Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Čiča Stojan, školski poslužitelj, skidajući stvari s kola, objašnjavaše nešto učitelju: — Nemoj ti njima, bratiću, niz dlaku: oni će tebe oma’ zubima. Nego ti njima prvi pokaži zube. Je s’ vid’o našu učiteljku kako je žustra!...
Nego ti njima prvi pokaži zube. Je s’ vid’o našu učiteljku kako je žustra!... Tako je to, bratiću moj !... Zube ti lolama! A gle, nemaš dušeka! Ništa, naći će čiča Stojan senca... miriše kâ duša, da zaspiš k’o janje.
Zube ti lolama! A gle, nemaš dušeka! Ništa, naći će čiča Stojan senca... miriše kâ duša, da zaspiš k’o janje. Jes’, bratiću!... II »A kako sam ga ja zamišljala !« govoraše učiteljica u sebi, vraćajući se svome stanu.
— E, ti si se tu zguntorila... nećemo tako, bratiću, da mi noćas žuljiš gospodina. Jok! Umoran čovek, putovao ceo dan, pa treba lepo da se odmori. Tako je to, bratiću moj !
Jok! Umoran čovek, putovao ceo dan, pa treba lepo da se odmori. Tako je to, bratiću moj !... Četiri banke za celu godinu! I to su ljudi, lolčine jedne.
E, trniću, nećemo tako. Pa šta ćemo kad ti noćas, bratiću, bocneš tako moga gospodina... Ček-ček, naći ću te ja. He moj bratiću, ako čiča Stojan ne vidi dobro, može on rukama
Pa šta ćemo kad ti noćas, bratiću, bocneš tako moga gospodina... Ček-ček, naći ću te ja. He moj bratiću, ako čiča Stojan ne vidi dobro, može on rukama da te napipa...
Kako će, kaže, da živi čovek sa dvanaest dinara mesečno, pobojte se Boga !« Te ti oni, bratiću moj, lepo meni popeše na četiri rublje. Sad kad bi ti umeo, moglo bi se još pô rublje iskamčiti...
A vi’š ova se daska izvitoperila, pa se klacka. Ne mari, naći će čiča iverčicu, pa će podmetnuti; tako je to, bratiću moj!... — Možeš li spremiti što za večeru ? prekide mu učitelj dugi monolog. — Za večeru?
— Možeš li spremiti što za večeru ? prekide mu učitelj dugi monolog. — Za večeru? Kako ne, štogod hoćeš, bratiću!... Samo ne znam šta bi. — Ja imam hleba, doneo sam sa stvarima, a ti nabavi koje jaje, pa ćemo večerati.
Dugo je vremena prošlo tako. Smrklo se odavno. Vrata škripnuše. Gojko skoči. — Ehe, bratiću moj, kažem ja njoj: daćeš ti meni, Smiljka! Jok, veli ona. More daćeš mi, luda ženo, pa makar se svu noć vukli po kući.
— Šta li si sanjao noćas, bratiću? reče uzgred jednom mališanu. Ako si sanjao da te buve pecaju, biće batina. Tako je to, bratiću moj !...