Jakšić, Đura - PROZA
Beše novembar, žalostan mesec tužne četrdesetdevete godine. Ne zveče sablje britke, ne — robovski lanci tupim svojim jekom bude bolom uspavanu svojtu onih što na megdanu bojnom, svetom strašću zaneti,
Radičević, Branko - PESME
Bojak traje — Srbi čuda čine, Ali ko će sili odoljeti! Veće dođe na te puške male, A pogdješto i na britke nože, Već do gore dopriješe Turci, Ma se brane zlosretni hajduci, I padaju — a neka ih, brate, Svak zamjene dosta
Moravo, što bi bez Srbinja, Što bi Srbinj bez srca junačka, Što bi junak bez desnice ruke, Što bi ruka bez te sablje britke, Što bi sablja bez vešta kovača, Što bi kovač bez tog tvrdog gvožđa, Što bi gvožđe da g' u brdu nije, Što bi brdo
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
MURATOVO TULBE U dolji Kosova ravnog, u žaru plamene bitke, Gde Murat položi glavu i pade od sablje britke, Sad mir mrtvački vlada.
Miljković, Branko - PESME
Gorka pričest sluha u sebi vas krije, Čemerni labudi izlišnosti britke. Usamljenost je niskost. Gospo moja, bije Svako u svom mraku izgubljene bitke.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
to ignoriše: narode osvešćuju, dižu i bune, u značenju i doslovnom i prenesenom, samo oni koji govore jasno, i reči britke, bez dva, proizvoljno shvatljiva smisla... Ali ima i druga stvar, i od ove važnija.
Šarke puške i britke sablje položili pred nogami vragov si, imati mislili kakvog time pokoja iliti slobode, no nejmajuć svog vožda, ništa ne
Ilić, Vojislav J. - PESME
1893. MURATOVO TULBE U dolji Kosova ravnog, u žaru plamene bitke, Gde Murat položi glavu i pade od sablje britke, Sad mir mrtvački vlada.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Buzdohane perne polomiše, polomiše i pera prosuše, pa su britke sablje povadili — da junački megdan podijele. No da vidiš Strahinića bana, kaku ima sablju o pojasu: kovala su sablju dva
“ Pa pogleda okom na vojvode, a vojvode jedan na drugoga, pa se dobri doitiše konja, bojna koplja zemlji položiše, za britke se sablja prevatiše, međ' Madžare juriš učiniše, pognaše se po polju Beljacu.
a sunašce tad iz mora sv'jetla kola promaljaše, junak ranjen dopade ispod turske britke sablje, nevoljan dobar junak, pod šatora upade Ugrin-Janka vojvode.
golom sabljom prohodio prik' tabora tvoga, i još jesam konopce kod šatora prosikao, i da bi se ne bil maknul ispod britke sablje moje, moj čestiti care, bil bi tebe ja rasikal pred tvojim delijami“.
A kad čulo trideset hajduka, za britke se sablje dovatiše, pogubiše trideset delija, od njih pusto oduzeše blago, pa odoše svome harambaši — da ga vide na
mi kažu da si dobar junak od mejdana, a i mene ne kudi družina: ako s’, Đurđu, junak od mejdana, od mejdana i od sablje britke, odi k meni pod bela Ribnika, od’ na mejdan, da se ogledamo; ako l’, Đurđu, na mejdana nećeš, predi meni gaće i
dore uzdom zabuniti, ja sam doru boju naučio, vešt je dora boju i mejdanu, dora će te sobom zaklanjati, ispod britke sablje uklanjati“.
Al’ govori Jure barjaktare: „Vi nemojte tanke puške kvarit, tanke puške i britke mačeve: oružje nam može trebovati; nego da mi vatru naložimo od stolova i od svijetnjaka, pa kad dođe lijep danak
Napuniše trideset pušaka, i ubiše trideset Turaka, pake britke mače potrgoše, oko crkve rašćeraše Turke; pak odoše Senju bijelome pjevajući i pop’jevajući.
Udijeli tucaku junaku a za zdravlje tvojijeh sinova, i tvojega bana gospodara, — tako ti ga gospod sačuvao britke sablje Anđelića Vuka, da s’ ne sretne il’ sustigne s njime!
govorio: „Udijeli, gospo banovice, a za zdravlje tvojijeh sinova, i tvojega bana gospodara, — tako ti ga gospod sačuvao britke sablje Anđelića Vuka, da s’ ne sretne il’ sustigne s njime!““ Tad govori bane Zadranine: „To je glavom Anđeliću Vuče“.
Svi u skupu Dobrićani došli; onda Kulin viknu na vojnike, Turci britke sablje povadiše, dobrićanske kmete isjekoše: sedamdeset i četiri glave, što srbinjske isjekoše Turci; pa Iliju kneza