Radičević, Branko - PESME
“ Ovaj beži, onaj za njim struže. Srpče jadno podobno će biti Da dušmanu britku sablju siti, Neće biti sokolova oka, Niti pleća kô stena široka, Niti grudi kao sinji kamen, Kad udariš da isteraš
XXXI I tuđin mu dvorom šeće, Tuđin tile konje jaše, Tuđin njemu pušku meće, Tuđin britku sablju paše, Tuđin njemu žanje polje, Tuđin rujno vince pije, Bele ovce tuđin kolje, Tuđin, tuđin, njega nije, Jedva ga
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
„Nebojša pazi, oprezno gazi, opasnost vreba na samoj stazi!“ Junak se lati za sablju britku, sinuše toke kroz dugi brk, i konj se prope, spreman u bitku, a četa nagnu u ludi trk. Proviri baka kroz oblak siv.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
ti, sejo, došao, Ali mi ne da tuđinka, Tuđinka, dobra devojka; Ja dobra konja osedlam, Tuđinka mi ga rasedla; Ja britku sablju pripašem Tuđinka mi je otpaše: “Kuda ćeš, dragi, kuda ćeš?
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
ko kondor: U jednosobnom stanu, sa ženom Milicom, vodio je bitku Za pravopis, za dobar jezik, za reč jasnu i britku.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Reče Hamza Mićunović-Vuku: „Ja sam bolji, čuj, Vlaše, od tebe, bolja mi je vjera nego tvoja! Hata jašem, britku sablju pašem, kapetan sam od careva grada, u njem vladam od trista godinah; đed mi ga je na sablju dobio đe su carstvo
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
- „E, šta ćeš, sine, da kupi babo?“ - Deteta sklonost kušaše svog; „Hoćeš li sablju, tu britku, sjajnu, Il' voliš ata misirskog? „Il' možda želiš od svile ruho? Neka ti bude svileno sve! Govori sine! govori brže!
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
) JANjA: Sad... sad... sad! Samo da zovnem momka u pomoć. Porfirije, he, ej!... Sad, Rade, sad! Ta skloni noža britku oštricu, Da lakše dahnem!... Porfirije, he, ej!... Sad, Rade, sad!... RADAK: Tako te hoću, stara čivijo!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Jovan Pačić JEZD KONjIČKI Lepo sablju trgnut britku I u ljutu rušit bitku, Kad nas trube zove glas; Znamen kad se napred vije, Bubanj postup ves’o vije, Na junaštvo hrabru
Jakšić, Đura - PESME
„E, šta ćeš, sine, da kupi babo?“ Deteta sklonost kušaše svog. „Hoćeš li sablju, tu britku, sjajnu, Il’ volim ata misirskog? Il’, možda, želiš od svile ruho? Neka ti bude svileno sve!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kada bude uoči neđelje, ja ću spalit krila Jabučilu, britku ću mu sablju zatopiti, zatopiti onom slanom krvlju, da se ne da izvadit iz kora. Tako ćeš ti pogubit Momčila“.
U sebe se pouzdati nemoj, ni u ruku, ni u britku sablju, ni u tvoje koplje otrovano; Turčinu ćeš na planinu doći, hoćeš doći, al' ćeš grdno proći: kod oruža i kod konja
No da možeš okom pogledati, ti se, dušo, nemoj prepanuti kad potegnem moju britku sablju, te ošinem car'va delibašu, neka drugog već ne šilje k mene“.
li se Ture pridrnulo, te poskoči na lagane noge, opasuje mukadem-pojasa, a pinjale ostre za pojasa, i tu britku sablju pripasuje, a sve vrana konja pogleduje. U to doba bane pristasao.
Ode Marko caru na divana, sede caru do desna kolena; samur-kalpak na oči namiče, a buzdovan uza se privlači, britku sablju na krilo namiče.
izmeta, da ne nosi vode i đuguma; a kad Marko posiječe Šarca, Šarca konja svoga ukopao, bolje Šarca neg’ brata Andriju. Britku sablju prebi načetvero: da mu sablja Turkom ne dopadne, da se Turci njome ne ponose, što je njima ostalo od Marka, da
A kad Marko britku prebi sablju, bojno koplje slomi nasedmero, pa ga baci u jelove grane. Uze Marko perna buzdovana, uze njega u desnicu
Ta neka te turski car ne jaše!“ Prebi britku sablju navaliju: „Navalija, moja desna ruko! Ta neka te turski car ne paše!
Što bi nam se špotovali i ostali vitezovi!“ Ali sidu prosta činit i ruke mu odvezati, mladu Svilojeviću. Britku sablju izmače, konjica pothodi, mnogo Turak' posiče, nut' careve delije, janičare Turke.
da će poginuti, baci mača u zelenu travu, pak Turčinu pod sablju podleće: desnom ga je rukom uvatio za desnicu i za britku sablju, a lijevom za grlo bijelo, obori ga u zelenu travu, od ljutine zubima ga zakla.