Jakšić, Đura - PROZA
Otac Kalinik, tako se zvao arhimandrit, bio je visoka uzrasta, suvonjav, lice koštunjavo, isprekrštano raznim borama, koje su se sve usređavale oko malih, crnih očiju kojima je jednako žmirkao dok bi s čovekom govorio; glas mu je bio
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Njegovo lepo izbrijano, čisto lice, s lakim površnim borama, nalik na one oblačke na ćilibaru, sa sedim zolufima i brkovima, stajaše nekako u kontrastu s malenim, plavim, vedrim
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— I svakom, čak i deci, razdavao bi. Pored toga gledao je, pogađao po borama lica i čela, ko koliko ima godina i koliko će da živi. Pitate ga: — Koliko imam godina?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ono što se pamtilo, iz njegovog lepog lica, bila je koža lica. Sva u borama, sva tvrda, vetrovima i zimom tučena, opaljena i zimi, kao od nekog večnog Sunca i stalnih oluja.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
izgledati pre pola veka, kad se vreme konačno zaustavilo za nju, samo sa jednim mladim licem umesto ovog, preplavljenog borama. Ribe su je, očigledno, zanimale.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Celo mu se lice bilo u ratovima izdužilo, pod ogromnim čelom, izbrazdanim borama, i pod očnim kostima, koje su kao nadstrešnice bile dignute nad velikim, ledenim očima.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Šumi Crkva drvenasta. PREOBRAŽENSKA CRKVA: ZVONIK S ARHANĐELOM BLAGOVESNIKOM Možda spava po borama Zlatibora i Povlena rečenica sa zvonikom. Ta misao je li lasta koja sjajka ispod trema kao praznik perunikom?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
celog bolovanja, pa evo i sad mu ona lebdi u pameti i navlači mu neku setnu zamišljenost na oči i bledo, ispisano mnogim borama čelo... »Kad se to začelo?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
A divno je izgledao Mića u svom stajaćem ruhu! Na glavi mu šajkača nakrivo, na nogama čizme sa borama »na harmoniku«, oko vrata neki »gasluk« što ga je iz vojske još doneo.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Čakšire, istina, i njihne su bile široke, čohane koje su im ostrag u borama teško padale, ali nogavice nikad nisu bile dugačke, još manje široke i ispunjene gajtanima, već uske, kratke, da bi im
Pandurović, Sima - PESME
On je bio dete svog Velikog veka. III Istina I onda kad mu vreme kose dirnu, A život lice borama izbrazda, On je svoju starost provodio mirnu S osmehom mudraca i veseo vazda.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „Ja pomamna nijesam, no mije nevolja!...“ odgovori Joka dižući se. Njeno suhovljavo i žuto čelo bješe toga časa borama nabrano. Na licu joj se viđaše tvrda odlučnost. Nikada je zar, serdar ne vidje taku. Čovjek se poboja bruke.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ Đ. Jakšić XLVI OTADžBINA I ovaj kamen zemlje Srbije, Što preteć' suncu dere kroz oblak, Sumornog čela mračnim borama O vekovečnosti priča dalekoj, Pokazujući nemom mimikom Obraza svoga brazde duboke.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
lice, zauze nepristrasan stav posmatrača, pa se naročito upilji u svoje guste, prosede veđe i čelo izbrazdano mnogim borama.
On je imao dugu crnu bradu, lice tiho i tužno, čelo izrovano stradalačkim borama. On je bio jedan od našeg tvrdog, plemenitog tla.
Oporih usana, sa krupnim graškama po čelu izrovanom borama, čistač je išao sve dalje. A za sve vreme nijedna misao o prošlom, o detinjstvu, o mladom regrutu cvećem okićenom, o
On je imao dugu crnu bradu, lice tiho i tužno, čelo izrovano stradalačkim borama, on je bio jedan od našeg tvrdog, plemenitog tla. Oko njega na drveću granje je podrhtavalo poplašeno i bolno.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Lice mu je bilo izbrazdano dubokim borama, šake velike i koščate kao da mu je težak rad skinuo sa njih sve suvišno meso i masnoću.
Jakšić, Đura - PESME
1872. OTADžBINA I ovaj kamen zemlje Srbije, Što, preteć suncu, dere kroz oblak, Sumornog čela mračnim borama O vekovečnosti priča dalekoj, Pokazujući nemom mimikom Obraza svoga brazde duboke.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Kad mu dodija gledati napolje, onako snatreć', pade mu pogled na nj. Časom besvjesno blene u njegovo borama smežurano lice. Stari, kad je osjetio pogled na sebi, obikao, ljubazno se nasmije.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Negova glava nije oklembešena, već uspravna i moćna, u njegovim crtama i borama nema memle, njegovo telo nije ruina iz koje je ishlapeo život. Prohorov Hristos je bog.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Plave i suzne oči ona je podigla gore, Kô bledi anđeo tuge. Svilena odeća njena U skladnim borama svojim padaše po podu dole, A njene skrštene ruke bejahu do pola gole. Za kime plakaše tako? I ko je upravo ona?
Petrović, Rastko - PESME
pustošnom tlu, i gorama, A smernih starica s čijeg vretena ističe svila dadu da im se pročita mudrost ispisana međ borama. Ruke orača i ruke u mornara Pokazuju zlatnu nebesku žegu pod tamnom kožom sveca.