Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Diže se, pa pošto je dugo i dugo mislio, hodao po sobi, lupao pesnicama glavu, vajkao se... buknu tek na jedan mah, pa ode kao besan. Jurio je ulicama ne gledajući nikog, pa hajd' pravo u kuću Nikolinu.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I oseća onu veliku radost koju oseća radnik videći kako mu posao napreduje; radost od koje buknu obrazi, od koje igra srce, i... koja se ne da ničim isplatiti... Niti je šta jeo ni pio.
Prilaze oltaru... On riknu kao ranjena zver... U njegovoj duši buknu nješto... To beše gnev... On je rastao naglo kao kvasac, i... ispuni ga svega... I duša, i srce, i...
Ali on vide kako joj poigravaju rumene usnice. — Ne da nam bog!... Znaš li, Jelice, da sam te željan!... Meni buknu obrazi samo kad te vidim!... Ta meni se nije dalo ni da te milujem!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Vodu! — dreknu on. Rekao bih hiljadu kotlova se sasuše u plamen. Ali on još jače buknu; suknu daleko iza zvonare, a varnice se hvataju za nebo. Šljeme bješe sve u plamenu.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Ona se uozbilji: — Ja vidim, tebi je do raskida? — reče ona — Jest, do raskida. Pa jedan plamen odlučnosti buknu na njenom licu: — E, pa neka bude kad tako hoćeš. Samo ovo: mama nikad ništa ne sme doznati.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sem toga, ono je došlo tako toplo, da su se bagremovi rascvetali pre vremena, ludo, kao što mlade buknu, od rakije, kad su svatovi u tim krajevima.
Matavulj, Simo - USKOK
Na zdravlje ti, gospodaru, Nova godina, da bog dâ! — I s tobom, Milo, daj bože! Plamen u odžakliji buknu, momak zapali dvije svijeće na nastrešnici odžaklijskoj.
Radičević, Branko - PESME
Pa kad zađe za brsna drveta, Ja se prenu, duboko uzdanu, Zadrkta se pa još većma planu, Planu srce, a glava mi buknu, Pa za momom odma tragom suknu, Brzo stigo lipe ponosite, Ali onde do dve staze vite, Na toj ništa, onde nešto
Srce mi buknu, pa reko: „Jesi l' moja?“ Ona drkta: „Navek, navek tvoja!“ PREVODI DE STANAK MOJ (po češkom) De stanak moj?
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Kad se raspali, kad buknu sve ono Što je u njoj tinjalo satima, Ona se zaljulja kroz sobu, ko zvono, I odskakuta prema vratima.
Vek buknu kroz kap čiste tečnosti I namignu prema večnosti Koja je, malo dalje, kraj Vinkovaca Napasala stado ovaca.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
događaja sa Pjevalicom Bakonja bješe svega dva-tri puta, Bujasovom brijačicom, ošurio „maovinu“ s lica; ali otkad mu buknu česta dlaka, stric mu pokloni britvu, a otkad mu Jelka reče da joj se prsti ježe kad ga pomiluje, Bakonja se poče
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ne koračam, suljam se, prikradam i slušam kako strah gusne, raste, pa odjednom buknu u tresak i lomljavu. Ledene motike prgavo mi naleću na glavu i ruke, a ona me za noge vuče u svoj okovani trbuh.
Sofra se iskrenu, sveća se izduži do tavanice i buknu. Pogleda u Đorđa. Nije smeo u Vukašina. Đorđeva usta se zgrčiše pa zategoše u zajedljiv osmeh, skramica radosti prekri
— Ako. I ja dižem bunu... Cigani, ovamo! Kleknite i svirajte! Neko razbi čašu o tavanicu i vika još jače buknu. — Đubre čaršijsko — muklo jeknu Đorđe, gurnu Iku, ritnu nogom Cigane i spusti glavu na sto: strašno je ovo i gadno,
Ti si mlada, ti si lepa, ti si... Biraj jabuke. Izaberi onu koja samo jedared rodi. To ja znam.“ Simki buknu lice. U stidu izgore osmeh. Kako je smeo to da joj kaže? Pažljivo ga zagleda. Možda on nešto zna?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I sva mu krv opet jurnu u srce i sav, dotle skriven u dubokoj nekoj tajni, krvav, strašan slom negdašnjeg ponosa buknu mu pred očima kao najstrašniji poraz svih iluzija.
Tada na njegovom licu zaigra čudno izraz neke duboke misli i jada. Za nekoliko sekunada buknu pred njegovom dušom sva njegova prošlost do najudaljenijih zavojica, jedan život sav odvratan, buran, perverzan, svakojak.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Oni sad lijepo tu siti ručaju, a kad ručali, odvede ih Marko da vide starca uprešena s bradom u buknu. Kad tamo, al’ jest! ni bukve ni starca.
Nastasijević, Momčilo - PESME
4 Pa proleće nad nama plavetna raširi krila; sa tajne spade skrama, snom buknu u biljku klica, i zaromori gora, i zapeva tica.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Sva gordost u njemu buknu na prodrzljivost njenu, On se na ugled seti, na čeljad i svoju ženu, Da, i na ženu svoju... Vatra ga obuze tada, Jer njeno
Taj zvuk ga u dušu taknu, i on se zatrese lako, Neverstvo crnje mu dođe, te buknu u njemu pakô. Sklonost da svakom prašta, pa dakle i svojoj ženi: Jedan jedini slučaj u plamen osvete smeni.
Ona je bežala dugo, dok, najzad, umorna kleče, I vide poljane puste kako ih uvija veče, I strah joj silnije buknu. Niotkud živoga java, Izgleda kao da život u miru dubokom spava.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
U Zemljinim oblacima, ja izgubih sasvim pravac i ne mogoh dalje. U to, buknu prvi Balkanski Rat. ...Dunavska divizija prelazila je preko Starca.
Tako nije bilo nesavladljivih zapreka dovršenju započetog dela. Ali tada buknu Svetski rat, a ja padoh, iznenađen tim događajem na mojem imanju u Slavoniji, u ratno ropstvo.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Ako ne mogu sudelovati kako ja mislim da treba, svejedno, neću svirati, daću novčani prilog. — Sad tek buknu urnebes. — Prilog u novcu! Što ti znači! Jesi li ti đak, ili nisi? Pazi Rotšilda! — Pavle je naglo izišao iz sobe.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Jednoga dana htedosmo da izgorimo. Od vatre na kojoj se kuvao ručak, potpali se suva trava i buknu kao barut. Vojnici su morali da kopaju rovove, da bi ogradili vatru, ili da gaze čizmama, ne bi li je ugasili.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Varalica zgrabi veštice i hitnu ih u plamen, njihove marame isto tako. Buknu oganj, smrad se kao barjak diže u nebo i u isti čas orao slete pred Varalicu. — Uspelo ti je, vidim!
Jesu li nedenje ili meseci prolazili, orah nije znao. A kada proleće buknu u krošnjama drveća, izađe drvodelja iz skrovišta i pred začuđenim očima suseda ukaza se stolica kakvu još niko nije
— Sviraj mi još malo! — zamoli 3vezda, a jezero srebrom buknu. Kako je mogao da je odbije? Da od očiju njenih umakne? Zasvira momak tako tiho da šuma zadrža dah, a nebo se zvezdama
Obamrle i neme slušale su ga zvezde. Njegova, najednom, buknu i otkide se s neba. Šta je se tiče nebo! Do đavola i večnost! U svetlom luku pade Zvezda kraj Čobaninovih nogu.
Šantić, Aleksa - PESME
Polju gleda: gdje ono sve brže Pust zelenko jedan odmiče i hrže, — I u srcu bega buknu plamen mio... Sjeća se mladosti, — bašte mirisave, I đogata svoga, i uskih sokaka, Gdje su cure lake iz svih
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— sad već blaže progunđa Stric. — Uplašila bi zmaja. — Pa ipak je ti voliš — napasno zaškilji Jovanče. Stric buknu kao vatra i razvika se: — Ih, zar nju, Ciganku!