Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Pop malo-malo pa tek pomrkne očima na nj. — Vala, brate, trebalo bi ovo i spavati — reći će pop Bošku kad su već večerali i dosta se našalili i narazgovarali.
Pop Mića nije više nikad govorio o Vujinoj ženidbi. Kad se Stamena udala, onda je tek otišao Bošku u Lajkovce. Vuja se opet krpio pod onom lipom, ukoričavao knjige, zvonio u crkvi, pevao kašto za pevnicom i slušao
Ćosić, Dobrica - KORENI
Odatle je vukao po dve testije vode. Najpre Andri, pa posle Bošku opančaru, kod koga je stanovao. Svakog jutra i svake večeri. Tukao se i pljuskao sa šegrtima.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
ĐURAŠKO: Svetlosti! Vujo, gde je gospođa? VUJO (pokazuje mu leva vrata. Okrenuv se Bošku i Bogdanu): Ne dalje, Boško!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Ne tuži, Milice; lepo mi se čini da nam u tim rečma ostade duša detinja, pa kao da je i on tu — i Bošku zasvetli fenjer u očima.
Stanojla sve oprašta i zaboravlja, kao i njena mati. U Bošku se tako i suviše uspavala odgovornost oca, i on se jedva godinu dana po ženinoj smrti ponovo oženio.