Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Najedared se nešto prolomi... Izbi bela bugija, pa se onda začu prasak. I to se desi u šancu. — Šta li je ono? — upitaše hajduci. — Zapališe naši tursku džebanu!
kosti berićet — izdašan rod, obilje bimbaša — komandir veće vojne jedinice binjedžija — valjan konjanik borija — truba bugija — prašina, oblak prašine buljubaša — četovođa buljuk — odred, gomila busija — zaseda budak — ćošak, zakutak vajat —
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
A za tvoj kamen ne brini! Kad sam natovaren, osećam se ko pero! Samo još da se podigne letnja bugija, pa da me ponese, da me ponese... (Euforično, mašući rukama, kao krilima, izlazi iz kafane.