Jakšić, Đura - PROZA
Dođe tako, stade među ljude, skide kapu i poče tužnim glasom govoriti: — Braćo, eto, ja ostadoh kô niko moj, bez kuće i kućišta; nemam krova gde ću glavu zakloniti...
Obradović, Dositej - BASNE
Evo, braćo, po višoj časti kakvi smo, ili iz slabosti, ili iz neznanja, ili iz samoljubija, | ili, što je najgore, iz visokoumija,
Vidite, braćo moja, dva psa jednoga roda i zajedno okoćena, no kakovu različnost među njima vospitanije uzrokuje! Ne učimo, dakle,
” Ali, veli taj i onaj: to! i to! i to! Braćo moja, lažima su kratke noge. Sve što nije pametno, ono je ludo; sve što nije od boga, ono je od vraga.
„Ostrov Rodos u Arhipelagu, to je ostrov! He, moja braćo, zaludu ste živi kad ostrov Rodos niste vidili! Ko ostrov Rodos nije vidio, niti što zna, niti je vidio!
Ovde se to može učiniti bez svakog čudotvorenija, pravim jestestvenim načinom. Evo, braćo moja, jošt jedna stvar, ne znam je li čuda ili sijaseta dostojna: među isti prosvešteni narodi ima ljudi koji sav život
Onda počnu psovati i proklinjati taku sreću. „Nemojte, braćo, — reče jedan od njih — vi dobro znaše da su radost i skorb dve sestre koje jedna za drugom dolaze, vi ste se malopre
„Ah, braćo”, — odgovori razumni mladić — „Milcijadove pobede ni spavati mi ne dadu!” Navlastito u sadašnje prosvešteno vreme,
Ne, braćo Srblji gdi ste god, nemojte da se o vami reče ono što je Solon nekim u svoje vreme govorio: „Υμών δ΄ έις μεν έκαστος αλώ
nastraške; pak onda, što poznamo da je dobro, držaćemo, što li nađemo da nam nije na dobro, zašto ne bi odmetnuli? Braćo mila, ovome se nije nimalo čuditi, jer se svakom na svetu slučava da niko svoje budalaštine, kojima je od detinjstva
A šta u alkoranu nejma?” Onda on namah zapovedi: sve te knjige na vatru! I tako je i bilo. Evo, braćo, žalosno i plačevno sostojanije gluposti, slepote i varvarstva!
Onda ti se on nakašlje i po čelu protare, pak| stane besediti: „Čujte, braćo! To ti je ono što sam ja u moje mlado doba, kad sam u namastiru Studenici đakovao, u starostavniku knjizi (koja se
I dobra vam svima, braćo, noć!” Naravoučenije Kako god druge različne stvari, tako i zlato i proče bogatstvo ne samo u svim mudrih ljudi
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Nema mesa, a neće biti ni zelja, ni žiške u peći, ni petlje na igli! A dolazi duga i jaka zima! Ne bojte se, braćo, hladne zime, nego se bojte, braćo, neslane soli!
A dolazi duga i jaka zima! Ne bojte se, braćo, hladne zime, nego se bojte, braćo, neslane soli! Zasvetleće žiška u pepelu, namaći će se vunena petla na iglu, zabeleće se guske u rukavcu,
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Bačevci su Drini na obali prema Osatu. Stade vika Turaka iz Bosne, sa one strane Drine: ,Haj, braćo, udrite se, ne dajte se! eto nas u pomoć k vama!’ Pak niza sva brda potrčaše Drini.
slepac ili bogalj ili kakav drugi sakat ili ubogi siroma, i sve i̓ pred kneza i kmetove uparade, i knez zapita: „Eto, braćo, ovo siromaka koje vidimo; hoćemo li ili nećemo na nji̓ porezu udariti?
Kad moj otac dođe kući, sazove kmetove, i kaže im: „Braćo, metite drugoga kneza, ja više neću; vidite sami da su Turci naumili mene ubiti.
Sad ti počnem ja predikovati, da bi narod ohrabrio: „Vi svi znate, braćo, da su Hadži-Musta-pašu dahije ubile, i da je Hadži-Musta-paša imao sina Derviš-bega, koga je car postavio da bude vezir
Ja sastavim vojnike i reknem onima koji su iz obližnji̓ sela: „Večeras su, braćo, poklade: idite kućama te pokladujte, pa rano ujutru dođite”.
Vojska peva i vrlo vesela; al̓ kad pređe gospodar Crni Đorđe pa uz paradu svu vojsku: „Dobro došli, braćo!” pozdravi, i kad ga vidoše i njegove reči: „Dobro došli, braćo moja, srpski sokolovi!
” pozdravi, i kad ga vidoše i njegove reči: „Dobro došli, braćo moja, srpski sokolovi!” čuše, — verujte, deco, da tu nije vojnik ostao, koji zapevao nije, a mnogi je starac radosne
— Sad mi Živkovića zamolimo da, kada sebi nađe dumendžiju, da i nama nađe. Živković reče: „Hoću, braćo! A što ne bi̓? To nije muke, a oni su to i dužni činiti”.
Zapitam: „Šta je to, braćo, ako Boga znate?” — A oni: „Ta ne brate nego dušmanu, zašto nas noćas pobi? ̓Odi sedi u sneg pa ćeš videti šta je”.
neki kaluđer iz Kaonskog Monastira, Makarije, i Petar Moler sa 20 momaka iz šume prospu puške, poviču: „Juriš, juriš, braćo, vi odozgo; pobegoše Turci!” Tako se Turci poplaše, pobegnu Šapcu.
I od sela Dokmira, poviče Grbović i Moler: „Aj, braćo, držite se, udrite se, eto nas vama u pomoć!” U isti čas pogine Džora-Osman, turski starešina.
Dok Musta-beg preko polja dotrča i poče vikati Turcima: „Sjaš̓te, braćo, sjaš̓te, braćo!” A oni svi uglas: „A kako ćemo, kapetanu sjâti, kad eno Vlâ puna planina?
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Samo da se ko prikrao, mogao je čuti u vajatu zagušen Rakin glas: — Nemojte, braćo, molim vas! Daću vam dvaest dukata... Kumim vas, pustite me!... Kud ću od bruke sutra?!...
Dok stadoše kola pred mehanom. Vrata se otvoriše i uđe Radan. — Dobar veče vam, braćo! — nazva svima skupa. — Bog ti pomog̓o, Radane! A odakle ti u ovo doba?
A sad niko ni da se pošali. Nema, nema — braćo ništa; prošle su one stare godine kad je bilo berićeta... — Pravo veliš, gospodine, bogami! — reći će jedan od seljaka.
— uzeše ga koreti što šuška s kapetanom. — Bog dušmana zaboravio, braćo! — Izvinjuje se David doslužujući im. Kapetan diže čašu i kucnu njom čašu pred pop-Perom. — Dede, pope, bekrijo stara!.
— Da nisi otkud nagazio na kurjaka? — Da nije hajduk? — okupiše zapitkivati. — Nije, braćo! druga napast!... — Šta, zaboga! — Kazuj, brate! Radoš se pribra malo, pa im kojekako ispriča na što je nagazio.
Svi se malo zamisliše. — Ja velim, braćo — reče kmet Purko i zapara dobro onim patrljkom — da još jednom ogledamo. Da nađemo kako bilo vodeničara... — Aja!
— E, braćo, srećan dan, srećan rad, srećno viđenje dabogda! — reče čiča Mirko, pa nateže bardak. Purko se, međutim, upita za zdrav
Da razvalimo ovu! — uzvikuje Đilas. — Nećemo! — viču jedni. — Hoćemo! — deru se drugi. — Polako, ljudi, narode, braćo! — stišava ih kmet. — Šta polako? — diči čiča Mirko, i sav se zapurio. — U ovu ugarak! Drugu gradi! — Gradi je sam!
— Gradi je sam! — dovikuju mu jedni. — Kakav ugarak? — Prvo veli čiča Mirko! — deru se drugi. — Ama, ljudi, braćo!... — stišava ih kmet. Diže se čitava graja. Ništa se ne zna šta ko govori.
Behu već sustali — spali s nogu. — Stan'te, ljudi! — viknu Purko — da malo dušom danemo! Ovo se izgibe! — Vala, braćo, baš izgibosmo — reče čiča Mirko — pa još uludo! — Ama, braćo, čuste li vi dobro babu Mirjanu?
Ovo se izgibe! — Vala, braćo, baš izgibosmo — reče čiča Mirko — pa još uludo! — Ama, braćo, čuste li vi dobro babu Mirjanu? — upita kmet čisto sumnjajući.
— nastavlja Purko, a dolazi sve više u vatru. — Evo ovde u Zarožju svak bi ti dao, ko kćer, ko sinovicu, je li, braćo? — Jest, jest!... Strahinja je valjan momak!... Strahinja je naš! — graknuše gotovo svi.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Tek, eto ti kmeta gde s popom izlazi iz sudnice. Svi se odmah dignu na noge i prilaze bliže. — Zvao sam vas, braćo, da se dogovorimo o jednom važnom poslu - počne kmet.
Šta velite vi braćo?... — Pa, dobro, Jovo! - vele starci. — Kud ćeš mu bolje! - vele seljaci. — Velite li svi tako? — Velimo!... velimo!.
- vele starci. — Kud ćeš mu bolje! - vele seljaci. — Velite li svi tako? — Velimo!... velimo!... — E, dobro, braćo! Sad znate šta smo dokonali. Ta odluka, od toga časa, postala je zakon svemu selu.
— reče Stanko. — Jesi!... Jesi!... — Nisam!... A da se baš uveriš još ću stopu skočiti! — Batali! — reče Lazar. — Braćo!... ne dajte mi lagati!... Skačem još stopu! — viknu Stanko. — E, čekaj! — reče Lazar. Pa priđe belezi.
I vedrinu i osmejak zamenile nabrekle žile pa slepim očima i natmurene veđe. — Braćo! — poče on. — Sazvao sam vas da vam javim da se nešto strašno u našem selu dogodilo, nešto što nac je obrukano i
Glas mu je drhtao... Sve živo zinulo od čuda da gleda u njega... Nicy ljudi naučili da ga takvog vide. — Braćo! — reče on opet. — Trideset godina ja sam, po njašoj volji, glava Crne Bare.
Za trideset godina moga kmetovanja ovakvog nepočinstva nije bilo!... Juče je, braćo, u našem selu učinjena krađa!... Nešto prostruja kroz one starine. Nasta žagor kao u košnici...
Marinko Marinković istače se pa reče: — Kmete Jovo, popo, i vi braćo!... Ono, istina, Ivan Miraždžić me svakad grdi, naziva me turskom ulizicom i svakojakim imenicama, ali kad je stvar
Ja potrčim ne bih li ga stigao, ali gde mogu ja potrčati s onakim momkom?... Tek samo čujem pucanj... To sam, braćo, video ovim mojim starim očima i zakleću se u kom hoćete manastiru da je tako. — Ali ti lažeš, skote turski!
A Mi hajdmo tvojoj kući. Tamo ćemo videti da li Marinko ima pravo. — Hajde, kmete!... Hajde, popo!... Hajdete braćo!... Svi me dobro znate!... S vama sam rastao i odrastao!... Svi vi dobro znate i moju decu!...
Sve selo zna da su to dobri radini!... Nisu lenštine, kao onaj što na moj dom pljuje!... Hajdete, braćo!... I svi se krenuše kući njegovoj... 9. STRAŠNA ZAKLETVA Ljudi gledahu Aleksu onako rastužena, pa im se sažali...
Ljudi se najedanput digoše. Žubor prođe kroz njih. Popa i kmet javiše se na doksatu. — Braćo! — poče kmet. — Je li nama opet suđeno da se brukamo... Opet se desila krađa... Žubor prođe ljudima.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Sve će opet dobro biti. Ovo, — on rukom napipa štaku — ovo će narod pozlatiti! Je li tako, braćo? Svi priskočiše odobravajući. — Eto ja, — reče kapetan — ja prvi dajem...
Ja nemam ruke. — Evo i ja ti dajem moju ćilibarsku lulu. Vredi dva dukata — reče Stevo, praktikant. — Hvala, braćo! Drži, tata! — Evo ti da kupiš duvana! — reče Marinko magazadžija, i pruži mu nekoliko dukata.
Vojnik, s mukom pridržavajući štaku, skide kapu i podmetnu je magazadžiji da turi u nju novce. — Hvala, braćo! Drži, tata! Blagoje uze kapu u obe ruke, metnu u nju sahat, lulu i dukate. Narod poče redom spuštati u kapu.
Oni nemilice davaše. Vojnik se zahvaljivaše neprestano sa: „hvala, braćo!”, „hvala, braćo!”, ali mu glas postajaše sve više i više zagušljiv.
Oni nemilice davaše. Vojnik se zahvaljivaše neprestano sa: „hvala, braćo!”, „hvala, braćo!”, ali mu glas postajaše sve više i više zagušljiv.
Lijepo je, brate, govorio, čisto da se zaplačeš. Kad napošljetku sav pocrvenje, pa poče da dršće, kaže: „Šta je to, braćo, jeste li vi hrišćani? Kakvo je to zlo udarilo, da je gore negoli u Turskoj?
I mlađi svijet ode. Ikonija sama osta u sobi s djetetom. — Braćo, — reče pop — vi znate kako me je bog blagoslovio i kako sam mu platio za moje znane i neznane grijehe. Svi ćute.
Svi ćute. Niko se ne usuđuje ni da sjedne. I pop stoji, a bijela mu brada čas pô zaigra. — Ja, — veli — braćo, ostah tako sam samohran sa ovijem crvom. Tako je božja volja, neka mu je slava! Ali dijete valja gledati.
— reče pop. — Ali djetetu treba sisa. Stanoje Gluvić stidljivo iziđe naprijed: — Da prostiš ti, popo, i vi, braćo, vi svi znate da se moja domaćica prije dva mjeseca pobabila. Dajte meni dijete i Ikoniju, dok je ono još za sise!
ljudima, svi pristaše, i kum-Ninkova domaćica, vesela, uzela dijete za ruku, a tek učitelj kao iz mrtvih: — Molim vas, braćo, i vi, gospodin-popo, ako dozvolite da reknem i ja. Začudiše se ljudi: — Kaži-de!
— Ne bi bilo rđavo! — reče kmet. — Šta veliš ti, oče, i vi, braćo? — Pa da ogledamo, a? — reče kum-Ninko. I tako Mara ostade kod oca, a pođe u školu.
— Braćo, — veli — tako mi se sve dopada da će skoro kucnuti za me čas. Nego sam vas zovnuo da se dogovorimo za neke stvari.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Pa da tako preplašen, pobesneo, celog dana posle krešti po čaršiji, juri. — Izedoše me, braćo, izedoše!... — Ko, Menko, ko? — Asan-paša...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
da onom skupljenom brižnom ali ponositom svetu, koji ga tako milo i sa divljenjem posmatra, kaže prosto i jasno: Gospodo, braćo moja, deco, žene, evo tu pred vam a, gledajte dobro, evo tu pred vašim očima, stoji jedna pokvarena, godna duša, jedna
Teodosije - ŽITIJA
A svi čuvši, umiliše se srcem i dušom. Uzevši reč, samodržac reče svima blagorodnima: — Drugovi i braćo i deco, poslušajte moju reč vama!
iz crkve, POŠTO su postavljene sjajne i bogate trpeze, samodržac otac reče svima blagorodnima: — Priđite, drugovi i braćo, i čeda vazljubljena, priđite sa mnom, da se poslednjim pirom sa vama razveselimo te da se rastanem od trpeze s meSOM,
narod sabrali, sveti arhiepiskop sede sa samodršcem bratom, i otvorivši bogorečita sveta svoja usta ka svima, reče: — Braćo i drugovi, i čeda u Bogu, saslušajte reč moju s pažnjom dostojnom vaše ljubavi, na vašu korist!
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Kad je valjevska vojska čula Karađorđeve reči: „Dobro došli, braćo moja, srpski sokolovi!“, „verujte deco (kaže prota Mateja) da tu nije vojnik ostao koji zapevao nije, a mnogi je
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Istog časa Slaninko prestrašeno cijuknu: — U pomoć! Skoči konj na mene! — Pozor, braćo, evo konja mišolovca! — dočeka s vreće miš Brašnov. — Sijevaj, bježi, hitaj, konj skače na miša!!!
— Tako je, tako! — zagraja čitava skupština. — Deder, braćo miševi, ko će mačkama zvonce o vrat vješati? — upita onaj ćoravi miš.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
ANTA (potrči mu u zagrljaj). SPASOJE (gurne Antu): Ama, ne vi; akcionari, ovamo na moje grudi, braćo i sestre, akcionari. (Zagrli sve koliko može i kliče.) „Ilirija”! „Ilirija”!
Matavulj, Simo - USKOK
Prva zaleleka kneževica: — Lele, đeco, moj očinji vide! Za njom ciknu Milica: — Kuku, braćo, dobro moje! Za njom Joke: — Jao, bane, moj đevere!
Sve tri ženske naricahu jednogrlice, pa dvije ućutaše, a ču se Miličina zapijevka: Kuku, braćo, Dobro moje! Moje oči Izvađene, Moje dobro Izgubljeno, Moje sunce Ogrijano, Koje mi je potamnjelo!... — Dosta, Milice!
Knez drago, veoma iznenađen, usta i reče: — Šta je, braćo, za ime božje!? Što stojite gologlavi preda mnom, kao pred vladikom!? Kad je još to bilo!? A-nu, sjedite, pa zborite!
Što jest, jest. Je li ovako, braćo? Svi stariji potvrdiše. — Prekidosmo Dubrovniku vodu, a Rusi za dvanaest dana namjestiše na otetijem visovima dvije
Kad si već po svome izboru postao Crnogorac, ja te primam kao da si od moje krvi. Je li pravo, braćo? — Jeste, vaistinu, kao i sve što ti kažeš i učiniš — reče brat vladičin, Stijepo.
Ali, što je najljepše, ne bješe hljeba, no uz pečenje izniješe gomoljiće njekakve kao jabuke! „Šta je ovo, braćo?“ zapitah u čudu. „To je krtola“, odgovoriše. „Vladika je nabavio sjeme s mora, a bolja je od hljeba“.
Onda Marko reče: — Hajte, braćo, poslušajte svoga vladiku! Bolje je da poginem sam, nego vas dostina. Ne svetite me i ne žalite mnogo, jer sam se
— odvrati drugi. — A-nu, Radoje, zaokoli! — reče prvi glas. Čim Marko ču ime, javi se: — Ne bojte se, braćo, naši smo!... Vi ste Srblji? — Jesmo! A ti, ko si? Što ćeš među stokom? — odgovori jedan, a sva četvorica zapeše puške.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Tu je tajna njegove neuništivosti: Sve se meni, braćo i ljudi moji, nešto čini da smo mi jopet najjači na ovoj zemlji. Svaki đavo prejaše preko nas, a mi jopet ostanemo
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
dajte astal, dajte astal pak ćete se diviti. (Dovuče astač nasred sobe, pak se popne na njega.) Gospodo i braćo! Vi znate šta su Srblji bili u staro doba. Od dušana drktale su stene samog Carigrada.
3. LEPRŠIĆ (s velikom kokardom srpskom), PREĐAŠNjI LEPRŠIĆ (peva): Na noge, Srblji braćo, Sloboda zove! ŠERBULIĆ: Žalosna nam sloboda! LEPRŠIĆ: Šta, i vi ste Srbin? Nije li vam sramota!
Pešta je pala. ŠERBULIĆ: Ajdete da gledamo kako će da beže. LEPRŠIĆ: Na noge, Srblji braćo, Sloboda zove! (Zavjesa) DJEJSTVO ČETVRTO 1. ŽUTILOV (sam) ŽUTILOV: Opet je pametno bilo sa Srbljima držati.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce! Knjige, predragi i neprecenjeni nebesni dar, prosvješteni umova ponosite kćeri!
« Branko Radičević je pevao: Noć nam dođe sa Vuka jednoga, Danak beli, braćo, sa drugoga. Omladina je 1863. proslavila pedesetogodišnjicu njegova rada, a njegova smrt primljena je kao opšta narodna
Radičević, Branko - PESME
pa sunce otpirnu, Skoči sunce ka zapadu dole, Zađe sjajno, al' samo do pole, Pola osta kao kaka vrata, Draga braćo, od suvoga zlata.
Eto, braćo, što vam dugo taja, Eto, braćo, pesme bez svršetka, Eto, braćo, dva-tri uzdisaja, Eto, braćo, do dva, do tri cvetka,
Eto, braćo, što vam dugo taja, Eto, braćo, pesme bez svršetka, Eto, braćo, dva-tri uzdisaja, Eto, braćo, do dva, do tri cvetka, Tedo vama da opletem venca,
Eto, braćo, što vam dugo taja, Eto, braćo, pesme bez svršetka, Eto, braćo, dva-tri uzdisaja, Eto, braćo, do dva, do tri cvetka, Tedo vama da opletem venca, Al' ne nađo više kraj studenca,
Eto, braćo, što vam dugo taja, Eto, braćo, pesme bez svršetka, Eto, braćo, dva-tri uzdisaja, Eto, braćo, do dva, do tri cvetka, Tedo vama da opletem venca, Al' ne nađo više kraj studenca, Kraj studenca a života svoga.
danak, sunce će se dići, Na studencu još će cveća nići, Da dopletem venac započeti, Da dopevam pojak ovaj sveti, Braćo mila, za života svoga. (1844, jan.
“ Pa zamalo od rana ni traga. Brže, braćo, čaše napunimo, Napunimo onog vina žarka, Kucnimo se pa onda papimo Ta desnici Kraljevića Marka, Što udari silnom
Kolo, kolo Naokolo, Vilovito, Plaovito, Napleteno, Navezeno, Okićeno, Začinjeno, Brže, braćo, amo, amo Da se skupa poigramo. Srbijanče, ognju živi, Ko se tebe još ne divi!
ništa, samo toči, Kaka čaša taka sreća, Dajde onu, ta je veća, Još i u tu vinca ledna, Meni treba jošte jedna — Braćo mila, zdravo, zdravo!
Pa zaigra po mrtvaci Kao munja po oblaci; Ja u ruci jednoj čašu, A u drugoj — opet čašu, U ustima pesmicu, Vama, braćo, zdravicu, Po vinskima kapljicama Igram vesô među vama, Braćo mila, zdravo, zdravo!
A u drugoj — opet čašu, U ustima pesmicu, Vama, braćo, zdravicu, Po vinskima kapljicama Igram vesô među vama, Braćo mila, zdravo, zdravo! Vina dosta, to je pravo, I momicu belu, jedru, I plameni mač o bedru.
Zato, braćo, budimo veseli, Blago onom kom se dan još beli! Grobnica je kućica opaka, Zato mrtvim budi zemlja laka.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Pa nek bude i tako, ali deder ti mene pouči kako da mi njega izliječimo od te budalaštine? Žao mi, braćo, mladice, načisto uvenu grešno čeljadešce. — Nije tu lako lijeka naći — vajka se bradonja.
sirotuje i posti, meće zakrpu na zakrpu, a onda se jednog dana ogleda od glave do pete i brižno uzdahne: — Aman, braćo moja, kad će već jednom taj prevrat, evo se sasvim ogolje i obosi!
Krkljanac kod džamije odjednom procijepi nečiji snažan uzvik: — Ne dajte, braćo, odnesoše me! Jovaš čisto podskoči u mjestu, poznade glas brata Mikana, ali isto tako brzo sjede ponovo u zaklon i
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Ono što Bog dopušta i hoće, to mi nećemo! O, naše detinjske pameti! Braćo, ljudi, poznajmo jedanput našu nepravdu! Kako možemo mi iziskavati od drugi(h) ono isto koje kad drugi od nas
Kostić, Laza - PESME
Nepomična je lađa mala ta, nepomična, al' svoje putnike najstrašnijom brzinom odvozi. Sprovedimo mu prtljag, braćo, taj. a doma je već otputovô sam. NA PARASTOSU VUKA ST.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
No braća za to ništa ne znaju, jer oba spavaše do bijele zore. Kad se svane, onda srednji brat poviče: — Ustajte, braćo, svanulo se! A oni odmah skoče, opreme se i pođu dalje putovati, ama nijesu znali ni đe su ni u kojoj zemlji.
Kad smo zanoćili onu noć kod jezera u pustinji, vi ste, braćo, spavali, a ja sam čuvao stražu; kad bi neko doba noći, zaljulja se sve jezero i izađe troglava aždaha i šćaše nas da
Čovek se umeša u njihovu prepirku i rekne: — Braćo, devojka je moja! Vi znate da ja devojku moram njenom ocu caru Petru odneti, da mi se smrt oprosti i da mogu slobodno
On izišavši preda njih pozdravi ih: — Pomoz bog, braćo! — Bog ti pomogao! — dočekaše oni. — A otkuda smo mi tebi braća, ta mi ne znamo još ko si ni otkuda si.
Sjutradan reći će Tarigora: — E braćo, ako će se živjeti, mora se i raditi, stoga ako ste sporazumni sa mnom, a vi hajte danas u lov, a ja ću ostati da
Ali on prođe kao i Tarigora. Onda će Kravarić Marko: — Hajte, braćo, sjutra vi u lov, a ja ću ostati da siguravam ručak, da okušam i ja sreću s tijem dušmanskijem starcem, i da vidim
Kad to vide, Kravarić Marko reći će svojijem drugovima: — Braćo, hajte me spustite u ovu jamu, a ja idem tražiti starca, i tražiću ga dokle ga ne nađem, pa ma morao ići do na kraj
Kad dođe u svoj zavičaj, stanu ga sretati poznanici i pitati: — Čija su ti to goveda? A on svakome odgovaraše: — Braćo, Milice moje sinovice.
Pošto daleko otidu, onda reče harambaša: — O braćo, zaboga, mi hodismo po gori i po svakim mestima i danju i noću, bismo se s ljudima, i udarasmo na kule i dvorove, a ni
Evo ti za dva novca. Kad hajduk vidi šta od njega bi, on beži bez obzira, i došavši u družinu pola mrtav poviče: — Braćo, hvala bogu kad živi pobegosmo!
Stari se vuk malo zamisli, pa će onda: — E, braćo, kakve su oni dlake takve su i ćudi, udrimo mi na njih! Tako i bude.
Opreme vuka, i on se vrati hadžijom, pa reče seljanima: — He, moja braćo, ja više nijesam kurjak, nego hadži-Vujo, pak mi sad treba da pređem u planinu i da naučim svu zvjerad da ovce ne kolju
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ — To Moreplovac progunđa mrk i čupnu brk. „Hajdemo, braćo — Rudar će meko — spremimo maloj uzdarje neko. Pođimo žurno. Do zore bar na našem stolu da bude dar.
U planini, nedaleko, vidim, braćo, svijetlo neko; koliba je ili selo tu će biti što za jelo.
“ Viknu Jova njima trima: „Braćo, vatru tabanima, bježmo brzo u naš kraj, u kolibi ima zmaj!
“ „Slušajte, momci — ptica će mirno — dug sam imao let — dane i dane nose me krila, preleteh silan svet. Ja imam, braćo, putanju drugu: početak Sever, a kraj na Jugu.
Kroz maglu samo, putnik zanesen, berući lišće, prolazi jesen. Čudi se Žuća na pragu mlina: „Gledajte, braćo, beli se tmina!“ Mačak se Toša ne slaže s njim i kaže mirno: „Ovo je dim!
“ Sledi se deda, šuma zaneme, nastade strašan muk. Odjednom, s kraja sudijskog stola, zareža mrki vuk: „U meni, braćo, od besa vrije, presuda ova pravedna nije!
Za nju mi treba preparat fin zove se — aspirin, uzeću samo tabletu-dve sa vitaminom ce ili be. Nadam se, braćo, da moja gripa nema virusa azijskog tipa.
Puna mi kuća šarene raje, dvorište puno vesele graje, kad najzad evo i moga Paje. Pred njim sam, braćo, zapanjen stao: „Gde si mi, dete, kuku i jao?!“ „Kod čika-Miće kruške sam brao.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Srećan praznik svima vama, Mučenici sa svih strana, Srećan praznik, tužna braćo, Od Adrije do Balkana. SRPČIĆIMA NA NOVU GODINU Godine stare brzi let U burnu večnost streme, I novo leto zdravi
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Dan i noć smo kopali rane po telu dušmana, u planinu odosmo siti razboja, avaj braćo! Srca su nam ko velika zvona o bregove udarala, dolinom plovile sveće nama za dušu.
S večeri prilazi povorka zmija da se bratimi, u ruci sjajni pehari otrova puni, bežimo s ove belege zle crna braćo! U duboku šumu bespočetnu sklonimo se, sve će nam se naknaditi u tom domu, moj ratniče!
*** Jaoh braćo jaoh šumo rodna jaoh zemljo moja pozobana jaoh dane svud su naše rane u okolu pepo dokolu mrak nek pada da ne vidim
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
TANASIJE (zabrinuto): Pa šta ćemo sad? AGATON: Ja mislim, braćo i sestre, mi bi za taj slučaj trebali da budemo spremni. TANASIJE: Kako spremni? AGATON: Pa tako, da se sporazumemo.
Znaš bolje, priznajem ti, znaš bolje. AGATON: E pa, kad znam bolje, a ti se ne isprečavaj! (Prošeta značajno.) Dakle, braćo, mi moramo biti spremni za slučaj da u testamentu piše da izvršimo deobu međusobno i po sporazumu.
SIMKA: Samo ti, Tanasije, ćuti! VIDA: Ju, a što on pa da ćuti? PROKA: Braćo i sestre, zar vi ne vidite da ovo nije familijarni sporazum i dogovor, nego pljačka? SARKA: Pljačka, dabome.
TRIFUN: More, kakav pošten, znam ja dobro njegovo poštenje. TANASIJE: Bio je to, braćo moja i sestre moje, jedan običan zelenaš. Zamislite, od mene je naplaćivao kamatu.
Nismo ničemu ni trebali da se nadamo. TANASIJE: Ja braćo, tvrdim da je on nas opljačkao. TRIFUN: Ako vas je i opljačkao, on vas je bar za života opljačkao, ali mene je opljačkao
TANASIJE: Koji on? AGATON: Pa zet, advokat! PROKA (ostalima): Ne možeš ga uhvatiti ni za rep ni za glavu. Ja vam, braćo i sestre, predlažem da se mi vratimo svaki u svoju sobu, pa kad nam dođe advokat sa policijom, a mi da tražimo da se
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Bilo ih je iz raznih komandi. Neki se na usputnim stanicama skidali. — E, zdravo braćo! — rekoše kad voz stade. — Daj Bože da se opet vidimo.
— Naravno — veli potišteno Milutin — tamo ginu, a mi da povadimo oči oko jedne pređice... — Vala, braćo, iskreno da vam kažem — žali se Aleksandar — teže mi pada ova neprekidna vika komandantova, nego ceo ovaj rat...
Ropac i krici: „Braćo, pomozite!“... „U pomoć!“... „Spasite... spasite!“... — izazivali su grčevite grimase na licima ljudi, a neki su u
— Sa mogućom prilikom sigurno, pa će i preteći nešto — smeje se Tanasije, gurajući duvan u nedra. — E, braćo, hvala vam i do viđenja! — Kuda? — Kuda?... Opet bacamo bombe večeras...
Mi se žurno odmaknemo i uđosmo u sobu. Za nama dođe i Aleksandar, baci kapu, leže na krevet i diže noge. — Au, braćo — riknu gotovo.
Iz drugoga ugla dopirao je nečiji pišteći glas: — Braćo, ne dajte!... To vapije za pomoć nišandžija Đorđe, čija cela ruka visi na jednom parčetu kože, dok mu iz ramena šiklja
— Ubijte me, braćo, ubijte! — ječi Đorđe oko čijeg trupa sve više narasta gužva od zavoja i košulja, da bi mu se zaustavila krv.
— A ja čujem pucnjavu kod ovoga topa... pa, bogati, mislim da ova dvojica nisu vaskrsla... E, braćo, ratovao sam, ali ovo nisam doživeo. — Ja mislim nećemo više gađati, mrak je? — pita Trailo. — I ja mislim!
Digoh se, pa mi se učini kao da letim. A pred očima mi sve ružičasto i nasmejano. — Čujmo, čujmo! — viče narod. — Braćo... — Slučajno bacih pogled kroz prozor i kao da se skamenih od užasa.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
»Šta mu je, po Bogu, braćo? pita se čiča u sebi, kasajući za Gojkom i dišući teško. Šta mu bi odjednom!... Polude, svete mi Petke!...
Zadahnu ga dim od baruta... A dole na podu beli se onakaženo, slabo lice, iz usta teče krv... — Bratiću!... Braćo!... Pomoć!... dreknu on i istrča na sokak, vičući po selu iz svega glasa. A sunce treperi i blista se...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
22. Božić zove svrh planine one visoke: “Vesel’te se, Srblji braćo! vrijeme vi je. Priprav’te mi sve badnjake svilom kićene, A odaje i pendžere lovoričicom, A ikone i stolove
Zaostala jabuka Gore za oblakom. Bratila Devojka Sve redom oblake: “Oblaci, oblaci, Draga braćo moja, Vratite mi natrag Zlaćenu jabuku! Gosti su mi došli Braća materina, Braća materina, A moji ujaci.
Da je znala naranča Da je čaša junačka, Vrhom bi se povila, Pa bi čašu popila. I oko i čelo — Sve vam, braćo, veselo! 90. Igrala je košutica, Baština joj je; Nevestica vino pije, Prilika joj je. 91.
I oko i čelo Sve nam, braćo veselo! TUŽBALICE 93. Ti se hoćeš dijeliti Od svijeta bijeloga, Od crkovne te gospode?
Gđe je jedan, rascvilio majku, Gđe su po dva, rastavio braću, Gđe su po tri, nije nijednoga! 229. Oj, soldati, braćo nerođena! Nerođena, kao i rođena!
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Rodoljubivi građani posedaše na stolice, a sazivači zauzeše svoja mesta za stolom. — Braćo! — poče jedan od sazivača. — Vi već znate što smo se ovde okupili.
Odmah se rešim da prvom prilikom odem mudrom ocu, glavaru crkve, te da izbliže poznam tog velikog Strađanina. VOĐA Braćo i drugovi, saslušao sam sve govore, pa vas molim da i vi mene čujete.
— zašuštaše iznemogli glasovi sa sviju strana. — Je li b..l..i..z..u? — ču se razvučen šapat iz jednog ugla. — Braćo! — otpoče opet jedan govoriti malo jačim glasom. — Mi moramo odmah poslušati ovaj predlog, jer ovako se više ne može.
— zašušta šapat, i masa pođe nekud, ne misleći kuda. — Stanite, braćo, kuda ćete? — opet će onaj prvi govornik. — Moramo ići, ali se tako ne može.
Opet se sastanu svi, i opet svi govore. — Braćo! — istače se odjednom jedan jači glas i nadmaši ostale promukle, tupe glasove. — Mi ovako ne možemo ništa učiniti.
Preko lica mu stoji masnica od ostruge, ali se on na to ne osvrće: — Braćo! — poče on. — Evo smo, hvala bogu, već jedan dan prevalili srećno.
— Laže čiča! Laže čiča, pretvara se samo da se vrati! — čuše se glasovi sa sviju strana. — Kome se, braćo, ne ide, — opet će govornik — neka se vrati, a ne da kuka i buni druge lude.
Nastade zabuna, kuknjava, graja, ovlada strah. Neki čak počeše bežati. — Stanite, kuda ste nagli, braćo! Zar se tako drži zadata reč?
— Da se sporazumemo, braćo! — poče Kolb. — Mene su, istina, jahali često naši velikodostojnici još pre deset godina, i udarali bičem, pa nisam
Svi se opet prikloniše duboko, a zatim nastade tajac. — Hvala vam, braćo, na ovako visokoj pažnji i počasti koju mi danas jednodušno ukazaste.
Hvala vam, braćo, na izboru. — Živeo, živeo, živeo! — osu se sa sviju strana. — A sada, braćo, dozvolite da sa ovoga mesta progovorim
Hvala vam, braćo, na izboru. — Živeo, živeo, živeo! — osu se sa sviju strana. — A sada, braćo, dozvolite da sa ovoga mesta progovorim nekoliko reči o ovom važnom događaju.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Progovoriše nekoliko reči, pa eto ih posle pod rast. Kapetan razgleda oružje i ljude, pa stade. — E, braćo, — poče on da govori lagano, — sad treba osvetlati obraz. Dosadi nam krvnik!
— Jesi, jesi, gospodine! — povikaše svi u glas. — Dobro, braćo. Sad svaki na posao, a ja ću gledati... ovaj... šta ću i kako ću, — reče kapetan i diže se. — Popo, hajde i ti sa mnom.
»Po Bogu, braćo, šta je to ?« pitam ih začuđen. — »Eto, sad smo svi jednaki, jer smo svi deca njegova...« Krstim se od čuda i hvalim
Gospode Bože milostivi i sveti Atanasije, slavo moja, i svi Božji ugodnici!... Ne živimo zajedno od juče, braćo moja.... Ovo je već deveta godina... i svakad se znalo da sam ja đakon: mlađi sam, pa to mi je...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
SRETA (zvoni): Gospodin Jevrem Prokić ima reč. JEVREM (diže se, govori malo odvažnije): Poštovana gospodo i braćo predstavnici narodni, u našoj zemlji ima raznih nepravilnosti. Budžet, na primer, nije u ravnoteži prema svima građanima.
SRETA: Tako je! JEVREM (ohrabren): Ja sam, braćo moja, dugo razmišljao o tome kako da se tome zlu koje se ukorenilo u našem narodu stane na put i došao sam do zaključka
Ne, bolje je Građani”! Ili, čekaj, briši „Građani”, pa kaži: „Braćo!” Jesi li napisala „Braćo”? DANICA: Jesam. JEVREM: E, dobro, s tim smo gotovi. (Misli.
Ne, bolje je Građani”! Ili, čekaj, briši „Građani”, pa kaži: „Braćo!” Jesi li napisala „Braćo”? DANICA: Jesam. JEVREM: E, dobro, s tim smo gotovi. (Misli.) Sad bi trebalo nešto i da se kaže ljudima.
DANICA: Jesam. JEVREM: E, dobro, s tim smo gotovi. (Misli.) Sad bi trebalo nešto i da se kaže ljudima. Ne može samo „Braćo!” (Opet misli.) Napiši... E, pa de sad; kad oni to tako iznenada... Napiši... napiši... Čekaj, nemoj ništa da napišeš.
(Nasloni se na sto.) „Braćo!” (Naslanjajući se, napipa opet zvonce pa ga ščepa i baci na pod.) A on ima divan govor, čitala ga je Danica i kaže da
(Spolja se čuje larma.) XXII JEVREM, MLADEN, GRAĐANI MLADEN (utrči): Evo ih! (Otvara širom vrata.) Izvol'te braćo! GRAĐANI (ulazi gomila raznolikih tipova, koji su pomalo i ćornuti.
JEVREM (za sve vreme bio je u velikom uzbuđenju i zabuni, gledajući netremice u tavan): Gospodo i braćo! Dragi građani i naši birači!
) Braćo! Četrdeset i dva litra vina... (Prekine.) Ko mi sad dade ovaj račun? (Zgužva ljutito i baci na zemlju pa izvadi Ivkovićev
(Prekine.) Ko mi sad dade ovaj račun? (Zgužva ljutito i baci na zemlju pa izvadi Ivkovićev govor i čita.) Braćo! Hvala vam na izrazima poverenja, koje mi je utoliko dragocenije jer stojim pred ozbiljnim zadaćama i teškim dužnostima.
Mi se, braćo, moramo uporno i odlučno boriti protivu današnje vlade koja nije izraz naroda i koja se svojim delima daleko udaljila od
SVI: Tako je! Tako je! JEVREM (pao u vatru i sad sve slabije čita): Naša je zemlja, braćo, zadužena i razrivena, zakoni su osramoćeni i proigrani, a narod je ogolio i obosio... SVI: Tako je!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Ko te je poslao ovamo? A? — A ko će da me pošlje?! — došao sam sâm. — Molim vas, braćo i građani, veli Sreta, da prethodno rešimo nešto. — Da se reši! — prodera se Mića. — Da se reši! — prihvatiše svi.
— Nego sad i mi treba da se pokažemo đide. — ’Oćemo vala! — rekoše mnogi. — Pa kako mislite, braćo, da će onako najpriličnije biti? — A ti si, učo, od nas najpismeniji, pa kako ti rekneš, mi kabulimo! — predloži Žika.
— Pristajemo! — dere se Žika, — kandiduj ti koga znaš. — Hvala vam, braćo na poverenju! — reče Sreta. I odmah se obrazova Odbor za proslavu proglasa republike u Braziliji, od šest odbornika i
« »Samo složno, složno, braćo i jednomišljenici i načelni prijatelji! Istrajte na tom putu!« Ima još dosta lepih i patriotskih i naprednih misli, sve
« — Slava borcima! — dodade Sreta. — Dignimo kape uvis i kliknimo, braćo: Slava borcima za narodna prava! — Slava! — zagrmeše prisutni u mehani i digoše kape (a Krsman slamni šešir) uvis.
Sreta im zablagodari, zauze predsedničko mesto, nakašlja se malo, pa onda otpoče ovako: — Braćo i građani! Daleko tamo preko okeana u Novome Svetu koji pronađe Kolumbo za inat jezuitima i inkvizitorima španskim —
« monarhiji Braziliji, a živela republika Brazilija! Svi ćute. — Braćo radenici! Ja mislim da ću biti veran tumač osećaja sviju vas ako kažem ovde da smo i mi saučesnici u sreći i slavlju
Je l’ tako, braćo? Opet pauza. Jedan reče otežući: »Paaa... ono...« i ućuta da čuje dalje. — Braćo učitelji! Ja mislim da ću biti veran
Je l’ tako, braćo? Opet pauza. Jedan reče otežući: »Paaa... ono...« i ućuta da čuje dalje. — Braćo učitelji! Ja mislim da ću biti veran tumač vaših osećaja, misli i želja, ako vam predložim da ovaj događaj proslavimo
Niko ne odgovara. Sreta nastavlja. — Braćo učitelji, jedini napredni elementi i jedini prijatelji narodni! Smemo li mi biti ravnodušni!?
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
To je vama doista sramota, jer je vama ponajbliže doći. TOMAŠ MARTINOVIĆ Nemoj, Vuče, i ostala braćo! Davno bismo na sastanak došli, no se nešto ružno dogodilo, te smo vi se malo odocnili.
— a ja zebem od mnogo mišljenja. VLADIKA DANILO Slušaj, Vuče, i ostala braćo! Ništa mi se nemojte čuditi što me crne rastezaju misli, što mi prsa kipe sa užasom.
VLADIKA DANILO Ne... ne... sjed'te da i jošt zborimo! Ja bih, braćo, s opšteg dogovora da glavare braće isturčene dozovemo na opštemu skupu, da im damo vjeru do rastanka, eja bi se kako
VOJVODA BATRIĆ Turci braćo, — u kam udarilo! — što ćemo vi kriti u kučine? Zemlja mala, odsvud stiješnjena, s mukom jedan u njoj ostat može kakve
Ne složi se Bajram sa Božićem! Je l' ovako, braćo Crnogorci? SVI IZ GLASA: Tako, već nikako! MUSTAJ-KADIJA Što zborite? Jeste li pri sebi?
SKENDER-AGA (Vidi Vuka đe šapti; nije mu milo) Što je ovo, braćo Crnogorci? Ko je ovaj plamen raspalio? Otkud dođe ta nesrećna misâ o prevjeri našoj da se zbori?
nagrdiće krasnu glavu, prekrvnici! Ti ćeš mnogo braće naći, kuku nama! biranijeh sokolovah, kuku, braćo! po bedemu od Travnika, Bog ga kleo! Glave bratske poznat nećeš, nama prazno! ere su ih nagrdili, nevjernici!
KNEZ ROGAN Nevolja je, braćo, da s' ubije! Kam bi crkâ od ove žalosti, a ne sestra za onakvim bratom, e predivan bješe, jad ga našâ!
(i plače baba) KNEZ JANKO Čudna vraga, vidite li, braćo? Hvala Bogu, ima li vješticah? KNEZ ROGAN Ima, kneže, nekijeh rogošah, pod oblak će ustrijelit orla!
“ Ta me sila, braćo, naćerala te pomutit hoćah Crnogorce. TADA SKOČI NAROD CIO, UZMI KAMENjE DA JE POD GOMILOM METNU, ALI JE NE PUŠTE
Ko te nije čuo đe govoriš, onaj ne zna što u tebe spava. IGUMAN STEFAN Hoću, braćo, to sam i došao. Ja sam mnoga zažegâ kanđela na oltaru crkve pravoslavne, pa sam slijep došâ među vama da podžežem,
U kuću mu puške ne visilo, glávê muške ne kopâ od puške; željela mu kuća muške glave! Ko izdao, braćo, te junake koji počnu na naše krvnike, spopala ga bruka Brankovića, časne poste za psa ispostio; grob se njegov propâ
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „Fala ti Radoje, fala ti brate!“ reče serdar tronut do suza, „znam ja da je tako. Fala vi, braćo!“ „Pa i bez toga, serdare, ne vrijeđaj Boga! Nije li ti naknadio ovijem djetetom?
„Pozdrav ti i poklon Gospodaru, a i vama svima braćo od mnogijeh. Ma hoću ih svijeh nabrojiti kao iz čitulje. Pozdravljaju: pop Milutin Cerović iz Tušine; barjaktar Pavle
“ U mlađega pogovora nema. Mišan se odmah diže. „Stani da još nešto čuješ! Čujte me braćo!...“ Puška zagrmje pod njima u planini. Svi đipiše.
Što ćete de! on hoće da se sasvim pocrnogorči, i aferim mu za to!“ „Aferim, valaj!“ rekoše u glas. „Fala vama, braćo, što me primate za brata!“ odgovori Janko tronut.
„Hoćemo li slaziti već?“ upitaće Milan gotovo ijetko. „Hoćemo, no...“ „A, glete, braćo, vrću se!“ reče Janko, kao prestravljen. Drugovi mu nasmijaše se. Turci, zbilja, svrnuše s puta na jednu ledinicu.
„Zaludu, braćo, tako sam navikao i tako hoću!“ odgovorio je Pejo. „A što mi kažete za Janka, eto ostaće Stana i ovaj čojak.
serdar iz tiha, a sve od početka, kako je udesio Janka i prihvatio ga i šta je poslije s njim bilo, pa završi: „Eto, braćo, čuste! Junački mi zamijeni Miluna, te mi je on danas usred srca! A mio mi bješe kako ga vidjeh; nešto mi ga krv dava.
Kamena ti ta sitost, dijete, pomislih... Pojedoh, pa mi se zamuti u drobu, braćo, e ja zbilja mnim, poginuo bih od toga iako je u snu bilo, da se ne prenuh i ne nađoh ovaj lijepi oganj!
“ „Kakvo korijenje?“ „Bogami gomoljiće nečesove, kao jabuke. Šta je ovo, braćo, zapitah u čudu? — Krtole ja! odgovori mi domaćin. — Jede li se ovo? — Te kako! Gospodar je nabavio sjeme s mora.
„Serdaru! o-o-o serdaru!“ dozivahu njegovi brastvenici sa sviju strana, taman kad on iz avlije. — „Eto me, braćo, ha momački!“ graknu on. — „A da kako! zar ćemo mi najzadnji!“ odgovarahu oni.
Ja sam imao svoj plan.“ „A šta bi činio?“ „Kako bi Crnogorci navalili, ja bi im doviknuo: nemojte me braćo! ja sam brat rišćanin!... evo vidite, pa bi se prekrstio tri puta...
Kad to svrši, povika: „Je li ovako, braćo?“ „Jest, jest!“ Onda on uze prvi dio da ga dade Miliću, a ovaj š njim u tobolac; dade drugi Mijajlu, a treći sebi, pa
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
4 (PRI PRVOJ RAKIJI) Dobra rakija a bolja sreća danas i vazda, da bog da! Rakija radost, ovo nam, braćo, bila najveća mrzost. Nju pili a vazda se veselili!
Sad da ste mi, braćo, svi zdravi i ja s vami. (Pri drugoj čaši) Pismo prvom, a ovo ćemo drugom, u ljubavi drugoj, da bog da!
Dušmanu se nikad ne umolili ni pokorili, no junačkim oružjem vazda branili i ubranili, da bog da! I zdravo, braćo, svaki kao ja po dvije, da nam krivo nije. (Dok napija, svak šuti, samo se kadikad čuje pokoji: „Amin, bog te čuo!
Mnogo imao, svakome djelio: nekome kapom, nekom šakom, nami, braćo, koji ovđe sjedimo, svom vrećom, a tebe će gospod Bog svakom srećom!
9 Evo naše šeste i, bogme, česte. Bog je stvorio nebo i zemlju a nami dao u glavu pamet i razum. Pa 'ajde, braćo! da rečemo da se zakunemo: tako nam dolibašio apostole Pavle, koji nađe časne krste, i posrami sve ljude, — i mi o čem
— Lula zelenjara i krajcara bakrenjara. — Miš uz pušku, miš niz pušku. — Moja braćo, obveseliste li mi se? — Navrh vročića rumena jabuka. — Na kantaru katran, kantar meri katran.
3 ČAUŠ PRIKAZUJE A) PRILOGE (ČASTI) 1 Pomozi bog, kume i ti stari svate, i sva braćo zvana i odabrana, vojvodaru zulumćaru, domaćine gospodaru, i vi, bake, naše majke, i vi mlade, naše snajke, vi
Da ti na te sijede brke ne pazim, znao bi kome si rekao da laže! (Pošto se dobro napio, počne kazivati): — Čujte, braćo i družino, što nijeste čuli niti ćete ikad čuti!
Reći će Mićun: Braćo, sramota mi se faliti, ama je poznato svemu selu da sam noću bez mjeseca pošao sam u tazbinu; kako mi se bio ispeo čir
stavio ruku desnu na oružje, lijevom gladi svoj brk, a po narodu mrko prevaljuje očima, pa će reći): — Vi znate, braćo, mene i moje junaštvo, ali ću vam pripovjediti neka koja može biti nijeste čuli: Puškom sam ubio vuka, kunicu i
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Međedović bježeći tako dođe na jednu vodu, i nađe kod nje ljude na gumnu đe viju šenicu, i poviče im: „Pomagajte, braćo, za Boga! evo me ćera Brko. Šta ću sad? kako ću prijeći pre- | ko ove vode?
smrkne sa svijem, i tako tumarajući ovamo onamo, dok jedan od nas srećom nabasa na jednu pećinu i poviče: „„Ovamote braćo! Evo suhote!
Kad dođe u svoj zavičaj, stanu 99 ga sretati poznanici i pitati: „Čija su ti to | goveda?” A on svakome odgovaraše: „Braćo, Milice moje sinovice.” Kako dođe kući, odmah otide bratu svome, pa ga stane moliti: „Daj mi, brate, Milicu da je moja.
Pošto daleko otidu, onda reče harambaša: „O braćo za Boga! mi hodismo po gori i po svakim mestima i danju i noću, bismo se s ljudima, i udarasmo na kule i dvorove, i ni
Evo ti za dva novca.” Kad hajduk vidi šta od njega bi, on beži bez obzira, i došavši u družinu pola mrtav poviče: „Braćo hvala Bogu kad živi pobegosmo!
No braća za to ništa ne znaju, jer oba spavaše do bijele zore. Kad se svane, onda srednji brat poviče: „Ustajte, braćo! svanulo se“ a oni odmah skoče, opreme se i pođu dalje putovati, ama nijesu znali ni đe su ni u kojoj zemlji.
“ Onda najmlađi otpoče da kaziva: „I ja sam nešto malo učinio kad smo zanoćili onu noć kod jezera u pustinji, vi ste, braćo, spavali, a ja sam čuvao stražu; kad bi neko doba noći, zaljulja se sve jezero i izađe troglava aždaha i šćaše nas da
“ A oni mu odgovore: „Vozimo roblje, što smo kroz svijet zarobili, i to oni vezani plaču.“ Onda on reče: „Molim vas, braćo, upitajte kapetana vašeg, bi li ih na otkupe za gotove novce dao.
On ih zapita: „Za što to činite, braćo? te siromaš u tamnicu mećete?“ A oni mu odgovore: „Za to, za što nijesu carevine caru platili.
Onda muž rekne svetu: „Idite, braćo, polagano kući mojoj, eto odmah i mene, | samo hoću da je ja sam zemljom pokrijem tako sam joj se zaverio.
Pop se našao mudar i reče im: „Znadite, braćo, da su mi jučer poručili ozgor s neba da se s vama dogovorim, u koji ćete dan da vam pošlje i koliko kiše.
“ „A vi, braćo, ajdemo u subotu;“ „Bogme ja ne ću“ odgovori šesti, „dognaće mi jedan ortak dva vola, ako se pogodismo, pak valja mi ih
Sveti Sava - SABRANA DELA
(Mt. 7, 14) Jer put je kratak, braćo moja ljubljena, kojim tečemo. Dim je život naš, para, zemlja i prah. Za malo se javlja, a brzo prolazi.
PRESVETE BOGORODICE NASTAVNICE, PREDANO MNOME GREŠNIM I SMERNIM MONAHOM SAVOM VAMA, U GOSPODU VAZLjUBLjENA ČEDA I BRAĆO Blagoslovi, oče!
Krasno, kao i Bogu ugodno, sačuvano je i za vašu ne malu korist, u Gospodu Isusu Hristu braćo moja ljubljena i čeda moja duhovna.
grešni i leni, poslednji od svih, monah Sava, molim se padajući na kolena i vapim govoreći: U Hristu ljubljena i duhovna braćo moja i oci, upodobimo se prekrasnim ovim trgovcima koji kupiše sebi predivnu ovu kupovinu, jer sva svoja imanja dadoše
6, 21) pokajmo se ovde da milostivog Boga tamo nađemo. Ako i dođe žalost, „svaku radost imajte, braćo moja, ili kada u napasti različite upadate, znajući da iskušavanje vere vaše stvara trpljenje, a trpljenje neka okončava
“ (Jak. 1, 12) Jer, izreče: „Koji pretrpi do kraja, spasen će biti.“ (Mt. 10, 22) Jer „ne varajte se, braćo moja.“ (Jak.
5, 20; Jn. 17, 3; 14, 13-4; 16, 23) Dečice moja, pazite se i čuvajte od zla da neko ne ostane izvan dvora. Ako li je, braćo, neko len kao ja, razobličujući svoju ukorenu nemoć i kukavnu lenost i tegobu sna, ipak, preni se, o ljubljeni, pomisli
6, 2) pokoravajte se jednomisleno svom starešini igumanu. A molim vas, braćo moja, imenom Gospoda našeg Isusa Hrista da držite ovo što vam je zapoveđeno, i da ne budu među vama raspre, nego da
toga časa svi padaju pa lice i slušaju igumana, a on ovako molitvu da izmoli od vas: „Molite se za mene u Gospodu, braćo, da se izbavim od strasti i sablazni zloga!“ A vi odgovarate: „Bog neka te spase, časni oče!
Na njoj treba da čuvate sebe, braćo, tvrdo, jer je sveto i strašno što se na njoj ispunjava, pošto se na njoj više od drugih drži i vrši strašna i prevelika
11, 27) reče božastveni i Duhorečiti i prvi među apostolima Pavle. Strašan je to glas, braćo moja, koji govori da treba da strepe od pričešća ne samo grešnici kao što sam ja, nego i mnogo pouzdaniji u sebe.
padate na kolena, kao na kraju prvoga časa, i ka igumanu uho priklanjajte, koji dobro govori: „Oprostite mi u Gospodu, braćo, jer sagreših delom i rečju i mišlju!“, a vi treba da mu dajete oproštaj govoreći: „Bog neka ti oprosti, oče!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Nipošto i nikako! Ja ću devstvo moje hraniti, anđelom ću podoban biti! Evo, braćo, ljudi, kakav sam vam ja onda svetac bio!
Sve, dakle, što biva u bračnom sojedinjeniju, od boga je ustavljeno, posvećeno i zapoveđeno. Svetost braka, braćo i čada moja, svetost čina roditeljnjega i maternjega prevoshodi sve druge svetinje!
Što vele? Mole se bogu za nas. E, moja braćo, teško onom ko hoće da se za njega drugi bogu moli! Da za tebe drugi jede i spava, nisi rad; a ono što ti je
” A kad mu kaza kakva je to voda bila, i pročaja. Evo, braćo, s hiljadu hiljada ovakih bas[a]na puna su žitija svetih. Ovo sam verovao i nad ovim sam gorke suze prolivao.
A prolog: nasred crkve božje, reče starac to, i učini ono, i sotvori blud. [H]oćemo li se, braćo, zaboga, jedanput osvestiti?
Zašto će, dakle, reći da sam jeretik? S moje | strane, evo šta ću im ja reći. Pošteni rode srpski! Mila braćo, nemojte me ukoravati ni osuždavati.
Pitajte, braćo, učene i razumne ljude, koje su prave i istinite dobrodetelji evangelske? Kazaće vam da su one koje se rađaju iz ljubavi
Ovo isto slučavaće se i unapredak mnogima i mnogima, pak, ljudi, braćo, zašto da sinovi i kćeri i unuci vaši stradaju, da uzdišu i da su zlopolučni, u čemu nimalo nisu krivi?
S ovakim društvom uteći, to se zove Haronu reći: mac! Svima sam sutradan rekao: „Čujte, braćo i sestrice, kad ovde škapulasmo, zaisto hoćemo jošt koji dan poživljeti.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Čmanjak, Krivica i Galica učiniše tako a mati diže Škemba, te i on ćuki strika. — Taa-ko! Ajte lezite! Ajte i vi, braćo! — Bi molija za jednu rič! — poče Čagljina, skinuv kapu i primaknuvši se ka ognjištu.
Je li tako, braćo? — Tako je, tako! — zagrajiše svi. — E, pa u ime toga da ste mi zdravi! — nastavi Trtak. — Za zdravlje ovi vridni
Fra-Brne, držeći se za trbuh, zamliječi očima, pak će im: — Ja, braćo, ne mogu više! Jedva sam i dovle dopra! Stoji mi vrka u drobu, kâ kad kupus vri!
U tome ih zateče podne. — Šta ćemo sad? — pita Vrtirep... — Oprostite, braćo, ja se ne namećem kâ starešina, ali, videći da ste vi izgubili glavu više nego ja, ja...
Puni su prikovođana. — Dobro je i to u volikom zlu! — reče Vrtirep ustajući. — Ajdemo, braćo! — Ma ja ne bi puštâ puk amo za danas i sutra! — opazi Tetka. — A kako ćemo im zabraniti!...
— Naši ljudi viruju da niko ne može dignuti prisvetoga osim redovnikâ, zato ne valja da to čuju... Ajte, braćo, ajte! Ni Bakonja ni seljaci ne bjehu dotle ulazili u poharanu crkvu, te se zaprepastiše videći sav pokor!
Kad se povrati tišina, Kušmelj, kome takođe bješe jezik otežao, poče: — Virujte, braćo, ove mi svete krvi Isusove, nikome to nisam kazivâ ima dvadeset godina, ali viđu da sam među prijateljima; a, jopet, to
Da je bog učinija s njime čudo kad je ispovidâ onoga čovika? — pitaju seljaci. — Jest, braćo! Bog uvik čini čudesa nad dobrim ljudima. Evo našeg fra-Brne zdrava. Sad će s namikarci u crkvu. Ajdemo, brate Brne.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Zar on Prerovu da sudi i pravdu deli?“ Kad Aćim tako kaže, kako onda možeš.. misli Tola. ... „Da branimo opštinu, braćo! Slobodu da branimo! Naša ustavna prava, ovu kuću da branimo!“ Lupao je pesnicom o zakatančena vrata i reza je zvečala.
Naša ustavna prava, ovu kuću da branimo!“ Lupao je pesnicom o zakatančena vrata i reza je zvečala. „Bolje, braćo, Turci da se vrate!“ mahao je štapom Aćim. Rekao je još: „Do groba ću se boriti s vama i za vas!
strogošću i snagom, izvadi opštinski pečat iz nedara, podiže ruku uvis da bi ga svi videli, i viknu: — Vidite li ga, braćo? — Vidimo! Dugo se rumene otvorena usta.
— I kad preko nas mrtvih pregaze! — viknu Tola, a seljaci ga pogledaše, poćutaše, pa se glasno složiše: — A vi se, braćo, ne dajte! Ne dajte narodnu slobodu i pravo...
Nekolicina zamače za opštinu hvatajući šljivare. — Stojte, braćo, ne bojte se! Vojska nije vladina i kraljeva. Vojska je seljačka. Seljak ne puca u seljaka!
— Braćo, ubijen je Čakaranac! — ljutito reče da bi smrskao muk, i klonu uza sama vrata. U glavi mu zveknu reza, škrgutnu katanac
Jedva je mogao stopala da pobode između glava i nogu, a viknuo je: „Dobro veče, braćo!“ Vetar je jurio po ćeramidi kao da jarci trče. Niko mu nije odgovorio.
Jedna bogomoljka zanoći u mom selu i, kad ugleda mesec, pade na kolena i poče da zapomaže: „Braćo i sestre po veri! Vidite li, mesec je zlatan! Nebo je puno dukata! Berite božje voće i crkve dižite!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
bezdanima, zanemeli su dahovi svih ponora, kao da se začula ona pesma, Vasa je poleteo a njegov uzvik „Za mnomte, braćo!“ probio je teskobu tame.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
90 XLIV* NEGDAŠNjEM PRIJATELjU 93 XLV OTAC I SIN 95 XLVI OTADžBINA 97 XLVII PADAJTE BRAĆO! 99 XLVIII SVETLI GROBOVI 101 XLIX SPOMEN NA RUVARCA 107 DRUGO DOBA (Posle 1880) 116 L ZALAZAK SUNCA 117 LI
Onamo, 'namo! za brda ona, Gdje nebo plavi savija svod, Na srpska polja, na polja bojna, Onamo, braćo, spremajmo hod! Onamo, 'namo, za brda ona, Pogažen konj'ma klikuje Jug: „U pomoć, djeco! u pomoć, sinci!
Kolo, kolo, Naokolo, Vilovito, Plahovito, Napleteno, Navezeno, Okićeno, Začinjeno Brže, braćo, amo, amo, Da se skupa poigramo! Srbijanče, ognju živi, Ko se tebi još ne divi!
Prenes'te ih, braćo moja mila, Pored onog ubavog Belila, Kroz Karlovce, gde sam mladost prov'o, Pa na ono mirno Stražilovo; Tu još jednu
ubavog Belila, Kroz Karlovce, gde sam mladost prov'o, Pa na ono mirno Stražilovo; Tu još jednu staru otpevajte, Tu mi, braćo, kosti zakopajte, Tu bih mrtav prava mira dost'o - Srbadijo, ne bilo ti prosto! J. Jovanović 3maj XLIII DIŽIMO ŠKOLE!
Al' jedan izraz, jednu misao, Čućeš u borbe strašnoj lomljavi: „Otadžbina je ovo Srbina!“ Đ. Jakšić XLVII PADAJTE BRAĆO! Padajte, braćo! plin'te u krvi! Ostav'te sela, nek' gori plam! Bacajte sami u oganj dedu!
“ Đ. Jakšić XLVII PADAJTE BRAĆO! Padajte, braćo! plin'te u krvi! Ostav'te sela, nek' gori plam! Bacajte sami u oganj dedu! Stresite s sebe ropstvo i sram!
plin'te u krvi! Ostav'te sela, nek' gori plam! Bacajte sami u oganj dedu! Stresite s sebe ropstvo i sram! Ginite, braćo! junaci! ljudi! Za propast vašu svet će da zna... Nebo će plakat' dugo i gorko, Jer neće biti Srbina...
Ta zar bi tako s Avale plave Gledali ledno u ognjen čas? Ta zar bi tako - oh, braćo draga! Ta zar bi tako prezreli vas?... Prezrite bratstva pokor i kletvu; Što nebo dade, pogaz'te vi!
Ta Srbin kipi - kipi - i čeka Al' ne da đavo... il' ne da Bog! Đ. Jakšić XLVIII SVETLI GROBOVI Bejaste li, braćo moja mlada, Da l' bejaste vi na groblju kada, Aj, na groblju, na golemu! - Ta uvek smo mi na njemu!
groba Prikuplj'o se život novi, Naslednici sveta žara, Kupili se sokolovi, Pijuć' dušom svetle zrake Jest, tako je, braćo draga, Ti grobovi nisu rake, Već kolevke novih snaga!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
On se obrati svojim pratiocima i reče: „Znam ja, braćo, u čemu je stvar! Ustručavanje moga gosta da se oberučke odazove mome pozivu nije, u stvari, ništa drugo do vešta
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
a... a... Đorđe... Žalosno, braćo, vezan srpski vojnik. Majko moja, da vidiš... o... o... osvetnika Ko... Ko... Kosova!...
Pa sutradan, na maršu, puše i džakaju vojnici: — Bre, braćo, da ne bi Resule mi juče izvršismo juriš na naše komore. I svi se slatko smeju. — Ko to kaže?
Ovako crkavaj od gladi i pružaj ruku celog veka. — I još da nema dobri' ljudi, braćo! — Pih! Onda bi prodavali vaške pa bi živeli. — Sad nema ni vašiju, sad je zatišje.
— Pih! Onda bi prodavali vaške pa bi živeli. — Sad nema ni vašiju, sad je zatišje. — Ja sam u ropstvu, braćo, jeo vaške na lebu. — Lažeš! Ti i nisi bio u ropstvu nego tajni policaj kod Švaba. I zato što lažeš, ješćeš i kaldrmu.
— Može, može da bidne. — I tako, braćo, sve do Slanaca. Pa me tu pozva komandant i naredi mi da pronađem podesnu kućicu za prenoćište našeg štaba.
„De, de, mislim, znam, braćo, šta vam treba, pojeo sam i sâm podosta palanačkih lepinja s kajmakom, ali to što na meni tražite, na vašu veliku
Prema tome, šta? Prvo sam trebao reći na francuskom šta je sa mnom: „Ljudi braćo, kažem ja, ali na srpskom, sa mnom se desilo slučajno ovo što vidite; nagomilava ljudska nevolja, tuga za otadžbinom, bol
“ Oni me gledaju. Vidim ja da me ne razumeju. „Braćo, kažem ja, la patrie“, i odjedanput, onako kao iz rukava setim se: „complètement“, kažem ja.
Oni se povaljali od smeja. Vidim ja pomoći nema, a već ne znam koje doba noći. Pokušam da ustanem — ni pomeriti. „Braćo, velim ja, zar je to saveznički?“ Opet ne razumeju.
I tako vičem ja u pomoć kao lud a oko mene lom, urnebes. „Braćo, velim ja, ne braćo, nego nebraćo, svršeno je sa savezom, kidamo savez, kidamo, kidamo najozbiljnije, cepamo ugovor,
I tako vičem ja u pomoć kao lud a oko mene lom, urnebes. „Braćo, velim ja, ne braćo, nego nebraćo, svršeno je sa savezom, kidamo savez, kidamo, kidamo najozbiljnije, cepamo ugovor, ugovor je parče
I eno ga opet gde urla, gde se dusa i bacaka: „Živeli, veli, braćo Hrvati! I neka znaju da smo ljudi, da nismo mesojedi, da nismo tirjani. Neka znaju da smo životvorni i državotvorni...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Živa mi deca!... Braćo moja!... — Diži to! — viknu Pantovac. On podiže novčanik i opet ga pruži unapred. Đurica za sve to vreme gledaše, u
Videvši zlikovce u gomili pred vratnicama, Mileta ispali dva metka. Kosta, koji beše poslednji, povika: — Pogiboh, braćo, ne dajte! Hajduci ga prihvatiše i za nekoliko sekunada sjuriše se u potok.
— Ostavi sad to — viknu Đurica. — Daj mi one pare što si uzeo za stoku i ječam. — Kako ? Nije, braćo, nije Boga mi!.... Nema... — Šta nema ... ti tvoga! — viknu Đurica.
— odgovori Nikola, čudeći se tačnom računu, koji mu Đurica iznese. — E jest, bilo je i to, ali sam razdao po narodu, braćo. Razdao sam do poslednje pare, tako mi samoga Boga... — Lažeš, psino matora!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad smo zanoćili onu noć kod jezera u pustinji, vi ste, braćo, spavali, a ja sam čuvao stražu. Kad bi neko doba noći, zaljulja se sve jezero i izađe troglava aždaha i šćaše nas da
Najmlađi sin se sjeti nečemu i reče: — Braćo, ta mi ne idemo na veselje nego u žalost, jer tražimo očev izgubljen trs, stoga hajde da opremimo tri crna konja.
On, izišavši preda njih, pozdravi ih: — Pomoz̓ bog, braćo! — Bog ti pomogao! — dočekaše oni. — A otkuda smo mi tebi braća, ta mi ne znamo još ko si ni otkuda si.
Sjutradan reći će Tarigora: — E, braćo, ako će se življeti, mora se i raditi, stoga ako ste sporazumni sa mnom, a vi hajte danas u lov, a ja ću ostati da
Ali on prođe kao i Tarigora. Onda će Kravarić Marko: — Hajte, braćo, sjutra vi u lov, a ja ću ostati da siguravam ručak, da okušam i ja sreću s tijem dušmanskijem starcem, i da vidim
Kad to vide Kravarić Marko, reći će svojijem drugovima: — Braćo, hajte me spustite u ovu jamu, a ja idem tražiti starca, i tražiću ga dokle ga ne nađem, pa ma morao ići do na kraj
Kad dođe u svoj zavičaj, stanu ga sretati poznanici i pitati: — Čija su ti to goveda? A on svakome odgovaraše: — Braćo, Milice, moje sinovice.
NIJESU NAJSTRAŠIVIJI Učine negđe sastanak svi zecovi po zapovijesti njihovog starješine, te im starješina reče: — Braćo moja, srce mi se raduje kad na vas pogledam i toliku silu oko mene, ali nam nije više živovanja na ovome svijetu od
Pošto daleko otidu, onda reče harambaša: — O braćo, zaboga, mi hodismo po gori i po svakim mestima i danju i noću, bismo se s ljudima, i udarasmo na kule i dvorove, a ni
Evo ti za dva novca. Kad hajduk vidi šta od njega bi, on beži bez obzira, i došavši u družinu pola mrtav, poviče: — Braćo, hvala bogu kad živi pobegosmo!
Pop se našao mudar i reče im: — Znadite, braćo, da su mi jučer poručili ozgor s neba da se s vama dogovorim u koji ćete dan da vam pošlje i koliko kiše.
— A vi, braćo, hajdemo u subotu. — Bogme, ja neću, — odgovori šesti — dognaće mi jedan ortak dva vola, ako se pogodismo, pak valja
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
” Drugi, jareći se, veli: „Kucima bi' ga zatjera”, dok će najmlađi između njih: „Ostavite vi to, braćo! Najbolje da vuk ne dođe”, te i to.. . —Dakle, Pavle, ne idi! — prekide Toma pričanje. —I ne idem, dižući se veli Pavle.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Haj, naše se vile k nama retko kreću, Retko nas obleću, Jer su retki dani koji srpske sine Ovako jedine. Zato, braćo mila, ne kidajmo kola Što se danas hvata na grobu sokola.
Omladino, srpska soja, Nado rodu svome, Šir’te krila, braćo moja, Letu naprednome! Ali takvi neka budu Krila vam talasi, Kandioce našeg hrama Da se ne ugasi.
VІ Ja sam, braćo, starovolja — Iskre moga žara, Moje težnje, moja volja Ostala je stara. Što sam negda zagrlio Dušom na uranku
“ Je l’ to zbilja, a ne mašta Tužnoga pesnika? Tad’ i mene prim’te, braćo, Za prosta vojnika. »Starmali« 1881. PREDZIMSKA PESMA Vetar huji kroz visine, A i dole u niziku, Razbio mi
I ja slušah jako, Pa sve tiše, tiše I na brzo, braćo, Ja ga ne čuh više, Ja ga ne čuh više... Pričuh drugo nešto Kroz talaske snovâ, Pričuh kako granje šušti Navrh
„SONET“ Sonet se lako stvara. Pazite, braćo mlada, Ja ću ga stvorit’ sada, Makar da nemam dara. Uzme se forma stara Stih po stih u nju pada, Kraj se sa
Al’ i poziv može ići U zapeć da drema, Ako zove i priziva — A odziva nema. Zato, braćo, držimo se Kad smo već počeli, Jer publika „Starmalome“ Smrt il’ život deli. »Starmali« 1882.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
mnogi, mnogi ljudi poiskakaše iz šanca i poleteše nam na susret, da kod nas nasta metež, da neki Rus viknu: ne dajte, braćo, Kirilov je ranjen; da ja Kirilova ugledah ispod mojih nogu, da ga ščepah za jednu ruku, a neko ga uze za drugu; da smo
! Knez je bio sam. Izgledalo je da je jako uzbuđen. Pošto nazva Boga, prva mu je reč bila: — »Braćo, imate li vi poverenja u mene? — U skupštini zavlada mrtva tišina.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Nek pogine Za slobodu — Lepše smrti nema! — Vidiš samo Kako sluša, Sad neće da drema. LXX Hod’te, braćo, pevidruzi Našeg starog spleta, Dobio sam mila gosta, S nepoznata sveta.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Zato pazite.“ Pri polasku pozdravismo se. „Hvala vam, braćo!“ — uzvikuje razdragani komandant, kao da smo mi došli po našoj ličnoj volji da mu pomognemo.
Moj dobrovoljac Krsta ne mogade više, već skoči sa bombom u ruci i viknu: — Napred, braćo! Za mnom! — Još nije vreme! — Nazad, nazad! — Trubač, sviraj juriš! — viknu neko. „Treća četa za mnom... Ura! Ura!
„Sanitet!“ — jauču ranjenici. Na svima stranama odječe prasak pušaka. „Napred, napred!“... „Ura! Ura!“... „Jaoj, braćo!“ „Ne ostavljajte me!“... Na užas naš, vidik pred nama poče da se gubi.
“ Sećam se dobro... Prvi je izleteo neki narednik Ivan, vičući: „Za mnom, braćo!“ Ali samo što reče, pogodi ga metak iz neprijateljskog rova i on pade. „Ura! Ura! Ura!“ — jeknu sada još silnije.
Eksplozije riknuše. Još su padali komadi zemlje i kamenja, kad moj komandir uzviknu: „Napred, braćo!“ Stroj se izvi kao lesa i nagrnu na onaj jedan prolaz od raskrčenih žica. Neki se Bugari podigoše i počeše bežati.
— Vala, braćo, ako je za vajdu, dosta je. Ratujem: dvanaeste, trinaeste, četrnaeste, petnaeste, šesnaeste i evo sam u sedamnaestoj...
A onaj pokraj mene zabi lice u zemlju, i poče sav da se trese. Neko ječi: „Jaoj, braćo!“ Jedan pobauljke istrča ispred mene. Pomerio sam se i ja, odgurnuvši onaj kamen ispred sebe.
Progovori tek: „Ubite me, braćo... Jaoj, majko!“ Bojović se dovuče do mene i polako progovori. — Vidiš onaj ćuvik levo.
Fjodor se zalete. — „Op!“ — i nađe se u sedlu. Uzjaha i Sergije. — Gospoda, davajće v gonjki! — A sad, braćo! — prevuče rukom preko lica „Fikus“. — Pozivaju da se trkamo...
— veli bunovno Pera „Đevrek“ i protegli se. „Fikus“ prekrstio noge na krevetu, pali cigaretu i veselo dobacuje. — Braćo, dalje od žice ne možemo. — Na svoje smo pare uvek — dodaje Sima „Jarebica“.
Pogledali smo poslednji put na varoš... paviljone. — E, braćo — govorio je kapetan Voja „Fikus“, opraštajući se — malarija nas je sakupila, malarija razjurila...
— Jesi li ranjen? — pitao sam ga. — Udari me u nogu... Jaoj, braćo, polako. — On škripnu zubima, i zavali glavu unazad. — Evo ovde! — jedan od vojnika pokaza na čukalj noge.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Živo, braćo, živo, podvikujte haja-huj! Mihalj-bači hegeduš, serpska kola hegeduj!“ Miloš često zamiče svojim crnim brkom, A nožica
Svaki otčić to je dužan, ko se na nju nada. Pročno želi da se spase i već ne postrada. Ovako se negda, braćo, pust iz Vavilona U, pradjednja pozdn' Izrailj hanaanska lona; Radov'o se Spasitelju, no svom prašt'o trudu, I sve ček'o
Sablje zveče, Brda ječe; Krv se lije, Srce bije. Konji vrište, Majke pište, A junaka rane tište. Složno, braćo, Srbin bije; Miloš gdi je? Murat leži, Turčin beži, Srbinu se sreća smeši.
Draga, o žalosna braćo! Ja već trpiti neću. Vratu mi s’ neće u gvozdeni jaram svirepa vraga. Ako je drago vam, čujte mi svetlu i veliku
” Pa zatim u svoj svilni šator ode, Kud Toplica i Kosančić ga prati, I njima reče: „Evo, braćo, zgode, Smertju se samo može smert oterati, A duh pun žara, česti i slobode Ne trpi ljage, nit će vragu dati Da
koji je u stvari u srpskim idejama, antiilirski izmenjeni Odziv; evo dve njegove strofe, prva i treća: Napred, braćo!
da protestuje protiv ovakvog načina prisvajanja tuđih pesama, a „naočigled sočinitelju”: „Ta nije li dosta žalosti, braćo”, obraćao se on Ilircima u Serpskom narodnom listu, 1842, 118, „što nam vi bratskom rukom ta mila čeda naša srpska
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Pa opet hvala mu!... Kakvi smo mi, Mogao nas je i pokloniti. KNEZ ĐURĐE: Vas videt, braćo, Želja mi beše, — Vas, diko srpska, sedi glavari! Serdari, kapetani, vojvode! Slobode svete tvrdi stubovi!
KNEZ ĐURĐE: Ali ne sebe. Vas radi, braćo, U Veneciji ćerku zaprosih. VUKSAN (za sebe): E, boža mi vjera, da brzo li lagati nauči!... Nas radi je isprosio?...
RADOŠ: I to zar dadoše? KNEZ ĐURĐE: I to, Radošu! Al’, braćo... VUKSAN (za sebe): E, baš sam znao Da tako mnogorečiv razgovor Telal tek biva većeg grdila, Što krajem svojim
u taj duh Što po slobodi ovih krševa, Kô neku svetlost svoje svemoći, Široka krila voljno prostire, — Pouzdavah se, braćo glavari!
PRVI SERDAR: Živimo jošte mi! DRUGI SERDAR: Još su nam oštri mačevi! KAP. ĐURAŠKO: Reč vi je plam, braćo! Pa me svojijem ognjem sažiže, U duši strašan vihar podiže, Želje se lome po srcu mome, Traže megdana i traže krvi,
Pa srce traži svoga dušmana! (Katunović sa Katunjanima ostavlja busiju i vičući: „Juriš braćo!“ odlazi. Stanojlo s golom sabljom izlazi.) STANOJLO (udarajući na Đuraška): Tu si, nevero!
(Čuju se puške.) A gde uhvati — O, braćo, braćo! Hristove crkve verni sinovi — Njegova ploda krvav je cvet. — (Jelisaveta u noćnom odelu.
(Čuju se puške.) A gde uhvati — O, braćo, braćo! Hristove crkve verni sinovi — Njegova ploda krvav je cvet. — (Jelisaveta u noćnom odelu.
) me preživiš, pozdravi moju Mandu i đecu mi... Odoh me preživiš, pozdravi moju Mandu i đecu mi... Odoh vi, braćo, poginut... PRVI SERDAR: Sad ćemo svi.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Odredi li carstvo da se bodu, dobro i jest — ne branim ni ja; ne odredi li — nije ništa ni bilo! Je li tako, braćo? — Tako je, kneže. Samo 'ajde po redu, pa se ne boj! Molba je bačena, odgovor je knezu došao: dozvoljava se.
Trebalo je samo nešto reći o njegovoj potrebi i siromaštini. — Siroma', vukarni Relja! — Ne dirajte me, braćo. Crn je udes moj, velik je jad moj i pregolema nesreća moja... Nijesam ja vukarni Relja! Ja sam kralj brez kraljevine...
u zimu prelaze preko Zmijanja, liznu širok i visok plamen zapaljene slame i ču se snažan, protegnut uzvik: — Na desno, braćo, na desno!
Sevap je! — reko' ja. Ne dade pop, a knez zaprijeti da će svakog sudu javiti ko mu samo jednu paru dadne. — Braćo moja i djeco moja, nemojte s mene stradati — reče Mijo i suze mu udariše.
— Nešto me, braćo moja, goni! Ne mogu čekati. Ne posluša i plati glavom i on i dijete. Pomela i' je mećava kad su se vraćali iz čaršije,
Bože, lijepog zdravlja, naša je noć i božja. Mićan natoči. Simeun uze čašu, malo nagnu, otpljucnu, pa će: — Braćo moja, što koja godina, sve slabije! I berićet i rakija i ljudi i sve, sve!... Opogani se svijet, istrova se, pa kraj!
Nijesam još bio stigô... Ama, nemoj, oca mu, pometati, pa čojek ne zna kako će... Zaboravi' se! A davno je, braćo, i bila ukopacija... — Davno, predavno, moj Simeune! — uzdahnu Mićan i sjarnu jedan ugarčić.
Ko im je to donosio, ja vam ni danas ne znam kazati. Na moju dušu, ne znam, braćo! Lepešine su stizale, oni su učili, a ja sam iznosio iz podruma ardović po ardović.
— dodade Simeun, a oči mu sijevnuše kô u katila. Zadrkta' ja od glave do pete. Kažem vam, braćo, ko kaluđera nije služio — taj se ne zna Bogu moliti! — Mićane, 'ajd opremaj konje.
Ja da vam je bilo viditi Simeuna, po Bogu braćo! Obukô ćurčinu naizvrat, pa je sapô pod grlom pucetom kolik' najvećom kruškom mioljačom.
Nema vajde kriti, voli, braćo, i da malo udari u stranu kad o sebi govori. Ali njegova laž, njegove, 'oću reći, bešjede, nijesu nikom na šteti.
Svijet se jope' uznemiri. Počeše ludi sklanjati nejač i sermiju u zbjegove. Svejedno vam je, braćo, bilo kô kad čovjek iza velikog umora legne da spava, pa ga u pola sna probude.
Jakšić, Đura - PESME
24 PIJEM... 25 PADAJTE, BRAĆO... 26 KROZ PONOĆ 28 LjUBAV 29 CRNOGORAC CRNOGORKI 31 NA LIPARU 33 PONOĆ 35 JEVROPI 38 OTAC I SIN 40 OTADžBINA 42 JEDNOJ
1861. PADAJTE, BRAĆO... Padajte, braćo! Plin’te u krvi! Ostav’te sela, nek’ gori plam! Bacajte sami u oganj decu!
1861. PADAJTE, BRAĆO... Padajte, braćo! Plin’te u krvi! Ostav’te sela, nek’ gori plam! Bacajte sami u oganj decu! Stresite s sebe ropstvo i sram!
Plin’te u krvi! Ostav’te sela, nek’ gori plam! Bacajte sami u oganj decu! Stresite s sebe ropstvo i sram! Ginite, braćo, junaci, ljudi! Za propast vašu svet će da zna... Nebo će plakat dugo i gorko, Jer neće biti Srbina...
Ta zar bi tako s Avale plave Gledali ledno u ognjen čas? Ta zar bi tako, oh, braćo draga, Ta zar bi tako prezreli vas?... Prezrite bratstva pokor i kletvu, Što nebo dade, pogaz’te vi!
“ Tako zbori buljubaša I za nož se rukom maša. Dalje tvrdi stražar stari: „Braćo moja, graničari! Imam jednog pobratima, A u njemu vere ima; Pa mi dođe kradimice S one strane Tisovice, Potkaza mi
Nastasijević, Momčilo - PESME
Ugrina kovarnog pomoćnica obujmila nas ruka: zagrljaj u Hristu brata; zagrljaj, braćo, al grleći davi. MOLITVA I molimo te, i molimo, propašću spasi, kad nije drugog spasa, kaznom nagradi za greh!
Ćipiko, Ivo - Pauci
Taj hrast, braćo jednoga naroda dvaju plemena, nije niko drugi nego naš svečar, uzor—sveštenik i domoljub, pop Vrane, a bršljan i
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ne težimo za taštom slavom. Ne izazivajmo jedan drugoga! Ne zavidimo jedan drugome! Braćo, ako i upadne ko u kakav prekršaj, takvoga vi duhovni ispravljate u duhu blagosti!
Sunce Tvorčevo i njegove kiše su za njihov bosiljak, ali ne i za drač, a ako drač raste, isplevimo ga, braćo moja, isplevimo ga. Isplevimo sve pod nebom što ne godi našem nosu.
Nismo valjda mogli da stanemo jedan kraj drugog i da kažemo: izvolite, braćo u Hristu, pogledajte nas dobro i vidite ko je od nas grđi, uverite se ko je od nas veća greška i koga je Gospod
Jer, sve se ovde tako podesno poređalo: i gresi naši mnogi, i gnev božiji, i igumanova bolest. Može reći: ja sam tu, braćo, jedini ja znam kamo se valja zaputiti, sledite me.
O, sećam se ja vrlo dobro, mila moja braćo, kako su vas podilazili žmarci dok smo onu trojicu kinjili i ponižavali. Zar ste izgubili pamćenje, nevinašca moja, to
Svaki od vas je onda mislio kako se kažnjavanje odveć prebrzo završilo. Zar niste, braćo moja zaboravna, bili razočarani što to nije potrajalo do zore i što se sve svršilo vrelim ceđom?
Mogli smo im pustiti malo krvi, zar ne? Zar ne, braćo moja? Mogli smo im pod nokte zabiti nežne glogove trniće da urliknu, da zastenju, da im krvava pena izbije na gubicu.
Stanković, Borisav - TAŠANA
« Čaršija se zatvara. Svet beži kući. MLADEN (prolazi uz grčeviti smeh): Tako, braćo! Tako! Osvetite me. Glavu za obraz! Ja sam već mrtav ali bar da mi se kosti u grobu ne prevrću. (Ode.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Meni pomaže svakog meseca, kad više kad manje, ali znam da mi je ponekad davao ono što je njemu trebalo. — I tako, braćo — završi Branko mirno — uzmite šešire, hajdemo, mislim da je naš Pavle dobro otsvirao svoj koncert.
” Zar nije, braćo, zlatan naš gospodin Joksim! Sušta pravda i pamet! Svakom ocenu kakvu je zaslužio, i svakom repić, da se ne bi u dobru
Još poslednji put društvo se sabi u celinu oko starog kafanskog klavira. — Braćo, da uradimo još jednu i poslednju našu „filharmoniju” — ču se nečiji tobože veseli glas.
Već su svi mislili „da je gotovo”, kad učitelj nekako duboko iz srca zavapi: — Ljudi, braćo, da li nismo svi koji smo ovde mogli što učiniti da nam požive ta dobra deca, ili je moralo tako biti!...
Stid i sram je pogodio palanku pravo u obraz i u srce. Mrtva tišina usred podneva. Ljudi, braćo! Mrtva tišina. Smrt je prema tome mala stvar. Stid i sram su opoganili život.
Posle smrti ostaje tuga; posle srama ostaje smrad. Ljudi se gade sebe, povraćaju sebe. Ko je kriv? Kako? Zašto? Ljudi, braćo!... Sve su to pomisli i misli, a palanka je izgubila moć govora. Palanka ima srce.
a Mija je dobro i poslušno dete!... šta je ovo, ljudi, braćo, ljudi, ljudi!... Vratiše se tri stara čoveka u kuće, i ulice su opet sasvim puste.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
« ili: »Taj čovek dobro radi!« — Šta osećam, ili snivam, napio sam se vina, počeo sam letiti? Vinka Lozića po bokalu braćo, vi znate kako je kad se počne kuća okrećati, mora čovek da ide na Olimp.
magarca — raspravljaju, približi im se i tu čuje gdi magarac Valamov sljedujućim načinom govoraše: »Tako mi moji ušiju, braćo, ništa nije gore nego kad čovek na prirodu zaboravlja i protiv svog opredelenija čini.
Ja vam, braćo, nigda na svetu za ljubopitstvom mario nisam, nego sam se upravo onako vladao kao mlogi ljudi na svetu, koji samo svoj
« (Magarac Valamov: »Ha, ha, ha!« Više magaraca: »Iha! ha!«) »Ali vi znate, braćo, da je naše žrebije ići — ne kud oćemo, nego kud nas teraju.
Iako me i mrzi misliti i mudrovati, opet vam kažem, braćo, da ništa boljeg na svetu ne ima od zadovoljstva. Oklopiš uši, pak lepo griskaš tvoju tvravčicu ili slamu, a svet i
povoda, samo zato što misle da je onako kao što se njima čini, do gole duše muče i često ji do očajanija dovode. Braćo čitatelji, nama ne treba čudnovate trave da nam se tragovi iznađu; i opet se ni najmanje na to ne obziremo, nego uzimamo
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Iznesite ga! — naređuje potpukovnik Petar. — Brže zavoj! — Jaoj, braćo... Gr-r-ru! Gr-r-rru! Gledam kao u bunilu kako provukoše neku krvavu masu.
— Bog ti pomogao! Kralj se zamisli jedan trenutak, onda se uspravi, pogleda okolo sebe, pa progovori: — Junaci, braćo... Teška vremena su nastala za našu zemlju. Neprijatelj je navalio sa svih strana da porobi našu lepu otadžbinu.
Isajlo se zadovoljno smeška i gladi podbradak. — A-ha!... A sad, braćo!... Oćeš ljudski! Ih, što nemam, i meni da razmeniš. — Evo ti! — i Luka dade Isajlu jednu banknotu. — Dede...
Umirao je. Mene nešto u grlu steže. Naiđoše neki pešaci. — Hajdete, braćo, da ga ponesemo. „More jedan više ili manje ne čini!
Izdelismo i poslednje rezerve šećera. Vojnici su umakali hleb i pili vruć, bljutav čaj. — Ko dava, braćo, ovo u ovakvoj pustinji! — veli zadovoljno podnarednik Gruja.
„Drži“, „Ne daj“, „Spasavaj“, „U pomoć“, „Jaoj, braćo“ — zavikaše i oni koji su bili vezani konopcem i onaj što je visio.
Životinje opustile glavu i glođu kočeve za koje su privezane. — Ovako se, braćo, više ne može! — škripnu zubima poručnik Kosta „Turčin“. — Dok oni nama pričaju...
— Šta ćemo sad? — upita veterinar. — Što „mi“?... Dušan je to udesio — pravda se blagajnik. Je l’?... A sad, braćo!... Dušan kriv, a vi mi svi kalauzi...
— Nemoj da si lud! — zavapi Dušan, pridržavajući se za suprotan krevet. — A-ha!... A sad, braćo... kipislcauf!... Dojadi mi sa tim tvojim: šta bi bilo ovo, šta bi bilo ono...
— Jaoj, makar i to. Pogledaj, molim te, onu plavušu! — drhti potporučnik Živadin. — Ne dajte mi, braćo, da priđem uz nju... Zaboraviću se.
Pred očima mi zaigraše ljudi i predmeti, i ja klonuh... Kao iz daljine dopirao je nečiji glas: „A jaoj, braćo, moja noga!“ Preko glave razli mi se neka toplina. Krv poče da mi juri niz čelo.
— Ja tvrdim! — poče žustro Svetislav. — More, batali, to je van razgovora! — odmahuje rukom Predrag. — Čekajte, braćo — raširi ruke kapetan Radojčić.
Petrović, Rastko - PESME
Masni. Puni smo istih opojnih mirisa i bolova, O hoj, topografski radnici, - braćo moja, Još smo jaki, još smo mladi, država je za nas boja.
Pradedovi naši Sloveni, krvoločni al' putnici, Braćo moja topografski radnici. Čunovima da poverimo svoja srca umorni A već bi nas zora sokolila da orni Produžimo opet
“ Onda kazani zahuktaše jače. Još smrti, smrti, braćo, i malo munje; Razumimo se dobro: nema se straha od tako sitnih stvari.
SLOVO ŽEĐI Mojim prijateljima, hipnistima Braćo moja, drumovi su naši beskrajni; Natovarena su velika kola seljačka, Kola velika, pa škripe otegnuto između
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Čak i u snu, čini mu se, izvore čisti, nikako da očisti, tugo crna! Jedva se nekako seti mrava. — Dođite, braćo! — pozva ih dečak u snu a kada je otvorio oči vide kako četica mrava nožicama trunje izbacuje, i peva: Mlada će šuma
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Meteri! Čočeci! Ovamo, bre! (Dolaze i ostali.) Ovamo, braćo moja slatka! (Koštani): Ti ispred mene. KOŠTANA (se izdvaja i seda).
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
U kuću mu puške ne visilo, glave muške ne kopâ od puške, željela mu kuća muške glave! Ko izdao, braćo, te junake koji počnu na naše krvnike, spopada ga bruka Brankovića, časne poste za psa ispostio, grob se njegov propâ
Ko izdao, braćo, te junake, ne predavâ punje ni proskure, nego pasju vjeru vjerovao! Krvlju mu se prelili badnjaci, krvlju krsno ime
U pomamni vjetar udario, a u lik se manit obratio! Ko izdao, braćo, te junake, rđa mu se na dom rasprtila; za njegovim tragom pokajnice sve kukale, dovijek lagale!
za junacima kao što su Dojčin, Prijezda, Kajica, Oblačić Rade, Zmaj-despot izlivala se kroz reči Margite devojke: Braćo moja, srpske vojevode, kako biste, kako preminuste, a kako li roblje ostaviste? Roblje vaše sve tursko podnožje.
Takvi su, na primer, sledeći: „To izusti, a dušu ispusti“, „Bog mu dao u raju naselje, nama, braćo, zdravlje i veselje“, „Nas lagali, mi polagujemo“, „Odvede je u bijelu crkvu, pokrsti je i vjenča je za se“.
Otkud knjiga, ako boga znadeš!“ Skoči Miloš na noge lagane, pa govori svojim čobanima: „Oj čobani, moja braćo draga, ova knjiga jest od dvora moga: stara mi je na umoru majka, pak me zove da me blagosovi, da na mene kletva ne
Veli njima Miloš čobanine: „Zašto, braćo, ako boga znate! Bez nevolje jer gradit nevolju?“ Vele njemu do dva mila brata: „Hodi, brate, ima i nevolje“.
To je Miloš jedva dočekao: „Hoću, bogme, moja braćo draga; kad ujaku neću, da kome ću?“ Tad ga braća opremat stadoše; ode Petar opremat kulaša, a Vukašin oprema
Onda reče vojvoda Momčilo: „Čujete li, moja braćo draga! Izdade me kuja Vidosava, no dajte mi sablju ponajbolju“. Hitro su ga braća poslušala, dadoše mu sablju
Hitro su ga braća poslušala, dadoše mu sablju ponajbolju, pa je Momčil' braći besjedio: „Čujete li, moja braćo draga! Vi udrite vojsci po krajima, ja ć' udarit vojsci po srijedi“. Mili bože, čuda velikoga!
Kad to začu Vukašine kralju, on doziva dva brata rođena: „Čujete li, moja braćo draga! Eto vila sa planine viče, nije vajde što harčimo blago, ne da vila temelj podignuti, a kamoli sagraditi
No je l', braćo, božja vjera tvrda da nijedan ljubi ne dokaže, već na sreću da im ostavimo, koja sjutra na Bojanu dođe?
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
onda ćemo mi za sve platiti. — Zaista, nešto su se često sašaptavali — potvrdi i Nik Ćulibrk. — Braćo moja, dok mi ovo pričamo, možda se već potjera primiče Gaju — opomenu Đoko. — Kako bi bilo da se mi sakrijemo?
— Pa ko nas izdade, pobogu, braćo? — pitali su ožalošćeni ljudi. —Ko? Kralj, vlada, gospoda. Sve pobjeglo avionima u inostranstvo. Uzeli zlato i pobjegli.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
rana izlazeći na poslove, i dosta se promatraju kako bi dobro i mnogo posejali useva radi svoje i naše potrebe, — nego braćo ostala i dobri ljudi, i mi, kojino nismo poljski radini, nego doma u suhu sedimo, te nit nas bije zlota ni kiša, — da ne
Udilj se ppeciplje. Nego li dolaz'te braćo, željom žednom na ovu spasnu bistru vodu, te crpajte piti i pijući bam ovu duhovnu vodu veseli budite te stužujuću vam
izvođaše trčeći ovam-onam po bedenu gradskom i nagonjaše sve lude na boj, te im govoraše: »Oho, moji ljudi i dobra braćo, nije tu kurtališa s jednim pouzdanjem!
Tako povika izglasa narodu: »O, družino, reče, braćo i konšije, odstan’te se sad vatre! Kako gori neka gori, to će se već samo i utrnuti skoro.
I sluga također jedva progovori ove reči k njima mešto Dimitrija: »Ako bih ja to, braćo, pre znao, toliko vašega ovde dolaska besramstvo i brigu, to ja ne bih ni kazao za vas mome gospodinu da ste vi ovde
Za dobre ih motre, pak zapita onih što oko njega stojahu, reče im: »Braćo dobra, otkuda su to došli k nama ti hubavi sveštenici u tome krasnu se odelu?
GODINE HILjADU SEDAM STOTINA ČETRDESET PETE NURIJAŠKIM POPOVIMA Smislite se o tomu braćo, kako može to biti svetskim ljudma, liše podanim pahorom seoskim, koji no sebi i svome spahiji rade i kulukuju dan noć
Eda im je prihvatno pred Bogom to? Ama prvo braćo sami sebi zaziremo istežući se i teftišeći. Rasmatramo se podobre što je naša prava muka, što li nije.
Veli Solomon: »Mudrica ispralja svoj trag. Svakome doru poslu pravica je za početak.« I da ne mnite vi to braćo, jer tek samo jednim zemljodršcem carem, princom, begovom i spahijama piše se pravoga suda držati se adeta, ama svima u
Nije to, braćo, lepo ni ugodno Bogu razmešavati s besovski zborovi božije tajne i službe angelske. A eto, neki i vrlo videći se
UDVORENjE ARHANĐELA GAVRILA DEVOJCI MARIJI Gospodari dobri, braćo hrišćani, evo, počesto s vami se prilepljujući i svoju dužnost vam izdajem.
Ako uztvorite, spaseni ćete biti. Ako li o tom pak ne uzmarite tvoriti, to Bogom osuđeni ostaćete. Poslušajte, oci, braćo čiče, stricevi, sestre, strine, bake, staro i mlado, sve malo i veliko, do vodonoše baše, sluge i sluškinje, deco i