Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
U mesecu juliju (1804.) pređe nam i Petar Novaković Čardaklija, austrijski ritmajstor, koga je žena bila je u Budimu kod ruske princeze, koja je bila za palatinom.
12. dekembra, uvoči nedelje, dođem na konak u Peštu. Noćim, ujutru dok pasoš potpisa, dok u Budimu opet konja nema. Smislim, platim fijakera do prve pošte (13. dekembra) i u 1 sat po poldne sednem u kola. 14. dekembra.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
O tome, kako je pobegao, sa Begeja, od Tercinija, Pavle nije hteo da priča, ni u Budimu, ni u Beču, ni u Temišvaru. Tek posle u svojoj kući, u Bahmutskoj provinciji, u Rosiji, Pavle je, jedno veče, kad je
Trgovac Georgije Rakosavlevič bio je, u to doba, serbska majka za oficire, koji su se selili u Rosiju i prikradali Budimu, da otputuju do Beča, za pašport.
Kuća Georgija Rakosavleviča, neokrečena, poduprta zidom, bila je na padini brda, ispod rascijanske crkve, u Budimu. Svet je pamtio tu kuću, po jablanovima koji su, odnekuda, bili zaostali, kraj nje, tako reći zarasli u njenom krovu.
je to uvek bilo – i kao što će to uvek biti – ljudi su se bunili protiv nasilja, i nepravdi, pa ih je bilo i takvih, u Budimu, koji su bili voljni da pomognu one, koji odlaze, iako je to sad bilo opasno.
Što smo mi, Serbi, skoro iz Turske prišedši, tako nesretni u svetu? Drugi sad igraju i pevaju u Temišvaru, u Budimu, i Beču, a mi, gladni i žedni, krijemo se, u mraku, i vešala nas čekaju.
To jest, on se lepo snašao i među njima. Počtenorodni trgovci u Budimu pomagali su svoje sunarodnike, pri tim selidbama, u Rosiju, s početka, iz prevelike ljubavi, prema svom, serbskom,
Bila je okrečena žuto, i virila je iz bašta, iznad predgrađa, koje su šizmatici, u Budimu, nazvali „Taban“. Svaki je, u Budimu, znao kuću Trandafiloviča.
Svaki je, u Budimu, znao kuću Trandafiloviča. Ta kuća je bila – kako je Đurđe imao običaj da ponavlja – „de facto“, dve kuće, nabijene
Đurđe je imao običaj da kaže: „Nije to Futoškinja. Nego Futoškinja i po!“ Svaki je u Budimu znao Trandafilku. Trandafil se smejao, slušajući jade i muke Isakoviča, a ponavljao je da sve to nije bilo potrebno.
I kad se ima para. U Pavlovoj stvari nema nikakvih teškoća. Ali, to košta! Dok su drugi trgovci u Budimu odlazili u zatvor, zbog pomaganja tog sveta, koji se selio u Rosiju, gospodin Georgije otpremao je ljude u Rosiju, kao
Božič ima tasta u Budimu, pa dolazi često. Svi ga postovi, do Beča, znaju. Čuven je. A znaju ga i u svakom traktiru, i kontumacu.
Svaki dan, sad, strepi, da mu žbiri Plackomande u Budimu ne banu u kuću. Ovakva prilika, kao Božič, i njegove dame, ukazuje se retko.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Erdeljskim pravoslavnim vladičanstvom je upravljao srpski episkop, čije je sedište bilo u Budimu. Rumunski naučnik J. Barbulesko je vršio temeljna proučavanja o Srbima u Rumuniji iz ovog doba.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Promena je bila tako brza i užasna da joj skoro pomuti mozak. Bogatstvo, šaren život u Budimu, ponizna ljubav njenog žutog devera; mladost koju beše tek zaželela da proživi, sve je to oticalo u grčevima, u njenoj
Tako je bio nedavno kupio kuću i u Požunu, i u gradu Budimu. Veliku, ogromnu zgradu od kamena, sa magazama i podrumima, u bregu, nad vodom.
lađama i svojim dželepima, žureći, ploveći i noću, ćutljiv, govoreći jedva koju reč, ali ga na gornjem Dunavu, u Beču i Budimu, gde je imao velikih naslaga izrađenih koža i oprema za konje, uzalud očekivahu to leto, do u poznu jesen.
Imao je da mu javi da Aranđel nije mogao doći da ga dočeka, da neće moći ni doći, jer se preselio u svoju kuću, u Budimu. Uostalom, mogu se videti i docnije, ima vremena. Deca su mu dobro, kod kuće, a ostavio mu je i novaca.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Dobra knjiga Reljkovićeva našla je čitalaca među pravoslavnim Srbima, i 1807. godine pojavilo se novo izdanje u Budimu. 1803.
godine pojavilo se novo izdanje u Budimu. 1803. godine, u Budimu, Georgije Mihaljević preštampao je crkvenom ćirilicom knjigu Vida Došena Aždáя sedmóglava, sirъčь: ωpisanïe sedmi
Srpski trgovci u Budimu, Sentandreji, Komoranu, Đuru, preuzimaju u svoje ruke znatan deo ugarske trgovine, naročito tranzitne.
Delo je imalo uspeha: 1812. izišlo je u Budimu drugo izdanje, 1832. je dramatizovano, 1847. došlo je treće izdanje, ali prevedeno »sa slavenskog na srbski«.
1798. godine Rajić je štampao u Budimu delo Tragedïa sirъčь pečálnaя povъstь ω smérti poslъdnяgω carя serbskagω Uroša Pяtagω, pω padenïi sérbskagω cárstva,
1802. izišlo je u Budimu Rajićevo delo koje je još 1792. bilo napisano: Cvъtnikъ vъ dvъstъ i dvadesяtъ i četire izabrannыhъ istorïяhъ
Sama knjiga naišla je na veliki odziv. 1823. izišlo je u Budimu drugo izdanje. U dva maha iz te knjige pravljeni su izvodi.* [Jedan od tih izvoda preveden je na bugarski.] Oko 1850.
33 Prvo izdanje dela Sobranïe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй vъ polzu i uveselenïe izišlo je u Beču 1793, a drugo u Budimu 1807. U Mlecima izišla je 180Z. Etika ili Fіlosofія nravoučitelna, zatim Pъsna na insurrekcію Serbіanovъ 1804, a 1808.
Posle smrti Dositeja Obradovića štampani su još ovi njegovi spisi: Mezimacъ, drugi deo Sobranïя, u Budimu 1818; HriSLIKA DOSITEJA OBRADOVIĆA U Mezimcu (RAD SRPSKOG SLIKARA ARSE TEODOROVIĆA) stoiΘïя sirъčь blagi obыčaй i
OBRADOVIĆA U Mezimcu (RAD SRPSKOG SLIKARA ARSE TEODOROVIĆA) stoiΘïя sirъčь blagi obыčaй i Vъnacь otъ alfavita, u Budimu 1826, Pisma, koja je prikupio Đorđe Magarašević, u Budimu 1829; Prvenacъ, Užica, ili DosïΘeeva Bukvica u Karlovcu 1830.
stoiΘïя sirъčь blagi obыčaй i Vъnacь otъ alfavita, u Budimu 1826, Pisma, koja je prikupio Đorđe Magarašević, u Budimu 1829; Prvenacъ, Užica, ili DosïΘeeva Bukvica u Karlovcu 1830.
Drugo, umnoženo izdanje, izišlo je u Budimu, 1807. Muškatirović je taj posao radio ne kao skupljač narodnih umotvorina, koje su se u njegovo doba uopšte malo
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Duge njive i široke, Vazdan žesmo, kraj ne višmo.“ 101. Mobu kupi beže Jovan-beže U Budimu pod bijelom kulom, Niže kule u polju široku, Da mu žanju bijelu šenicu, Sve sabira momke i djevojke; Mobu gleda sa
— Šta bi dala, da ti za nji kažem? — Za brata bi dala miskal zlata, A za dragog’ đerdan ispod vrata. 227. U Budimu gradu čudno čudo kažu, Na zlo po junake, gore po devojke: Junacima kažu tanku pređu presti, Tanku pređu presti,
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
god. izdala fototipski u 200 primeraka. Mora da je ona nekada bila tražena i rado čitana kada ju je god. 1818. u Budimu, ponovo u zasebnoj knjižici, preštampao „nežnija junosti nastavnik i učitelj” Mihail Vladisavljević, „s pridatkom
njegova zbirka je doduše štampana 1827, ali je predgovor datiran iz Novog Sada, decembra 1825, cenzorska signatura u Budimu, 3. maja 1826, a Pačić je još 1816. god. pisao Vuku da ima raznih pesama, tada još doduše mahom prevedenih (v.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Upravitelja Tekelijanuma i srpske škole u Budimu, pokretača i urednika Radovana, Stevana V. Popovića (Čika Stevu) (1845–1918) Đorđe Natošević je takođe privoleo pisanju
Umro je u Budimu. Nikanor Grujić (1810–1887) bio je bogoslov: arhimandrit Krušedola i vladika u Pakracu. Potpisivao se kao „Srb
Bio je pitomac i kasnije upravnik Tekelijanuma, upravitelj srpske škole u Budimu, kao i nadzornik Bačko-budimske školske uprave.
Rođen Jovan Subotić 1818. Mihailo Vladisavljević izdao u Budimu pesmu Zaharija Orfelina Melodija ili Stihoslovije k veselom proljeću 1821. Rođen Đorđe Natošević Vuk St.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Piše, zove, ali sam ne dolazi. Jednog dana Ristana opremi muža na put. Trebao je ostati u Budimu, dva, tri dana, a ostao je nedelju dana. Ristani milo. Kad se putnik vratio, imao je šta da priča: „Mnogo Mađara!
Međutim, kako priča stari grobar, krezub i drevan, ali odličnog pamćenja i živa kronika palanke, u Budimu nikog više nema; i ćerka i zet i unuka majstor Kostina umrli su.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
grad, uzeše što imadoše onde svoje i očine im svete mošti, natovariše se u lađu, te se spustiše s materom dole k Budimu, dođoše u grad kralju.