Matavulj, Simo - USKOK
bjelopavlićki vojvoda Marko Bošković; pješivački serdar Mrkoje Kontić; piperski serdar Marko Piletić, barjaktar Pavao Bojović i njekoliko njihovijeh. — Dobro došli, moji sokolovi! — reče vladika, ljubeći ih. — Obradovali ste me, zanago, kao ikad!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Reče nam kao uzgred da je naš novopostavljeni komandir poginuo baš sada, gore u klisuri. Bojović je čitao zapovest. Pitao sam Vlajka šta su radili sa poginulim komandirom. — Ništa — veli ravnodušno Vlajko.
Svuda na bedemu ležale su pripravne puške. Povukli smo se lagano. Kaže Bojović: — Ovde ti ne pomaže ni taktika, ni strategija, ni pravilo o prelasku preko reke.
Došlo mi je nešto teško. Bojović objasni desetarima kako ćemo sada izvršiti prelaz. Smatrao je ipak za potrebno da to isto i vojnicima ponovi.
— Prebio mi ga kuršum, gospodine potporučniče. Neki zaostali na onom kamenjaru i obavijaju zavijače. Bojović je nervozno pušio. Vojnici punili puške i zatvarači škljocali... Osećao sam laku jezu, iako je sunce peklo.
Osećao sam laku jezu, iako je sunce peklo. Vojnici se razilazili da svrše nuždu. Bojović ih ne žuri da se vrate što pre. Izgleda mi kao da je i njemu stalo do toga da se koji trenutak duže zadržimo.
Jer oni još nemaju jasnu sliku našega položaja, niti znaju šta ih tamo očekuje. Bojović baci cigaretu, i obrati im se pribranim glasom: — Vojnici! Mi ćemo sada izvršiti prelaz preko Crne reke.
Taj kamenjar videćemo odmah... Sad, nemam više šta da vam kažem. Ostalo znate. — Bojović zaćuta jedan trenutak i pogleda preko ljudskih glava. — jesu li svi ovde? — Svi su, svi — povikaše. — Dobro...
Cokule su kloparale. Na samoj okuki Bojović zastade. Neki vojnici počeše da se krste... Drugi uhvatiše puške „na gotovs“, a muskuli na vilicama nabrekli od
Progovori tek: „Ubite me, braćo... Jaoj, majko!“ Bojović se dovuče do mene i polako progovori. — Vidiš onaj ćuvik levo.