Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bukaru, i veoma mu se ražali, te ne htje izlaziti dokle se ručak ne svrši, iako mu je Kušmelj dva puta poručivao po Bujasu. Bakonja, Bujas, Škeljo i njeko lacmanče iz grada jedva mogahu odoljeti poslužujući oko fratarskog stola.
Bakonja duboko uzdahnu. On nije sad žalio za kojekakvim sitnicama, ali je tek žalio za slobodom, te zavidio Bujasu i Butri, koji, istina, imaju mnogo posla po crkvi, ali tek u tišmi nalaze promajne, a njemu se noge ukočanjiše stražeći
a poznao valjda i preobrat u njemu, te počeo oblijetati oko Jelke, koja se požali Bakonji, a Bakonja podnese šake u oči Bujasu.