Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ama znaš, ja se malko zamaja oko ćeleraj pa i ne ču ubavo sve što mu pisuje u novine. — Ama pa Brazilija postade republika! Republika, bolan brate! — reče i stade tresti ćir-Đorđa. Republika, jakako! — Aaa! Republika!
Samo gleda u Sretu i čisto vidiš kako ga pogledom pita: ko mu je ta Brazilija i taj Don-Pedro? A Sreta se samo šeta i savija zadovoljno novine i posle ih opet razvija i čita.
Opet stade prepravljati depešu. Prepravljao je nekoliko puta i naposletku ispade ovaka i ovolika: »Rio de Ženeiro-Brazilija.
Ja sum Kapetan-Mišin ortak, pa imam pare »za otečestvo!!« — Dvaes’ para pazar, hiljada groša šteta! Brazilija! Ćorava gu strana!
« monarhiji Braziliji, a živela republika Brazilija! Svi ćute. — Braćo radenici! Ja mislim da ću biti veran tumač osećaja sviju vas ako kažem ovde da smo i mi
I zar si nas zato sazv’o?! — Zato, jakako! Zar je to sitnica? — veli Sreta. — A šta se nas tiče Amerika i Brazilija?! — planu Radoje. — Nas, srpskih učitelja?!
I čiča-Milisavu je preselo ovo veče. Išli su mu pred kuću i vikali: »Ua! Ua! Živela Brazilija! Dole s krntijama reakcionarnim!« Navaljivali su na vratnice i lomili. ih dok ih čiča Milisav puškom ne rastera.