Ćipiko, Ivo - Pripovetke
I njenu glavu zahvati svetlost — rekao bi sviće. U zagonu brecnu na vođi zvonce. U kući se neko oglasi i pričini im se da se po njoj družina premešta. —Uđimo! — nestrpljivo će Marko.
Prekoputa škripnuše vrata i klepka brecnu. —Pavle! — javi se s vrata Cveta. On se plašljivo osvrnu oko sebe i pohita k njoj u kuću.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Pokoja cura pogleda ga i nasmije se; dočim je starija čeljad ozbiljna i zabrinuta. Zvonce brecnu. Svjetina navre na tijesna vrata. U čas crkva bješe puna čeljadi, kao šipak zrnja. Načičkala se glava do glave.
— Ulij im ga, oduvik ka mora, pa kad si doša na nišće, izdahnuo od svake nevolje, brecnu ti u siromašno zvono, ka najgorem dogancu... — A koliko išću? — prekide ona, ne obzirući se na razlaganja.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
– Pa hteo si, ali eto, zapeo si kao Sremčeva Gabrijela. Daj nekom drugom reč, predsedniče! – brecnu se Bora. – Evo ja bih rekô ako ćete čuti!