Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
A što mu je najviše dolikovalo beše njegova proseda kosa i brci, i one kao trnjine crne oči, što sevahu ispod hlada dugih trepavica.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad se kocka, kad časti, kad pijanči, svi mu kažu da su njegovi rođaci, svi bi da se pobratime, svi ga ljube, a brci su im od vina vlažni. Svi pevaju, svi se deru, oko njega.
A takvi su mu bili i kusi brci, koji – to je bilo očigledno – davno nisu bili u rukama perikmahera. Trifunove krupne, sive, oči, pre u boji svetlog
opis tog oficira (visok oko šest stopa i više, malo poguren u pleću, ali još mlad, plave oči, orlovski nos, zlatni brci, zlatna kosa, nenapudrovana kika, odeven u putničku abu hungarskih oficira na putu, i husarske čakšire, čizme i plavu
Imao je novu uniformu na sebi, a bio je ispeglan, čist, nagizdan, namirisan, a namirisani mu behu i brci. Oseća se, kaže, deset godina mlađi! Ni nalik na onog bivšeg, matorog, čoveka. Imao je običaj da se proteže.
je lepotan, ali je to lice kvarila crna, jareća brada, koju je nosio ispod donje usne, kvarili, podšišani, jako, crni brci, a najviše, kvrgava bora, među obrvama, na čelu, koja je bila duboka, zla.
Pavla Isakoviča primio je, u prvu posetu, u sobi u kojoj je spavao. Poljubio je sunarodnika, a brci su mu bili još vlažni od umivanja, a usta mirisala na vino.
Ne da mu ni decu. Spanđala se – tako se bar čuje, iz Rume – sa nekim kornetom, koji se zove Vulin, a kome tek što brci rastu u njušku balavu. Oboje su, kažu, kao omađijani.
Sva petorica podmetnuše pod kola grbaču. Ta momčad je bila odrasla kod konja, a brci su im bili počeli tek da niču. Jahali su kao medvedčići na konju, a nisu bili dorasli oružju.
Iako mu je Višnjevski slao perikmahera, koji ga je izbrijao, tako da su mu ostali na licu samo kratki brci, Đurđe je polazio iz Tokaja barusav, ne mareći kako će, kad stigne, izgledati.
Petrova žena, koja je bila odrasla pod strogim pogledom svog oca, kome su se, često, tresli sedi brci, nije bila navikla, ni na takve razgovore, a još manje, na piće.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Njegova proseda, žućkasta kosa, oštra kao čekinja, i njegovi barusavi brci još podrhtavahu. Oči su mu bile prevrnute, iskolačene, gledale su nekud u stranu.
da skrhaju vrat, tako da je visio prav, s glavom opuštenom toliko da mu se lice nije ni videlo, no samo kosa i prosedi brci, sa kojih je kapala krv.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
— Mačak, štipnu—pipnu, zucnu -kucnu, kaza - smaza, kralju — pralju, doba - groba, princeza — reza, vode — ode, zbrci — brci, dremao— spremao, đipio —zgipio, straže — kaže, telefonira — slonira, stvorila — gorila, slutili — zaljutili, Petar -
Radičević, Branko - PESME
tu desnicu ruku, Sjaju s' oči kâno mrkom vuku, Sastavio one strašne veđe, Gleda kroz nji niz brkove smeđe, Strašni brci pali po rameni, Kânda zbori: „Zdravo samo meni, Zdravo budi, desnico viteška, Srećo moja, turska muko teška!
Kostić, Laza - PESME
„Pogle, pašo, što se delo na vrh gorama? — Mrki brci, mrko čelo, mrka donama!” „Valjda, čedo, pomrkuje kakav stari brest!” Al' u curi sve silnije zla se budi svest.
„Zar ne vidiš oblak crni? Zlo je po nama! Mrko čelo, mrki brci, mrka dolama.” Selim-paša mirno pije žuti ćilibar, — sve se gušće staklom vije čudnovati šar.
Oklop lula, čibuk crni cev je golema, mrko čelo, mrki brci, mrka dolama. Zadimio čibuk strašni neštedimice, na prozoru dim se vije, čak do gredice.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
I tako se u moje tetke Pojaviše brkovi gusti ko četke ... Od uha do uha raspeti brci Kakve nose šoferi-Grci, Ilija Birčanin, Stanoje Glavaš! Kad ih vidiš, ne moš da spavaš!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
OTVARAJU ĐACI VRATA, KAD EVO VUK MANDUŠIĆ. NAMRAČIO SE I CRNI MU BRCI PALI NA IZLOMJENE TOKE, DžEFERDAR PREBJEN NOSI U RUKE, I SJEDA KOD OGNjA, SAV KRVAV; NIKOME NI POMOZ BOG.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Riđi mu brci zatiskivahu nozdre i dopirahu do ušiju. Zubima mogaše nagristi pletu, a šakama slomiti čvrstu suhoricu.
Ta nošnja odmah Bakonji napomenu Bukara. Riđi brci, sitne sijere oči, spljošteni nos, davahu mu lisičji izraz. Pa onda i sva snaga bješe mu čudnovato skrojena.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Još su ga veoma odlikovali negda crni, a sad progrušali brci, dugi kao povesmo, i gusta okrugla brada, koja mu je pokrivala skoro sve lice ispod očiju na niže.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
a tica nije; eno na njemu samar, a magaretu ni konju ne slični; eno nožice kao u terzije, a terzija ne može biti; eno brci kao u mačke, a mačka beli nije.
Krakov, Stanislav - KRILA
Dve zbijene čete pošle su za njima. Išlo se hitro, sve jedan za drugim zbijeni i bliski. Major ćuti, hita. Dugi beli brci mu igraju na vetru. Ađutant bi da govori, priča. Kapetan najbliže čete je do njega. Muči i njega sve ovo.
Ilić, Vojislav J. - PESME
„Brka“ Brci Beograd Bogdan je još juče stigô, I javljamo vam ovo: U čast je njegovu Renan Držao pozdravno slovo. Pariz je okićen
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
od Zadra Todora u kojima je narodni pesnik pokazao redak smisao za sklad boja: crveno ruho, alatasti konji i riđi brci u jednih junaka; u drugih zeleno ruho, zeleni konji i smeđi brci; u trećih crno ruho, vrani konji i crni brci; u
za sklad boja: crveno ruho, alatasti konji i riđi brci u jednih junaka; u drugih zeleno ruho, zeleni konji i smeđi brci; u trećih crno ruho, vrani konji i crni brci; u četvrtih belo ruho, beli konji i plavi brci.
i riđi brci u jednih junaka; u drugih zeleno ruho, zeleni konji i smeđi brci; u trećih crno ruho, vrani konji i crni brci; u četvrtih belo ruho, beli konji i plavi brci.
ruho, zeleni konji i smeđi brci; u trećih crno ruho, vrani konji i crni brci; u četvrtih belo ruho, beli konji i plavi brci.
“ Ja kad bane knjigu proučio, muka mu je i žao je bilo: u obraz je sjetno, neveselo, mrke brke nisko objesio, mrki brci pali na ramena; u obraz se ljuto namrdio, gotove mu suze udariti.
Te se Ivo bio raskario: mrke brke nisko objesio, mrki brci pali na ramena, u obraz se ljuto namrdio; ni s kim Ivo riječ ne besjedi, veće gleda u zemljicu crnu.
sluge, dvije sluge idu nazorice, a gospodar s njima ne besjedi, no je čelo grdno namrdio, a ponisko brke objesio, mrki brci pali na ramena.
tri konjanika u bijeloj čohi vedeničkoj, a pod njima konji đogatasti, a naprijed junak na đogatu, plavi su mu do ramena brci. Pa da vidiš, moj brate Mujaga!
vedeničkoj, a pod njima konji alatasti, ono ti je devet Tomkovića; što je napr’jed junak na alatu, što mu riđi po ramenu brci, neobična oka i pogleda, ono ti je Tomković Ilija; ono su ti sve braća rođena, ono su ti pod kamenom guje.
moj brate rođeni, ono ti je sedam daničića; a naprijed junak na zelenku, smeđih, brate, do ramena brka, panuli mu brci po puškama, ono ti je Daničiću Buro; ono su ti sve braća rođena, ono su ti pod kamenom guje, kojih žešćih u Primorju
do pet konjanika, sve u crnu, na vranijem konjma, ono ti je sve pet Mrkonjića; što je napr’jed junak na vrančiću, crni brci pali do pušaka, sjaju mu se toke kroz brkove kano mjesec od petnaest dana kad obasja kroz jelove grane, neobična oka i
su ti sva tri Kulišića, ono su ti tri brata rođena; što je junak napr’jed na đogatu, što mu plavi do ramena brci, ono ti je Niko Kulišiću; ono su ti primorski hajduci, sve izginut jedno kod drugoga, neće pobjeć jedan od drugoga.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
znao da mi kaže Da l’ slon telefonira Il telefon — slonira SMEŠNA PRAŠUMA U prašumi U toj zbrci Nestali su lavu brci Dok je malo dremao Dok se za lov spremao Pre no što je đipio Neko mu ih zdipio Kako bruku da sakrije Ćosavo mu