Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Najzad bi sio Bakonja, kao što rekosmo, u treću klupu, iza trojice svojih drugova: Mačka, Bujasa i Lisa, koje ispitivaše jedan od đakona.
Bakonja otide u gornju kujinu, gdje nađe Balegana i Bujasa u veliku poslu oko ognjišta. — Šta?... Zar je preminuja gvardijan? — pita ih Bakonja. — A di si ti, jadno dite?
otvorili prozore, pa prebaci razgovor na ljetinu, pa spomenu sinovca i preporuči ga Tetki, pa je raspitivao za đakona, Bujasa i Butru, pa obeća da će im dalje predavati, samo neka dolaze k njemu.
Kad Bakonja prvi put povede Mačka i Bujasa ka stricu, ta dvojica ne bijahu mirna srca. Đakon oborene glave i gotovo dršćući izreče ispred vrata: — Molitvama
Fratri pođoše. Mačak, gledajući preda se, dodade sasvijem zbiljski: — Uzmi, brate Ive, skrušeno tu malu pedipsu! Bujasa spopade smijeh i uhvati Bakonju za ruku.
Predavanje, kad ga je bilo, teklo je istijem redom i načinom kao što je opisano u glavi šestoj. Bakonja stiže Bujasa u nauci, te ih izjednačiše, a kako je on, pored svega ašikovanja i jeglenisanja sa Srdarem mnogo čitao, to je svojim
Ja sam rekâ Baleganu da ti pošlje ručak u moju kamaru, a za pedipsu neka bude dupli obrok... A, jevo i Bujasa. Ajdemo, dakle. U redu za mnom, m-a-arš! I Srdar diže čibuk, pa pođe pred njima.
Oćemo li posli podne tamo? Vrime je već... — Posli ćemo o tome razgovarati — odgovori tiše Bakonja, mignuvši put Bujasa, koji je išao podalje, s desne strane Srdareve. Butre je već bio u vodi.
Pošto se osuši, on se još jednom zagnjuri, pa nastavi pušenje. Bakonja izađe prije Bujasa, pa ne obrisav se, sjede do Srdara i obori glavu među koljena.