Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
sa nekom sigurnošću mogao bih te naći gde u tvojoj bašti, pod dudom, u travi, poklopljena ničke i uvivši glavu u tvoju „bošču“ jecaš i plačeš za mnom! III Ah! — Ali ne smem da puštam na volju svojim osećajima.
Rastrgla se od posla. Kukovi joj izišli, šalvare se smakle, učkur otpasao. Svakog časa zavezuje bošču, koja joj posle odmah pada, jer ili uzice olabave, ili popucaju od njena silna sagibanja.
Dok, eto ti matere. Ulazi pognuto glavom napred, tarući ruke o bošču. — Pa kako ste mi? Kako na doma? — pita ih i uređuje im izuvene cipele: okreće ih tako, kako bi ih oni mogli odmah, i
Kleknu do svoga brata čiča-Tome, nasloni se na njegovo koleno i gledajući stidljivo u svoj kut, čupkajući bošču, zapeva milo, drhtavo, iz dubine...
— Dođoste li? — pitala bi je mati dižući se s praga od kapije i brižljivo krijući bošču, u kojoj bi obično uvila brašna i drugo što joj je donela.
Majka bi otvorila i, jednako krijući onu bošču, prva bi ušla i žurno otišla u kuću. I, kao uvek, odmah bi tamo po kući počela nešto da rasprema, radi, pali vatru, i
oseća mu dah... Skočila je. Klecajući navukla je mintan, bošču i, spotičući se u kujni o razbacane sudove koje sinoć pijana aščika nije mogla da ukloni, izišla.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
- naborana, koja ima bore bostan - lubenice i dinje boščaluk - dar, obično od jednog para rublja, uvijen u maramu (bošču), kakav najčešće dariva mlada brekinja - vrsta šumskog drveta čiji se plod jede (Sorbus torminalis) brod - plovno
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
U mlađeg nema pogovora, nego bošču pod pazuho pa pobratimu u aščinicu. Kad je njemu sve kazala, niko srećniji od njega, — obuče se u ženske haljine, pa
Nije dugo potrajalo, spremi se hadžinica, a cura pred njom ponese punu bošču nešta zavijena. Kad pođoše, reći će hadžinica Bošnji: — Hajde pred nama, pa kad budeš blizu dedina dućana, kaži mi ga,
Kada vidiš na dućanu da sam ja razdriješila ovu bošču, onda dođi pa reci dedi: „Došao sam, dedo, da mi dadeš one pare što sam ih kod tebe ostavio.
Pa razvi bošču. Sinuše, majčin sine, dukati, biser, drago kamenje i drugi skupi adiđari, te dedi stadoše oči, pa će veselo: — Hoću,
Dedo pogleda još jednom u bošču, pa mu se učini da u njoj ima i tri puta koliko Bošnjinih para, pa odmah odgovori: — Hoću, sinko, hoću, — te skoči,
Kada to vidje hadžinica, savi bošču, pa se lijepo zahvali dedi što bi joj amanet pričuvao. Dedo vidje da je prevaren, pa brže-bolje potrča kući, i nauči
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Baba Stana siđe i priđe kući. Za njom je nosio sluga bošču. Pred nju iziđe čak i sama gledarica. Omanja, suva, u suroj, prostoj odeći seljanke.