Radičević, Branko - PESME
je pomogao, I ovde sam zdrav čitav ustao, Dovatio granu i kupinu, Uspuzô se steni na visinu; Dođo tako preveselo vanka, Pa ugleda opet bela danka, Izbavi se tame i gudure, I sunašca divna iz gudure.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Sofka, idi do Aritonovih i zovni Vanka! Sofka ode i ubrzo se vrati sa onim istim Vankom. Vanko, kao uvek kad spazi mater joj, stade pred nju uplašen.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— To i sam znam da je galama, al̓ zašto je, to ne znam, — odbrusi hodža, pa ogrnuv jorgan izađe pred vrata. On vanka, a vani nekoliko ljudi kavgu zametnulo. Sad se uplete Nasredin u njiha i poče ih miriti.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
sebi zatajiti svoje prirođene osjećaje, odgovara na župnikove upite, a kad krene iz crkve, u očima jedino sobom ponese vanka onu zraku sunca što je treperila pred prozorom od svoda i padala na sliku svetoga Antona; — i dok iziđe, bješe joj
—Počekajmo još! — veli stari ribar. —Vanka ima još mrtvoga mora koliko god hoćeš, — odvrati mladi drug mu. — More vara...
Vrativši se, oprezno otvori ogradu i pusti me vanka, a ona za mnom žurno iziđe. Magare dotrča do ograde, pa, vidjevši da ne može izići, uprije u nas svoje jedre, pune,
Umešće nas... Da, biće roda od masline ka dosad! — i nasmija se šrezrivo. — Ma moja duša vanka tega... Učiniću ča budem mogao. — Valja, — potvrdi Bukalo.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Okasnila sam... — A hoćeš večeras na hlad, prid kuću? — Valjaće... U kući se ne može izdržati... Muški vanka spavaju, a i ja ću u vrtu... — Doć' ću ti, razgovaraćemo, — prihvati mladić.
Kod Ivina stana nekako im je teško rastati se, pa proslijede putem. Vanka u prodoru duva južina; jednoliki šum odande dolazi i prolazi povrh kuća, dalje u noć.
— Kuda ćeš? — pita ga otac, ugledavši ga u dućanu. — Da se prošetam... — Nema, sinko, nikoga vanka! — Poći ću da vidim bal. — Evala ti! — prezrivo se nasmija stari. Naći ćeš tamo pravo društvo! Koji bal?