Obradović, Dositej - BASNE
Pitali su jednog starca Ingleza gdi ljudi najbolje živu. „Onde — odgovori starac — gdi se slabi ne boji silnoga, nit seljanin plaši pred spahijom, gdi se siromah bogata ne stidi, niti pošten čovek mari što nepošten o njemu
Pravda da ova pravila niti su za svakoga, niti za svako vreme. Ko se vsegda boji da ne izgubi, malo će kad dobiti. „Audacem fortuna juvat: Slobodnog sreća pomaže”, vele Latini.
Ko se odveć vetra plaši, nek ne ide na more, i ako se mraza boji — nek ne sadi vinograd. Pak što bi bilo? Ništa nego skudost i nedostatak. Čemu nas dakle ova basna uči?
jošt jedno: u svim nemačkim i rosijskim vladjenijam niko se dobar, ni hristjanin ni Turčin, soldata ne boji, no gleda u njemu čuvara svoga; a u turskoj zemlji, koliko je dalje od Carigrada, toliko više bedni hristjanin pred agom
Zato ove basne bik vrlo se pametno vlada. Zove ga lav na čast: ide da vidi, jer ga se ne boji. Ne vidi to na što je zvat: — neće više ništa da zna.
Naravoučenije Onda se ko najvećma osramoti kad sebe zaboravi. Lav od prirode boji se petlova pojanja, ne stidi se od toga i bežati.
Blago onom ko niti misli kom učiniti zlo, nit se tome od drugoga boji! Ali dok god ima zla na zemlji, oni koji pišu moraće o njemu pisati, samo s tim namjerenijem da se istrebljuje koliko se
lavom, upusti se s njim u veliki razgovor, i među pročim upita ga: „Kako to biva da lav, taka strašna zver, pak se boji petlova glasa?“ „Tome se nije čuditi” — odgovori lav.
Ko god dakle veli da je Hristos za njega svoju krov prolio, a on se istine boji, na nju mrzi i goni ju, za privremenu korist licemerstvuje i laže, trbuh i slasti svoje pravdi i dobrodjetelji
No reći će ko: silom ne otimaju. Gore nego silom, zašto u ime božje otimaju, a siromah prosti i nevježa čovek boji se da ga ne pokara bog ako kaluđerom ne da, jer je tako od njih iz detinjstva naučen.
a ovde, u Saksoniji, putuj koliko ti drago, danju ili noćju, pešice ili na konju, nit se koga bojiš, nit te se ko boji. Kad čovek ne vidi, lasno će u jamu pasti ili o što glavom lupiti, a kad vidi, onda neće.
To gledajući lisica spolja, načne mu se posmejavati govoreći da on, lav budući, miša se boji i plaši. „Ne bojim se ja, — odgovori lav — što je god miševa, ali ja neću nipošto da se taj običaj uvodi: kad ja
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Siroma komandirender nađe se u čudu, jedno se boji da Janko nji̓ koga ne dodirne, te bi morali svi u kontromanac ići, a većma se boji da onako ljutit Janko ne zametne s
nađe se u čudu, jedno se boji da Janko nji̓ koga ne dodirne, te bi morali svi u kontromanac ići, a većma se boji da onako ljutit Janko ne zametne s Turcima kavgu, i sve jednako viče: „Polako Janko, polako Janko!
” Živan: „Od strâ, gospodaru, skrivio sam jošte kad je knez Aleksa zapovedao.” — On se osme̓nu malo: „Ta koji se boji, onaj bega, a ne onako.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
A kako ćeš mu, vraga, upravljati kad te se ne boji!... I ti, opet pravnici i licejiste, što uče tamo po Beogradu, misle tako je to; misle ovamo pečene ševe padaju s neba.
— Ono istina... ali sad već ne možemo kvariti — reče Milun. I opet navališe svi na Sreju da se ne boji i da ne sumnja ništa. Milun uze ugovor u džep. Još malo se prodivaniše, pa se raziđoše.
Utom zapeva petao u selu. Strahinji čisto laknu. Dobro je, sad se već ničeg ne boji! Tako je Strahinja dočekao svanuće zdrav i čitav.
se poseje u proleće jarmenjak — svrdlo koje buši veliku rupu kao na jarmu jemenije — vrsta odeće (cipele ili papuče u boji) jordam — raskoš Kaiš igra — igra sa zavijanjem i odmotavanjem kaiša čije se središte prevoja pogađa kalauz — čovek
— baciti Hamajlija — stvar koja se nosi o vratu radi zštite od zla hameleon — afrički gušter koji menja boju prema boji predmeta na kome se nalazi; prevrtljiv čovek Cimenta — limeni sud cipun — mali otvor na dnu šuplje bukve kroz koju ide
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Idem sad. — Idi... idi!... Zbogom!... Miloš izide iz odaje Kruška je dugo hodao, premišljajući: — Ovaj me se boji. On će je silom oteti od Alekse... On će je natjerati da pođe za Lazara...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ali snu ne zapoveda đeda, niti se on boji njegove kletve! Anoka se diže. Pogleda tamnu sliku Petrije više sebe. Naprasno joj se nešto prevrte u grudima.
— Hajd sad ovamo! Ona pođe za njim u konjušnicu i položi kako joj on kazivaše svima konjima. Niti se ona što boji, baš ni Blagojevog brnje što hoće i nogom i zubima. — Hajd sad ovamo! Opet je odvede do svinjca.
” (1879) REČNIK stranih i manje poznatih reči abonos — drvo koje raste u Indiji, poznato po svojoj tvrdoći i crnoj boji abonos-čibuk — dugačka muštikla ili cev od lule (kamiš) od abonosa ajdamak — batina, motka, tojaga akov — mera za
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
a posle podne jednako drži u rukama ono čim se ubivaju muve, pa po vazdan ide, ubija muve i rasteruje san, jer se boji »šloga«, pa ne sme da spava posle ručka.
Ona vam ne mari baš da čita i da piše, ali da skuva — u tome se ne boji ni jedne svoje vršnjake nadaleko. Juco, dete moje, idi u kujnu, još malo pa treba večerati; znaš da tata vole ranije da
Eh! Šta bi kazala sada Jula da sme od mame, da se, to jest, ne boji da je probudi. Zar bi manje poezije bilo u rečima Julinim nego u ovim gotovim stihovima, sad posle ponoći, kad sve
A on je onda pita: a boji l’ se i kad je s njim? A ona mu kaže: da se onda, kad je uz njega, ne boji nikoga na svetu. A njemu milo što ga tako drži
A on je onda pita: a boji l’ se i kad je s njim? A ona mu kaže: da se onda, kad je uz njega, ne boji nikoga na svetu. A njemu milo što ga tako drži za junaka, pa onda od nju poljubi, a ona se otima pa mu kaže: »Sram te
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Sad malo zaćute. Ljuba čeka da mati što počne, a mati čeka da on započne. Gleda jedno u drugo. Ljuba se boji da se ne zabuni, ako i dalje bude ćutao, pa započne.
— Drago nam je. Kada je frajla Varvara kazala: „Drago nam je“, ustima gotovo ni pomaknula nije, boji se da joj se zubi ne vide, jer su vrlo rđavi.
H Čekmedžijić i čika-Gavra stignu kući. Čekmedžijić broji dane; sve se boji, sve misli da će mu i to kogod pokvariti. Ali neće mu to više niko pokvariti; jer niko se toj ženidbi ne raduje kao
Marko se zadovoljan šeće dalje pa do pendžera Micinih, i sve joj ispriča. Mici je malo žao, boji se da nije berberin skrhao vrat ili nogu, a s druge strane misli se: o tome će se pripovedati što je Marko njoj za
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I još nešto: kao i otadžbinu i majku, čovek se boji da je ne izgubi, jer zna da bi je tek posle voleo. Dakle ne volim niti mogu da volim, jer ljubav traži celoga čoveka i
Afrika
Zemlje crveno zarđala, ona što boji prste kao šafran, crvena kao zemlja arhipelaga Los, ili Konakrija, pokrivena je gustim zelenilom.
Svoju ženu i svoju decu ja nisam posmatrao kao suprotnost crnima; razlika u boji može vam izgledati tako obična da je više i ne primećujete.
Ja nisam sreo nijednog kolonijalca koji bi pokazao da se boji zverinja, divljaka, zaraza; ali je iz njih neprestano izbijao već ukorenjeni užas što su sigurne i lagane žrtve klime,
Iznenada jasno, kao najveća zvezda, zasija oko pantera. On nas sigurno vidi ali nas se ne boji i trči nam pravo u susret: ne da bi nas napao, već da bi nastavio svoj put ka reci od koje dolazimo.
Praćen slugama i dečacima odlazim pešice u susedno selo Baple. Šef sela, Kenj, mladić ozarenoga pogleda i kršan, boji se očito fotografskoga aparata. Iza svake okrugle kabane počinje neobično zelena planina.
Da mora sazreti, zna cela njegova porodica, a kako je ona prva na redu da bude žrtvovana, ona ga se najviše i boji. Ili će jednoga dana Blonde ogrnuti pantersku kožu i namaći na prste panterske nokte, koje drži sakrivene u šumi, pa
Tražim mu da skine masku. On me se valjda boji i polazi rukom kao da će je skinuti; žene, koje bi svakako morale umreti čim bi videle lik igrača i saznale koji je od
Bubu, jedini stari drug, vezan za gvozdenu kantinu u kojoj je kujna, larma, iznenađen ovolikom brzinom. On se boji naročito majmuna koje vidi u savani a čija mu je rasa nepoznata. Oko nas je najpre dosta ravno.
Ovaj je u neprilici, i što bi da se sagne sa konja da sasluša, i što se boji da bi slika tada propala. Krišom kao slučajno, vadi iz nedara gri-gri da bi lepše izgledao. Divne minđuše.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Garsuli se popeo do Engelshofena, sav crven, u boji koja se menjala od crvenila raka do modrine ćurana. Engelshofen ga je dočekao sedeći i nije ustajao.
Pa dosta je da te ostavi nedelju, dve, tu, dole, da te groznice umore, a uši da ti pacov pojede. Koga da se Garsuli boji? Imali smo razne tamničare, al’ ni jedan među njima nije bio kicoš.
Trifunove krupne, sive, oči, pre u boji svetlog srebra, imale su sad boju kao pepeo. A u njima se skupljala ona beskrajna voda, koja, na kraju krajeva, sav svet
A Pavle je odgovarao da se ne boji i da na kocki nikad ne gubi. Pavle je gubio, tamo, na Begeju, u onoj deregliji, ali hotimično.
Zasada, reče, o tom, treba ćutati, kao u grobu. Ona će reći Božiču da se vraća ocu, uskoro. Ne boji se Božiča i ništa je ne može zadržati. Sad tome još nije vreme. Gospoža Evdokija govorila je mirno, nehatno.
Ne boji se, kaže, konopa oko vrata. Umreće rado za svog čoveka. Samo neka on ne kreće potere, dok se Peja dohvati ritova, borča
Hoda kao luda po kući. Gde je bio, tako dugo? Što se nije javljao? Niko je nije video, kad je došla! Čega se boji? Božiča? Ona se Božiča ne boji! Zašto je takav prema njoj? Opet se ponaša kao konjušari.
Gde je bio, tako dugo? Što se nije javljao? Niko je nije video, kad je došla! Čega se boji? Božiča? Ona se Božiča ne boji! Zašto je takav prema njoj? Opet se ponaša kao konjušari. Drugi bi bio sretan, na njegovom mestu!
Njen otac je pušten iz zatvora. Njen otac je došao. Božič se vratio. Zna, kaže, da on i njena mati srljaju u nesreću. Boji se, kaže, za svog ostarelog oca. A čuvam i tebe, ludaijo!
Ničeg skaradnog među njima nije bilo. On nju, kao dete svoje, voli. Nek se ništa ne boji! Ali mlada devojka sad, sva promenjena, ostade snuždena. Činilo se da će zaplakati.
Uze joj ga, kaže, rođena mati. Htela je, kaže, da ga moli da je kod sebe zadrži, jer se boji da, posle ovog što je doživela u Engelu, ode kući.
Zatim ubrisa suze, pa ga, iznenada, sasvim mirno zamoli da je isprati. Ne boji se, kaže, one čukuvide. Njenu su tetku, tako, u Vukovaru, neke žene, sa nekom popadijom, zbog jednog oficira, pomešale,
Teodosije - ŽITIJA
A blagočastivi Stefan kletvama uveravaše ovoga da se ne boji. Radi većega dokaza istinite vere i ljubavi prema njemu, svetim jevanđeljem udostoji toga nedostojnoga sebi za brata,
koga tačno poznavaše da je više od drugih ukrašen bezlobnošću i pravdom, kao muža u svemu prepodobna, koji se uvek boji Boga i koji zapovesti njegove brižljivo čuva, služeći sa svima episkopima svetu i božastvenu službu, sveti posveti ovoga
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ovome treba dodati i dinarsku utakmicu i dinarske sklonosti za živopisnim. Imena koja se daju konjima po njihovoj boji i nazivi svega što se odnosi na konjski pribor turskog su porekla gotovo kod svih dinaraca.
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
Al’ ona ni da pokaže njušku. Da li postoji, il’ ne postoji? Uglavnom ona se mene boji. AŽDAJA SVOM ČEDU TEPA Nakazice moja lepa!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Pomislih na mamino lice dok sluša druga direktora kako se boji da od mene neće biti ništa i digoh dva prsta. - Prilog vremena prošlog od pisat, to je, na primer: pisavšij!
jer je za neku idiotsku koprodukcijsku limunadu bilo potrebno dvadesetak riđih momaka, a Vlada nije čak morao ni da se boji da bi igrao Vikinga. Od tada on je glavna marka na igrankama, iako taj film nije omirisao Karanovo.
- Mislite da su navikle? - Sasvim sigurno. - Kako znate? - šapnula je i stavila prst na usta kao da se boji da neko ne čuje. Taj neko, međutim, nije postojao. Najbliži pecač bio je udaljen sto metara. - Kako možete to da znate?
smo stigli gotovo istovremeno, a onda se ona zaustavila i počela da uređuje svoje mišje sive čuperke, puderiše se i boji ružom beskrvna usta. Držeći Gretu u krilu, Rašida je čučala na skeli i pitala me očima šta to treba da znači.
Bilo je to lice žene koja voli i bilo je lepo uprkos boji kože, kose i očiju. U tom trenutku, čini mi se, u meni se pokrenulo nešto. - Da si je samo videla, Rašida!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Noć lepa, vedro nebo, kočijaši sve čuvaju, a ima štale za konje. Armicijaš uverava gospodara Sofru da se ništa ne boji, da nije na rđavom mestu. Čamča unese „provijant” i jedno polovače. Mesto da armicijaš njih časti, oni časte armicijaša.
— Ti znaš šta smo se i na suvu napatili, a nekmoli na moru kad je bura. — Ko se boji vrabaca, nek’ ne seje proju, — veli Čamča. Al’ ti si bar bio u Trijestu, Čamčo. Jesi l’ se kadkog kupao u moru?
Šamika, jednako zbunjen, još ne zna kako će da počne. Dođe kući. Ocu ne sme o tome ništa prosloviti, jer se boji da će mu reći: „Neću kradenu devojku”. Dan po dan prolazi, a još ne zna kako će da započne. Još ima tri dana.
Zapodene na jednom mestu, na drugom, na trećem i tako dalje; svud je rad zadosta učiniti. Boji se da se gde ne zameri. Šamika je tek „galantom”, ništa drugo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kad je govorila sa njim, govorila je sasvim druge stvari. Govorila mu je o noći, koje se boji, o mraku, u kom je hvataju strah i priviđenja. O mladosti, koja je prošla. O životu, koji je za nju tako težak.
Hteo je da joj predloži da on legne na tle, a ona na postelju, tako obučena, da se ne boji. Ili da on ugasi žižak, dok se ona svlači, pa da legne kraj nje, tek kad ona bude zaspala. Da se ne boji.
Ili da on ugasi žižak, dok se ona svlači, pa da legne kraj nje, tek kad ona bude zaspala. Da se ne boji. No baš kad je hteo da progovori, ona se presamiti preko stolice, vrisnuvši grozno.
Kroz nekoliko dana već, ona je znala, po boji vode i vrbaka, koji je čas dana. Uveče, znala je po boji neba i obliku oblaka da tačno nasluti vreme za sutrašnji dan.
Kroz nekoliko dana već, ona je znala, po boji vode i vrbaka, koji je čas dana. Uveče, znala je po boji neba i obliku oblaka da tačno nasluti vreme za sutrašnji dan.
Odmah zatim trzao se u mislima, misleći da nema čega da se boji, ni ako ostane živa, i njena smrt mu tada, na kraju tog, tako dugog, čekanja da je dobije, izgledaše toliko grozna, da
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
(„Kum se poštuje na zemlji, a bog na nebu.“) „Krštenik se boji kumove kletve i prokletstva kao od vatre“, jer se njegova kletva, po verovanju, odmah ispunjava.
“ A kada se neko kumstvom zakune (to se retko čini), onda on obavezno govori istinu. (S obzirom da se narod strašno boji kumove ljutnje i kletve, ustanovljen je običaj da se pomoću jednostavnog obreda kumstvo privremeno raskine u vreme dok su
(Vuk, br. 3118) — Nije kome je rečeno, već kome je suđeno. (Vuk, br. 3649) — Čega se čoek najviše boji, ono će mu na glavu doći. (Vuk, br. 6087) — Čoek nalaže, a Bog raspolaže. (U Dubrovniku) (Vuk, br.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Ni robu pravednom, ni neznancu što kroz carstvo mi hita, niti ikom treba da ih se boji, samo krivcu će se surovo suditi, ali ne surovije nego što u zakonu stoji.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
— ništa sem dugog tajnog saučesništva, dok je ona jurila za svojom predstavom o sreći — nepostojećim vistavižnom u boji, a on pokušavao da iz svog prosečnog talenta i lica načini zaštitni znak za uspeh — sve do ovog jutra na Terasi, kada
To me tako nervira! Ipak, smršao je, prolepšao se. Dobro mu stoje mladalačke košulje i farmerke. Počeo je da boji kosu. Ni njegova bivša žena ne izgleda loše. Kažu da ima nekoga. Ponekad se viđaju da se dogovore oko otplate kredita.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MATI: On te jošt nije iskao nego je kazao: da je znao, on bi te sam uzeo. Pa otac ti se boji: upustićemo ovu priliku, a onaj neće doći, pa šta ćemo onda. DEVOJKA: Kako neće doći, kad je kazao?
MUŽ: Jes čula? ŽENA: Šta jes čula, šta je? MUŽ: Oćeš prestati, ili nećeš? ŽENA: Vidiš ti, kao da ga se neko boji! MUŽ: Oćeš prestati, pitam ja tebe? ŽENA: Muž ženi ni kapu! O, o, o! Ta smeje ti se svet, znaš li, more? UGLED 5.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
potrebne samom poetskom, odnosno pripovedačkom postupku koji je, u okviru jednog duhovnog usmerenja, težio posebnoj boji i ozvučenju izraza. Treba, dakle, opisati to usmerenje.
Ako j' zima, nije lav! Zima, zima, - pa neka je, Ne boji se ko je zdrav! Ili: Kad dorasteš, kad razmisliš, kaz' će ti se samo!
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
GAVRILOVIĆ: Više je Nađ uvažavao naš narod nego vi kao Srblji. LEPRŠIĆ: Dabogme, zašto se boji. A zašt’ ne spominje naše privilegije? Čekajte samo dokle i zaokupe graničari, pak će tražiti i on Tunguziju.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Pored toga, on se ne usuđuje da kaže sve što misli. On se boji da se osumnjiči njegova podanička vernost i neće da dođe u sukob sa cenzurom.
misterioznom patetičnošću i velikim kontrastima senke i svetlosti — i on će u poeziju unositi patetičnost, ljubav prema boji, svetlosti i tami, jaku maštu, kontraste.
Milićević, Vuk - Bespuće
On se kadgod boji da korača glasnije da ne uznemiri nekoga što spava i koji može svaki čas da se probudi. Njega dira i vrijeđa u mozgu
On je utekao i sakrio se od života i grčevito se uhvatio za ovu kuću; on se boji da ga on ne nađe sa svojim pomamnim, plamenim vjetrom koji ulazi u duše, diže ih, kreće ih, buni ih, sa nadama,
on nosi godinama to biće u sebi, da ga godinama krije, ućutkuje, pretrpava gomilama izgovora, obmana, laži, da ga se boji i da poštuje, i da mu se sa tajnim uživanjem ropski pokorava.
Gavre Đaković osjećaše da ga se boji, da strijepi pred njim i da ustupa kad pokuša da mu se otme ili, kad se uhvati s njime u koštac, kako ga onaj slama,
Radičević, Branko - PESME
za njima i strepi, Kano majka za dječicom svojom Kad ih na put krvavi opremi, Mila su joj, a hude je sreće, Pa se boji, vratit joj se neće.
Junačke mišce, a junački rezi, Puščana zrna kao neba snezi, Krvavi boji naokolo svuda — O Bože blagi, ko dobiva tuda?!
68. „Oh moj Bože, dragi Bože, Sad ste moji, sad ste moji! Al' kad mislim što bit može, Srce mi se jadno boji: Ta slatko je, zdravo slatko, Sve se bojim, biće kratko. 69. Nigde meni nema sreće Kako prenu i svet glenu.
“ Srbin kliknu, Lati pušku po sredine, Te bez topa, s tri fišeka, On zlotvorsku silu ščeka. 21. Mlogi li se boji biše! Ma tog boja ne bijaše E četrest, manje-više, S dve tisuće tu s' poklaše.
23. To početak bi viteški, A pomože Boža volja, Udriše se boji teški, Pa sve bolji iza bolja, — Ali neću da i ređam, Da goleme rane vređam. 24.
24. Još se biju teški boji, Al' onaki više nema; Još na polju Srbin stoji, Ali njemu srce drema; Ode, ode, zora bela, — Nama danka ne donela.
već ne biju, Zar ti mači krv ne liju, A strmen je ta visoka, Zar junačka ne zna skoka, Čega s' plaši, čega s' boji? Samo brže, eto zgode!
njoj ruku svoju meće I oseća di u nji srce kuca, Već micati se njena usta vidi, I opet ne sme da je zagrli, Jer on se boji da je opet natrag U pređašnji ne baci san, sad ona Otvara oko, pa se gore diže, Zabunjena unaokolo gledi, Sa njome
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ako se vuk ne boji krsta, pucaljke se, beli, plaši. Najteže je živopiscu padalo kad je za nekog trebalo izraditi ikonu svetog Đorđa,
ostarjela žena brižno gleda te dvije žiže u ratnikovim očima i sve zebe da se one ne otkinu i ne padnu na zemlju. Boji se, počeće da gori niska spržena trava. * Zgomilali se na stanici ljudi s torbama, koferima i paketima.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— I misao o grešnosti, mučenju na onom svetu zbog takvih nečistih misli, sve to iziđe pred nju u crnoj i strašnoj boji...
— ’Ajd idi — veli glasno, da ga čak i ona čuje. — Idi, da te nana, eno, ne čeka. A ona zaista ga jedva čeka: sve se boji nečega, a naročito one širine i prostranosti druma, sveta, ljudi što po njemu idu.
ne pomisli da on radi nje, Anice, šalje, njegov momak kad donese govori: kako je Ita, gazda mu, poslao to „za dete; boji se da ono ne vidi po ulici, pa da ne željuje...“ Ništa nju nije vređalo. Istina, bilo joj je teško tako usamljenoj.
Kostić, Laza - PESME
se moli kaluđer sedi, brojanice niže, u zemlju gledi, brojanice niže, kô da reči broji, da l' suviše reče ko da se boji.
svetilište zraka; sklopljena su vrata zimnoga dana, i sklopljena stoje vrata samostana, i samostan istog mal' da se ne boji, jer sin jedan mraka i pred njime stoji; turski jedan telal stoji pred vrati, balčakom vrata hoće da smlati: „Otvori,
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
259 JAO, ŽENO, IZJEDE ME VUK! 260 NEŠTO ŠUŠNU 261 SLOVO IŽE ALI SIRCA NIŽE 262 ĐAVOLAK 263 SNAŠINA PESMA 264 HODžA SE BOJI ZA KRČAG 265 KAD ĆETE DA VAM PANE KIŠA?
Grbo je tada bio već preš'o iz đavolske države u krštenu, pa sio i čeka kralja, jer ga se ne boji u krštenoj zemlji. U tom vremenu stiže i kralj, pa pošto ne može prijeć u krštenu zemlju, reče Grbi: — Grbo li, Grbo!
Divonja opet reče Milošu da se ne boji ništa, već da pazi pa ako bi on pao s Dragog Kamena, da mu svrne desni rog pa da bježi bezobzirce.
Carev sluga se bijaše veoma obradovao što je postao takva sila da se nikog ne boji, i da bi se privikao na oklopnike češće puta udaraše magarca i davaše im pojedine poslove.
“ HODžA SE BOJI ZA KRČAG Kad god je Nasradin-hodža slao đaka po vodu uvek ga je najpre istukao, pa mu tek onda dao krčag u ruke i
1923?). 97. HODžA SE BOJI ZA KRČAG: Zabeležio Stevan Sremac, književnik. S. Sremac je o Nasradin-hodži priredio i izdao zbirku šala, dosetki i
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: Kad je tako, to smo mi obojica nesrećni. Kako ću se pomoći, ja ne znam. Kad se psovke ne boji, sve je drugo badava. KUM: Ja sam, fala bogu, pronašao jedan lek. MAKSIM: Kakav lek, kaži i meni, tako ti vere!
Žena mužu da učini što iz ljubovi! More, što god čini, čini od straha, ili za korist; to dobro upamtite. Ili se boji; da ju muž ne bije, ili da se ne razboli i ne umre, pa neće imati posle otkud da živi, ili koga da muči.
Lalić, Ivan V. - PISMO
bliže snegovi prilaze; A šume silaze, silaze u riđim i mrkim krdima u jezero, u oklevanje Sopstvene slike što boji se Sa nepoznatom da spoji se Ko duh i dah u pevanje O slatkom strahu viđenog Što neviđeno vraća se, O strasti koja
3 I na komodi, umanjen u model, Ko insekt krhak, u razmeri tačnoj, O metamorfozi zbori mnogoznačnoj: Brod se boji mačke, prašine i vode. (12. VII 1989) MLADA ŽENA SA VIOLOM Dіdn't I dance wіth you once іn Brabant?
10 Kad noću dišeš pored uzglavlja mi Ja slušam spori pokret zodijaka Nad ravnim krovom, glasove u tami Što boji prostor između dva znaka; Najbliži svetu onda kad smo sami, Kad duša sveta šapuće iz mraka, Učimo mudrost druženja s
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Zašto da gledam televiziju — kaže — koja ima samo dva programa, kad stari „Zanusi“ ima četrnaest programa, i to još u boji!
prste na De, onako kako su mu ih unuci namestili kod kuće, pa ne sme da ispusti poziciju sve do kafane u kojoj svira. Boji se — zaboraviće!
Matorom ne ostane ništa drugo sem televizora u boji… I kada je sve bilo pobacano što je moglo da se odlepi od patosa, njih dvojica izađu iza zaklona da bitku završe golim
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Tu ti se heroj zmaja ne boji, sa mačem spreman u noći stoji, nejake štiti, krvnike gazi, tražeći pravdu pod zemlju slazi, razbija brave, otvara
Nad njim je okvir u vedroj boji, brezova kora, srebrna svijetla, u njemu slika velika stoji mačkova druga, pokojnog Pijetla.
Neću te više taknuti prutom. Slobodno odsad po nebu brodi, svakome svijetli i kolo vodi.“ Boji se Mjesec, nestaško puni, pa starki veli: „De se zakuni!
Po danu pred njim džinovske stope, a noću sjenke i diva zov. Oblak se priča o mlinu roji, Ima li nekog da se ne boji? II A blizu gore, uz njivu prosa u šupljoj bukvi živio Ćosa.
glave zvončići plavi, blistaju kraj njih maslačci žuti, dok bijela rada u sjeni ćuti, nasred poljanka, u sivoj boji, džinovska neka pečurka stoji.
Šapuće vetar, groma se boji, vrbama starim listove broji. Oblak se šulja, dolinu celu prožima mrzlim dahom, dȃlji bez kraja, prepune sjaja,
“ Ježurka Ježić, kopljanik slavni, spokojno šeta, delija prava, on se ne boji nikoga živog danju ni noću, pa ni kad spava. Svaka mu bodlja — bajonet prav, kao da preti: „Nek dođe lav!
sudi, petao ljude budi, mere nam vreme i puž i zec, već kako koji, vukovi tule na mesec, šumu nam jesen crveno boji, hrašće na straži spokojno stoji, proleće donose laste, na vrbi — grožđe ne raste.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Zadovoljstva su čisto fizička. Oči uživaju u sve tamnijoj boji šume prekoputa, grudi u disanju vazduha osveženog mirisom bilja i vode.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Vidim vaznesenje: ono počinje svakog jutra i ne boji se pada. Svakoga dana nešto se uvis ponese i spas nam pređe preko usana.
prirodne sile i da l u njih spadaju ovi snovi o stvarima koje su mi najdalje od pameti ti snovi što se javljaju u boji i traju dugo kao dopuna davnih dijaloga i na lestvici slatkog bruja zatrepti neka zaboravljena žica izlišno je
rukovodno sledi pokret koji polazi iz vrata neće više da siđe sa neba i to je vrelina vrla vrhunac koji se boji pada ljudi se izmiču prave mesta za dragocen pad samo nagnuta svetlost zna da neće to padanje biti bez traga iako
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
I ja se sklonih, bratiću, od zla. Ne znaš ti kakva je ovo sila u srezu ; i kapetan ga se boji ; tako je to, bratiću moj. A ona ne zna, nego... Hej, što ti je ženska glava!...
Ljubica je naročito došla da čuje koju reč o pisaru, da vidi šta je to: treba li da se boji čega, ili će joj i Velja kazati ono isto što i Stojan. Ali sad joj je veoma nezgodno da počinje razgovor pred učiteljkom.
— Kako to? reče ona tihim glasom, kao da se boji da ga ne probudi. Svaki ko je preživeo mladost, mora znati za nju, sećati se pojedinih trenutaka i, razume se, to su
A Gojko se ne boji ispita, on zna da su deca valjano spremljena, i to mu nije prvina. Ali se boji revizora, i ne zbog ocene, nego prosto
A Gojko se ne boji ispita, on zna da su deca valjano spremljena, i to mu nije prvina. Ali se boji revizora, i ne zbog ocene, nego prosto onako, boji ga se kao čoveka oštra i ozbiljna, boji se onih nekoliko časova, što
Ali se boji revizora, i ne zbog ocene, nego prosto onako, boji ga se kao čoveka oštra i ozbiljna, boji se onih nekoliko časova, što će ih morati provesti sa njim... A posle...
Ali se boji revizora, i ne zbog ocene, nego prosto onako, boji ga se kao čoveka oštra i ozbiljna, boji se onih nekoliko časova, što će ih morati provesti sa njim... A posle...
Ovako mu je i gnezdo bezbednije, ne boji se nikakva zla ; jer nije ovo policajac, nego njegov dobar drug... On ga može i u zaštitu uzeti, kad ustreba; zna on:
Tresla ga je prava groznica i sve ga nešto vuče da legne, — glava mu teška... vuče ga zemlji... boji se da ne padne na pod... Ali se on otima, napreže se...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
žestoko, Pripaliće seji našoj lice — Daćemo je Munji iz oblaka, Kad zagrmi, daleko se čuje, A kad pukne, svak (se) boji za se. 9. Sinje more i dubine tvoje, Niko tebe preplivat’ ne more, Veće vila na konju ljeljenu.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Moja ujna je pobegla iz Beča, i nije mi ostavila ni svoju adresu. Valjda se boji da ću doći da tražim nasleđe. Moja stara tetka, kaluđerica, zablesavila je od svega što o Beču čuje.
razvedriti parisko slikarstvo, koje ima u sebi samo jednu opasnost, a to je da postane igračkom, od čega se najviše i boji. Crteži njegovi uticali su, opet, kao čudo.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
U to doba i povetarac staje, jer se i on boji da luta po poljima i šumama tako kasno. Prvo otpočne šaptati gusto bučje sa visokim grmovima...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Pred njegovim očima lebde oni gore spomenuti velikani, i on se ne boji ganjanja i premeštanja, ne boji se »Sibira« ni u kojoj formi; bori se, pobeđuje, biva pobeđen, ganjan, ali on to sve
Pred njegovim očima lebde oni gore spomenuti velikani, i on se ne boji ganjanja i premeštanja, ne boji se »Sibira« ni u kojoj formi; bori se, pobeđuje, biva pobeđen, ganjan, ali on to sve stojički snosi, jer neće da je
Javna bezbednost nije ugrožena, ali su dućani i magaze ipak zato svi zatvoreni«. — He, he, boji se ćivta, a, boji se, ima i za što! — veli Mića. — A što, što misliš?! Zar mangupi da pazare po dućan bez pare?! A?
Javna bezbednost nije ugrožena, ali su dućani i magaze ipak zato svi zatvoreni«. — He, he, boji se ćivta, a, boji se, ima i za što! — veli Mića. — A što, što misliš?! Zar mangupi da pazare po dućan bez pare?! A?
Ćir Đorđe nemade kud, nego dozvoli, ali samo malo, jer se, veli, boji da joj se ne zavrti glava, odnosno mozak. Dok se ćata okretao s Ljubicom, igrajući ono što su im Cigani znali da
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Kad se sretnem sa Dimitrijem, Ne umem radost da prikrijem! On živi o jogurtu i o bureku, I ne boji se da ga ureknu, A nad škrtošću i pohotom Smeje se na sav glas, grohotom.
OD PROMAJE U našem narodu veoma je Raširen strah od promaje: U čekaonici, u kolibi, u palači Svak se boji da ga ne zakači! Srbija, Crna Gora i Bosna Drže da je promaja smrtonosna.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Porodica sveta Prorokova zna junaštvu pravednu cijenu. Lažu ljudi što za lafa kažu da se miša i najmanje boji. Hajte k meni pod mojim šatorom, ti, vladiko, i glavni serdari, samo da ste caru na bjeljegu, za primiti od mene
VUK MIĆUNOVIĆ Budili se ti tako proričeš, mišljahu li u svijet za koga? VOJVODA DRAŠKO Nema toga ko s' ne boji čega, da ničega ano svoga hlada.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A ona je znala da je to sve zbog nje. Kao da se nje boji. Prođe po čitavo leto, jesen, zima, pa se od njega ništa ne bi čulo, niti bi kakvog glasnika poslao.
ovamo, kod kuće, Sofka bila sama i zbog toga ona imala, kao ostale matere za svoje kćeri, kad ostanu tako same, da se boji čega ružnoga, da tada možda kakav muški...
Sofki onda bi jasno da se ona zato ovoliko prepala što se sada ne boji, nego je sigurna u tome: da je on tamo nekom kuću prodao.
I iz straha da to ko ne opazi, da se zato ona tako sporo svlači što se boji, i onda kao sažaljevajući je, da ne počnu dolaziti po nju, da je ohrabre, ona brzo, odjednom, baci sa sebe i ostalo
od svoje kuće brašna i masla, jer zna da njen najradije od toga brašna voli; neke opet u testijama od svojih vina, jer boji se da će, ako drugo vino, jače piće pije, kao što je lud, | trista čuda načiniti, a ovamo od tog, njegovog vina, na
Ali Sofka mu mimikom odreče da nije to čega se boji, već pokaza svoje rame i ispruženu ruku. On, sav srećan što nije ono, doseti se.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Prostota se boji samo onoga što glibavim zemnim očima gledi, a duševne su joj slijepe. Zar ti, Ivo, ne vidiš da zli duh toči moj narod,
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Čuva ga kao oči u glavi. Šuti kao mramor. B) SUPROTNA Batli kô bjeli zec. Bijeli se kao tava na snijegu. Boji ga se kao vrana skeledžije. Boji ga se kô nakovanj čekića. Boji ga se kô sveća pomrčine. Boji se kao devojka od udaje.
B) SUPROTNA Batli kô bjeli zec. Bijeli se kao tava na snijegu. Boji ga se kao vrana skeledžije. Boji ga se kô nakovanj čekića. Boji ga se kô sveća pomrčine. Boji se kao devojka od udaje. Veseli kao na daći.
Bijeli se kao tava na snijegu. Boji ga se kao vrana skeledžije. Boji ga se kô nakovanj čekića. Boji ga se kô sveća pomrčine. Boji se kao devojka od udaje. Veseli kao na daći. Veseli se kâ i mati mrtvu sinu.
Boji ga se kao vrana skeledžije. Boji ga se kô nakovanj čekića. Boji ga se kô sveća pomrčine. Boji se kao devojka od udaje. Veseli kao na daći. Veseli se kâ i mati mrtvu sinu. Veseo kao da mu kuća gori.
— Zlo dođe na konju, a ode na pužu. — Gde zlo zamrkne, tu i osvane. — Svak se svoga zla boji. — Ne pozna se zlo, nego kad dođe. — Što za zlom dođe, s vragom pođe. — Ko za vragom pođe, vrag ga i odnese.
— S trudom išta, a bez truda baš ništa. — Pregaocu bog daje mahove. — Tko puno snuje, malo tkaje. — Ko se vrabaca boji, proso nek’ ne seje. — Ko se dima ne nadimi, taj se vatre ne nagreja. — Gvožđe se kuje dok je vruće.
— Ko se dima ne nadimi, taj se vatre ne nagreja. — Gvožđe se kuje dok je vruće. — Ko radi, ne boji se gladi. — Kako tko radi, onako i ima. — Lako po lako, ide se daleko. — Od jednog udara dub ne pada.
— Žežen (oparen, opečen) kašu hladi. — Oparen pas i kiše se boji. — Tko se ožeže vrelim, i na hladio puše. — Koga su kurjaci ćerali, taj se i zečeva plaši.
— Koga su kurjaci ćerali, taj se i zečeva plaši. — Kog su zmije (guje) ujedale (klale), boji se i guštera. — Nevolja (kudelju) tanko prede, a daleko snuje. — Nijedna muka doveka.
— Ko druge sramoti, sebe ne časti. — Ko se od svoga obraza ne stidi, tojage se ne boji. — Ko se ne stidi svoga obraza, ne stidi se ni tuđega. — Gde nema straha, nema ni stida.
Ne plače slijep što nije lijep, Već što ne vidi bijeli svijet. Ne straši se muški umrijeti, Već se boji sramotno živjeti. Nije anđel da se ne razljuti, Nit je šejtan da se ne pomiri.
Pripovijeda se da u moru ima nekakva tica, koja na ružnu vremenu pjeva (jer se nada lijepu), a na lijepu plače (jer se boji zla). Ja sam lanjski i onomlanjski! — Kazao vrabac kad su ga pitali kako će prezimiti.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Onda sveti Aranđel zaroni, i iznese u zubima pijeska morskoga. Sad treba i đavo da zaroni, ali se boji da mu sv. Aranđel među tim ne odnese sunce.
” Onda sveti Aranđel zaroni, i iznese u zubima pijeska morskoga. Sad treba i đavo da zaroni, ali se boji da mu sveti Aranđel dotle ne odnese sunce.
Sveti Sava - SABRANA DELA
“ (І Jn. 3, 22-24) Jer „straha nema u ljubavi, pošto savršena ljubav strah izgoni, a ko se boji ne usavršava se u ljubavi. Mi volimo njega, jer on najpre zavoli nas.
eklisijarha A za eklisijarha treba da postavljate brata, izabravši ga po reči Davidovoj: „Blažen je muž koji se boji Gospoda, kome su omilele zapovesti njegove!“ (Ps.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Kako bi gdi došao, kazivao bi da on ima đače sveca, da svak stoji na opazu i da dobro gleda što će poslovati; da se on boji jesti i piti preda mnom, a smejati se i šaliti za glavu ne sme.
Niko se sad ne boji da će mu ko u zakon dirati. Nikom učilišta i akademije nisu zatvorene. Zraci prosveštenija | uma i razuma na sve naše
Izvestimo se tu; kažu nam da s Hormovici može ko preko cele Albanije proći da se nikoga ne boji. Ali ga ja tako slaba od sebe nipošto i nikako ne bi[h] mogao otpustiti; dakle, nađu nam dve mazge, i pođem i ja s
slavenskimi slovami knjiga na svom imati jeziku, takovi čelovečeskomu rodu dobroželateljni proricatelj neka se nimalo ne boji, no neka slobodno to poželateljno opšte dobro predskazuje i proriče.
Ja te molim, neka svašta ne spominjemo! Ko se kiše i blata boji, nek’ se ne rađa na ovi svet; to mu se pre kaže, nek’ ne reče posle da nije znao.
Kud je prošlo trideset, nek prođe i ovo deset; i nek se ne boji da neće proći; prošlo bi da i[h] je jošt toliko. Ko se god opari, a ne kaže društvu da čorba žeže, nije dobar za
A da zašto sam iz Carigrada pobegao? Ali ovde moja marnja ništa mi ne pomaže. Ko se prosto smerti boji, u gorem strahu valja da živi nego zec, i ništa da ne čini nego da se plaši, zašto se svaki božji dan umreti može.
Niko ne uživa prolećne mirise, Iz hiblejskih pećina ne izvlači sate, Ako čelo čuva i boji se kupine; Vooružava trn ružicu, med brane pčele. O, nevaljalo malodušije (pomislim u sebi).
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
„Metnuja je u glavu — vele — da je sav od cakla, pa se boji da izađe iz kamare, jer bi, misli, odma prsnuja u komadiće.“ Tako se govorilo.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Ja dižem pali list: u ruci — puca! Sunce o vrata brda sjajem kuca. (Stid mu u mlad ruj boji čelo, uši.) Glad mi zavija u stomaku — pseto, Pa zrnje nekog mlečnog klasa žvaćem. U istom trenu: sunce, treći petô!
Ćosić, Dobrica - KORENI
— izaziva Đorđe. Simka mu steže mišicu, a on se gadljivo trže. i Vasilija se boji, a opet „oče“. Neće sa mnom kao nekada, zato mi nije javio da dolazi. Sat je prošao pa se pozdravio... Oče... Neko zlo.
— Gde si? Ne vidim ti brlog, sela bih malo. — Beži od mene, zmijo! — Ne viče: boji se da Simka ne čuje, pa sikće šapatom. — Ti si nešto mnogo gore. Ja sve znam, pa ćutim. Vidiš li kako ova moja pati?
Dugo se klati zadihana tutnjavom u grudima. I svog koraka se boji. Crveno oko peći gasne i pleh sitno cvokoće. I mraka i plehanog cvokota se boji. Kolena joj udaraju o daske kreveta.
I svog koraka se boji. Crveno oko peći gasne i pleh sitno cvokoće. I mraka i plehanog cvokota se boji. Kolena joj udaraju o daske kreveta. A onda više nije videla ni Đorđa ni sebe: lepa je i još mlada.
Beži! Stoj, kurvo“, video je da ga se ne boji, pa je dodao šapatom: „Dođi kod mene. Sedi.“ „Nije mene strah od tebe“, spustila je lampu na sto i podbočila se
Sve je pijano. — Čađević ničim ne pokazuje Aćimu da ga vređaju njegove reči. — Mi ćemo da ih otreznimo. — Narod se boji pijane vojske. Mnogi hoće da idu kući. Aćim jurnu iz sudnice i viknu: — Ko je taj sa srcem kukavičkim i izdajničkim?
Pa i njega je majka nagovorila. Smračilo se zelenilo kukuruza. Ko bi smeo s njom da pokuša! I taj Tola! Budala, boji se Đorđa. I on je muško! Zvižduće, ništa ne slugi. Gadan, prljav trapavko. Ništa bolje od Anđe i ne zaslužuje. A ja?
I da ne pocrveni na srdžbu njegove ljubomore. A Tolu još više i glasnije da progoni. Boji se. Možda nije istina? Jeste. Nikad njoj nije toliko zadocnilo. Jeste! Vikala bi. Jeste. U njoj je. Oseća ga.
Ivica dovratka žulji mu čelo. dugo ne sme da uđe. Sebe se boji. I nje. Ona se dvaput nakašlja kazujući mu da zna da je tu. Izaziva me, ulazi, zastaje, jer jedno drugo vide na mesečini.
Ona seda na krevet i posmatra ga. Oseća da ga se Simka ne boji. U tami sobe mesec provrteo blistavu rupu, ona je u njoj, a ispod marame, kao inje, svetluca joj kosa.
Ja sam se izlečila. Cincarin me iz Čačka... — Savlađuje se da ne jurne napolje. — On me izlečio. Boji se, kurva! — Toliki doktori nisu ti pomogli, pa sad, baš ove godine, neki Cincarin iz Čačka da te izleči, je li?
Pred Đorđem nije otac: pred njim je strah, a on više nema snage da ga se boji. Stoji i ćuti jer je slab da sedne i jaukne. Sve je to kazna nad nama, obojicom, misli Aćim.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ „Vi poznajete to delo?“ „Kako da ne! Proučio sam ga skroz naskroz“. „Molim Vas, recite mu to! On se boji da ono nije imalo nijednog čitaoca“.
Imala i njihovo kratkodlako meko krzno, no o boji njegovoj ne mogu vam ništa određeno reći. Bila je, ne samo vrlo hitra već i osobito lukava kad je mogla da umakne
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Sekula je pustio bradu, prerušio se, mučno bi ga bilo poznati. Omrznut je u svome društvu, ali ga se ono boji. Jer sve su to predratni prosjaci, lažni invalidi što „vataju na uniformu“, Cigani i protuve, i on jedini ratnik među
Jest, ništa drugo od njega ne traži mala, nesebična mіѕѕ Pound, neka se ne boji i ne uznemirava. I ljubi mu rumenim i vrelim usnama čelo koje se vedri.
Ja slagah da sam sve veze raskinuo samo zbog nje. A kad mi ona reče da se boji za mene i da bi me nekako htela spasti ja je uverih da ću je ostaviti na miru baš sada kad sam slobodan.
Pa su onda nekako i telefoni prvi uvedeni, i htela bi naja nešto da poruči sinu Boji u Beograd, te pita Iketu šta će koštati jedan takav razgovor tamo na tom sokoćalu.
Molim Vas, uzmite! — Ne, ne, malu bi’ paru mogao, dobra gospođice, ovo ne mogu. A ona, videći ga kako se boji da primi, veoma hitro spusti novčanik u njegovu torbu.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A ko još danas misli na vuka? Kome danas pada na um da oboli ol likantropije? Danas se čovjek više ne boji smrti... — Mislite da je čovječanstvo postalo hrabrije? — Ne, danas se čovjek boji raka.
Danas se čovjek više ne boji smrti... — Mislite da je čovječanstvo postalo hrabrije? — Ne, danas se čovjek boji raka. Znao sam jednoga koji je dvadeset godina plaćao mise da bi umro od tuberkuloze. — Pa kako se svršilo?
I zastidimo se našeg identiteta tek onda kad izuste njegovo ime. Tek ime je pokudno. Žena koja se podaje iza grmova ne boji se svog života, grbavac ne bježi od svoje iskrivljene hrptenjače: on osjeća sebe u grbavcu i grbavca u sebi.
Nesmisao i gluhoća za formu ili muke oko stvaranja jedne nove forme? Istinski se umjetnik boji svoje smionosti. Treba biti na oprezu prema onima koji istrčavaju naprijed noseći transparent svoje originalnosti.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
»To je čovek — razmišljaše ona uz put — što se ne boji ni puške ni vlasti, nikoga do Boga. Ide sa svojom puškom po zelenoj gori, a sve živo beži od njega... Pravi gorski car!.
Ide sa svojom puškom po zelenoj gori, a sve živo beži od njega... Pravi gorski car!... On se ne boji zvera ni vampira, a ovi naši ovuda gori su od žena... Jedna bruka, pa to ti je!...
— Ne boji se ničega; ali moramo sad dobro paziti da nam ne umakne u ćeliju. Posle nam ne pomože ništa. Ali starac, vidi se, nije
Ovi će se skupljati ispod Bukulje, ali mesto nije određeno. Čiko se boji da ne bude dignut i kačerski srez, pa veli da dobro pazite kad naiđete na Kačer...
Gle, kako onaj Mokrolužanin slobodno ide putom i zvižduće, ne boji se nikoga, ne preza ni od čega! ... A on, odmetnik, mora da se vere po zamrzlim urvinama, po golim i oštrim trnjacima,
jure gospoda na sankama, i sav taj svet ide veselo i slobodno, pevajući pesme ili podvikujući na stoku, niko se ne boji policije ni pandura, ne boji se tuđega pogleda... i on zavidljivo gleda ove bezbrižne i vesele putnike. ...Zver!...
i sav taj svet ide veselo i slobodno, pevajući pesme ili podvikujući na stoku, niko se ne boji policije ni pandura, ne boji se tuđega pogleda... i on zavidljivo gleda ove bezbrižne i vesele putnike. ...Zver!... Zver pred hajkom!...
Sad bi mogao ubosti protivnika, ali su mu ruke više laktova stegnute jako, pa se boji da će ubod biti slab, samo će ga još više ražljutiti, pa posle — zlo! ... Da gleda kako da ga zavara, zagovori...
samo sipa u grlo, ne razbirajući šta radi... To mu je jedini lek od one strašne boljke, koje se on boji više od svega... Pije da zatupi, da ubije svako osećanje u sebi, da ugasi onaj plamen, na kome duša zasniva svoju radnju.
A ja i Jovo i moja majka sve to potvrđujemo, kao da smo se dogovarali... A ona matora, Vujova, ono je đavo!... Boji se, ako što oda, da ja ne kažem za pare, pa da joj sve oduzmu... ćuti kao sinja stena! ... A Jovo propade! ...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Grbo je tada bio već prešô iz đavolske države u krštenu, pa sio i čeka kralja, jer ga se ne boji u krštenoj zemlji. U tom vremenu stiže i kralj, pa pošto ne može prijeć u krštenu zemlju, reče Grbi: — Grbo li, Grbo!
CIGANIN I CAR Ciganin se prijavi caru za poslužnika kod konja. Pogode se neka mu plati svaki muž koji se boji žene sto dukata.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Potajna slabost i žudnja ka sreći, Skrivene misli u boji ljubavi, Njen pogled nekad sve što znade reći, Još jednom samo da je da se javi.
NIRVANA Noćas su me pohodili mrtvi, Nova groblja i vekovi stari; Prilazili k meni kao žrtvi, Kao boji prolaznosti stvari.
Noćas su me pohodili mrtvi, Nova groblja i vekovi stari; Prilazili k meni kao žrtvi, Kao boji prolaznosti stvari. PRESTANAK JAVE Dolaze dani i noći bez jave, I kao senke, bez šuma, nestaju; U snu, prolazom oko
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Sećam se takođe da je u kući moga oca, u kojoj su se održavala ova zimska posela, stajala slika Garibaldija u boji, u crvenoj košulji i sa šeširom okićenim perjem. Ta je slika visila pored ikone, slike našeg sveca.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
i sve se zaodjenu surom svjetlošću, koja je obavila i njihove tugaljive prilike i ogladnjelu stoku, i izjednačila ih u boji s tvrdim, surim stijenama. Otac razmišlja što će od svojih i od sebe.
u sutonu, između visokih kuća gdje nigda sunce ne sije, nije se odmicala od svoga siromašnoga susjedstva, kao da se boji svjetlosti i uglednijega svijeta.
Dođe joj da što povjerljivo reče, no nema riječi da se izrazi. Osjeća da se nečega boji i željela bi da je on od toga odbrani.
On bi htio za njima u crkvu, no boji se seoske djece, pa se krije. U crkvi najprvo ustaviše joj se oči na zraci sunca što pred prozorom od svoda treperi i
Na onome krajnome ratu, što je na dogledu, sigurno i Marko s društvom poteže. Da ga se ne boji, sišla bi dolje k ribarima, pomogla bi im i razgovarala bi.
Maestral nosi sobom svježinu, život, i ona osjeti u sebi životnu slast: htjela bi požuriti dolje k ribarima, ali se boji svoga čovjeka, — njega se boji, koji joj mladost i život zarobio, a ništa joj za to u zamjenu nije dao...
život, i ona osjeti u sebi životnu slast: htjela bi požuriti dolje k ribarima, ali se boji svoga čovjeka, — njega se boji, koji joj mladost i život zarobio, a ništa joj za to u zamjenu nije dao...
Ubrzo, more i zemlja izjednačiše se u olovastoj sivoj boji, jednakoj kao što je stijenje prekomorskih goleti. Marka još nema, a nevjera očiglece prijeti; naslućeni hladni
Mladi paroh dum Andrija, malen, s naočarima, vrti se i nadiže između gomile naroda. Ne boji se; zna da njegovi župljani dobre su ovčice: progalamiće, pa će se i umirit.
svježinu jarkim dahom života: i potočine, i drage, i gudure prekomorskih brdina što se odbljeskuju u jasnoj modrušastoj boji.. . U dnu dolje tucaju ribe, uvijek gladne— jagme se, a on ne haje — sit je!
Ali Ilija uvek, dok je na dogledu varoši, i kad ima s drugim posla, o nečem sumnja, boji se da ga ne bi ko u čemu prevario, a kamoli da ne sumnja sada, kad ono „Trčalo” Toma oko njega vrze se, sigurno da ga u
Najstarija kći pošla je u šumu da što useče, ali slaba je od nje korist: nejaka je i boji se lugara kao žive vatre. Ilija sedi i puši i, mesto da gleda u vatru i da ga veselo plamen razgaljuje, gleda sada
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
VASA (preseče je): Čekaj, molim te. Još nešto mi je kazao. Veli: boji se da i njegov položaj nije doveden u pitanje, jer je ovaj današnji napis izazvao negodovanje i na najvišem mestu i sve su
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Vlažnog i tamnog boji se Sofka; od njih zazire i gazda Mladen u istoimenom romanu. Svetlo,doživljeno kao toplo, usredsređeno je u iznutra
je da, kao što dolikuje sinu i prvencu njihove kuće, treba da se najbolje uči, a opet da kod kuće od svih najviše se boji, poštuje babu, očevu mater. 34 Pripovedanje dalje teče uglavnom jednoliko.
takođe u još jednoj ranije navođenoj rečenici, onoj sa početka Gazda-Mladena: „[…] da kod kuće od svih najviše se boji, poštuje babu,očevu mater“.
u rekciji: uz poštovati ide akuzativ babu, ali ne može u isti mah bojati se, jer uz njega mora ići genitiv najviše se boji babe.
zabrinutost učitava svoj nekadanji infantilni strah: „Sofki onda bi jasno da se ona zato ovoliko prepala što se sada ne boji, nego je sigurna u tome: da je on tamo (muž u Turskoj - N. P. ) nekom kuću prodao”.
Odvojenosti od spoljnjeg sveta, zatvorenog prostora i tišine Sofka se u stvari i ne boji, naprotiv; kao što se ne boji ni svežine, vlažnog a jakog mirisa koji do nje dopire iz dvorišta, bašte; nego se samo
Odvojenosti od spoljnjeg sveta, zatvorenog prostora i tišine Sofka se u stvari i ne boji, naprotiv; kao što se ne boji ni svežine, vlažnog a jakog mirisa koji do nje dopire iz dvorišta, bašte; nego se samo pribojava da će je sve to
koju nije smela ni pred sobom priznati, ona u postepenom izbezumljivanju sve više krije, potiskuje svoje telo i „sve se boji nečega, a naročito one širine i prostranosti druma”, pa „sve uza zid brzo ide.
U tročlanom nizu golubovi su se našli najmanje iz četiri razloga: zbog golubije boje, slične „boji zimskog neba, hladnog i čistog”, što je i boja Dafininih očiju; kao ptice podnebeske, dakle opet veza s nebom, s
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Sa velikim prozorima, gospodski i domaćinski sagrađena. Da je vidna i široka, da je stanište čoveku koji se ne boji i ni od koga ne zaklanja. Vičemo da nam se otvori.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Svakoga bauka ne bojte se, moji, Jer taj bauk možda, možda se vas boji. Najgora je slabost što bez nužde kleca; Zato, ljudi, ljudi, ne budite deca.
Miljković, Branko - PESME
Isto je pevati i umirati. Sunce je reč koja ne ume da sija. Savest ne ume da peva, jer se boji Osetljive praznine. Kradljivci vizija, Orlovi, iznutra kljuju me. Ja stojim Prikovan za stenu koja ne postoji.
Krakov, Stanislav - KRILA
— Bora se okrenuo. Neko razdrljenih, maljavih grudi smejao se sa vrata kolibe. — Ne boji se on, nosi svoj fetiš na srcu, dovikivao je Sergije, koji je tek uskakao u široki kombinezon.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Zemlje crveno zarđala, ona što boji prste kao šafran, crvena kao zemlja arhipelaga Los, ili Konakrija, pokrivena je gustim zelenilom.
Svoju ženu i svoju decu ja nisam posmatrao kao suprotnost crnima; razlika u boji može vam izgledati tako obična da je više i ne primećujete.
Ja nisam sreo nijednog kolonijalca koji bi pokazao da se boji zverinja, divljaka, zaraza; ali je iz njih neprestano izbijao već ukorenjeni užas što su sigurne i lagane žrtve klime,
Iznenada jasno, kao najveća zvezda, zasija oko pantera. On nas sigurno vidi ali nas se ne boji i trči nam pravo u susret: ne da bi nas napao, već da bi nastavio svoj put ka reci od koje dolazimo.
Praćen slugama i dečacima odlazim pešice u susedno selo Baple. Šef sela, Kenj, mladić ozarenoga pogleda i kršan, boji se očito fotografskoga aparata. Iza svake okrugle kabane počinje neobično zelena planina.
Da mora sazreti, zna cela njegova porodica, a kako je ona prva na redu da bude žrtvovana, ona ga se najviše i boji. Ili će jednoga dana Blonde ogrnuti pantersku kožu i namaći na prste panterske nokte, koje drži sakrivene u šumi, pa
Tražim mu da skine masku. On me se valjda boji i polazi rukom kao da će je skinuti; žene, koje bi svakako morale umreti čim bi videle lik igrača i saznale koji je od
Bubu, jedini stari drug, vezan za gvozdenu kantinu u kojoj je kujna, larma, iznenađen ovolikom brzinom. On se boji naročito majmuna koje vidi u savani a čija mu je rasa nepoznata. Oko nas je najpre dosta ravno.
Ovaj je u neprilici, i što bi da se sagne sa konja da sasluša, i što se boji da bi slika tada propala. Krišom kao slučajno, vadi iz nedara gri-gri da bi lepše izgledao. Divne minđuše.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Tek kad me vide, Umorno diže mutne zenice, Posle ih spusti... ali plašljivo Kô da se biča boji nečijeg. SPASENIJA: Što otrovani šiba krajevi Po tankoj krvi roblja nesrećnog, Dokle bezumlje tešku koprenu Na čula
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ko me je to mogao predstaviti pukovniku Rajevskom u tako lepoj boji? Čudim se! Iz daljega razgovora s pukovnikom Rajevskim videh da je njega jako ogorčilo i to, što je danas nad nekim
da ga kazne za zlostavljanje životinje; lončarski trgovac na Savi pakuje lonce, pa ne da šegrtu da nosi sanduk, jep ce boji da ne polupa »espap,« već zove jaka momka, daje mu sanduk i veli: »evo naj, ali dobro pazi, čuvaj da ne polupaš lonce!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ako joj moj prijatelj prebaci ruku preko ramena, nije se protivila, ali bi se lako nagnula napred, kao da se boji neće li je slučajno zagolicati.
— Evo ti i slika, i zanimaj se. Opirao sam se. Ali on me i na srpskom zamoli da ga ne napuštam, jer se boji da ću se zagubiti. — Uostalom, ja neću ostati dugo — i gotovo me ugura u drugu sobu, u koju se ulazilo iz predsoblja.
— razmišlja vojnik. Graničar spusti polako šlem na zemlju, kao da se boji da ne potrese i samu uspomenu na ovoga mučenika... Vetar navali, šlem se pomeri, a onaj šum kao da podseti na krik...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Bosna, sestra tvoja, na tebe gleda, I ne želi tebi nikakova vreda. Ko tebe nenavidi, ne boji se Boga, Od kojega tebi ide pomoć mnoga. Vostani, Serbije!
Koj’ zmiju ljutu u nedrima goji Pa od nje pomoć u nevolji čeka, O, teško njemu, i sene se boji, Jer smrt mu grozi nenadna i preka, A rođeno kad majka čedo doji, Tad pravu ljubav uživa doveka; Tko uši ima, ovo
Bojić, Milutin - PESME
I mesto mira nov put mi predstoji, Da lažem sebe u kom novom hramu Duša se moja sama sebe boji, Jer vidi sebe pustu, večno samu, Kao Ahasfer da besciljno bludi, Kleta od onih za kojima žudi.
Jakšić, Đura - PESME
Napomena Đure Jakšića NOĆ U GORNjAKU Kao bedem tvrdi crna ponoć stoji, Preko koga preći pust se život boji. Pobožna obitelj svetog manastira Grešnome je telu davno našla mira.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
je da, kao što dolikuje sinu i prvencu njihove kuće, treba da se najbolje uči, a opet da kod kuće od svih najviše se boji, poštuje babu, očevu mater. Baba je bila u kući sve i sva, svi su se nje najviše bojali i poštovali je.
bio siguran, da baba pored bola, tuge za ocem, još i zato tako cele noći sedi: što se brine, strepi i za nj, Mladena. Boji se i brine da li će on biti kao što treba. Ako ne bolji od oca, a ono bar kao otac. Da se održi bar ovo što se ima.
Jer, eto, on, deda, čuveni hadži Zafir ne samo da se ne boji, ne samo što ga glasno oslovljava, već sigurno uveren da neće i on biti kao ostali, nego kao što treba, eto stupa sa
A on, Mladen, ništa. On je kao što treba, nema zašto da se boji. I, eto, sad, kako je u dućanu lepo, sad će mu majka po bratu poslati doručak: parče hleba, a od jela ako je što od
bila onolika materina veselost, radost, što se nadala, sigurna bila da, nestankom babe, neće imati više on čega da se boji, da se ne ženi... I kad Mladen to vide, jedne večeri, ljut, prek, dozva mater k sebi gore: — Što ste pobesnele?
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
u sebi imaju takovu silu da onaj koji ih posiječe — odmah umre ili dugo godina do smrti ostane bolestan; kad se ko boji da nije sjenovito ono drvo koje je posjekao, valja da na panju njegovu živoj kokoši osiječe glavu onom sjekirom kojom je
Ćipiko, Ivo - Pauci
Jednako snijeg pada; zahvatio je sa svih strana, kao da je nakastio cijeli dan padati. Žao mu je, boji se neće biti kola, ni umetanja, a paljenje iz kubure ne može da savlada njegove zabrekle momačke snage.
Ilija zateže dame u blagajnu upiše, žao mu; i boji se staroga gospodara. Ali koja vajda? Ko će od boljega bježati? I, odlučivši se, pođe župniku, popu Vrani, koji je njome
— Pa upita: A što je s vašom blagajnom? Vele da bi ovaj kaluđer zasnovao je, brate, kao ništa. Što ne bi? Ali se boji ... gleda sebe. Gazda Jovo nije joj kael, a on je naše crkve tutor... Biće da je neko natrunio...
Kolebaše se neko vrijeme, dok misao sazre, ali ne može dugo da čeka. Boji se preteče ga neko, pa onda — gdje je pristao? A veli se: „Iza boja kopljem o ledinu!
Ali ona ne boji se stranih dušmana, već je duša boli kad vidi svoje vlastite sinove koje je svojom krvlju odgojila i — izdržava ih, gde
A blagi jesenji dan ugodio. U odgojku, u prošarici, igra sunce i odbljeskuje se u pretežitoj bakarastoj boji, i odvaja se od puste okolne goleti.
Otkada je čuo u varoši što gazda Jovo smišlja da uradi od Rade, boji se za svojih deset talijera. Nekoliko puta bio je na sudu da priupita, i ne stidi se što ga sa suda činovnici i
A kad mu dođoše na pamet djeca, okrete se naglo da ih vidi, kao da se za njih od čega boji, i sjede uz vatru. Dvoje djece ispred bake mirno jedu krumpijer.
Obasjano suncem, preljevaše se u zagasitocrvenoj boji, koja se naviše spajaše s ružičastoplavom... No sunce počelo da ugrijava. — Još ću ovu obrati, pa ću ća...
Ilić, Vojislav J. - PESME
Neka munja nebo pali, Oluj šumi po dolini S olujom smo drugovali Na Dervenu i na Drini. Ne boji se burnih dana Kome dušom bura leće: Na poljani od megdana Kao orkan on se kreće...
I duh, u samoći, Kô plašljivo lane da se večno boji Da sluti i čeka. Samo jednu misô, Samo slutnju svoju nalaziti svuda, Zato da bi onde gde si verom disô, Pod teretom
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Sedam knjigama nakrcanih ormana od hrastovog, orahovog i jelovog drveta, različitih po svom obliku i po svojoj boji, ne odgovaraju, doduše, niukoliko pravilima estetike i arhitekture, ali zato pretstavljaju verno postepeni razvitak
Stanković, Borisav - TAŠANA
Mučno da će i sada doći. Neće. KATA (ubijeno): »Neće«, čedo? Eh, znam i zašto neće. Boji se, jer zna kakav je svet: da dobro zaboravlja a zlo pamti, pa se boji, ako počne kod tebe da dolazi, da ne počnu zli
Eh, znam i zašto neće. Boji se, jer zna kakav je svet: da dobro zaboravlja a zlo pamti, pa se boji, ako počne kod tebe da dolazi, da ne počnu zli jezici... TAŠANA (razrogačeno): Kako »zli jezici?« Zašto »zli jezici?
To znači da te se boji, da te poštuje! MIRON (spazi Tašanu, prilazi joj nasmejan, čestitajući joj praznik): A, Tašana, srećan ti praznik,
« — »Slobodno, slobodno«, počeh se ja smejati kad videh da se on mene najviše boji. »Evo, hajde s nama, ako hoćeš«, ponudih ga. A on se čisto prepade.
SAROŠ (gorko, kao jedva čekajući na to): Da, da. Ne samo ti, već niko od mene nema da se stidi i boji. Jer šta sam ja, koji?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Vidi dobro da se, što se njegove ličnosti tiče, proaljkavio. Na sebe meće odelo koje momci pokvare. Boji se starosti. Da li da se ženi?
Ili se devojčica zbunila što je ispitujem kao u školi. Ili je i ona čula o pomračenju, pa se boji. Pomiluje Paulu po obrazu, i protrese je za viticu punu pantljika, pa reče blago: — Jesam li dobro kazala?
Kad stane kraj fikusa, i ona je biljka koja se boji da bude pomaknuta sa svoga mesta. Naravno da je sve to znala palanka.
Župnik vidi da šlajferovo zdravlje ne valja, boji se u poslednje vreme da će on biti premešten, pa da njegov Hans — Srba drsko podvlači — svrši škole što je brže moguće.
— A mnogo bi ti vredelo da je baš i stala da se tobom razgovara. Ta se ne boji ni komšiluka, ni muža ni sina, nikoga. Rabin joj ništa ne može, jer se tobože pokrstila; a protestansku crkvu nemamo.
ponovo proda. Ali grobnica Vlaovića, to je nešto drugo nego neki opštinski odbor i njegova odluka. Boji se opština mrtvih Vlaovića!
— Ne lupaj sekirom, ne mogu da gledam pticu koja se boji i zapomaže. Jesi li gluv, ne čuješ li to zapomaganje, tu strašnu pisku?
Ponuditi joj što, nožem će udariti. Smanjila se kao matora ptica. Veruje sad i ona u smrt, i čeka je, i ne boji je se nimalo... Kako je strahovito dug i složen proces, u jednoj porodici, dok se izradi neka mirna nadmoć.
Svađa se s mačkom i mauče. Priča deci strašne priče, i zajedno s njima se boji. Kad zazvoni zvono u bliskom tornju, gospa-Fila kreće mišicu kao da poteže uže u tornju, i peva bim-bam, bim-bam.
trga” — pa se višnja razbrekće kao da se i koštica pretvara u meso i sok; prostije rečeno: Nata omatorela, prestala da boji kosu, raskrupnjala se, ali vešta da šije, odeva se kako punom telu najbolje stoji, i još je pomodarka kad izađe na ulicu.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Ovaj pak vitez, stavivši se u pozituru Kraljevića Marka: »Šta«, poviče, »prevara? Ne boji se Burjam jošt!« So tim poleti na jednog sa svom silom, i bio bi ga sasvim ubio da mu nije sablja slagala; sve je bilo
Napolju su već konji pripravni bili, i naša mlada nevesta obodri Romana da se ništa ne boji, sednu na konje (ona je onako jašila kao naše dame u sadašnje vreme) i upute se šumom, koja je dva sata oda od varoši
« So tim ga uvati za ruku i počne ga tešiti da se ništa ne boji, da mu on neće ni najmanjeg vreda učiniti, no da će ga po dužnosti serdarskoj jošt i od bede, ako mu se koja prigodi,
Stanković, Borisav - KOŠTANA
STANA (uplašeno): Jao, Vaska, jao! Zato majka cele noći sedi. Nit uzdiše, nit plače. Samo sedi, čeka. Boji se da ne čuje, kako ga krvava donose. (Plačno): A njega, bate, baš nikako nema...
Šantić, Aleksa - PESME
Moju kletvu niko Dočuti neće, bace li se na me; Na ljudsku pakost ja sam davno svikô, I znam da sunce ne boji se tame... Proročkim glasom budiću iz groba: Istinu mrtvu i slobodu roba Što sputan sunca zavičajna žudi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
U pesmama on je kadar da stigne i prestigne, i ne boji se „nikoga do boga“. Četrdeset godina čuva „druma kroz planinu“ i otima oteto blago.
liju; Momčil' ima konja Jabučila, Jabučila, konja krilatoga: kud gođ hoće, prelećeti može; u Momčila sablja sa očima; ne boji se nikoga do boga. Već me ču li, kralju Vukašine!
Vi zovite na Kosovo Marka, hoće Marko pravo kazivati, jer se Marko ne boji nikoga, razma jednog boga istinoga“. Otidoše četiri čauša, otidoše ka Prilipu gradu, b'jelu dvoru Kraljevića Marka.
Nijes' ovo babe šumadinske, da razgoniš i da nabrekuješ, no je ovo silan Vlah-Alija, što s' ne boji cara ni vezira: što j' u cara vojske državine, čini mi se sva careva vojska kao mravi po zelenoj travi; a ti, more;
gođ prođe drumom širokijem, te opazi Kraljevića Marka, svako misli da tu spava Marko, oko njega daleko oblazi, jer se boji da ga ne probudi.
Ako su ga kraste ištetile, ako bidnu glavni prijatelji, za to riječ progovorit neće: svak se boji muke i nevolje. Gospodaru, još besjedim tebe: ako s’ kavge preko mora bojiš, imaš danas punu kulu blaga, u podrume
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
u stiskama Već u polu među travama I na cveću među liskama Leptiri sa lepim krilima Ne mogu da lete noćima Već u boji sunčanog ćilima I u bašti među voćima Leptiri sa lepim šarama Ne mogu da žive u sobama Već sa nežnim bubamarama
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Pa ipak, ipak... čim je iz Gaja čuo glas kukavice, dječak je glavačke jurnuo u šumu. Kako se samo ne boji i ko li ga to zove? Duge noge brzo su donijele dječaka do jedne manje zaravni usred Gaja.
Pobjegao je tek sad, kad si se ti javio. — Ehe, zna on da se Lazar ničega ne boji! — isprsi se Mačak. Provukoše se po mraku do one živice podno bašte i počeše da tovare magare.
Žuja jedino nije htjela da jede luka, samo bi omirisala svoj dio i ostavila. — Boji se da ne pokvari njuh — tumačio je Stric. Jovanče je pravedno dijelio svu donesenu hranu.
Ovo je možda jedan od njih. Izgubio se u mraku i sad zove u pomoć. Zašto da ga se dječak boji. Glas mu je tako djetinjski, nimalo strašan. — Ej vi tamo, upalite! — molio je glasić. — Sad ću da se javim !
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Jest i vrlo posnažnija čovečja želja i zla ćud, kojano nit se koga boja boji, ni mora, ni duge bolesti i zle nesreće, ni same večne muke.
Gore se zaigraše kano ovnovi, a hrastovi kano jaganjci ovčiji. Sva stvar strepeći se boji i drhće. A samo jedni ljudi nizašto ne mare!
Mobe mu ne slušaju. Nigde nikoga nejma da ga otme. A svak se smrti boji. Tadar viknu čovek iz glasa što god može: »Pomagaj, nije li nigde nikoga da mi sad pomože i od ove smrti izbavi me!
se govori, te sećamo se svoga zla: na drugoga se ukazuje a priličan mu i nedoznan sotoga se pronerazuje u sebi te se boji i ševrda da se skrije gdegod...
Isto toliko boji mu se mati da ne bi ogladnilo, te jošte kako ustane iz postelje golo, neumiveno, neopasato, ili mu ležeći u postelji —
O ŽENAMA I DEVOJKAMA Devojka kad je za koga već prstenovana, vrlo se boji zla glasa na nju da što ne izađe. U svome domu sedi, na daleko ne hodi, po sokaci ne zuri, s momcima se ne smi šaliti
ako i nije vrlo ugledna, ona nakisne i umekša za oranje zemlju i lepo ugledno iz nje svašto klija i cveta te se dor boji. A eda može biti mnogo i visoko landač do svojevoljna krote malo i tiho besedljiva pomudriji?
Kod svoga blaga svašta je željan i ninašto nedostačan. Svakad hudi i tuži, u svako dobi od svašto se boji i strepi, noću pričuva i drkće, vrata tvrdi, oružje na meti drži, na oprezu spava i opet ga strava hvata te se obzire
tvrdi, oružje na meti drži, na oprezu spava i opet ga strava hvata te se obzire i sve prislušuje i od svoga se pendžera boji.
Prav i dobar, pogotovu svet! Ranio se sabljom, probo se iglom — jedna je smrt. Svaki se vrag ne boji Boga nego bote. Za svoga slugu i đavola Bog ima. Što pan prosi, to sedlak musi. Nisu svi ljudi apostolske ćudi.
Šuga s šugom se udilj i sastaje. Uzalud je kamen mekšati i mrtvome što obricati. Ko se zapovedi boji, taj ne pati i zdrava su mu leđa. Bog venca nikom na prazno ne daje. Suzami ka iz kabla s vodom.
Vernom i milom drugu nejma cene ni izmene. Dosadi je otac sitost, a mati je bludu. Svaki kriv bežanac boji se. Smrtna je seča svakome nablizu. Pohabljen se i ispira, a ne prav i čist. Veće veća i muka tamo čeka.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Pritisnuo rukom grudi, jer mu srce silno lupa, pa se povlači još dublje, jer se boji da ga srce ne izda — da svet ne čuje tu silnu lupu srca i da ga ne opazi...
Ali mu otac nikako ne prašta jer mu ne veruje; boji se lakomislenosti njegove i još nikako neće da zna za njega, pa zato na sva navaljivanja majke njegove nije mu dopustio čak