Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Pravo kaže — reče jedan — neće to biti majmun, nego druga neka zverka. — O, budiboksnama! — povikaše gotovo svi uglas. I stadoše premišljati šta bi to moglo biti.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Nema, sinko krvavi, to se glavom plaća!... I kako je bezočan, pa me još zove da mu budem dever!... Budiboksnama!... Ovako ja tebe, pa sada neka ti deveruju hladne guje pod zemljom; ja ću uzeti Jelicu i bez tvoga deverstva!...
E, brate, odvojio je od druge mladeži!... Ne znaš kako sam ga zavoljeo! Ivan je bio blažen. — Gledam ove druge... Budiboksnama!... Eto, onaj kmetov... pa onaj Šokčanićev... pa eto ti i onog Aleksinog nesrećnika!... Sam lopov, hajduk!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
)15 Nu našto sve to? Igra, luda igra! Ja sve manje radim i sve se više zanosim njome. Pošlo je sve budiboksnama. No još nisam toliko zagazio da se ne mogu povući, a, s druge strane, krajnje je vreme da se okanem posla za koji
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Ti, razume se; koga drugog pitam?! Prvi se prekrsti, sleže ramenima i raširi ruke kao da bi time rekao: „Budiboksnama, šta ovaj pita!” Ali glasno ne reče ništa, već s nekim čuđenjem na licu gledaše svoga druga. — Šta se krstiš?
Pandurović, Sima - PESME
To je, eto, kao slama. Čudnovato, je li? — The, budiboksnama! Šta li je ovo? — Slika, bolje: karta. Tu su razna parčad zemlje ucrtana, A svako su zvali otadžbinom.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
kad naiđoše Čehinje sve u istim cipelicama i čarapicama, kao i kratkim suknjicama, kao izvan sebe, kao protiv sebe, kao budiboksnama, zavrišta Jaćim da se sve oko njega uzbezeknu, baš kao da je neko od onih bezbrojnih gledalaca najedanput sa krova meću
— Sećam se sad dobro, kako da se ne sećam Milića. Pa boga ti, Iko, što mi lepo ne kažeš. — Kažem ja lepo, nego ti: budiboksnama šta ti je bilo. E pa sad, ejvala! — raduje se Iketa i gleda ga pravo onim svojim vedrim, svetlim i pametnim pogledom.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
VIĆA: Ne znam. JEROTIJE (čita glasno): „Plava riba” — jest „plava riba”. Budiboksnama! (Čita opet.) „Plava riba, kljukana dinastija”. (Trgne se.) Ama, gospodine Vićo, šta je ovo? (Čita dalje.
(Pogleda u Viću pa nastavlja.) „zora, kundak, vladika, fenjer, svastikin but, bubanj, pečat, penzija, pop!” (Prestaje.) Budiboksnama, šta je ovo? VIĆA: Ne znam, ne razumem. Znojio sam se pô sata dok sam razrešio. JEROTIJE (šeta zamišljeno).
Čim mi ga pomeneš, razbiću što god dočepam. ANĐA (krsti se): Budiboksnama, a da kažeš bar da je rđav čovek. Eto baš malopre razgovaramo ja i otac; veli ima para, a i voli te čovek, kazao je
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
A već i sami im nadimci kazivahu to — behu to sve neka imena budiboksnama; neki Tane „Domaćica“, neki Vane „Jagurida“, neki Gane „Majkina dušica“, — i sve tako neka imena!