Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— A gdje je Lazo? — Bogami, dragi aga, to ni ja ne znam. Pobegao je u šumu. — E, moj lijepi bratac, ti mi ga moraš naći! — Hoću, naći ću ga! Kako ne bih! Kad ti hoćeš, naći ću ga, pa, aman, da se u zemlju sakrio!
Radičević, Branko - PESME
cveća umiljata, Ko zna koga grob ovaj pokriva, Možda cvetak tu kakav počiva, Pa je cveće poitilo amo Da se samcit bratac ne bi teškô, Veće mirno u grobnici leškô.
Vatite se kola toga, Od višnjeg je ono Boga: Rukom drži bratac brata, Blizu srca njega vata. Svirac svira, Srce dira, Ruka s' diže na posao, Da l' će kome biti žao?
se nije jadan i poderô, Al' dopr'o nije još nijedan Tamo gore na visinu bedan, De se nebo grli sa zemljicom, Divan bratac sa svojom sestricom. Lepo, krasno, divno li je tamo, Avaj brate, kako li je amo!
sam imô jošte jedno, Zrak je njegov već odavno sednô, Majci srce u grudi ne bije, Tavna zemlja nju odavna krije, Ti i bratac, to je sada sve Štono osta srcu mom od pre.
Dovatio mača plamenoga, Poterao bi tog ubicu tvoga: Pa ol' bi dvoj'cu'skrio taj grob lađan, Pored brata ležô bratac mlađan, Ol' bi pevô krvavo bojište, Kako junaci tu junake kolju, Kako konji tlače, kako vrište, A na bojnom junak
junaci tu junake kolju, Kako konji tlače, kako vrište, A na bojnom junak pada polju, Osvetitelj kako mača vata, Kako bratac zamenjuje brata!
Jer oni pali za kamena tvrda, A kamen tvrdi zlotvoru se sprda, Oh, kamen ledni na nji s' smilovao, De bratac brata rodnoga izdao.
Još se ne da najstari Milija. Bog je njega divno sačuvao, Još mu rane Turčin ne zadao, Uza nj pristô bratac Radisave, A uz ovog opet Vladisave.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Još i ti? — tolkuje u sebi vječito oprezan skitač. — Znači, bratac, da to ja nisam dobro došao, a ovamo se, kao tobož, macanu prigovara. E, Brko, Brko, poljubi me u ...
Valja nam spjevati pjesmu za onoga tvog pobratima, Peru Došena, a nikako ne ide. Deder ti, bratac, potrudi se, pa da ti progledamo kroz prste za onaj letak.
Sad su tek, u stvari, postali prava vojska, jer dokle god čučiš na pragu svoga sela i očeve kuće, nisi ti, bratac, istinski vojnik, spreman da se boriš svuda i na svakome mjestu ...
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Lanjske dunje, dunje se zlate oknom natrulo. (Lebdi crkva ỳ kući.) S kolijevke bratac mi pocupkuje gučući. III S kolijevke bratac mi pocupkuje gučući, a kroz žamor čuje se: Taši-taši-tanana, pao
(Lebdi crkva ỳ kući.) S kolijevke bratac mi pocupkuje gučući. III S kolijevke bratac mi pocupkuje gučući, a kroz žamor čuje se: Taši-taši-tanana, pao četnik s tavana.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Blago dvoru, u koji će doći! Čij li će i dvori dočekati? Čija l’ majka darom darivati? Čij li bratac vinom napojiti? Čija l’ seja među njima biti?“ Bratac seji tijo odgovara: “Sejo moja, budi mi vesela!
Čija l’ majka darom darivati? Čij li bratac vinom napojiti? Čija l’ seja među njima biti?“ Bratac seji tijo odgovara: “Sejo moja, budi mi vesela!
“ “Nit’ se mogu obazreti ni odazvati; Zanese me konj zelenko među svekrove.“ “Obazri se, lepa Cveto, bratac te zove.“ “Nit’ se mogu obazreti ni odazvati; Zanese me konj zelenko među devere.
Mlađi bratac starijem govori: “Hajde, brate, lova da delimo! Tebi, brale, srna i košuta I jelenče sa zlatnim rozima, Men’ devojč
Tebi, brale, srna i košuta I jelenče sa zlatnim rozima, Men’ devojče sa zlatnom kosicom.“ Starij’ bratac mlađem progovara: “Hajde, brale, megdan da delimo, Tamo dole u široko polje Na puškama i oštrim nožima, Da vidimo
Jer mi se ne daš naspati Malahnim čedom na ruci?“ 217. Gorica listom listala, U njojzi bratac i seja, Sestrica ratu govori: “Zašto mi, brate, ne dođeš?
“ A bratac sestri otporučuje: “Zlato mi treba konju na uzdu, Kada ga jezdim, nek mi je lepo; Biser mi treba ljubi na grlo, Kada
“ Njoj govori momče neženjeno: “Ljubio b’ te, lepoto devojko! Ali ne smem od brata tvojega: U tebe je bratac kavgadžija, Kudgod ide, on zameće kavgu.
Seja će za brata tanku pređu presti, Tanku pređu presti, sitan vezak vesti; Blago onoj seji, koja ima brata! Bratac će za seju Budim grad zidati, Budim grad zidati, kule izvoditi. 228.
Treću dajte mojoj miloj seki, Nek kupuje svilu i kadifu, Nek s’ udaje kuda joj je drago, Jer je bratac udavati neće, Jer je bratac pogubio glavu! 230. Sunce mi se krajem vije, lado le, mile!
mojoj miloj seki, Nek kupuje svilu i kadifu, Nek s’ udaje kuda joj je drago, Jer je bratac udavati neće, Jer je bratac pogubio glavu! 230. Sunce mi se krajem vije, lado le, mile! To ne bilo jarko sunce, oj lado, oj!
Već to bio brat i seja, lado le, mile! Seja bratu govorila: oj lado, oj! “Pohodi me, mili brate!“ lado le, mile! Bratac seji odgovara: oj lado, oj! “Ne ću t’, sejo, pohoditi, lado le, mile! Dok ne rodiš muško čedo.“ oj lado, oj!
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Zovnem, na primer, kasapina koji liferuje meso okružnoj bolnici, zovnem ga i sasvim mu blago kažem: ti, bratac moj, imaš sedam krivica za davanje smrdljivog mesa bolnici, i sva akta tih krivica evo ih u mojoj fioci!
Jednom detetu, za jednu zapetu, mal' nije odvalio jedno uvo. Pa je onda, bratac moj, rađao decu tvrdo povezanim knjigama, koje mu je poslalo ministarstvo za poklanjanje dobrim đacima; pa je onda,
moj, rađao decu tvrdo povezanim knjigama, koje mu je poslalo ministarstvo za poklanjanje dobrim đacima; pa je onda, bratac moj, pred ludima u kafani kazao: da je gospodin ministar prosvete jedna obična profesorska stenica, i još, brate moj,
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Onda potraži svoja kola i konje i odveze se kući. „Šta si nam doneo iz varoši?“ zapitaše ga sestre i bratac. „To ćete doznati tek na Duhove“, reče im majka, pa ode sa svojim sinom u njegovu sobu da joj preda kupovinu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Molim te, proberi i donesi ili pošlji, moram nešto raditi.“ „Doneću ti, rekoh, doneću ti, bratac, kako ne. Ti ćeš ležati duže i trebaće ti mnogo knjiga.
I pljunula bi na ono što je sad, a što nekad nije bila. Nego, ima druga jedna stvar: manje, bratac, ispijaj, nacvrcao si se kô klen i dok sam pričao, ti odvali ceo litar; ode sve. Bogami, sunca mi, tebe mi, ode sve.
Ama, brate, priznaćeš i sam, i tako nije pravo. Narod je to, bratac, kao i svaki drugi moj narod, i ne može biti tako da ni Ja ni ti ne znamo šta je sa njima.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Sumorne su tvoje drýge, Ne čujemo slatke glase. Daj ti, Bože, dobru sreću! — Blagoslov ti otac daje, A mali te bratac gledi Kao da te ne poznaje.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
STANA: Posramiće ga ako dozvoli Da joj na kocu bratac pogine. SPASENIJA: To nikad neću!... Majko, vodi me! GLAVAŠ: Ni korak jedan!...
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
od domaćina - zaštitnik naroda, od porodičnog čoveka beskućnik, kome su "mač i puška i otac i majka,/ dvije male bratac i sekuna,/ oštra ćorda vijernica ljuba,/ tvrda st'jena mekano uzglavlje,/ kabanica kuća do vijeka".
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Naposletku tih pet forinti zaštedi onaj kome ja svaka dva meseca nosim otplatu za uzete knjige. Taj ti bratac baci mojih pet forinti u fijoku onako otprilike kako smo mi bacali šljunke u Tisu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
sarce od junaka; pri će puknut u gorici stine neg' u mene sarce divojačko, — ti mi kaži od Udbine glase: al' je meni bratac poginuo, al' je junak mejdan zadobio?
“ Sestrica se bratu kunijaše: „Nisam, brate, života mi moga, života mi i moga i tvoga!“ To je bratac seji vjerovao. Kad to viđe mlada Pavlovica, ona ode noću u gradinu, te zaklala sivoga sokola, pa govori svome
“ Sestrica se bratu kunijaše: „Nisam, brate, života mi moga, života mi i moga i tvoga!“ I to bratac seji vjerovao. Kad to viđe mlada Pavlovica, ona ode veče po večeri te ukrade nože zaovine, njima zakla čedo u kolevci.
Al’ to bratac seji ne vjerova, već je uze za bijelu ruku, izvede je u polje široko, priveza je konjma za repove, pa ih odbi niz polje
Zlo se začu po svoj zemlji njinoj. Kad začuše ti Obrenovići, začu netko Obrenović Jovan, mio bratac vojvode Miloša, nešto misli, pa na jedno smisli, brže konja svoga dovatio, sedla konja što ga ljepše može, opasuje što ga
“ Neki veli: „Ukloni me s puta, da me dobri konji ne pogaze“. Neki druže uz dolinu struže. Ona braća što se dobro fale, bratac brata poznat ne mogaše, kamoli će Turčin kaurina! A da vidiš Janković-Stojana!
nigđe ništa ne imao, neg’ za stara, makar bogatoga; nije blago ni srebro ni zlato, već je blago što je kome drago“. Bratac seju ne šće poslušati, već je dade preko volje njene, za Mustafu starca od Novoga.
Ja sam Predrag, tvoj bratac rođeni. Možeš li mi rane preboleti, da poderem tanane košulje, da te vidam i da te zavijam?
je sina u čelo ljubila, a dvje ćere u rumena lica, a s malahnim u bešici sinkom od’jelit se nikako ne mogla, već je bratac za ruke uzeo i jedva je s sinkom rastavio, ter je meće k sebi na konjica, s njome grede dvoru bijelomu.
ko ima od srca poroda, Taj nek kupi danas još jednoga, jednog sina ili milu ćercu, zarad boga i zaradi duše; koji bratac mile seje nema, sad je može za blago kupiti, svojoj duši mjesto uvatiti. Otkupljujte, moja braćo draga!
: što je junak Petre Mrkonjiću), upotreba diminutiva (npr.: konjic, gorica, bojak, bratac, danak, sanak, krioce, jetrvica, nedarca), udvajanje (npr.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Aha pa ti, bratac nemušti, nećeš ni da odgovoriš! — zlurado bi zavrečao učitelj. Ček, ček, onda će ovaj prut da progovori.