Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Zna ona, sada, zašto je on bio onako drven, kao molovan Turčin, u travi, i bulkama, onog proplanka, kad su, iz Budima, putovali, do varoši Grana.
Sreća je bila u njenoj ljubavi, koju je, za njega, osetila, odmah, na onom putu, u onoj šumici, među bulkama pored puta. Čekala ga je. A on se eto, bezuman, za udatom ženom batrga. Poginuće oboje od Božičevog pištolja.