Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
iz Ženeve, 1908; Pismo sa Alpa, 1906; Pismo s Jonskoga mora, 1911) i književnim impresijama (o Vojislavu Iliću, 1902; o Borisavu Stankoviću, 1907; o Miloradu J. Mitroviću, 1911; o Petru Kočiću, 1912; [o Isidori Sekulić, 1914]).
i potpune studije o celokupnom radu važnijih novijih pisaca srpskih; u tom pogledu su mu naročito uspele studije o Borisavu Stankoviću i Ivu Ćipiku.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
On je jednom prilikom, u ogledu o Borisavu Stankoviću, kazao da je najveći pisac „naročito onaj koji piše najboljom sintaksom“, a zatim dodaje: „Sintaksa, to je
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Očigledno je da je Borisavu Stankoviću bio neophodan pripovedač čije bi oko - nasuprot svim zabranama, strogim konvencijama koje ljubopitljivi
Po analogiji, dakle, i u prozi. Tako je veoma indikativno što se primedbe upućivane Borisavu Stankoviću približno u isto vreme kad piše Bogdan Popović, i to sve zajedno uzete, lako mogu podvesti pod Popovićeve
Tada postupa neočekivano, pa i nerazumno; pogibeljno po sebe koliko i po bliske ljude. Borisavu Stankoviću ne polazi uvek za rukom da takve lomove psihološki dovoljno motiviše.