Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Zemlja potakša; kad je dobra godina, rodi dve-tri krstine jarice. Ognjan taman obrazdio prvu brazdu, pa hoće da ovrati... kad eto ti mu majke. — Nuto moga matorca kako mi radi!...
Pribra torbicu, pa pođe polako kući. Osvrtala se nebrojeno puta i gledala Ognjana. Videla je — kad je uzorao i treću brazdu!... Obuze je neka čudna radost. I plače joj se — i smeje joj se. Ne zna ni sama zašto...
Dučić, Jovan - PESME
I smrt i život u istome dahu: Večno van sebe tražeć svoju metu. SEME U brazdu bacih seme kedra, Te nepobedne svete srži, Kojeg u svodu neba vedra Nit oluj sruši nit grom sprži.
Taj arhipelag gde su cvetala Tek otkrivena polja rumena, I himerična jata sletala Na mladu brazdu prvog grumena. Gde neprohodne šumske pagode Drže u nebu zvučne svodove; Gde daju, kao svetle jagode, Sve tajne
Tako opijeni već od prve čaše, U ekstazi zvuka i sjaja što pline — Pružićete brazdu da svirepo mine Njivom, gde još čami zimsko zrno naše.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Došli smo do jezera i seli na klupu. Žabe su kreketale. Jedan labud je plovio sredinom i ostavljao za sobom brazdu. Bilo je tiho. Meni su zujale uši. Ja legoh njoj u krilo. Gledah u nebo i slušah kreketanje žaba Bi mi neobično blago.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Preko grudi imao je sličnu ranu, ali širu, koja je sad ličila na brazdu, koju je neki bič ostavio na njemu. Prema svom običaju, Pavle je nešto, sam sebi, mrmljao i mumlao.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Za slugu Jerneja koji uzora brazdu dužu od ekvatora i više istuca kamena tvrda nego u pobrđu što je brda, koji poveza više snopa nego što drugi kita
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
il motiku, savije draga leđa crnoj majčici zemlji, pa tako, korak po korak, kao da su mu noge u bukagijama, miče se uz brazdu. Ne vidi čestito ni dragog sunca, ni oblak nad glavom, ni ticu kako leti.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
I Stojan se osmehne pa zahvati iz ćupa dobru pregršt zlatnika, zatrpa ih u brazdu a ćup sakrije. Zatim probudi Petra i kaže mu da je vreme smeni.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
muških spodoba pod teretom, u košuljama od modrog izblijedjelog platna, ostavljajući za sobom na vrletnim puteljcima brazdu oštrog mirisa znoja pomiješana s mirisom razgažena vrijeska i metvice.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Naposletku dođu do jedne brazde, na kojoj nijedne travke nije bilo. Sa one strane uz brazdu bilo je tako lepog cveća da se Petar začudio, pa zapita devojku: — Kakva je to zemlja gde ne može trava da raste?
Devojka mu reče: — Nemoj ga uzabrati, ostavi ga na miru, pa nemoj ni gledati u njega, jer ćeš za cvetom i brazdu prekoračiti.
Petar ne posluša devojku, nego joj reče: — Neću ja brazdu prekoračiti, — pa pruži ruku da uzabere cvet, no u koji mah da uhvati za cvet, a cvet se previje i Petar morade
— pa pruži ruku da uzabere cvet, no u koji mah da uhvati za cvet, a cvet se previje i Petar morade prekoračiti brazdu. Čim je prekoračio brazdu, odmah se seti na svoga oca, pa poviče: — Idem da vidim šta mi radi otac.
Čim je prekoračio brazdu, odmah se seti na svoga oca, pa poviče: — Idem da vidim šta mi radi otac. Devojka ga počne moliti da ne ide, ali
Krakov, Stanislav - KRILA
— Pošta. Svi su poskakali. Iz torbice se pojavile novine i akta. Ordonans je brisao orošeno čelo. Nosio je crvenu brazdu od šlema. — Potpiši u knjigu... — Ima li pisama? — Dva, tri... iz Srbije nema... Na licima se živost otromila.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
On je »znao« kad je vreme za početak oranja i sejanja, i običaj je bio da on lično zaore prvu brazdu (SEZ, 32, 1925, 373 id). SENO Heu ‹foenum›. Seno.
Popovci, pak, veruju da čovek može doći do p. semena ako noću uoči Ivanjdana stane na paprat, napravi oko nje brazdu mačem vukovcem, tu brazdu pospe blagoslovljenom solju, i ne prepadne se od »nečistih duša«, nego tako čuva do sutra, kad
semena ako noću uoči Ivanjdana stane na paprat, napravi oko nje brazdu mačem vukovcem, tu brazdu pospe blagoslovljenom solju, i ne prepadne se od »nečistih duša«, nego tako čuva do sutra, kad će moći da pokupi seme
npr. SEZ, 83, 163) ili se ona cela zaore u brazdu (»žetveni venac«, GEM, 33, 120 id); kukuruz za seme »obično odaberu još pri branju, spletu korenje u vence i obese ga«
Orač ne sme biti levak (SEZ, 58, 328). Prvu brazdu orač zaorava pre sunca — da bi izbegao štetne susrete i zle uticaje (SEZ, 86, 95).
Prvu brazdu orač zaorava pre sunca — da bi izbegao štetne susrete i zle uticaje (SEZ, 86, 95). U prvu brazdu se zakopava glava zaklanog petla i jaje, da ne bije grom (SEZ, 16, 259; GEM, 20, 6 id).
Orač ćuti dok ore prvu brazdu — »da ga ne fativ mađije« (kao što i žetvar ćuti dok nosi poslednji klas do ambara — »da miševi ne grizu seme«, SEZ,
Prva pregršt semena ne baca se u prvu brazdu, nego preko njive, »za tice«, tj. za duše predaka (SEZ, 86, 96). Po pticama se i gata kakva će godina biti: biće rodna
za duše predaka (SEZ, 86, 96). Po pticama se i gata kakva će godina biti: biće rodna ako vrabac padne na prvu brazdu (SEZ, 83, 162), svrake na njivi za vreme setve predskazuju da će žito izdati, vrane — da će dobro roditi, a svaka
Ćipiko, Ivo - Pauci
Zar da me zemlja prokune što je ne osvetih?... Ta djed moj ubi svoga komšiju za samu jednu brazdu... a ja da je pustim... nju... radi koje djed mi bijaše glavu založio?... Neću je pustiti bez krvi, neću, boga mi!
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Nama je kao generaciji, koja je učinila tako zamašan potez u srpskoj književnosti i zaorala jednu duboku brazdu, potrebno da imamo dole na zemlji svojega predstavnika.