Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
To, uvijeno u bošči, ponese sobom baba Simka. Ispraćene i odgledane sa njihne kapije čak do na kraj ulice, ušle su u onu usku, krivu
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
uznemirenom, ali uvek nasmejanom licu; o zakićenim cvećem njenim toplim, tihim, mirišljavim, nedrima, o polovini, o bošči njenoj koja joj tako lepo pada i obvija njena vitka mila bedra... Diže se.