donosili su uhlađene boce. Inače su u zaklonu držali i teške bombe. Oko kujne se užurbali kuvari, kojima su za ovu priliku dali čiste kecelje i kape.
Jevreji su oprezno zatvarali radnje, jer su znali da se svaka gužva završi pljačkom. Posle su zatreštale bombe kraj Vardara, a šrapneli su neprestano sevali po nebu. Odasvud sa suva i brodova grmele su uspravljene cevi topovske.
Olovna težina i strašni bol u nozi. — Ranjen sam, — seti se. — Ura—a—a, već se izmiče i slabi, ali bombe prašte kao pakleni vatromet u noći. — Lakše, lakše, prevalićete me...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Starac Danilo neko je vreme kuražno i trpeljivo podnosio kišu interpelacija i sve bombe koje cy iz skupštine sipale protiv njegovoga ministarstva »pomirljivosti i dobre volje«, pa se onda najedanput starac
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Izuzev ako Bugari krenu na juriš. Zato ćemo morati i nas dvojica da osmatramo. Preostale bombe prikupićemo i daćemo ih desetarima. A četvorica da idu odmah i nađu municiju, gde znaju.
— Plotun, pali! — grmnuo sam iz sve snage. Gru! — razleže se složan tresak iz stotinu pušaka. Bombe poleteše kao svetle iskrice i prolomiše se eksplozije. Jauk se razleže.
Ni pomena da sečemo. Najzad smo rešili da ih raznesemo bombama. Odabrao sam deset vojnika, dao svakom po tri bombe i naredio im da se po mraku privuku i najvećom brzinom sruče bombe u onu gužvu od žica. Pa šta bude. Čekali smo ponoć.
Odabrao sam deset vojnika, dao svakom po tri bombe i naredio im da se po mraku privuku i najvećom brzinom sruče bombe u onu gužvu od žica. Pa šta bude. Čekali smo ponoć. Na frontu se trenutno sve utiša. — Hajd’ sad!
Možda su ovde bili zakloni prilikom borbi poslednjih dana. Okolo nas kao da vri. Bombe, puške, mitraljezi. — Drugovi, zašli smo u našu zemlju! — dopirao je nečiji glas. Ja l’ reče!...
„Ura! Ura! Ura!“ — jeknu sada još silnije. Vojnici poskakaše i onako u zaletu baciše bombe. Prostremo se odmah po zemlji, da nas ne bi zahvatila parčad naših bombi. Eksplozije riknuše.
Nastade prasak. Uto grunu plotun odozgo, bombe počeše da trešte i na jedan mah... Potporučnik Svetislav uzdahnu i obrisa čelo.
Mitraljezi otuda zaparaše. Prasak pušaka se složi u opšti krkljanac. Na nas poleteše bombe... kamenje. Jauk se razleže. Vojnici se pribiše. Padali su na gomilu kao snoplje.
Cela mi je noga oduzeta. Hoću da se okrenem na leđa, ali bolovi su neizdržljivi. Odozgo padaju bombe, koje eksplodiraju baš uz ovaj trošni bedem koji me je zaklanjao.
Napregnutih nerava, gotovo podivljali i gonjeni svim podsvesnim nagonima, kao zverovi, moji ljudi su dohvatili bombe i čitav orkan čelika sruči se u neprijateljske rovove.
Najednom pripucaše puške desno, sve brže, zatim mitraljezi, bombe, i kroz prasak razleže se: „Ure! Ure!“ Pripuca i treća četa, ali sa takvom žestinom i zamahom da nastade jednostavan
Zastadoše zbunjeni. Neki padoše. Ostali se sručiše u uvalu ispred nas. Moji vojnici dohvatiše bombe, kapisle zapuckaraše i odmah zatim jeknule su eksplozije. Čujemo neku lomljavu, jaukanje.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
KAPETAN (Boki): Sram te bilo, i ti si mi revolucionar! Dvanaest marama za nos, peškiri, gaće. Kamo ti puške, bombe, a ne „četiri para gaća”!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Timoka, daleko na jug, sve do makedonskih planina, grmeli su topovi, praštale puške, ciktali mitraljezi i gruvale bombe. U toj vatrenoj klopci, jurila je nejač na sve strane tražeći spasa...
“ Ali mi je razgrađujemo i nije nam ni potreban dogovor... Koristite barut iz čaura, pijuke, bombe... vatru... sva razarajuća sredstva... Gospodo, teško mi je što vam moram reći,. ali... izvolite na posao!
Iz su sedne baterije sklanjaju brzo konje, da bi ih zaštitili od dima i vatre. A pešaci došli i traže barut nudeći bombe u zamenu...
Naređeno je najzad da se ljudi sklone. Onda su bačene bombe u topovske cevi. Odjeknuli su još i poslednji pucnji, kao počasna paljba prilikom pogreba.
Opet huči. Opet stežemo vilice i pesnice... Grrr-u... Grrr-u! Prosipa nemilosrdno bombe... Zar ovolike muke preživeli!... Gospode! Grr-u! Odlete ka varoši... Valjda neće više. Vraća se. Ode malo desno...
A i to nestade... Sa grada pripucaše baš tada topovi, kao znak da idu aeroplani, te se sklonismo brzo u hodnike kuća. Bombe iz aeroplana počeše da prašte po varoši.
— Kad nastade ona gužva — priča podnarednik Gruja — mi utrčasmo u magacin. Bombe počeše da pucketaju, a Džamić veli: „Dobro bi bilo da se sada snabdemo.
Idemo preko nekih staza. A aeroplani nas u stopu prate i gađaju polumrtve vojnike iz mitraljeza, ili bacaju odozgo bombe, kako im se kad svidi. — To je maroderstvo! — veli ogorčeno potpu kovnik Petar. — Ama to je blago rečeno...
Ah, zamalo... Aeroplan zaokrenu naglo i uputi se u pravcu one maslinove gore. Tamo će sručiti bombe. Ali mi smo spaseni. Srećni smo, veseli i živahni. Nagađamo, kojoj li narodnosti pripadaju oni brodovi.
Neki su se oficiri počeli šaliti na njihov račun. Ali kad su zavukli čep od bombe u cev i top potpalili, ogromna bomba izlete, izvi se u visinu i, njihajući se polete prvo brzo pa onda sve sporije, dok
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Ehej, drekavče, drži se! — povika on ohrabren praskom svoje „bombe“. U istom trenutku ispod stijene se začu ljutit glas: — Čedo ti je drekavac! Ej, ko se to baca?
— Okrpićemo je — obećavao je Mačak turajući prst u poveliku rupu na globusu, koju je načinio „geler“avionske bombe. Đoko Potrk već je pjevušio najnoviju rugalicu: „Tužna zemlja i to trpi da je Mačak Lazar krpi.
— komandova Jovanče. Tek što se posljednji dječak uvukao u pećinski hodnik nad Gajem se začu zloslutan fijuk puštene bombe. On se sve više pojačavao, pretvori se u pravi urlik i najzad se posred Gaja prolomi zaglušna eksplozija.
Avijatičari su im javili da bombe nisu uništile skladišta. — Gle, koliko im je samo stalo do municije! — čudio se komandant.